28. januar 2010, Novi Sad

DIJALOGOM DO REŠENJA

Zaposlenima za obavljeni rad na radnom mestu moraju se isplatiti zarade i propisani doprinosi i porezi

Predsednik Samostalnog sindikata poljoprivrede Vojvodine Jelena Češljević uputila je sindikalnoj organizaciji „Navip“ A.D. pismo podrške u kome osudjuje ponašanje poslodavaca koji ne žele dijalog sa sindikatima. U obraćanju sindikalcima Češljević ukazuje da neki poslodavci i vlasnici preduzeća treba da znaju da u ovoj državi postoje zakoni i propisi koji ih obavezuju na civilizovana i demokratska ponašanja. Takodje, da ne zaboravljaju da zaposlenima za obavljeni rad na radnom mestu moraju isplatiti zaradu i propisane doprinose i poreze.

Na kraju pisma Češljević predočava da u ime članova Samostalnog sindikata poljoprivrede podržava zahteve sindikalaca „Navip“ A.D. kao i potrebu da se kroz dijalog poslodavca i sindikata rešavaju problemi posebno naglašavajući da je nedopustivo da im se uskraćuju prava po osnovu rada i pravo na sindikalnu borbu.

27. januar 2010, Novi Sad

PROTESTNA VOŽNJA NOVOSADSKIM ULICAMA

Oko 20 autobusa i 150 do 200 taksista će voziti ulicama
Novog Sada od 13.00 do 15.00 časova

Pokrajinski i Gradski sindikat saobraćaja i veza organizuje 28. januara 2010. godine protestnu vožnu sa 20 autobusa i 150 do 200 taksista koji će voziti ulicama Novog Sada od 13.00 do 15.00 časova sa zahtevom da im se ispuni traženo. Prevoznici upozoravaju da je opšte stanje u saobraćaju izuzetno teško, gase se mnoge firme i radnici ostaju bez posla, gorivo konstantno poskupljuje kao i rezervni delovi, cveta „siva“ ekonomija...

Opšte udruženje taksista traži, izmedju ostalog, otpis kamata na prispele i zaostale dugove za porez po osnovu javnih prihoda, kao i za sva zaostala dugovanja zaključno sa 31. januarom ove godine, primenu Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju kojim se reguliše obavljanje taksi delatnosti, jer je gradska odluka u suprotnosti sa tim zakonom, uklanjanje neregularnih taksi prevoznika. Protestna vožnja novosadskim ulicama je ujedno i pružanje podrške štrajku radnika javno komunalnih preduzeća Novog Sada.

21. januar 2010, Novi Sad

PODRŠKA KOMUNALCIMA

U ime Saveza samostalnih sindikata Vojvodine upućujemo punu podršku u vašim zahtevima da vam se ne smanje zarade. Radnička solidarnost u borbi za pravo da se normalno živi od sopstvenog rada, nikada nije dolazila u pitanje. Savez samostalnih sindikata Vojvodine Vam poručuje da istrajete u svojim zahtevima prema gradskoj Vladi, ne sumnjajući da ćete u tome i uspeti.

Uvažene kolege sindikalci,

Posebno Vas podržavamo u vašem odlučnom NE i vašem protivljenju da se smanje radnička prava. Vaša odlučnost i istrajnost najbolji su garant da ćete uspeti da dodjete do željenog cilja, posebno znajući koliko ste energije uložili u to. A jedini pravi put je socijalni dijalog i medjusobno uvažavanje socijalnih partnera.

S poštovanjem,
PREDSEDNIK SSS VOJVODINE dr MILORAD MIJATOVIĆ

januar 2010, Novi Sad

NA PRAGU SOCIJALNI BUNT

Došlo je do začajnog pada životnog standarda stanovništva i sve izraženijeg socijalnog raslojavanja – ukazuje predsednik SSS Vojvodine

Savez samostalnih sindikata Vojvodine sa velikom zabrinutošću prati negativne efekte svetske ekonomske krize na materijalni i socijalni položaj zaposlenih, pre svega na gubitak radnih mesta, umanjenje zarada i prava zaoslenih, posebno se zalažući za primenu svih raspoloživih mera kako bi se rešio problem nezaposlenosti i poboljšao životni standard stanovništva. Činjenica je da ima jako puno problema u privatizovanim preduzećima, kao i u firmama koje se nalaze u postupku privatizacije kako zbog otpuštanja radnika tako i neisplaćenih zarada i povezivanja radnog staža. Zbog svega toga je moguć scenario jačeg socijalnog bunta nezadovljnih građana koji se nalaze na rubu egzistencije i kojih je iz meseca u mesec sve više.

- Neefikasnost u institucionalnim i strukturnim reformama, spora tranzicija, loše privatizacije, nizak nivo investicija i izuzetno skroman uspeh u osnivanju malih i srednjih preduzeća, kašnjenje podsticajnih mera za brže zapošljavanje u privatnom sektoru, uticali su da, i pre globalne ekomske krize, privreda Srbije beleži usporavanje privredne aktivnosti i da značajno zaostaje u svom razvoju – ukazuje predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dr Milorad Mijatović. - Kriza je samo produbila već postojeće probleme. U nju smo ušli sa ogromnim državnim aparatom, slabom privredom, lošom infrastrukturom, velikim neravnotežama i saznanjem da smo do sada živeli daleko iznad svojih mogućnosti. Loše stanje u srpskoj ekonomiji sve izraženije utiče na materijalni i socijalni položaj zaposlenih, sa očekivanim negativnim tendencijama u periodu koji je pred nama. Realne zarade imaju tendenciju pada, a prosečna neto zarada ne pokriva potrebe prosečne potrošačke korpe. Došlo je do začajnog pada životnog standarda stanovništva i sve izraženijeg socijalnog raslojavanja.

Iako je u zadnjem kvartalu 2009. godine došlo do nekoliko značajnih promena u makroekonomskoj slici Srbije, osnovne konture te slike su ostale nepromenjene. Privredna aktivnost je započela oporavak koji, međutim, ne nagoveštava skoro dostizanje nivoa aktivnosti iz 2008. godine. Na tržištu rada se, uz značajne razlike u odnosu na vrstu zaposlenja, dodatno produbljuje trend smanjivanja ukupnog broja zaposlenih;

- Ne postoji strategija rasta i razvoja privredne aktivnosti koja bi doprinela otvaranju novih radnih mesta i uticala na smanjenje nezaposlenosti. Stanje na tržištu rada je gotovo dramatično. Broj zaposlenih se smanjuje iz meseca u mesec, a u odnosu na isti period prethodne godine manji je za 8,28% ili za 164.946 lica. Stopa zvanično registrovane nezaposlenosti se u zadnjih godinu dana povećala sa 23,7% na 26,34% i prednjači među zamljama Evrope. Poreski sistem u Srbiji je regresivan, nepravedan, najveći teret svaljuje na siromašne i srednju klasu, pogoduje novobogatim biznismenima, težak je za administriranje i generator je sive ekonomije koja prema nekim procenama iznosi 30-40% društveno bruto proizvoda. To ukazuje na neophodnost preduzimanja određenih mera kako bi se aktivnosti sive ekonomije delom prevele u legalne ekonomske tokove – naglašava dr Mijatović.

Zbog prevelike potrošnje i upropašćene ekonomije, Srbija se sada usred ekonomske krize dodatno i još intenzivnije zadužuje. Na taj način se stvara privid makroekonomske stabilnosti, koja svakog trenutka može da se sruši, ako se ne napravi temeljni zaokret u vođenju ekonomske politike, ne krene u ozbiljnu transformaciju javnog sektora i ne počne sprovođenje strategije izvoza, koja će se bazirati na aktivnom lobiranju države za domaće preduzetnike na novim tržištima.

- Kršenjaje prava zaposlenih je sve učestalija pojava, pri čemu se zaposleni sve teže odlučuju da se obrate inspekciji rada, jer se plaše da će trpeti posledice od strane poslodavaca. Zakonska regulativa mora biti mnogo rigoroznija kako bi se stalo na put poslodavcima koji ne isplaćuju zarade zaposlenima, izbegavaju uplatu doprinosa socijanog osiguranja, nezakonito otpuštaju radnike. Prema podacima Agencije za privatizaciju do sada je 138 privatizovanih preduzeća otišlo u stečaj. Među ovim kupcima malo je onih koji su u privatizovanu firmu uložili sredstva ali nisu uspeli da izbegnu stečaj. Većina ovih „kvazi biznismena“ od starta je imala za cilj da rasproda imovinu preduzeća, izvuče za sebe sve što je moguće i na kraju puste firmu da ode u stečaj. Takvi pojedinci su odlično finansijski prošli, ne vodeći računa o tome što će radnici završiti na ulici. Zato je neophodno prekontrolisati sve sumnjive stečajeve privatizovanih firmi i preduzeti neophodne mere. Namena trošenja privatizacionih prihoda zadire u sferu postojanja socijalno odgovorne države. Budući da su dosadašnji prihodi od privatizacije uglavnom neproduktivno potrošeni, dovodi se u pitanje pravednost modela privatizacije. Nerešeni status tranzicionih gubitnika sve više pojačava socijalni naboj u Srbiji – zaključuje na kraju dr Mijatović.