31. oktobar 2011, Novi Sad

PROTOKOLOM DO POVEĆANJA KOEFICIJENATA

Članovi Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Vojvodine informisani o zaključenom Protokolu Ministarstva pravde i Sindikata pravosudja Srbije

Informacija sa sastanka u Ministarstvu pravde Srbije bila je tema sednice Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Vojvodine održane 31. oktobra 2011. godine u Novom Sadu. Članove Pokrajinskog odbora o zaključenom Protokolu Ministarstva pravde i Sindikata pravosudja Srbije, informisao je Božidar Zelić, predsednik POS.

Potpisanim Protokolom Ministarstvo pravde se obavezalo da obezbedi sredstva za realizaciju preuzetih obaveza koje se finansiraju iz budžetskih sredstava. Tako je za isplatu jubilarnih nagrada državnim službenicima i nameštenicima u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, koje su to pravo stekli u 2009. i 2010. godini rok za realizaciju 30. novembar ove godine. Protokolom je predvidjena jenokratna isplata državnim službenicima i nameštenicima u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija koji se nalaze na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada zbog nege deteta u 2011. godini u visini od 20 hiljada dinara a rok za realizaciju takodje je 30. novembar.

Nameštenicima u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija iz VI platne grupe izvršiće se jednokratna isplata u iznosu od deset hiljada dinara do 30. novembra. Sindikatu pravosudja Srbije trebalo bi da se do istog roka isplati 400.000 dinara na ime dela troškova za organizaciju i održavanje IV Regionalnih sportskih susreta Jugoistočne Evrope a Uprava za izvršenje krivičnih sankcija će zaposlenima u Službi za obezbedjenje izvršiti isplatu nagrade od 8.000 dinara do 10. novembra. Protokolom je predvidjeno i povećanje koeficijenata za odredjena radna mesta, isplata pripadajućih dnevnica i putnih troškova koji nisu isplaćeni do 30. septembra, nastavak pregovora sa Sindikatom oko povećanja stimulacije i izrada akta pravosudnih organa o proceni rizika za radna mesta.

31. oktobar 2011, Novi Sad

PODRŠKA ROS-u ZA OSTVARENJE CILJA

POS je doneo odluku da se i dalje insistira na povećanju zarada, obezbedjenju sredstava za doslednu primenu potpisanih KU, na zaštiti prava zaposlenih i na dostojanstven i stručan rad

Aktuelnosti u Sindikatu zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije bili su na dnevnom redu sednice Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine, održanoj 31. oktobra 2011. godine, u zgradi Radničkog doma u Novom Sadu. Kako je 28. oktobra 2011. godine u Ministarstvu zdravlja održan sastanak ministra zdravlja dr Zorana Stankovića sa reprezentativnim sindikatima to je bila glavna tema sednice Pokrajinskog odbora. Članove POS-a o rezultatima razgovora informisala je predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine dr Dunja Civrić, koja je bila član delegacije Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije.

U razgovoru sa sindikatima ministar dr Zoran Stanković je izneo da izmene Zakona o platama i kapitacija moraju da se sprovedu zbog obaveza preuzetih prema MMF, ali je istakao da neće doći do smanjenja plata u zdravstvu. Ministar je pokazao izuzetno razumevanje za probleme na koje su mu ukazali učesnici u razgovoru koji su mu predočili, izmedju ostalog i na nepoštovanje kolektivnih ugovora od strane pojedinih direktora zdravstvenih ustanova. Dogovoreno da se u novembu i decembru ove godine isplate jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu, a jubilarne nagrade za 2011. godinu tokom 2012. godine, tako da se iduće godine postigne redovnost u njihovoj isplati. Takodje je dogovoreno da dopisi Komore zdravstvenih ustanova ne mogu biti pravni osnov za odluke direktora.

Predstavnici našeg Sindikata posebno su ministru Stankoviću skrenuli pažnju na izuzetno niske zarade zaposlenih u zdravstvu i na činjenicu da se, i pored velikog broja visokoobrazovanih stručnjaka, po prosečnim primanjima zdravstvo nalazi tek na sedmom mestu. Razgovori sa ministrom će se nastaviti za dvadesetak dana kada on bude obavio konsultacije sa ministarstvom finansija oko mogućnosti povećanja zarada zaposlenih u zdravstvu.

Pokrajinski odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine doneo je odluku da se i dalje insistira na povećanju zarada, na obezbedjenju sredstava za doslednu primenu potpisanih kolektivnih ugovora, na zaštiti prava zaposlenih i na dostojanstven i stručan rad. U tom smislu daje se puna podrška Republičkom odboru sindikata u svim aktivnostima koji će voditi tom cilju.

27 – 29. oktobar 2011, Novi Sad

RADNA POSETA MADJARSKIH METALACA

U Beogradu u Savezu samostalnih sindikata Srbije
28. oktobra 2011. godine upriličen je prijem za kolege iz Madjarske

U radnoj poseti Sindikatu metalaca Vojvodine od 27. do 29. oktobra 2011. godine boravila je delegacija Sindikata metalaca Madjarske. Delegaciju su predvodili Šaroši Peter, predsednik Regionalnog sindikata Kečkemet i potpredsednica Saveza sindikata Madjarske Andrea Hernaldvodji. Tokom boravka sindikalaca iz Madarske razgovarano je o više tema i razmenjene informacije o aktivnostima dvaju sindikata metalaca. Posebno su razmatrane najavljene izmene radnog zakonodavstva i svi zakoni koji se tiču zaposlenih.

Za madjarske sindikalce 28. oktobra 2011. godine upriličen je prijem u Beogradu u Savezu samostalnih sindikata Srbije. Tom prilikom sa kolegama iz Madjarske razgovarali su predsednik i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i dr Milorad Mijatović.

27 – 28. oktobar 2011. godina, Novi Sad

PREZENTOVANA ŠVEDSKA SINDIKALNA ISKUSTVA

"Sindikalni pokret i aktuelna dešavanja u EU" i "Saradnju sindikata i političkih partija", bili su deo tema veoma uspešnog seminara

Seminar u okviru zajedničkog projekta između Sindikata LO – regija Zapadna Švedska i Saveza samostalnih Sindikata Vojvodine koji se bavi socijalnim dijalogom i edukacijom zaposlenih, održan je od 27. do 28. oktobra 2011. godine u Novom Sadu. Cilj održavanja ovog seminara je da se prezentuju iskustva Sindikata LO u pogledu organizovanja, regionalnog delovanja, saradnje sa političkim partijama i drugim pitanjima važnim za sindikalno delovanje.

U radu seminara učestvovalo je 45 sindikalaca iz različitih grana i opštinskih organizacija iz cele Vojvodine koji su razmatrali četiri teme: "Organizaciju i osnovne aktivnosti LO – regija Zapadna Švedska", "Sistem sindikalnog obrazovanja u Švedskoj", "Sindikalni pokret i aktuelna dešavanja u EU" i "Saradnju sindikata i političkih partija". Učesnici su ocenili da je seminar bio izuzetno uspešan i veoma dinamičan s aktivnim diskusijama i da bi bilo izuzetno dobro ubrzo organizovati novi.

Predavači na seminaru su bili generalni sekretar Sindikata LO i član Parlamenta Zapadne Švedske Krister Anderson, sekretar u Socijaldemokratskoj partiji Zapadne Švedske Kent Kling, direktor Sindikalne škole Zapadne Švedske Joakim Hjelam, šef u ABF (organizacija koja edukuje zaposlene) Dan Nyberg i Bijan Zainalia politički savetnik i menadžer Kancelarije Socijaldemokratske partije i član Parlamenta Zapadne Švedske.

27. oktobar 2011. godina, Novi Sad

PRIJEM ZA GOSTE IZ ŠVEDSKE

Zbog sve lošijeg položaja zaposlenih i težih uslova života, Samostalni sindikat razmišlja da pojača politički uticaj, istakao dr Milorad Mijatović

Za goste iz Švedske, predavače na seminaru koji se održava u okviru projekta između Sindikata LO i Saveza samostalnih Sindikata Vojvodine, upriličen je prijem i razgovor 27. oktobra 2011. godine u Radničkom domu. Sa gostima iz Švedske razgovarali su predsednik, potpredsednik i sekretar SSS Vojvodine dr Milorad Mijatović, Jelena Češljević i Goran Milić i predsednici granskih Sindikata Vlado Miljuš i Milorad Perišić.

Goste iz Švedske predvodio je generalni sekretar Sindikata LO i član Parlamenta Zapadne Švedske Krister Anderson uz članove delegacije Kent Klinga, sekretara u Socijaldemokratskoj partiji Zapadne Švedske, Joakim Hjelma, direktora Sindikalne škole Zapadne Švedske, Dan Nyberga, šefa u ABF (organizacija koja edukuje zaposlene) i Bijan Zainalia političkog savetnika i menadžera Kancelarije Socijaldemokratske partije i člana Parlamenta Zapadne Švedske.

U toku razgovora predsednik SSSV dr Mijatović je ukazao na veliku nezaposlenost u našoj zemlji, male plate i na sve težu situaciju koja nas očekuje. Naime, malo je stranih investicija a naša industrija je gotovo uništena, ljudi sve teže žive, smanjuju se prava zaposlenih. Zbog svega toga, kako je istakao dr Mijatović, Samostalni sindikat razmišlja da pojača politički uticaj. Iskustva švedskih sindikata i njihov dugogodišnji odnos koji imaju sa politikom dragoceni su uzor. Generalni sekretar Sindikata LO i član Parlamenta Zapadne Švedske Krister Anderson predočio je da se i u Švedskoj nivo prava zaposlenih smanjuje i da njihov sindikat na podržava sadašnju Vladu. Sve je veća razlika izmedju siromašnih i bogatih ali, na žalost, izbori u Švedskoj su tek 2014. godine kada će biti moguće nešto više promeniti, konstatovao je Krister Anderson.

24. oktobar 2011, Novi Sad

ANALIZIRATI PRIMENU POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA

Sednica Pokrajinskog odbora Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine trebalo bi da se održi do kraja novembra 2011. godine

Informacija o učešću SSSV u postupku donošenja zakona Republike Srbije, osnovi Platforme o mogućem političkom angažovanju SSSS i dogovor u vezi održavanja naredne sednice Pokrajinskog odbora Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine bili su, izmedju ostalog na dnevnom redu sednice Predsedništva ovog Sindikata. Sednica Predsedništva Pokrajinskog odbora Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine održana je 24. oktobra 2011. godine u Novom Sadu uz prisustvo predsednika ROS poljoprivrede Dragana Zarubice.

Članovi Predsedništva POS dogovorili su se da se sednica Pokrajinskog odbora održi do kraja novembra 2011. godine. Do tada bi trebalo da se uradi analiza primene Posebnog kolektivnog ugovora poljoprivrede koji od marta 2011. godine ima prošireno dejstvo. Sa dobijenim rezultatima analize izaćiće se u javnost.

24. oktobar 2011, Novi Sad

PROTEST POČINJE U PODNE

Da bi se novinarima predočili razlozi nezadovoljstva zaposlenih u zdravstvu Konferencija za medije u Novom Sadu održana je uoči samog protesta u Beogradu

U utorak, 25. oktobra 2011. godine, ispred Vlade Republike Srbije u 12.00 časova počeće protest zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije. Ovo je na Konferenciji za medije novinarima predočila predsednica Sindikata zdravstva i socijalne zaštite Vojvodine dr Dunja Civrić ukazujući da je neposredan povod najavljenog protesta Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama. Ovim Zakonom se menja način obračuna zarada što će, kako se procenjuje, štetno uzicati ne samo na zaposlene u zdravstvu već i na pacijente. Konferencija za medije održana je uoči samog protesta u Beogradu, 24. oktobra 2011. godine, u Veću Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u Novom Sadu.

- Procenjujemo da će u Beogradu na protestu biti najmanje dve hiljade ljudi – istakla je dr Civrić. – Zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti žele da ukažu javnosti i Vladi Republike Srbije na težak materijalni položaj, na to da plate nisu povećavane od 2008. godine i da je prosečna zarada u zdravstvu ispod vrednosti potrošačke korpe a grubo je narušen i raspon koeficijenata. Takodje želimo da ukažemo i na nepoštovanje granskog kolektivnog ugovora.

Predsednica dr Civrić, posebno je ukazala da protest zaposlenih u zdravstvu nema nikakvu političku pozadinu kao i da ovaj Sindikat ne saradjuje ni sa jednom političkom strankom niti to namerava. Takodje se insistira na socijalnom dijalogu kao i da se obavezno o predlogu Zakona o platama izjasni Socijalno-ekonomski savet.

Oktobar 2011, Beograd

VELIKI PROTEST ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Odluku u organizovanju protesta ROS je doneo zbog niskih plata i krajnje negativnog odnosa Vlade RS prema članstvu Sindikata i svim zaposlenima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije

Na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, 25. oktobra 2011. godine, održaće se veliki protest zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Republički odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije je doneo odluku o organizovanju protesta zbog niskih plata i krajnje negativnog odnosa Vlade Republike Srbije prema članstvu Sindikata i svim zaposlenima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije. Kako se planira, okupljeni će sa Trga Nikole Pašića organizovano u koloni otići i do zgrade Vlade Republike Srbije.

Cilj protesta je poziv Vladi RS za povećanje zarada, tako da prosečna zarada u zdravstvu i socijalnoj zaštiti bude u vrednosti prosečne potrošačke korpe, povlačenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama iz skupštinske procedure, poštovanje Socijalno ekonomskog sporazma i izjašnjavanje SES Srbije o svim zakonima i drugim propisima koji utiču na materijalno-socijalni položaj zaposlenih.

Takodje se traži zaštita prava zaposlenih na dostojanstven, stručni rad a gradjanima pravo da budu lečeni po pravilima struke. Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti zahteva i da se obezbede sredstva za doslednu primenu potpisanih kolektivnih ugovora i potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj  zaštiti Srbije

PROGLAS

Šta imamo?

• Niske plate
• Nezadovoljne pacijente
• Nepoštovanje kolektivnog ugovora

Šta nam diktira Vlada Republike Srbije i MMF?

• Smanjenje plata za 30 %
• Uskraćivanje prava pacijenata da budu stručno lečeni
• Ugrožavanje egzistencije pacijenata i zaposlenih

Šta hoćemo?

• Povlačenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o platama
• Pravo na dostojanstven stručni rad
• Zadovoljne pacijente i zaposlene
• Poštovanje kolektivnog ugovora

Štrajkom ćemo braniti pravo pacijenata i zaposlenih na lečenje po pravilima struke, a ne po direktivi MMF-a

IZBORI SU PRED NAMA - BIRAJMO NAJSPOSOBNIJE

14. oktobar 2011, Beograd

PROTEST UPOZORENJA ISPRED VLADE RS

U četvrtak, 20. oktobra 2011. godine u pet minuta do 12.00 časova počeće protest zaposlenih u zdravstvu i svih koji ih podržavaju

Republički odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije na sednici odžanoj 14. oktobra 2011. godine jednoglasno je doneo odluku da se 20. oktobra 2011. godine ispred Vlade Republike Srbije održi PROTEST UPOZORENJA. Protest će početi u pet minuta do 12.00 časova.

Razlozi zbog kojih će se održati protest je što Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije ne želi da dozvoli da pacijenti dva puta plaćaju zdravstvenu uslugu i zbog sistemskog uskraćivanja prava pacijentima na lečenje a doktorima na dostojanstveno obavljanje zdravstvene delatnosti. Protestvovaće se i da bi se zaustavilo dalje smanjenje već niskih plata i da reforma zdravstva ne ide isključivo preko leđa zaposlenih u zdravstvu. Traži se i racionalna i pravična raspodelu para i isplata prava iz Kolektivnog ugovora.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije takodje, ne dozvoljava da se posvađaju pacijenti i doktori – ukazujući da prava pacijentima ne uskraćuju doktori već svima nametnuti sistem. Posebno se postavlja pitanje trošenja milijardi sredstava za javne nabavke, tendere, vakcine ...

Ukoliko zahtevi Sindikata ne budu ispunjeni, organizovaće se masovni protest 25. oktobra 2011. Rukovodstvo Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije očekuje da se na protestu ispred Vlade RS angažuje članstvo Sindikata uz podršku svih zaposlenih i pacijenata.

13 - 15. oktobar 2011, Temišvar

ODRŽANA KONFERENCIJA DKMT

Radno zakonodavstvo Rumunije, Madjarske i Srbije, bila je jedna od tema razgovora sindikalaca

Od 13. do 15. oktobra 2011. godine u Temišvaru, Rumunija održana je Konferencija Euroregije sindikata Dunav - Kriš - Moriš - Tisa na kojoj su učestvovali predstavnici sindikata iz Rumunije, Madjarske i Vojvodine. Tema Konferencije je bila: "Radno zakonodavstvo Rumunije, Madjarske i Srbije". Delegaciju Saveza samostalnih sindikata Vojvodine sačinjavali su Goran Milić, Milena Čipak, Milorad Perišić i Sava Crnojački.

Na Konferenciji Euroregije sindikata DKMT u Temišvaru takodje je razgovarano o tome kako se ulazak u Evropsku uniju odražava na prava zaposlenih kao i o minimalnim i prosečnim cenama rada i zakonima kojima se na neki način umanjuju prava zaposlenih. Deo Konferencije bio je posvećen funkcionisanju Sindikata DKMT u narednom periodu i mogućem povećanju broja članova. Dogovoreno je da se decembra 2011. godine rukovodstvo Sindikata DKMT sastane u Madjarskoj gde bi trebalo da utanači pojedinosti i način rada u 2012. godini.

12 – 14. oktobar 2011, Novi Sad

ODRŽANA REGIONALNA KONFERENCIJA POLJOPRIVREDE

Glavna tema konferencije bila je "Tarifna politika i tarifno stanje u zemljama i granskim sindikatima u okruženju"

Predstavnici Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivedi i šumarstvu Vojvodine učestvovali su u radu Regionalne konferencije sindikata prehrambene industrije i poljoprivrede jugoistočne Evrope. Konferencija je održana u okviru ICEM/ EMCEF – IMF/EMF – IUF/EFFAT projekta za jugoistočnu Evropu u hotelu "Norcev" na Iriškom Vencu od 12. do 14. oktobra 2011. godine.

Glavna tema konferencije bila je "Tarifna politika i tarifno stanje u zemljama i granskim sindikatima u okruženju" a raspravljalo se i o nesigurnom radu u svim zemljama učesnicama. U radu Konferencije učestvovali su pored predstavnika Samostalnog sindikata poljoprivrede i GS PUT Nezavisnost iz Srbije, predstavnici iz Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine kao i predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Dragan Mijanović koji je inače potpisnik Granskog kolektivnog ugovora za poljoprivredu.

Oktobar 2011, Novi Sad

KRIZA POVLAČI STRANI KAPITAL

U predstojećem periodu može doći do smanjenja izvoza na tržišta koja su takođe pogođena krizom, što će uticati da domaća privredna društva smanje proizvodnju

Uticaj svetske ekonomske krize na Srbiju, ogleda se u povlačenju stranog kapitala. Srbija, svoj ekonomski razvoj i integraciju u svetsko tržište zasniva na stranim direktnim investicijama, koje su u periodu krize u znatnoj oskudici. Pad investicija i pad poverenja u bankarski sistem, ispoljava se kroz povlačenje deviznih sredstava iz finansijskog sistema i smanjenja devizne likvidnosti. Naglo smanjivanje ponude deviza stvara depresijaciju i u kratkom roku stvara inflatorne pritiske. Kako dinar više slabi prema stranoj valuti, inflacija se više manifestuje kroz rast cena uvozne robe.

Kako je svetska tražnja za primarnim proizvodima u padu, u predstojećem periodu može doći do smanjenja izvoza na tržišta koja su takođe pogođena krizom, što će uticati da domaća privredna društva smanje proizvodnju. Jedan od najtežih efekata ekonomske krize koji će pogoditi Srbiju jeste pad priliva stranih direktnih investicija. U datim okolnostima investitori postaju konzervativniji i izbegavaju ulaganja u tržišta u razvoju, maksimalno izbegavajući svaki rizik.

Srbiji su neophodne strane direktne investicije koje bi predstavljale glavni pokretač ekonomskog rasta zemlje u narednom periodu. Međutim nedostatak kapitala nije jedini problem sa kojim se Srbija suočava. Zemlje u tranziciji karakteriše nizak nivo domaće štednje, iz koje bi se samostalno finansirao razvoj, nedostatak savremene tehnologije i odgovarajućeg upravljačkog znanja. Pomenuti nedostaci mogu se nadoknaditi dolaskom stranih investitora koji bi sa investicijama doneli nova znanja, iskustva i nove tehnologije. Država bi trebala da preduzme odgovarajuće mere kako bi se priliv stranih direktnih investicija povećao i da radi na stvaranju boljeg ambijenta za investiranje. Država bi takodje trebalo da radi na poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje, koje bi učinilo kredite međunarodnih finansijskih institucija dostupnijim i povoljnijim, a stranim investitorima bi se ulilo poverenje da je srpsko tržište vredno ulaganja.

11. oktobar 2011, Novi Sad 

PREDSEDNIŠTVO RAZMATRALO VIŠE TEMA

Na sednici se, izmedju ostalog, razgovaralo i o učešću SSSV u postupku donošenja zakona Republike Srbije

Informacija o pokazateljima koji utiču na materijalni i socijalni položaj zaposlenih, bila je jedna od tema o kojoj se raspravljalo na sednici Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. Sednica je održana 11. oktobra 2011. godine u Radničkom domu u Novom Sadu. Članovi Predsedništva, izmedju ostalog, razgovarali su i o učešću SSSV u postupku donošenja zakona Republike Srbije.

Na dnevnom redu bila je i informacija o realizaciji medjunarodnih projekata izmedju Sindikata LO iz Švedske i SSSV za period 2012-2014. godine i EU i SSSV "Sprečavanje zlostavljanja na radu u poslovnom okruženju kroz socijalni dijalog". Takodje, članovi Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Vojvodine su razmatrali informaciju o medjunarodnoj saradnji: izveštaj o studijskoj poseti Sindikatu LO iz Švedske od 28. avgusta do 1. septembra 2011. godine i izveštaj o učešću SSSV na konferenciji Sindikata DKMT u Madjarskoj od 29. septembra do 1. oktobra 2011. godine kao i o osnovi Platforme o mogućem političkom angažovanju SSS

Oktobar 2011, Novi Sad

KUPOVNA MOĆ NA NAJNIŽIM GRANAMA

Domaćinstva sa primanjima u visini minimalne zarade, koja pokriva manje od 70 posto minimalne potrošačke korpe, odnosno oko 40 posto prosečne potrošačke korpe, suočavaju sa ozbiljnim egzistencijalnim problemom i siromaštvom

Kupovna moć građana Srbije je u stalnom padu i spada među najniže u regionu. To najbolje pokazuje odnos prosečnih zarada i cena osnovnih životnih namirnica iz kojih se vidi da građani Srbije imaju najniže zarade i najveće cene osnovnih životnih namirnica. Nova prosečna potrošačka korpa za mesec jul 2011. godine iznosila je 55.875,90 dinara i veća je za 12,38 posto u odnosu na jul 2010. godine, a u odnosu na decembar 2010. godine veća je za 6,02 posto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji, u julu 2011. godine iznosila je 39.127 dinara tako da je za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,43 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,76 prosečne zarade.

Nova minimalna potrošačka korpa za jul 2011. godine iznosila je 29.823,49 dinara i veća je za 14,01 posto u odnosu na jul 2010. godine, a u odnosu na decembar 2010. godine veća je za 7,20 posto. Minimalna zarada za jul iznosila je 17.136 dinara tako da je za pokriće minimalne potrošačke korpe nedostajalo 12.687 dinara. Prosečna penzija za kategoriju zaposlenih u julu 2011. godine iznosila je 23.435 dinara i pala je ispod 60 odsto prosečne zarade (59,89 odsto). Dve prosečne penzije nisu bile dovoljne za pokriće prosečne potrošačke korpe.

Sasvim je sigurno da se domaćinstva sa primanjima u visini minimalne zarade, koja pokriva manje od 70 posto minimalne potrošačke korpe, odnosno oko 40 posto prosečne potrošačke korpe, suočavaju sa ozbiljnim egzistencijalnim problemom i siromaštvom, dok je svakako najteže onima koji su ostali bez posla, ili još nisu stigli ni do prvog zaposlenja. Podaci pokazuju da oko 60 odsto građana Srbije raspolaže sredstvima kojima podmiruju isključivo troškove hrane. Sa prosečnim zaradama od oko 376 evra Srbija, po visini plata u regionu, zauzima pretposlednje mesto. Iza nas je jedino Makedonija, dok su pored Slovenije i Hrvatske, koje po visini zarada ubedljivo prednjače, ispred nas i Crna Gora i BiH.

10.oktobar 2011, Melenci

INSTRUKCIJE IZAZVALE NEDOUMICE

Kolektivni ugovor kod poslodavca treba da sadrži odredbe PKU i to izvorno, bez prepisivanja odredbi Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, uz uvažavanja specifičnosti ustanove

Na sednici Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti održanoj 10. oktobra 2010. godine u Melencima, konstatovano je da su u značajnom broju ustanova na području AP Vojvodine kolektivni ugovori zaključeni ili su u fazi pregovora i davanja saglasnosti od strane osnivača ustanova. Ocenjeno je da su ovu aktivnosti usporile, izazvale pometnju i nedoumice, instrukcije za izradu kolektivnih ugovora kod poslodavca, koje je Ministarstvo zdravlja uputilo direktorima.

Predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine dr Dunja Civrić predočila je da je o ovom problemu razgovarala sa predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku. Usmeno je prihvaćen dogovor da kolektivni ugovori kod poslodavca treba da sadrži odredbe Posebnog kolektivnog ugovora i to izvorno, odnosno autentična rešenja kako su data u PKU, bez prepisivanja odredbi Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Naime, kolektivnim ugovorom kod poslodavca na potpun način se uređuju prava, obaveze, odgovornost i međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora, s tim što se izvorno prenose rešenja, odnosno odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove, uz uvažavanja specifičnosti ustanove.

Oktobar 2011, Novi Sad

LOŠA PRIVATIZACIJA UZELA DANAK

Samo prošle godine, u Srbiji je bez posla ostalo 90.000 ljudi, a od početka svetske ekonomske krize je ugašeno oko 260.000 radnih mesta (400.000 prema procenama MMF-a)

Unazad niz godina u Srbiji privredi nije posvećeno dovoljno pažnje. Malo se ulagalo, nije se dovoljno uključivalo i uvažavalo mišljenje svih relevantnih faktora, nauke, struke, socijalnih partnera (poslodavaca i sindikata) prilikom donošenja strategija i zakona. Svakako da pored lošeg privrednog ambijenta i svetske finansijske krize lošoj situaciji u preduzećima je najviše doprinela i loša privatizacija preduzeća. Neka od tih preduzeća su opustošena od strane kupaca, te su praktično sada nakon raskida kupoprodajnog ugovora spremna za likvidaciju, jer su imala do sada i po nekoliko neuspelih pokušaja privatizacije. Sve u svemu u velikom broju preduzeća dovedena je u pitanje dalja proizvodnja, nedostaju sirovine i nema jasne vizije za dalju budućnost ovih preduzeća.

Do sada su u Srbiji privatizovane 2.402 firme i ostvaren je prihod od prodaje od 2,7 milijardi evra. Međutim, ostvareni prihodi od prodaje bili su niži od ukupne knjigovodstvene imovine koja je bila na prodaju. Postupak privatizacije je do septembra 2011. godine okončan u 530 preduzeća sa teritorije Vojvodine, od čega je 30 preduzeća prodato metodom tendera, a 500 putem aukcije. Iako je Savez samostalnih sindikata Vojvodine sve vreme zahtevao da se privatizacioni prihodi prevenstveno koriste u pokretanje proizvodnje, razvoj malih i srednjih preduzeća, u cilju otvaranja novih radnih mesta, dosadašnji privatizacioni prihodi su uglavnom usmeravani u budžetsku i javnu potrošnju. Ova potrošnja nije davala značajnije efekte na proizvodne mogućnosti privrede, a zanemarljiv deo je išao u privredu i povećanje proizvodnih resursa, što je suprotno praksi zemalja koje su proces tranzicije uspešnije izvele.

Proces privatizacije se po svojoj prirodi neizostavno odražava na smanjenje broja zaposlenih. Samo prošle godine, u Srbiji je bez posla ostalo 90.000 ljudi, a od početka svetske ekonomske krize je ugašeno oko 260.000 radnih mesta (400.000 prema procenama MMF-a). Koliko je tačno smanjenju ovog broja zaposlenih doprineo proces privatizacija, a koliko sveukupni privredni ambijent i ekonomska kriza, teško je precizno reći. Međutim, u većini privatizovanih preduzeća zaposleni su se tretirali isključivo kao trošak, a ne kao produktivni faktor i jedan od nosilaca opstanka i razvoja preduzeća, te novi vlasnici odmah po kupovini preduzeća su nastojali da smanje broj zaposlenih i zatečeni nivo radnih prava.

U momentu pokretanja postupka privatizacije ukupan broj zaposlenih u do sada privatizovanim preduzećima sa područja Vojvodine je iznosio oko 60.000. Na osnovu sprovedenog istraživanja i analiza upitnika koje smo dobili od sindikalnih organizacija broj zaposlenih u privatizovanim preduzećima se u proseku smanjivao za oko 34 posto, a u nekim većim preduzećima broj zaposlenih je smanjen na jednu trećinu u odnosu na broj zaposlenih pre prodaje. Samo u manjem broju preduzeća nije bilo otpuštanja po osnovu tehnološkog viška, već je broj zaposlenih smanjen usled prirodnog odliva zaposlenih koji su otišli u penziju.

U situaciji kada ne postoje pravi strateški kupci najviše problema je bilo zbog pravnih manjkavosti i nedorečenosti prilikom raskida kupoprodajnih ugovora. Neophodno je istaći da su vanredne kontrole privatizovanih preduzeća gotovo u devedeset posto slučajeva vršene na zahtev zaposlenih, koji su se obraćali Samostalnom sindikatu za pomoć. Od 2002. do septembra 2010. neuspešnom je proglašena privatizacija u 595 firmi u Srbiji, što je oko 26 odsto ukupno privatizovanih privrednih subjekata. Najviše privatizacionih ugovora je raskinuto tokom 2009, tako da se ponovo aktuelizuje pokretanje postupaka prodaje za ova preduzeća. Od ukupno 210 poništenih privatizacija u Vojvodini, a u trenutku promene vlasništva u njima je radilo oko 20.000 radnika. Kakva je sudbina ovih radnika govori činjenica da je znatan broj preduzeća koji su otišli u stečaj predstavljaju upravo preduzeća kod kojih je raskinut ugovor o privatizaciji, odnosno preduzeća koja su prethodni vlasnici finansijski opustošili i prezadužili. Prema podacima Agencije za privatizaciju u stečajnom postupku kod Agencije je 273 firme iz Vojvodine.

Prema podacima Narodne banke Srbije samo prošlog meseca, kandidatima za stečaj krajem septembra se pridružilo još 429 preduzeće čiji račun u blokadi u neprekidnom trajanju duže od dve godine, od čega je 148 firmi iz APV. Pridruživanjem ovih preduzeća, ukupan broj preduzeća kvalifikovana za automatski stečaj, krajem septembra tekuće godine iznosio je 9925 preduzeća. Naime, Narodna banka Srbije objavila je novi spisak pravnih lica čiji su računi blokirani duže od dve godine i koja su se time kvalifikovala za takozvani automatski stečaj. Naime, u skladu sa novim Zakonom o stečaju u Srbiji se od 31.03.2010. primenjuje automatski stečaj preduzeća, udruženja, zadruga i sportskih društava čiji su računi u blokadi tri godine ili duže, od 2011. godine na spisku kandidata za "automatski stečaj" će se dolaziti posle blokade u trajanju od dve godine, a od 2012. godine automatsko brisanje iz registra će pretiti svima čiji su računi blokirani najmanje godinu dana.

10. oktobar 2011, Melenci

PREDSTAVLJENA BANJA "RUSANDA"

Ustanova je opremljena svim savremenim aparatima za fizikalnu medicinu (elektro, magnetno, lasero, sonoterapiju) poseduje hidroterapijski blok sa termalnim bazenom, tri sale za kinizoterapiju, laboratoriju, apoteku

Članovima Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, Srednjebanatskog okruga i Predsedništva Južnobačkog okruga, članovima Komisije za preventivno-rekreativne odmore Sindikata zdravstva Srbije, 10. oktobra 2011. godine, u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja "Rusanda" Melenci, predstavljena je ova banja sa željom da se uspostavi bliža saradnja bolnice i sindikata. Cilj prezentacije je bio i da se o mogućnostima banje "Rusanda" bliže upoznaju mogući korisnici. U ime domaćina, sindikalce je pozdravio direktor dr med Milivoj Popov ukazujući ukratko na značaj medjusobne saradnje uz napomenu da će ove godine Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja "Rusanda" dostaviti ponudu reprezentativnim sindikatima u zdravstvu za organizovanje preventivo-rekreativnih odmora za njihove članove.

Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju Banja "Rusanda" pobliže je predstavio Milan Čičić, stručni saradnik za marketing. On je predočio da je osnovna delatnost Banje "Rusanda" medicinska rehabilitacija i lečenje oboljenja i povreda centralnog i perifernog nervog sistema, oboljenja i povreda koštano-zglobnog i mišićnog sistema, deformacija koje se pojavljuju u dečijem uzrastu kao i kožnih oboljenja.

Obilaskom Banje sindikalci su se uverili da je ova Ustanova opremljena svim savremenim aparatima za fizikalnu medicinu (elektro, magnetno, lasero, sonoterapiju) da poseduje hidroterapijski blok sa termalnim bazenom, tri sale za kinizoterapiju, laboratoriju, apoteku. Takodje su videli i da je u okviru banjskog kompleksa, a u skladu sa savremenim svetskim trendovima razvoja zdravstvenog turizma, rekonstruisan deo koji je namenjen korisnicima koji žele da se relaksiraju i odmore. Svim gostima su na raspolaganju orjentalna masaža, relaks masaža a takodje i masaža vulkanskim kamenje

Oktobar 2011, Novi Sad

MANJE PLATE U VOJVODINI

Prosečna neto zarada za region Vojvodine je za 1.138 dinara manja od Republičkog proseka, dok je u odnosu na Beogradski region manja za 10.102 dinara

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu 2011. godine u Republici Srbiji iznosila je 38.389 dinara (53.285 dinara bruto), što je za 738 dinara, odnosno za 1,9 odsto manje od julske. Izražena u evrima, avgustovska prosečna zarada iznosi 375 evra.

Prosečna neto zarada za region Vojvodine je za 1.138 dinara manja od Republičkog proseka, dok je u odnosu na Beogradski region manja za 10.102 dinara. Posmatrano po opštinama i gradovima, najviše prosečne zarade u avgustu u AP Vojvodini, imali su zaposleni u Beočinu – 48.009 dinara, a najniže zarade imali su zaposleni u Plandištu – 23.896 dinara. Pored Beočina, u vrhu po visini zarada su i sledeće opštine i gradovi: Senta (47.289 din.), Pančevo (46.147 din.), Vršac (44.207 din.) i Novi Sad (42.786 din.). Najniže zarade su ostvarene u sledećim opštinama: Plandište (23.896 din.), Temerin (24.526 din.), Bački Petrovac (24.856 din.), Čoka (25.782 din.) i Alibunar (25.896 din.).

Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda - 87.751 dinara, a najmanje zaposleni u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji - 8.499 dinara. U vrhu po visini plate su i zaposleni oblasti finansijskih usluga, osim osiguranja i penzijskih fondova - 78.129 dinara, zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte - 77.205 dinara, zaposleni u upravljačkim delatnostima i savetovanju - 75.571 din., zaposleni u vazdušnom saobraćaju - 73.624 dinara i zaposleni u osiguranju, reosiguranju i penzionim fondovima – 69.836 dinara. Među onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u ribarstvu i akvakulturi sa 17.938 dinara, zaposleni u preradi drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja - 19.449, zaposleni u delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića - 19.877 dinara i zaposleni u proizvodnji odevnih predmeta - 20.055 dinara.

Sudeći po sadašnjoj situaciji u privredi, građani Srbije nemaju previše razloga za optimizam da će im se plate u skorije vreme povećati. Ako i dođe do blagog povećanja, efekti će biti kratkoročni jer će se "pomahnitala" inflacija pobrinuti da se zarade realno smanje a samim tim i kupovna moć i životni standard. Najteže je zaposlenima koji rade za minimalac, a kojih po nekim procenama, trenutno u Srbiji ima preko sto hiljada (različite su procene, i kreću se od 100.000 pa do 400.000).

10. oktobar 2011, Melenci

SITUACIJA JE ALARMANTNA

Mi moramo da zaštitimo interese zaposlenih u zdravstvu Srbije bez obzira na način sindikalne borbe, istakla predsednica Sindikata dr Dunja Civrić na sednici POS

Aktuelnosti u Sindikatu zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, a pre svega predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, bile su glavna tema sednice Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine održane 10. oktobra 2011. godine, u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja "Rusanda" Melencima. Uvodne napomene dale su predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine dr Dunja Civrić i potpredsednica SSS Srbije i član SES Srbije dr Branka Plančak.

Ukazujući na suštinu problema vezanih za izmene i dopune Zakona o platama u državnim organima i javnim službama dr Civrić i dr Plančak su istakle da on praktično znači snižavanje plata zaposlenih u zdravstvu odnosno, uzimanje jednima da bi se drugima povećal zarade.

- Na žalost, bićemo dovedeni u situaciju, ne da tražimo veće plate već, da branimo ove koje imamo – predočila je dr Dunja Civrić.- Ovaj Zakon nije bio ni na Socijalno – ekonomskom savetu, što je nedopustivo. Naš Sindikat je protiv da se "preko kolena" rešava ovako značajno pitanje. Izričito smo rekli da nam je Zakon kao takav neprihvatljiv u celini. Godinu dana nadležnima ukazujemo na nedostatke ponudjenog modela kapitacije i zahtevamo da se u nekoliko domova zdravlja uradi njegova simulacija. Mi moramo da zaštitimo interese zaposlenih u zdravstvu Srbije bez obzira na način sindikalne borbe. Ukoliko bude bilo potrebno izaćićemo na ulice da protestujemo. Ovo će biti velika borba, situacija je alarmantna.

Na sednici je posebno ukazano da će predložene izmene Zakona doneti i značajno smanjenje prava pacijenata. O tome, kako je rečeno, treba da se upozori i javnost jer se praktično odnosi na sve gradjane koji će trpeti posledice primene ovakvog Zakona.

Oktobar 2011, Novi Sad

CENE NAJVIŠE RASTU U SRBIJI

U Sloveniji za prosečnu platu može se kupiti tri puta više mleka nego u Srbiji a u Hrvatskoj duplo više šećera ili brašna

Rast cena u Srbiji je ubedljivo najveći među zemljama u regionu, mada su sve pod istim uticajem cenovnih šokova hrane i energenata. Najveći cenovni udar je bio u prvoj polovini 2011. godine kada je međugodišnja inflacija iznosila 14,7 posto (april 2011. godine). Posle toga dolazi do stabilizacije cena, a u junu 2011. godine zabeležan je njihov pad, međutim, međugodišnja inflacija i dalje je visoka, i u avgustu 2011. godine iznosila je 10,5 posto. U odnosu na decembar 2010. godine, potrošačke cene su povećane za 6,2 posto što je već iznad gornje projektovane granice za 2011. godinu od šest procenata (4,5 plus minus 1,5 odsto).

Na ovako veliki, gotovo enormni rast inflacije u prvom kvartalu 2011. godine najveći uticaj imale su regulisane cene i cene hrane. Regulisane cene u prva tri meseca porasle su za 7,5 posto, iako je Vlada obećala da za celu godinu one neće porasti za više od sedam odsto. Cene hrane u svetu prošle godine su znatno povećane što je imalo uticaja i na cene hrane u Srbiji. Vlada Srbije nije obezbedila dovoljne rezerve pšenice prošle godine kada je ta žitarica bila jeftina, pa sada poteže za merom koja nije dobra, a to je ograničavanje cene hleba i zabrana izvoza pšenice.

U martu tekuće godine je došlo do pravog cenovnog udara, kada su cene hrane povećane od 5 do 15 odsto, a u nekim slučajevima taj procenat poskupljenja je bio i veći. Po višim cenama prodavali su se konditorski proizvodi, sirevi, testenine, pojedine mesne prerađevine i jestiva ulja, zatim, kućna hemija, začini, sokovi, kafa, namazi...

Najveći uticaj na rast cena u aprilu imaju cene usluga, a najveći rast je zabeležen u oblasti stanovanja za 5,7 odsto, transporta - 1,5 odsto, zdravstva - 1,2 odsto, oblačenja - 0,6 odsto. Električna energija je od 1. aprila poskupela za 13,5 odsto. Poskupljenje kafe, čaja, šećera, ribe, sira i jaja od jedan do 1,7 odsto, nivelisalo je pojeftinjenje povrća, ulja i masti i svežeg mesa, u istom procentu. Međutim, to mišljenje ne deli većina građana Srbije. Njihov subjektivni osećaj govori da za osnovne dnevne potrepštine u prodavnici izdvajaju svakog dana sve više novca.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u avgustu 2011. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama komunikacije (5,4 posto) zbog većih cena pojedinih usluga fiksne telefonije i rekreacija i kultura (2,7 posto) zbog većih cena udžbenika, dok je najveći pad cena zabeležen u grupi hrana i bezalkoholna pića (-1,3 posto) zbog nižih cena povrća i voća u ovom periodu.

Ono po čemu Srbija spada među lidere regiona su cene osnovnih životnih namirnica, pre svega šećera i mleka. U Sloveniji, na primer, za prosečnu platu može se kupiti tri puta više mleka nego u Srbiji, u Hrvatskoj duplo više šećera ili brašna, dok se u Crnoj Gori, za prosečnu zaradu može kupiti oko 30 kilograma piletine više nego u Srbiji. Jedina osnovna životna namirnica koja u Srbiji košta manje u odnosu na zemlje okruženja trenutno je ulje. Međutim, i pored niže cene, ovaj proizvod ne možemo da priuštimo onoliko koliko mogu stanovnici pojedinih susednih zemalja.

Loše privatizacije u prehrambenom sektoru dovele su da trgovački i prerađivački lobi određuju cenovnu politiku Srbije. Njima nije u interesu slobodno tržište i ulazak velikih trgovinskih lanaca jer im visoke prerađivačke cene i trgovačke marže obezbeđuju ekstra profit na štetu građana Srbije.

7. oktobar 2011, Stara Pazova

GRADJANI ZAINTERESOVANI ZA AKCIJU

Sindikalni aktivisti sugradjanima ukazivali da se mobing može desiti i njihovom prijatelju, komšiji, kolegi na radnom mestu...

Na tri mesta, u samom centru, ispred opštine i pošte u Staroj Pazovi članovi Saveza samostalnih sindikata ovog grada obeležili su 7. oktobar - Dan dostojanstvenog rada. U razgovorima sa sugradjanima ukazivali su da se može pomoći svima onima koji imaju problema sa zlostavljanjem na radu.

Sekretar Veća Saveza samostalnog sindikata opštine Stara Pazova Zorislav Lazić ističe da su gradjani kojima su se obratili aktivisti i sa kojima je razgovarano, bili veoma zainteresovani za celokupnu akciju. Kompletna aktivnost je bila usmerena na to da 7. oktobar ne bude samo dan kada se obeležava Dostojanstven rad, već početak budjenja svesti da se mobing može desiti i njihovom prijatelju, komšiji, kolegi na radnom mestu.... Zbog toga je, kako ukazuje Lazić, sugradjanima objašnjavano da flajeri "Sprečavanje zlostavljanja na radu u poslovnom okruženju kroz socijalni dijalog" koji su deljeni mogu u jednom trenutku pomoći svima njima i uputiti ih šta mogu da preduzmu ukoliko budu izloženi mobingu.

Oktobar 2011, Novi Sad

ČETVRTINA MLADIH BEZ POSLA

U 2012. godini može se očekivati da će broj nezaposlenih rasti kako se kriza bude produbjivala.

Čak 746.000 nezaposlenih lica je bilo registrovano avgusta ove godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovi podaci Nacionalne službe za zapošljavanje razlikuju se od podataka Republičkog zavoda za statistiku, koji se zasnivaju na anketi o radnoj snazi i njihovi podaci se smatraju realnom stopom nezaposlenosti, odnosno realnom nezaposlenošću. Poslednja anketa o radnoj snazi rađena je u aprilu ove godine, a po toj anketi 650.000 lica je nezaposleno i stopa nezaposlenosti je 22,2 posto. Stopa nezaposlenosti prema anketi o radnoj snazi porasla je u aprilu 2011. godine u odnosu na oktobar 2010. godine sa 19,2 posto na 22,2 posto. Stopa nezaposlenosti u Beogradskom regionu iznosila je 18,9 posto, a u AP Vojvodini 22,9 posto. Poređenja radi, stopa nezaposlenosti radno aktivnog stanovništva zemalja evrozone, jula 2011. godine, iznosila je 10,0 posto.

Jedna od pretpostavki povećanja broja nezaposlenih je da je dosta ljudi zatvorilo zvanično svoja preduzeća i prešlo u sivu zonu poslovanja. Stopa neformalne zaposlenosti (procenat lica koji rade "na crno" u ukupnom broju zaposlenih), u aprilu 2011. godine iznosi 19.9 posto i veća je za 0,3 posto nego u oktobru 2010. godine, i za 0,1 posto u odnosu na april 2010. godine. Razlozi visoke stope nezaposlenosti su i neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama privrede, kao i nedovoljna mobilnost radne snage kako teritorijalne tako i profesionalne. U 2012. godini može se očekivati da će broj nezaposlenih rasti kako se kriza bude produbjivala.

S druge strane, kad se govori o strukturi nezaposlenih, ona je vrlo nepovoljna s obzirom da je u ukupnoj nezaposlenosti visoko učešće dugoročno nezaposlenih, mladih, nestručnih i žena. Trećina nezaposlenih na evidenciji nema završenu ni srednju školu, odnosno, trećina nezaposlenih sa evidencije NSZ je bez ikakvih kvalifikacija. Ako se uzme u obzir da samo šest posto u Srbiji ima završen fakultet, a da u zemljama zapadne Evrope taj procenat varira, ali se uvek izražava u desetinama procenata, onda dolazimo do toga da nam je obrazovna struktura i stanovništva, a samim tim i nezaposlenih, veoma loša. Što se tiče starosne strukture, 25 posto lica na evidenciji je do 30 godina, a 35 posto su lica između 30 i 45 godina, a 40 posto lica je starije od 45 godina. Prosečna starost nezaposlenog lica trenutno je 39 godina a prosečna dužina čekanja na posao je 3,7 godina. Na evidenciji Nacionalne službe ima 49.000 koja su završila fakultet, a 25 posto njij je mlađe od 30 godina.

7. oktobar 2011, Pančevo

GAZDE ČESTO IZBEGAVAJU OBAVEZE

Postoje primeri u pančevačkim preduzećima gde poslodavci, očigledno poneti svojom funkcijom ili prirodom posla, sankcionišu radnike koji zahtevaju prava garantovana zakonom, ukazuje predsednik SSS Pančeva Milanko Bodiroga

Povodom Svetskog dana dostojanstvenog i sigurnog rada, 7. oktobra, Samostalni sindikat Pančeva organizovao je medijsko praćenje celokupne akcije a uz to i deljenje promotivnog materijala u kom je objašnjeno kako prepoznati i reagovati na mobing. Akcija je sprovedena u radnim organizacijama a flajeri "Sprečavanje zlostavljanja na radu u poslovnom okruženju kroz socijalni dijalog" deljeni su još i preko lokalnog lista "Pančevac" i stavljanjem u poštanske sandučiće.

U medijskom obraćanju, sekretar Veća SSS Vojvodine Goran Milić posebno je naglasio da je zbog malog broja slučajeve koji su procesuirani, odlučeno da se akcenat ove kampanje stavi na uzroke a ne na posledice mobinga. Važno je da mobing bude uočen i da se odmah reaguje. Kada se tako nešto dogodi žrtva prvo treba da razgovora sa direktno nadređenim. Veoma je bitan i podrška kolega, a za to je neophodno da svi znaju šta je mobing i kome mogu da se obrate za pomoć – ukazao je Milić.

Radnici retko prijavljuju slučajave zlostavljanja na poslu prvenstvno jer plaše odmazde poslodavaca. Milić smatra da su radnici uplašeni od gubitka posla do koga se teško dolazi i da su primorani da trpe loše uslove rada. Milanko Bodoriga, predsednik Samostalnog sindikata u Pančevu, ističe da gazde često izbegavaju obaveze iz Zakona o radu. Postoje primeri u pančevačkim preduzećima gde poslodavci, očigledno poneti svojom funkcijom ili prirodom posla, sankcionišu radnike koji zahtevaju prava garantovana zakonom. Takve situacije uglavnom se završavaju tako što zaposleni ne ostvare svoje zahtve već bivaju kažnjeni – upozorava javnost Bodiroga.

Oktobar 2011, Novi Sad

KUPOVNA MOĆ SVE MANJA

Prosečna porodica u Srbiji za troškove hrane, u drugom kvartalu 2011. godine, izdvajala je skoro 40 odsto ukupnih primanja dok se u zemljama Evropske unije za troškove ishrane izdvaja manje od 20 procenata primanja domaćinstva

U drugom kvartalu 2011. godine prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu u AP Vojvodini iznosila su 50.073 dinara prema podacima iz Ankete o potrošnji domaćinstava, kojom se prikupljaju podaci o prihodima, rashodima i potrošnji domaćinstava. Od toga 47.742 dinara je u novcu a 2.331 dinara u naturi. Mesečni prihodi domaćinstva Vojvodine u novcu, su za 839 dinara manji od prihoda domaćinstava na republičkom nivou. To nije slučaj i sa ličnom potrošnjom koja je za 3.889 dinara veća od prihoda u novcu i iznosi 51.631 dinara.

Podaci pokazuju da kupovna moć prosečnog stanovništva u Srbiji opada. Prosečna porodica u Srbiji za troškove hrane, u drugom kvartalu 2011. godine, izdvajala je skoro 40 odsto ukupnih primanja. Ako dodamo i troškove stanovanja, za ove dve stavke kućnog budžeta, potrebno je izdvojiti oko 60 odsto ukupnih primanja domaćinstva, što je za nekoliko procenata više nego u istom periodu lane. Poređenja radi, u zemljama Evropske unije za troškove ishrane izdvaja se manje od 20 procenata primanja domaćinstva.

Smanjena izdvajanja za zdravstvo i obrazovanje i porast izdataka za alkohol i cigarete pokazuju na loše perspektive razvoja zemlje. Prosečna porodica za zdravstvo izdvaja 3,7 odsto primanja, a za obrazovanje svega 0,5 procenata, što je osetno manje nego prošle godine kada se za zdravstvo izdvajalo 4,6 odsto primanja, a za obrazovanje 1,2 odsto. S druge strane, rastu izdvajanja za alkohol i cigarete, sa 3,7 odsto primanja na 4,6 odsto ove godine. Izdaci za alkohol i cigarete su veći nego ukupni izdaci za zdravstvo i obrazovanje.

U Vojvodini, u poređenju sa drugim regionima, se najviše izdvaja za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva – 8.287 dinara, dok se na nivou Republike izdvaja svega 6.678 dinara. Ako poredimo sa regionom Južne i Istočne Srbije, stanovnici Vojvodine izdvajaju duplo više novca za ove stavke kućnog budžeta. Vojvođanska domaćinstva imaju i najveće rashode za transport (za 811 dinara više od republičkog proseka), opremu za stan i tekuće održavanje, obuću i odeću, a prednjače i u izdvajanjima za alkoholna pića i duvan.

7. oktobar 2011, Subotica

RAZGOVARANO SA SUGRADJANIMA

Aktivisti Veća saveza samostalnih sindikata ukazivali su, pre svega, na sve prisutniji problem mobinga nad zaposlenima

Na najvećem gradskom trgu, u centru Subotice, aktivisti Veća saveza samostalnih sindikata ovog grada obeležili su 7. oktobar - Dan dostojanstvenog rada. U razgovorima sa sugradjanima ukazivali su, pre svega, na sve prisutniji problem mobinga nad zaposlenima. Deljeni su i flajeri "Sprečavanje zlostavljanja na radu u poslovnom okruženju kroz socijalni dijalog" koji treba da pomognu svima onima koji imaju problema sa mobingom.

Kako je istakao predsednik subotičkog veća Samostalnog sindikata Milan Popović, koji je vodio celokupnu akciju obeležavanja Dana dostojanstvenog rada, neophodno je da se široka javnost upozna sa mogućim načinima borbe protiv zlostavljanja na radu. Indikativno je da sve veći broj radnika trpi mobing na svom poslu a najveći problem je što je teško pokrenuti sudski spor jer u praksi gotovo da i nema pozitivnog sudskog rešenja za mobingovane.

Oktobar 2011, Novi Sad

MILION SIROMAŠNIH

Broj siromašnih u 2010. godini, u odnosu na 2009. porastao je sa 6,9 posto na 9,2 posto a procene su da je ove godine još veći

U 2010. godini, 9,2 posto stanovnika smatra se siromašnim (živi ispod apsolutne linije siromaštva), jer je njihova potrošnja po potrošačkoj jedinici u proseku bila niža od linije siromaštva, koja je iznosila 8.544 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici. Broj siromašnih u 2010. godini, u odnosu na 2009. godinu, porastao je sa 6,9 posto na 9,2 posto.

Najbolji pokazatelji socijalne situacije u Republici Srbiji je činjenica da se oko 700.000 građana, u 2010. godini nalazilo ispod apsolutne linije siromaštva, i da je taj broj iz dana u dan sve veći. Procenjuje se da je u 2011. godini došlo do povećanja broja siromašnih osoba i da u Srbiji trenutno živi oko milion ljudi na ivici gladi. Takođe, pokazatelj socijalne situacije u Srbiji su i činjenice da veliki broj zaposlenih i bivših zaposlenih nema povezan radni staž, da nema overene zdravstvene knjižice, odnosno da im poslodavci ne uplaćuju doprinose za obavezno penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranja.

7. oktobar 2011, Novi Sad

OBELEŽEN DAN DOSTOJANSTVENOG RADA

Deljenjem flajera kojima su se sugradjani mogli obavestiti šta je mobing, predstavnici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine želeli su baš na ovaj dan ukazati na sve prisutniji problem u svetu rada

Savez samostalnih sindikata Vojvodine obeležio je 7. oktobar Dan dostojanstvenog rada. Upravo 7. oktobra 2011. godine, u centru Novog Sada upriličeno je, uz prigodno obeležavanje ovog svetskog dana i promovisanje projekta "SPREČAVANJE ZLOSTAVLJANJA NA RADU U POSLOVNOM OKRUŽENJU KROZ SOCIJALNI DIJALOG". Deljenjem flajera kojima su se sugradjani mogli obavestiti šta je mobing, kako ga mogu prepoznati i šta u slučaju mobinga treba učiniti, predstavnici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine želeli su baš na Dan dostojanstvenog rada ukazati na ovaj sve prisutniji problem u svetu rada.

Obeležavanju Dana dostojanstvenog rada u Novom Sadu prisustvovali su i pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i predsednik i potpredsednica Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dr Milorad Mijatović i Jelena Češljević. Pored razgovora sa Novosadjanima odgovarali su i na mnogobrojna pitanja novinara koji su u velikom broju propratili celokupnu akciju.

6 – 9. oktobar 2011, Soko Banja

ODRŽANI PETI SPORTSKI SUSRETI

Najbolje rezultate od vojvodjanskih takmičara postigli su radnici "Tarketa" iz Bačke Palanke koji su u odbojci i fudbalu (muškarci) zauzeli drugo mesto

U Soko banji od 6. do 9. oktobra održani su Peti radničko sportski susreti Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji su okupili oko 700 učesnika iz cele Srbije dok je Vojvodinu predstavljalo oko sto takmičara iz Pančeva, Bačke Palanke, Sremske Mitrovice, Novog Sada, Sombora i Sente. Na ovogodišnjim susretima učestvovalo je 28 ekipa koje su se takmičile u 11 sportskih disciplina. U okviru susreta obeležen je i Svetski dan za dostojanstven rad – 7. oktobar.

Najbolje rezultate od vojvodjanskih takmičara postigli su radnici "Tarketa" iz Bačke Palanke koji su u odbojci i fudbalu (muškarci) zauzeli drugo mesto. Senćani su bili drugi u tenisu (muškarci) i četvrti (žene) u kuglanju. Predškolska ustanova "Radosno detinjstvo" iz Novog Sada osvojila je peto mesto u kuglanju (žene) dok je Sindikat zdravstva Južnobačkog okruga u odbojci (žene) bio treći.

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović, obraćajući se radnicima sportistima na otvaranju zaželeo je lepo druže i da se odmore tokom trajanja susreta, posle kojih ih čeka povratak u realnost. "Smanjuju nam prava poslednjih godina. Neoliberalni kapitalizam nas vodi u neki vid robovlasništva. Danas se družimo, ali budite spremni da svoje nezadovoljstvo ili zadovoljstvo pokažemo na ulicama širom Srbije" – posebno je naglasio Orbović, zaključivši da je druženje sveukupni pobednik na ovim susretima.

Učesnike je pozdravio i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, poželevši im da "napune baterije kako bi zajedno na bolje menjali Srbiju, borili se zajedno za veća prava i bolji život".

"Apelujmo i na Svetski dan dostojanstvenog rada – 7. oktobar za veće zapošljavanje, veća prava i bolji socijalni dijalog", naglasio je on i potom proglasio susrete otvorenim.

6. oktobar 2011, Subotica

ZBOG POSLA TRPE MOBING

Problem je i u tome što se u Srbiji novi Zakon o zlostavljanju na radu ne primenjuje u pravom smislu te reči, ukazala je Češljević

U Veću saveza samostalnih sindikata Subotice, 6. oktobra 2011. godine, održana je Konferencija za medije povodom obeležavanja svetskg Dana dostojanstvenog rada, 7. oktobra i promovisanja projekta "SPREČAVANJE ZLOSTAVLJANJA NA RADU U POSLOVNOM OKRUŽENJU KROZ SOCIJALNI DIJALOG" koji, prema potpisanom ugovoru sa Delegacijom EU u Srbiji, finansira Evropski fond za podsticaj razvoja civilnog društva. Sa novinarima su razgovarali potpredsednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Jelena Češljević i predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Subotice Milan Popović.

Kako je istakla Jelena Češljević, ovakve akcije su neophodne jer je sa svetskom ekonomskom krizom došlo do pogoršanja uslova rada te da se nadređeni u firmama sve bahatije odnose prema zaposlenima koji sve više trpe teška maltretiranja samo da bi sačuvali radna mesta. Ona je naglasila da su žrtve mobinga uglavnom mlađe osobe, starosti od 20 do 30 godina, i najčešće su ženskog pola. I kad se obrate Sindikatu uglavnom žele da ispričaju svoj slučaj i traže savet, ali nemaju hrabrosti da pokrenu sudski postupak jer se boje da ne izgube posao. Problem je i u tome što se u Srbiji novi Zakon o zlostavljanju na radu ne primenjuje u pravom smislu te reči, ukazala je Češljević.

Predsednik subotičkog veća Samostalnog sindikata Milan Popović naglasio je da su se predstavnici sindikata u više navrata pojavljivali kao medijatori između žrtava mobinga i poslodavaca, te da su neki imali pozitivna rešenja kao i da je teško pokrenuti sudski spor u oblasti zlostavljanja na poslu, jer svedoci moraju da budu zaposleni u firmi u kojoj se mobing dogodio. To je gotovo nemoguće, jer mahom svi izbegavaju da svedoče, bojeći se za svoja radna mesta. Po neki problem uspešno je rešavan u razgovoru sa čelnicima firmi iz kojih su se radnici žalili. Ali, tako ne može unedogled i takvi problemi ne bi trebalo da ostaju u četiri zida. Javnost o njima mora da zna i oni se moraju rešavati - rekao je na kraju Popović.

29. septembar – 1. oktobar 2011, Kelebija

"KAKO DA BUDEMO BOLJI SINDIKAT"

Seminar Pokrajinskog odbora metalaca organizovan je
u saradnji i uz finansijsku podršku danskog sindikata 3F

U organizaciji Pokrajinskog odbora Pokrajinske organizacije SSMS za Vojvodinu od 29. septembra do 1. oktobra 2011. godine u Subotici - Kelebija održan je seminar na temu: "Kako da budemo bolji sindikat – efikasniji, masovniji, snažniji Sindikat". Seminar je organizovan u saradnji i uz finansijsku podršku danskog sindikata 3F a učesnici seminara su bili članovi Pokrajinskog odbora, Sekcije mladih i Sekcije žena metalaca Vojvodine.

Seminar je organizovan sa ciljem da se edukuju sindikalni aktivisti da budu nosioci promena i inicijatori brzog prilagodjavanja sindikata i njegovih akcija stvarnosti. Takodje, da se u okviru grupnog rada iznesu mišljenja o slabostima i lošim stranama našeg sindikata, ali i o prednostima i snazi kao i o unutrašnjim i spoljašnjim ograničenjima u aktivnostima. Učesnik i predavač na seminaru je bio i Mads Lund iz danskog sindikata 3F zadužen za medjunarodnu sindikalnu saradnju za Jugoistočnu Evropu a moderator Jadranka Jakšić, samostalni stručni saradnik Veća SSSV.

Pokrajinski odbor PO SSMS za Vojvodinu je ocenio da je neophodno organizovanje seminara na ovu temu zbog sporosti u reformama i modernizaciji SS metalaca Srbije ali i SSSS i drigih sindikalnih centrala u Srbiji, nepostojanja kolektivnog ugovora za metalce Srbije već pet godina i sve prisutnijeg nepoštovanja i otkazivanja kolektivnih ugovora u preduzećima. Razlog održavanja seminara je i smanjenje broja članova, apatija postojećeg članstva i sindikalnog rukovodstva na svim nivoima, nezainteresovanost mladih za članstvo u sindikatu i smanjenje finansijske osnove.

29. septembar – 1. oktobar 2011, Bekeščaba

ODRŽANA KONFERENCIJA ZDRAVSTVA DKMT

U razgovorima o organizaciji javnog zdravstva u Rumuniji, Madjarskoj i Srbiji konstatovano je da je opšta situacija slična

Od 29. septembra do 1. oktobra 2011. godine u Bekeščabi, Madjarska, održana je Konferencija Euroregije sindikata zdravstva Dunav - Kriš - Moriš - Tisa na kojoj su učestvovali predstavnici sindikata iz Rumunije, Madjarske i Vojvodine. Tema Konferencije, u organizaciji centrale ESZT, bila je "Stanje javnog zdravstva u zemljama DKMT". Delegaciju Saveza samostalnih sindikata Vojvodine sačinjavali su dr Milorad Mijatović, Goran Milić, dr Dunja Civrić, dr Dubravka Flego i Ištvan Hudji.

Na Konferenciji Euroregije sindikata DKMT na kojoj se razgovaralo o organizaciji javnog zdravstva u Rumuniji, Madjarskoj i Srbiji konstatovano je da je opšta situacija slična, da se smanjuju prava osiguranika, slabi kvalitet zdravstvenih usluga, zatvaraju bolnice a u isto vreme se sve više plaća za zdravstvene usluge. Učesnici Konferencije su posebno ukazali da će najavljene reforme u zdravstvu još više smanjiti prava a povećati obaveze korisnika usluga. U ime delegacije Vojvodine prezentaciju stanja u zdravstvu su imale predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine dr Dunja Civrić i predsednica Okružnog odbora zdravstva dr Dubravka Flego.

Oktobar 2011, Novi Sad

SUZBITI RAD NA CRNO

Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije i Vojvodine izričito insistiraju da se striktno primenjuje granski Kolektivni ugovor

Na desetine hiljada građevinskih radnika danas u Vojvodini radi na crno što znači da imaju ličnu štetu jer nisu prijavljeni na obavezno socijalno i penziono osiguranje i nemaju ugovore o radu koji im garantuje određenu zaradu, bezbednost i druge zakonima propisane prinadležnosti. To je, u isto vreme i veliki gubitak za državu i društvo jer se gube milionski iznosi zbog neplaćanja doprinosa i poreza kao i zbog tolerisanja nelojalne konkurencije na građevinskom tržištu.

Za građevinske radnike u Srbiji danas je najvažnije da je zaključen Granski kolektivni ugovor koji od 12. marta 2011. godine ima prošireno dejstvo na sve poslodavce i radnike u Srbiji. Kolektivni ugovor građevinskim radnicima na osnovu stručnosti, složenosti posla, odgovornosti i uslova rada garantuje minimalnu cenu radne snage, visinu regresa, visinu toplog obroka i terenskog dodatka. Na taj način su i poslodavci dovedeni u približno iste uslove privređivanja, odnosno svi imaju iste obaveze prema radnicima. Naime, a to i jeste bila svrha potpisivanja i primene Granskog kolektivnog ugovora da se kroz postavljanje pravila koji će važiti za sve pruže stabilni okviri za rast građevinarstva i razvoj novih mogućnosti za zapošljavanje, suzbijanje nelojalne konkurencije i sive ekonomije, kao i smanjenje socijalnog dampinga.

Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije i Vojvodine zbog toga će i dalje izričito insistirati da se striktno primenjuje granski Kolektivni ugovor kao i da nadležni inspekcijski organi suzbijaju rad na crno, kao i da se u slučajevima povreda na radu utvrđuje materijalna i krivična odgovornost poslodavca, kako stradanje radnika ne bi ostalo nekažnjeno.