Sekcija žena
Edukacija
Kalendar
Arhiva
Webmail

- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

Početna > Ekonomija > Aktuelne vesti

KOD KOMŠIJA BUDžET U SUFICITU Minimalac idе na 600 еvra, a 300.000 ljudi ćе imati povеćanjе zarada od 1. oktobra
30. 7. 2024. godine. Izvor: Dnevnik & Foto: pixabay.com

PODGORICA: „Svе zaradе ćе u prosеku od 1. oktobra porasti za 25 odsto, nеkomе manjе, a nеkomе višе i moramo voditi računa da smo država socijalnе pravdе, rеkao jе danas prеmijеr Crnе Gorе Milojko Spajić na kontrolnom saslušanju na Odboru za еkonomiju povodom nacrta Fiskalnе stratеgijе i sprovđеnja programa Evropa sad 2.

"Oko 300.000 ljudi ćе osеti bеnеfitе ovog povеćanja", poručio jе Spajić.

On jе kazao da program Evropa sad 2 donosi povеćanjе minimalnе zaradе, sa 450 na 600 i 800 еvra, smanjеnja porеskog optеrеćеnja i fiskalnu održivost.

"Povеćanjе kod nas minimalnе zaradе bićе na 600 i 800 еvra, u Hrvatsko jе minimalna zarada oko 650, Čеškoj oko 660, Slovačkoj 616 еvra, Lеtoniji 601 еvro, Mađarskoj 460 еvra, Rumuniji 418, Srbiji 404 еvra, BiH 388 еvra, Bugarskoj 370 еvra, Albanija 340, Sеvеrnoj Marеdoniji 320...", navеo jе Spajić i dodao:

"Ovе cifrе govorе o našеm civilizacijskom iskoraku. Smanjеnju porеskog optеrеćanja za rad ćе smanjiti rizik poslovanja u Crnoj Gori i omogućiti poslodavcima da imaju najkonkurеntnijе uslovе u Evropi za zapošljavanjе i najnižе optеrеćеnjе na rad i omogućavama da nе rastu troškovi rada i bruto zaradе sе nеćе drastično povеćati i čak nižе nеgo i zеmljе rеgiona". OPŠIRNIJE

Zarade po zaposlenom u aprilu 2024. godine
18. 7. 2024. godine.

Prosečna neto zarada u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa) koja je isplaćena u aprilu 2024. godine iznosi 96.614,00 dinara, odnosno 133.356 dinara u bruto iznosu.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. godine, nominalno su veće za 15,3%, a realno za 9,8%.
Medijalna neto zarada za april 2024. godine iznosila je 73.928 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Zarade zaposlenih u pravnim licima iznosile su 103.125 dinara. Zaposleni u javnom sektoru zarađivali su 101.031 dinara dok su zarade preduzetnika i zaposlenih kod njih bile duplo manje i iznosile su 49.859 dinara.
Zaposleni u radnom odnosu imali su zarade od 97.049 dinara, dok su zaposleni van radnog odnosa zarađivali 58.580 dinara.

Preuzmite: ovde

MAJSKE PLATE PO DELATNOSTIMA U koverti programera opet najviše dinara EVO KOLIKO
28. 7. 2023. Izvor: Dnevnik & Foto: Dnevnik

Prosečna majska zarada u Srbiji je, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, bila 86.220 dinara.
Naravno, to nije iznos koji se našao u kovertama većine zaposlenih jer se prosečna zarada izračunava na osnovu iznosa svih obračunatih zarada i ukupnog broja zaposlenih. To znači da se primanja u Srbiji veoma razlikuju i da je za mnoge prosečan iznos nedostižan, a da je za neke to samo deo mesečnih primanja. To potvrđuje i iznos medijalne plate, koju zarađuje oko polovine ukupnog broja zaposlenih i koja je u maju bila 66.244 dinara, Naravno, mnogo je zaposlenih čija su mesečna primanja manja od medijalne zarade. OPŠIRNIJE

N1: Od 1. novembra građane Srbije očekuje novo poskupljenje struje i gasa
5. 7. 2023. Izvor: Danas & Foto: Couleur / Pixabay

Mnogi domaći proizvodi su se, po svemu sudeći, „odomaćili“ u državama regiona. Od 1. novembra građane Srbije očekuje novo poskupljenje struje za osam odsto i gasa za 10 odsto, a u maju 2024. godine uslediće nova poskupljenja sa istim procentima, navodi se u novom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju, prenosi N1.

Uprkos najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „ako situacija sa energentima ostane ovakva, neće biti potrebno poskupljenje struje“, prema izveštaju MMF tog uvećanja će biti kao što je prvobitno bilo planirano. OPŠIRNIJE

Mleko, ulje, slatkiši iz Srbije u Crnoj Gori skoro pa duplo jeftiniji
27. 4. 2023. Izvor: Dnevnik & Foto: Youtube Printscreen

Mnogi domaći proizvodi su se, po svemu sudeći, „odomaćili“ u državama regiona. Drugim rečima, mleko, ulje, slatkiši su jeftiniji u „komšiluku“ nego na rafovima marketa u Srbiji. Tako je, recimo, za litar ulja u Beogradu u Podgorici moguće kupiti skoro dva.
Tajna je, kaže struka, u konkurenciji, ali i uredbi kojom je kod nas i dalje ograničena cena ove životne namirnice. Crnogorci su je ukinuli, jer je i na svetskoj berzi ulje od jula prošle godine pojeftinilo za 50 odsto.

Kod nas je cena 219,99 dinara, koliko je propisano Uredbom o ograničenju cene. Samo ograničenje cene je imalo funkciju zaštite tržišta, ali sada je to neki izgovor trgovcima i proizvođačima koji zajedno formiraju cenu da prosto naplaćuju maksimalnu cenu koju mogu, rekao je za Radio-televiziju Srbije prof. dr Dragan Stojković sa Ekonomskog fakulteta. OPŠIRNIJE

Plata u Novom Sadu 830 evra, a u Vojvodini 660 evra
26. 4. 2023. Izvor: Dnevnik & Foto: Dnevnik (R. Hadžić)

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, februarska prosečna zarada u Srbiji je, bez poreza i doprinosa, iznosila 81.359 dinara, odnosno oko 692 evra.
U odnosu na februar prethodne godine, prosečna neto zarada je nominalno veća za 15,2 odsto, ali je realno 0,8 odsto manja. Rast bruto i neto zarada u periodu januar–februar 2023. godine je, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio 16 odsto nominalno, odnosno 0,1 odsto realno.

Prosečna februarska plata zaposlenih u Srbiji bila je manja nego mesec dana ranije. Naime, u odnosu na januar, kada je prosečna zarada bila 82.769 dinara, u kovertama je bilo 1.410 dinara manje. Kada je reč o medijalnoj zaradi, za koju radi, praktično, polovina ukupnog broja zaposlenih u Srbiji - u februaru je i ona bila manja od one isplaćene u januaru i to za oko 700 dinara. Naime, u februaru je medijalna zarada bila 62.239 dinara, a u januaru 62.964 dinara, tako da je u koverti onih koji mesečno zarađuju do iznosa medijalne plate u februaru bilo 725 dinar manje nego mesec dana ranije. OPŠIRNIJE

Nove cene struje: I najjeftinija tarifa ušla “u crveno”
26. 4. 2023. Izvor: Dnevnik & Foto: Dnevnik

Struja za domaćinstva će od prvog maja poskupeti za osam odsto, dok će gas biti skuplji deset odsto. Službeni glasnik objavio je kako će izgledati novi cenovnik nakon poskupljenja struje.
Cena kilovat-časa "jeftine struje" u zelenoj zoni, u 2022. je bila 1.724 dinara, od 1. januara 2023. godine 1.896 dinara, a prema novom cenovniku i od 1. maja će biti 2.084 dinara. Cena kilovat-časa "skupe struje" u zelenoj zoni je u decembru iznosila 6,896 dinara, zatim u januaru poskupela na 7.584 dinara, a od 1. maja će biti 8.336 dinara. U plavoj zoni, gde se kilovati obračunavaju za građane koji premaše mesečnu potrošnju od 350 kilovat-časa, cena jeftine struje obračunavala se krajem 2022. po 2.586 dinara za kilovat-časa, od januara po 2,844 dinara, dok će od 1. maja biti 3.126 dinara. U decembru prošle godine, struja u plavoj zoni se obračunavala po 10.344 dinara, u januaru ove godine po 11.376 dinara, dok će od maja biti 12.504 dinara. U crvenoj zoni potrošnje električne energije, koja je rezervisana za domaćinstva koja troše više od 1.600 kilovat-časova, cena jeftinijeg kilovat-časa bila je 5.172 dinara u decembru prošle godine, od januara ove godine 5.688 dinara, a od 1. maja će biti 6.252 dinara.

Muškarci u Srbiji zarađuju više od žena, bez obzira na stepen obrazovanja
16. 4. 2023. Izvor: RTV.rs & Foto: RTV, ilustracija

Da muškarci u Srbiji zarađuju više od žena potvrđuju i objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o platama za septembar prošle godine, koji pokazuju da su plate žena manje, bez obzira o kom nivou obrazovanja se radi.

Tako je prosečna neto plata na republičkom nivou iznosila 74.981 dinar. Muškarci su dobili po 80.488 dinara, dakle oko 5.000 više od proseka, a žene 68.639 dinara, odnosno oko 6.000 dinara manje od proseka. Prosek zaposlenih bez osnovnog obrazovanja iznosio je 44.280 dinara - muškarci su dobili po 48.235 dinara, a žene po 40.782 dinara. Prosek onih sa srednjom školom je 55.096 dinara, pri čemu su muškarci zaradili po 58.518 dinara, a žene po 46.981 dinar. Razlike su velike i kod radnika sa većim stepenom stručne spreme, pa su oni koje RZS svrstava u tzv. nivo šest a gde su između ostalih zaposleni sa osnovnim akademskim studijama, osnovnim strukovnim studijama, prosek je iznosio 95.768 dinara - muškaraca 110.820, a žena 83.735 dinara. Najobrazovaniji, zaposleni iz grupa sedam i osam u kojima su oni sa završenim master strukovnim i master akademskim studijama, u proseku su dobili po 110.878 dinara - muškarci po 130.807, odnosno oko 20.000 više, a žene po 97.187 ili oko 13.500 dinara manje od proseka svoje obrazovne grupe.

U martu 16,2 odsto međugodišnja inflacija, dve trećine zbog rasta cena hrane i enenergenata
13. 4. 2023. Izvor: RTV.rs & Foto: Ilustracija (pixabay.com)

Inflacija je u martu na mesečnom nivou iznosila 0,9 odsto, a međugodišnje 16,2 odsto, i dalje rast cena hrane i energenata doprinosi oko dve trećine ukupnoj inflaciji, objavila je Narodna banka Srbije. Mesečna i međugodišnja inflacija u martu je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje, saopštila je centralna banka.

Posmatrano u odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za 25,4 odsto, što je u najvećoj meri posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat. Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu, slično kretanjima iz prethodnog meseca, obeležio je pre svega rast cena hrane, a u manjoj meri i cena u okviru bazne inflacije. Cene prerađene hrane su u martu u odnosu na februar povećane za 0,8 odsto, što je manji rast u poređenju s prethodnim mesecima, dok su cene neprerađene hrane porasle za 3,8 odsto, vođene višim cenama povrća. Posmatrano u odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 25,4 odsto, što je u najvećoj meri posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat. OPŠIRNIJE

Hrana poskupela za 12,1 odsto, a energija 13,4
9. 2. 2021. Izvor: Dnevnik.rs & Foto: pixabay.com

Statistički pokazatelji na kraju prošle godine pokazuju da se tendencije ekonomskih kretanja usmeravaju u pozitivnom pravcu, ocenjuje se u mesečnom biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT), Ekonomskog instituta u Beogradu.
Autori MAT-a navode da podaci o industrijskoj proizvodnji za decembar 2021. ukazuju ne samo da jača rast ukupne industrijske proizvodnje već i da je prerađivačka industrija, nakon opadanja i potom stagnacije, počela da raste, te da su i za ukupnu i za prerađivačku industriju karakteristični i desezonirani i međugodišnji porast.
Kada je o inflaciji reč, u analizi se ističe da je međugodišnja stopa inflacije još u septembru 2021. premašila gornju granicu ciljanog inflacionog raspona i bila najveća posle avgusta 2013. godine.
U oktobru, novembru i decembru je rast međugodišnje inflacije ubrzavan, a u decembru je mesečni porast cena bio više nego upola manji u odnosu na prethodna četiri meseca.
Mesečna inflacija je u decembru usporena isključivo pod dejstvom privremenih faktora jer je, pri njenoj povišenoj baznoj komponenti, snižena nebazna komponenta. OPŠIRNIJE

Prosečna julska bruto plata 89.330, a neto 64.731 dinar
27. 9. 2021. Izvor: Dnevnik.rs

Proseča julska bruto zarada u Srbiji iznosila je 89.330 dinara, a neto zarada, dakle bez poreza i doprinosa, 64.731 dinar, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
U saopštenju RZS se navodi da je prosečna bruto zarada u periodu januar-jul ove godine, u odnosu na isti period 2020. bila nominalno veća za 8,2 odsto, a realno za 5,7 procenata.
Kada je reč o neto zaradama, one su nominalno porasle za 8,5 odsto, a realno za šest procenata. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zarada za jul 2021. godine je nominalno veća za 7,6, a realno za 4,2 odsto, dok je prosečna neto plata nominalno veća za 7,8, a realno za 4,4 odsto.
Medijalna neto zarada za jul 2021. godine iznosila je 49.999 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih primilo zaradu do ovog iznosa. OPŠIRNIJE

Zaposlenih 2,8 miliona, a bez posla 352.000 ljudi
27. 9. 2021. Izvor: Dnevnik.rs

U našoj zemlji je u drugom kvartalu ove godine bilo zaposleno 2,8 miliona lica, a nezaposleno 352.000 lica, što je povećanje i jednih i drugih, gledajući statističke brojeve za isti kvartal 2020.godine.
Naime,broj nezaposlenih lica u tom kvartalu je bio 232.700, dok je zaposlenih u drugom kvartalu lane bilo 2.728.200, a u istom kvartalu 2021.godine radilo tačno 2.831.100 lica, izračunao je Republički zavod za statistiku u izveštaju „Trendovi 2 .
Prema istraživanjima Zavoda, stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosi 11,1odsto i, u poređenju sa prvim kvartalom 2021. godine, manja je za 1,7 odsto, pri čemu je broj nezaposlenih lica smanjen za 47.400.
Takođe, stopa zaposlenosti povećana je za 2 p. p, a stopa nezaposlenosti za 3,2 p. p.
Ovakva međugodišnja kretanja osnovnih kontingenata stanovništva na tržištu rada, objašnjava Zavod u izveštaju, pre svega, se odnose na povećanje nezaposlenosti na račun smanjenja stanovništva van radne snagei posledica su promena izazvanih krizom usled pandemije, koje su se desile u drugom kvartalu 2020. godine. OPŠIRNIJE

Nastavljen pad stope nezaposlenosti na 9,5% u trećem kvartalu
29. 11. 2019. Izvor: Dnevnik.rs

Stopa nezaposlenosti u Srbiji nastavila je pad i u trećem kvartalu 2019. godine, spustivši se na 9,5 procenata sa nivoa od 10,3 odsto u drugom i od 12,1 odsto u prvom tromesečju, prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku objavljenoj danas.
U odnosu na treći kvartal 2018. godine, stopa nezaposlenosti je smanjena za 1,8 procentnih poena.
Smanjenje nezaposlenosti je, kako se navodi u izveštaju, većim delom posledica povećanja neaktivnog stanovništva za 23.000 i smanjenja broja stanovnika uzrasta 15 i više godina za 31.000 u poslednjih godinu dana.
Među muškom polulacijom starosti 15 godina i više, stopa nezaposlenosti je u trećem tromesečju iznosila 8,5 procenata, a kod žena 10,8 posto. OPŠIRNIJE

Među nezaposlenim fakultetlijama najviše pravnika, ekonomista, zubara
1. 8. 2019. Izvor: Dnevnik.rs

U ovom trenutku na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 527.000 nezaposlenih. Po rečima direktora NSZ-a Zorana Martinovića, najlakše se do posla dolazi u Beogradu i Vojvodini, a najteže na jugoistoku Srbije.
Od ukupnog broja nezaposlenih koji su na kraju juna bili na Birou rada, po podacima koje je "Dnevnik" dobio od NSZ-a, 48.326 ima fakultetsku diplomu. Od njih, u Vojvodini je bez posla 31.127.
Tako je trenutno bez posla 419 diplomiranih inženjera poljoprivrede, od čega u Vojvodini 142, zatim 390 diplomiranih poljoprivrednih inženjera za proizvodnju bilja, a njih je u Vojvodini 115. Bez posla je trenutno i 130 ratarskih tehnologa, 78 voćarskih tehnologa, 22 specijalista strukovnih inženjera poljoprivrede, 100 master inženjera poljoprivrede, 224 agroekonomiste... OPŠIRNIJE

U 2019. pokrenuto 95 stečaja
4. 4. 2018. Izvor: Dnevnik.rs

Od početka godine u Srbiji ukupno je otvoreno 95 stečajeva od čega su 25 na području Privrednog suda u Beogradu a 23 pred novosadskim Privrednim sudom, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Broj otvorenih stečajnih postupka pred ostalih 14 privrednih sudova u Srbiji je ispod 10, najviše ih je pred Privrednim sudom u Kragujevcu - 8 dok Privredni sud u Pančevu od početka godine nije otvorio nijedan stečaj.
Prema evidenciji ALSU prošle godine u Srbiji je otvoreno ukupno 452 stečajna postupka, prednjačio je Privredni sud u Beogradu sa 151, a u Novom Sadu bilo je 83 stečajna postupka.
Trenutno u Srbiji je 2060 aktivnih stečajnih postupaka, a podaci ALSU ne obuhvataju stečajne postupke banaka kao ni one koji se vode po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidacija.

Plate po delatnostima: S neba i iz zemlje stižu najdeblje koverte
29. 3. 2018. Izvor: Dnevnik.rs

Zaposleni u Srbiji započeli su godinu s prosečnom neto januarskom platom od 54.521 dinara, što je 2.149 dinara više nego što su imali poslednjeg lanjskog meseca.
U Vojvodini u januaru je najveća prosečna neto zarada zabeležena u Novom Sadu – 59.687 dinara. Osim Novog Sada, jedino je u Vršcu, koji ima platu od 55.139 dinara, januarska prosečna plata veća od republičkog proseka. Manje od republičkog proseka, ali na nivou vojvođanskog, zabeležili su zaposleni u Pančevu – 54.362 dinara, Senti – 50.214 i Zrenjaninu – 52.208.
Ukoliko se pak delatnosti za koje RSZ objavljuje podatke o prosečnim neto zaradama posmatraju grupno, neto platu u januaru veću od republičkog proseka imali su zaposleni u osam delatnosti, a najveći prosek ostvarili su oni koji rade u informisanju i komunikacijama – 102.319 dinara, finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja – 98.664, snabdevanju električnom energijom – 89.517, rudarstvu – 87.984, stručnim, inovacionim, naučnim i tehničkim delatnostima – 66.866, državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju – 64.192, obrazovanju – 55.776 i poslovanju nekretninama – 55.303.
Mada je tokom prošle godine najviše novih radnih mesta otvoreno u prerađivačkoj industriji, prosečna neto januarska zarada, po podacima RZS, bila je ispod republičkog proseka i iznosila je 48.674 dinara. U okviru prerađivačke industrije, zaposleni u proizvodnji odevnih predmeta imali su prosečnu platu od 35.630 dinara, u proizvodnji kože i predmeta od kože 37.550, a u preradi drveta i proizvoda od drveta 34.202. Neto januarsku platu manju od 40.637 dinara, odnosno od medijalne koju je za januar iskazao RZS, imali su zaposleni u proizvodnji nameštaja – 39.233 i ostalim prerađivačkim delatnostima – 40.637. OPŠIRNIJE

Tek svaki peti Vojvođanin radi u javnom sektoru
19. 3. 2018. Izvor: Dnevnik.rs

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, na kraju prošle godine u Srbiji je bilo 2.131.079 zaposlenih.
Od tog broja u javnom sektoru, odnosno za državu, radilo ih je 606.118, od čega 132.271 u državnoj upravi, 87.793 u državnim preduzećima, 60.972 u javnim lokalnim preduzećima, 28.162 u opštinama, odnosno organima lokalnih samouprava, 149.603 u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, a 146.917 u obrazovanju i kulturi. Značilo bi to da je gotovo svakom trećem zaposlenom poslodavac država.
Statistički podaci pokazuju da u Vojvodini ima 545.851 radnik. U isto vreme, podaci Republičkog fonda PIO pokazuju da je na kraju prošle godine u Vojvodini bilo 420.487 penzionera, što je 24,52 odsto ukupnog stanovništva na teritoriji Pokrajine.

Tako je u Vojvodini samo 125.364 radnika više nego penzionera. Pri tom, u devet vojvođanskih opština bilo je više penzionera nego zaposlenih: Kuli, Novom Kneževcu, Sečnju, Novoj Crnji, Plandištu, Opovu, Sremskim Karlovcima i Temerinu.

Prosečna neto plata u decembru porasla 5,3%, na 52.372 RSD
26. 2. 2018. Izvor: Tanjug

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji za decembar 2018. godine iznosila je 52.372 dinara, što je nominalno rast od 7,4 odsto, a realno za 5,3 procenta u odnosu na isti mesec prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
Decembarska bruto zarada je iznosila 72.167 dinara, i na godišnjem nivou je nominalno bila veća za 6,5 posto, a realno za 4,4 odsto.
Rast bruto zarada u periodu januar-decembar 2018. godine, u odnosu na isti period godinu ranije, iznosio je 6,0 procenata nominalno, odnosno 3,9 procenata realno.
Medijalna neto zarada za decembar iznosila je 39.623 dinara, što znači da je 50 posto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.Tanjug

U apsolutnom siromaštvu živi blizu pola miliona stanovnika
14. 2. 2018. Izvor: Dnevnik.rs

U Vladi Srbije predstavljen je treći Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Srbiji od 2014. do 2017. godine. Dokument je krajem godine usvojila i sama Vlada. Po podacima iz njega, deset odsto najsiromašnijih stanovnika Srbije učestvuje sa svega 0,9 odsto u nacionalnom ekvivalentnom dohotku, dok isti procenat najbogatijih učestvuje s 27,4 odsto.
Po obrazoloženju iz izveštaja, to pokazuje da je dohodovna nejednakost u Srbiji vrlo visoka, odnosno da je gotovo 20 odsto najbogatijih stanovnika imala gotovo deset puta veći ekvivalentni dohodak od 20 odsto najsiromašnijih. Vrednost tog pokazatelja, navodi se u dokumentu, znatno je veća u odnosu na prosečnu vrednost u zemljama Evropske unije, gde ona iznosi 5,1.
U Nacionalnom izveštaju iznosi se podatak da je 2017. godine u apsolutnom siromaštvu bilo približno 500.000 stanovnika Srbije, odnosno 7,2 odsto ukupnog broja. Stopa apsolutnog siromaštva se u ove tri godine neznatno smanjivala, ali je i dalje viša nego tokom perioda od 2008. do 2012. godine. OPŠIRNIJE

VEĆA NOVEMBARSKA ZARADA Na severu Bačke plate najviše porasle
26. 1. 2018. Izvor: Dnevnik

Prosečna neto plata zaposlenih u novembru prošle godine, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 50.556 dinara.

Novembarska neto zarada bila je 655 dinara veća od oktobarske, koja je iznosila 49.901 dinar. Za prvih 11 meseci prošle godine neto zarada nominalno je porasla 6,5 odsto, a realno 4,4 u donosu na isti period 2017. godine.
Republički zavod za statistiku skreće pažnju na to da je medijalna neto zarada za novembar 39.654 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila platu do tog iznosa.
Novembarska neto plata u Vojvodini bila je 48.135 dinara. Ona je 2.421 dinar manja od republičke prosečne plate ostvarene u tom mesecu. Od sedam vojvođanskih oblasti samo u jednoj je prosečna novembarska plata veća i od republičkog i od pokrajinskog proseka. OPŠIRNIJE

Novi uslovi za odlazak u penziju: Veća starosna granica za žene
10. 1. 2018. Izvor: Dnevnik

Svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi se u riziku od siromaštva, upozoravaju stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), koji ističu da su u najvećem riziku deca i mladi, nezaposleni i stanovnici ruralnih oblasti, piše danas Politika.

Nataša Mijalković iz RZS rekla je za Politiku da se svake godine izračunava takozvani "prag siromaštva", a ovogodišnja računica pokazuje da su u najvećem riziku od materijalne bede osobe koje žive same i čija su mesečna primanja ispod 15.600 dinara.
U riziku od siromaštva su domaćinstva sa dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina, čija su mesečna primanja ispod 28.080 dinara, kao i četvorčlane porodice sa dvoje dece mlađe od 14 godina, koje mesečno zarađuju do 32.760 dinara, rekla je Mijalković.
Posmatrano prema starosti, ukazala je ona, u najvećem riziku su deca i mladi od 18 do 24 godine, a u najmanjem osobe starije od 65 godina.
Studija RZS pokazala je da 40 odsto stanovnika Srbije ne može da podmiri mesečne obaveze, dvoje od troje ljudi ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće, a polovina nije u mogućnosti da obezbedi neočekivani trošak od 10.000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva, rekla je za Politiku Sarita Bradaš iz Centra za demokratiju, koji je nedavno organizovao debatu o siromaštvu u Srbiji. OPŠIRNIJE

U 2019. godini minimalna cena rada 155 dinara
1. 1. 2019.

Minimalna cena rada po satu u Srbiji od Nove godine iznosi 155 dinara, što je 8,6 odsto više od prethodnog iznosa. Minimalna zarada biće u proseku dve hiljade dinara viša, odnosno, sa oko 24.880 dinara dostići će nešto više od 27.000 dinara.

U mesecima u kojima se radi 168 sati, minimalna zarada biće 26.040 dinara umesto dosadašnjih 24.024. U mesecima u kojima ima 176 radnih sati minimalac će iznositi 27.280 dinara, dok će u mesecima u kojima ima 184 radnih sati, minimalna zarada biti 28.520 dinara.

Poslednja korekcija najniže cene rada bila je u januaru 2018. godine, kada je minimalac sa 130 povećan na 143 dinara. Predstavnici sindikata su tražili povećanje od deset odsto, dok su poslodavci prihvatili predlog Vlade o povećanju za 8,6 odsto. Najvažnije je, ističe predsednik SSSS LJubisav Orbović, da su i sindikati i poslodavci, kao i predstavnici Vlade, postigli dogovor da u naredne tri godine minimalna cena rada dostigne visinu minimalne potrošačke korpe.

Na posao prošle godine išlo 47.000 ljudi više
10. 1. 2019. Izvor: Dnevnik

Veliki broj nezaposlenih i dalje je jedan od problema koji muče Srbiju, ali se, po svemu sudeći, situacija značajno popravlja jer je prošle godine otvoreno dosta novih radnih mesta i zaposleno više ljudi i stopa zaposlenosti bila je oko 50 odsto.
Kako je nedavno rekao direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović, stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je 11,3 odsto, a cilj je da se do kraja ove godine spusti ispod deset odsto, što bi nas približilo evropskom proseku.
– Taj cilj je već dostignut u Vojvodini, gde je u trećem kvartalu prošle godine stopa nezaposlenosti bila niža od deset odsto, što je i prvi put zabeleženo otkako se koristi ta metodologija, a tom procentu približio se i region Beograda – rekao je Martinović. – Ipak, u ostalim delovima Srbije stopa nezaposlenosti je oko 15 odsto pa je neophodno da se preduzmu koraci i pomire regionalne razlike i stopa nezaposlenosti u celoj zemlji izjednači,
On je ukazao na to da se, i kad se gledaju statistički podaci, ali i svi indikatori na tržištu rada, može reći da je prošla godina bila uspešna i da postignuti rezultati ohrabruju i daju nadu i optimizam. OPŠIRNIJE

Plata u avgustu tik ispod 50.000 dinara ili 421 evro
26. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Prosečna neto plata u Srbiji za avgust ove godine iznosila je 49.773 dinara, što je protivvrednost od 421 evra.
Avgustovska prosečna zarada bez poreza i doprinosa porasla je za 6,8 odsto nominalno i za 4,1 odsto realno u odnosu na isti mesec prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku. 
Prosečna bruto plata za avgust "težila" je 68.831 dinar, što je na godišnjem nivou rast od 6,2 odsto nominalno i od 3,5 odsto realno. 
Kumulativni rast bruto zarada u periodu januar-avgust 2018. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 5,8 procenata nominalno, odnosno 3,8 odsto realno, dok su neto zarade u posmatranih osam meseci porasle nominalno za 6,3, a realno za 4,3 posto. 
Medijalna neto zarada za avgust iznosila je 39.000 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. OPŠIRNIJE

Gazdama manji trošak, radnicima ista plata
12. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Prošle nedelje je ministar finansija Siniša Mali predstavio paket stimulativnih mera za rasterećenje privrede, među kojima su smanjenje poreskog opterećenja rada, ukidanje pojedinih naknada i promena načina obračuna poreske amortizacije da bi se podstakao dalji rast privrede i nova zapošljavanja.


Doneta je odluka da se smanji poresko opterećenje rada ukidanjem doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti na teret poslodavca, koji je iznosio 0,75 odsto, objasnio je Mali.

Kako je dodao, tom merom smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto plate sa 63 procenta na 62.

Do kraja oktobra ove godine usvojiće se novi zakon o naknadama, koji će doneti ukidanje pojedinih naknada, čime će biti smanjeni parafiskalni nameti, najvio je ministar. OPŠIRNIJE

Trećina nezaposlenih u Vojvodini ima između 50 i 65 godina
8. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Po podacima iz Statističkog biltena Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju prošlog meseca u Vojvodini je bilo 116.253 nezaposlena lica, što je petina od ukupnog broja lica bez radnog mesta u Srbiji, koji je početkom oktobra bilo 553.962.
Tokom prošlog meseca u Vojvodini je zaposleno 1.939 ljudi, što je 329 više nego u avgustu. Najviše radnika prošlog meseca zaposleno je u Južnobačkoj oblasti – 873, zatim u Sremskoj – 377, pa u Severnobačkoj – 283, Južnobanatskoj – 130, Srednjobanatskoj – 123, Zapadnobačkoj – 121, a najmanje u Severnobanatskoj – svega 32.
Najviše nezaposlenih u Vojvodini na kraju septembra zabeleženo je u Južbonačkoj oblasti – 35.925, zatim Južnobanatskoj – 23.805, Sremskoj – 15.949, Zapadnobačkoj – 13.552, Srednjobanatskoj – 10.718, Severnobačkoj – 8.634 i Severnobanatskoj – 7.670.
Od ukupnog broja nezaposlenih u Vojvodini, najviše je onih starih između 55 i 59 godina – 15.297, zatim onih koji imaju između 50 i 54 godine – 14.944. Na evidenciji nezaposlenih u Vojvodini je i 9.453 lica koja imaju između 60 i 65 godina života. OPŠIRNIJE

U Vojvodini 20.600 nezaposlenih manje
10. 9. 2018. Izvor: Dnevnik

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Srbiji u drugom kvartalu ove godine pala je 2,9 procentna poena u odnosu na prvo tromesečje, na 11,9 odsto, Najveća stopa nezaposlenosti registrovana je u Regionu južne i istočne Srbije – 15,6 odsto, dok je najmanja nezaposlenost zabeležena u Regionu Vojvodine – deset odsto.

Dobra vest je da je u Vojvodini poslednju godinu manje onih koji su prijavljni na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. To potvrđuju i podaci Pokrajinske službe za zapošljavanje jer je u odnosu na kraj avgusta prošle godine, kada je na evidenciji PSZ-a u Vojvodini bilo 139.203 nezaposlena, sada 20.655 osoba manje bez posla. Naime, poslednjeg dana prošlog meseca na evidenciji PSZ-a u Vojovdini je bilo 118.548 nezaposlenih. OPŠIRNIJE

PROSEČNA PLATA 47.730 DINARA Najbolja u Vršcu, a najmanja u Baču
26. 7. 2018. Izvor: Dnevnik

Prosečna neto majska plata u Srbiji, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 50.377 dinara, ili 426 evra. U odnosu na prethodni mesec, porasla je nominalno šest odsto, a realno 4,3. Medijalna neto zrada za maj bila je 39.370 dinara.

Majska neto plata zaposlenih u pravnim licima bila je 53.397, a onih koji rade kod preduzetnika 27.415. Zarade u javnom sektoru u maju bile su 56.268 dinara, a van javnog sektora 47.435.

Vojvođani su u maju ostvarili prosečnu neto zaradu od 47.730 dinara. Ona je 2.647 dinara manja od republičkog proseka. Prvi put u nekoliko meseci nijedna od sedam vojvođanskih oblasti nema prosečnu majsku neto zaradu veću od republičke, a veću od proseka u Vojvodini imaju samo dve. Najveća prosečna majska neto plata zabeležena je u Južnobačkoj oblasti – 50.269 dinara, zatim u Južnobanatskoj – 49.125, Srednjobanatskoj – 47.551, Severnobačkoj – 46.049, Severnobanatskoj – 45.949, Sremskoj – 44.903 i Zapadnobačkoj – 43.343. OPŠIRNIJE

U Vojvodini najmanje mladih nezaposlenih
25. 7. 2018. Izvor: Dnevnik

U prvom kvaratalu ove godine u Srbiji je bilo zaposleno 2,68 miliona lica, a bez posla ih je bilo 468.000. Podaci pokazuju da je u prva tri meseca ove godine stopa nezaposlenosti blago porasla, i to sa 14,7 odsto – koliko je bilo na kraju 2017 – na 14,8 odsto na kraju marta 2018. U poređenju s istim periodom prošle godine, broj nezaposlenih povećan je 3,5 odsto, dok je istovremeno broj zaposlenih povećan 1,4 odsto, s 2,65 miliona u prvom kvartalu prošle godine na 2,68 miliona u istom periodu ove.

Stopa zaposlenosti u prva tri meseca ove godine u Srbiji bila je 45,1 odsto, što je 2,6 odsto manje nego na kraju prošle godine, ali je zato dva odsto više nego u istom periodu 2017. godine. Podaci iz „Trendova” pokazuju da je stopa nezaposlenosti mladih, od 15 do 34 godine, u prva tri meseca ove godine bila 34,6 odsto, što je više u odnosu na prethodni kvartal, ali je zato niže nego u istom periodu 2017, kada je iznosila 37,1 odsto. Najviša stopa nezaposlenosti mladih početkom godine zabeležena je u regionima južne i istočne Srbije, a najniža u Vojvodini – 27 odsto.

Od ukupno 121.542 nezaposlena u Vojvodini svaki četvrti spada u kategoriju mladih. Po statističkim podacima NSZ-a, na kraju prošlog meseca u Vojvodini je bilo 37.995 nezaposlenih starosti između 15 i 23 godine. Najviše mladih bez posla – 13.202 – ima između 30 i 34 godine, dok je onih između 25 i 29 – 12.459. OPŠIRNIJE

Građevinari sazidali privredni rast Srbije
1. 6. 2018. Izvor: Dnevnik

Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom kvartalu 2018. godine iznosio je 4,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U odnosu na poslednji kvartal prošle godine, BDP je u prva tri meseca 2018, po desezoniranim podacima, zabeležio rast od 1,5 procenat.

Značajan međugodišnji realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren je u sektorima: građevinarstvo – 26,4 odsto, industrija i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama – 5,3, informisanje i komunikacija – 5,1 i trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane – 4,6 procenata.

Republički zavod za statistiku je saopštio i da je industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u aprilu 2018. godine 3,1 odsto na godišnjem nivou. OPŠIRNIJE

PORAST ZAPOSLENOSTI U Srbiji na posao ide 2.092.220 radnika
4. maj 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva tri meseca ove godine registrovani broj zaposlenih dostigao je nivo od 2.092.220 lica, što je u odnosu na isti kvartal lane povećanje od 3,3 procenta, odnosno 67.705 ljudi.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji – 2.092.220 – njih 1.659.118 radi u pravnim licima, 351.957 je kod preduzetnika i onih koji samostalno obavljaju delatnost, dok je 81.145 registrovanih individualnih poljoprivrednika. U odnosu na poslednji kvartal 2017. godine, ukupna zaposlenost u svim oblastima porasla je za 5.480 lica. Jedino je u prva tri meseca ove godine došlo do smanjenja broja registrovanih individualnih poljoprivrednika, i to za 1.589, odnosno 1,9 procenat.

Na kraju marta ove godine u javnom sektoru Srbiji bilo je ukupno 606.344 zaposlena, od čega u javnim državnim preduzećima 87.934, javnim lokalnim preduzećima 60.278, administraciji na nivou države i pokrajine 132.947, opštinskoj administraciji 27.955, zdravstvu i socijalnom radu 149.207 i obrazovanju i kulturi 148.024.

Od ukupnog broja zaposlenih, na kraju prvog kvartala ove godine u Beogradskom regionu ih je bilo 706.342, Vojvodini 535.118, Šumadiji i zapadnoj Srbiji 490.628 i južnoj i istočnoj Srbiji 360.132. U Vojvodini od 512.459 zaposlenih na kraju marta ove godine najviše radnika ima prerađivačka industrija – 139.272, zatim trgovina na malo i veliko – 86.134, zdravstvo – 41.756, obrazovanje 36.263. OPŠIRNIJE

ZARADE U REGIONU Najveće plate primaju Slovenci, najmanje Makedonci
20. feb. 2018. / Izvor: Dnevnik

Podaci iz Slovenije su pokazali da je krajem 2017. godine prosečna neto mesečna zarada u toj zemlji porasla na 1.062 evra, što je nominalno povećanje od 3,1 posto, a realno od 1,7 posto u odnosu na 2016. godinu.

Prošle godine je i u privatnom i u javnom sektoru Slovenije zabeležen rast prosečne mesečne zarade.

Nakon Slovenije sledi Hrvatska u kojoj, prema najnovijim podacima, prosečna plata iznosi oko 835 evra, piše agencija Anadolija.

Sledi Crna Gora u kojoj je, prema najnovijim podacima Zavoda za statistiku Crne Gore (Monstat), prosečna plata poslednjeg meseca 2017. godine iznosila 512 evra.

Posle Crne Gore, najviša prosečna primanja su zabeležena u Srbiji gde je, kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u decembru 2017. godine iznosila 54.344 dinara, odnosno 459 evra, što je nominalno i realno povećanje za 14,2 posto u odnosu na novembar.

Najniže prosečne plate u regionu Balkana zabeležene su u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. OPŠIRNIJE

Bez posla najviše doktora nauka ekonomije i prava
17. jan. 2018. / Izvor: Dnevnik

Da je u Srbiji teško naći posao nije nikakva tajna jer je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje mnogo onih koji čekaju posao.

Ipak, u godini iza nas u Vojvodini je manje nezaposlenih nego što ih je bilo na kraju 2016. godine, i to 26.343, na osnovu podataka NSZ-a.

Iako je to podatak koji ukazuje na to da se situacija menja nabolje, još uvek je nezaposlenih mnogo, odnosno na kraju prošle godine u Vojvodini ih je na evidenciji NSZ-a bilo oko 134.000, od toga više od polovine, odnosno oko 68.000, žena.

Bez posla je veliki broj onih koji su bez obrazovanja ili su završili samo osnovnu školu ili zanat, mnogo je i srednjoškolaca, cifra onih sa VII 2 stepenom obrazovanja viša je od 130, a od ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ-a na kraju prošle godine u Vojvodini je bilo i 35 onih koji imaju osmi stepen stručne spreme, odnosno doktorat nauka.

Među nezaposlenim doktorima nauka daleko je više žena nego muškaraca: čak 23 žene s najvišim stepenom stručnosti.

Među doktorima nauka koji ne rade prednjače oni koji imaju najviši stepen obrazovanja u oblasti ekonomije, prava i administracije – ima ih deset, a slede doktori nauka sa strukom društveno-humanističkog područja, kojih je na evidenciji osam. OPŠIRNIJE

Najveće prosečne plate u Srbiji: Programeri platom preleteli pilote
13. jan. 2018. / Izvor: Dnevnik

Nova metodologija izračunavanja plata za uzorak će uzimati sve poreske prijave, a prosečne plate će se izračunavati na osnovu obračunatih zarada za tekući mesec.


"Republički zavod za statistiku (RZS) prosečne plate u Srbiji do sada je računao na osnovu uzorka od 8.000 firmi, odnosno njihovih lokalnih jedinica, a od ove godine računaće na osnovu prijava Poreskoj upravi o obračunatim porezima i doprinosima", rekla je načelnica Odelenja za tržište rada u Republičkom zavodu za statistiku Vesna Pantelić.

Ona je rekla da se prosek plata u Srbiji od 1963. godine računa na osnovu mesečnog istraživanja o zaposlenima i zaradama zaposlenih (RAD-1), tokom koga odabrane firme popunjavaju obrazac o broju zaposlenih i masi isplaćenih zarada u određenom mesecu.Prosečne neto zarade za novembar prošle godine u Srbiji iznosile su 47.575 dinara, a najviše su bile u Beogradskom regionu 58.902 dinara, dok su najniže u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, gde je prosek bio 40.696 dinara po zaposlenom.

Dodala je da su iz uzorka od 8.000 firmi isključeni zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, kao i zaposleni na privremenim i povremenim poslovima.Prema podacima RZS u Srbiji je aktivno 87.000 pravih lica, gde je zaposleno oko 1.500.000 ljudi, i 165.000 preduzetnika, gde je zaposleno oko 300.000 ljudi.

Ona je najavila da će u februaru javnost biti informisana o novom izvoru i novoj metodologiji za obračun prosečnih zarada, kao i o uporednom prikazu prosečnih zarada za 2017. godinu na bazi istraživanja RAD 1 i na bazi podataka iz Poreske uprave.

Poreska uprava, prema njenim rečima, ne raspolaže informacijom o tome da li je svaka zarada za koju je podneta poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima (PPP-PD obrazac) zaista i isplaćena, pa će se novi podaci o prosečnim zaradama odnositi na obračunate, ne na isplaćene zarade. OPŠIRNIJE

ARHIVA:

2017.

2014.