Početna > Ekonomija > Aktuelni podaci
Najveće prosečne plate u Srbiji: Programeri platom preleteli pilote
27. dec. 2017. / Izvor: Dnevnik
 Prosečna neto novembarska zarada zaposlenih u Srbiji, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, bila je 47.575 dinara, ali je u osam delatnosti bila iznad 100.000 dinara, odnosno i tri puta više od republičkog proseka.
U odnosu na prosečnu platu u oktobru, kada je bilo šest delatnosti koje su iskazale neto zaradu veću od 100.000 dinara, prošlog meseca bilo ih je osam, ali je došlo i do promene na samom vrhu po visini primanja.
Naime, prošlog meseca najveća primanja – 170.965 dinara – imali su zaposleni u vazdušnom saobraćaju, dok su oni u računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima imali 168.368 dinara. Sada su na prvom mestu zaposleni u računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima sa 168.748, a na drugom su radnici vazdušnog saobraćaja sa 162.913 dinara. To pak znači da su primanja zaposlenih u vazdušnom saobraćaju za mesec smanjena u proseku 8.042 dinara, dok su plate zaposlenih u računarskom programiranju i konsultantskim usugama za mesec u proseku povećane svega 380 dinara.
Osim te dve delatnosti, u još šest prošlog meseca zabeležene su prosečne plate veće od 100.000 dinara: u proizvodnji koksa i derivata nafte – 127.914, upravljačkim delatnostima i savetovanju – 127.555, uslužnim delatnostima u rudarstvu – 124.928, reklamiranju i istraživanju tržišta – 113.013, ekspoloataciji sirove nafte i prirodnog gasa – 105.902 i proizvodnji duvanskih proizvoda – 105.167.
U isto vreme, po podacima RZS-a, ima čak deset delatnosti u kojima je prosečna novembarska plata bila manja od 30.000 dinara. Najniža je zabeležena u delatnosti putničke agencije, tur-operateri i rezervacije – 21.682 dinara. Ona je čak 147.066 dinara manja od najveće novembarske zarade u oblasti računarskog programiranja i konsultantskih usluga, ali i više nego upola manja od republičkog proseka. OPŠIRNIJE
Vlada Srbije: Uvedeni značajni podsticaji za privredu
18. dec. 2017. / Izvor: Dnevnik
 Početnici u poslovanju mogli bi da uštede i do 250.000 dinara godišnje po radniku sa minimalnom zaradom, a zbog poreskih olakšica uvedenih setom zakona koje je usvojila Skupština Srbije privreda će biti rasteresćena za oko 11,6 milijardi dinara, saopštila je danas Vlada Srbije.
U Vladi kažu da su setom poreskih zakona uvedeni značajni podsticaji za početnike u poslovanju čime je, ističe, istovremeno sprovedena jedna od najvažnijih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije
U cilju daljeg rasterećenja poslovanja izmenama Zakona o porezu na dohodak precizirano je da neoporezivi deo zarade radnika umesto dosadašnjih 11.790 dinara od 1. januara 2018. godine bude povećan za više od 3.000 dinara, na 15.000 OPŠIRNIJE
Statistika: Cena novembarske korpe ista kao u oktobru
18. dec. 2017. / Izvor: Dnevnik
 Maloprodajne cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju, u novembru ove godine su, u odnosu na prethodni mesec, u proseku ostale na istom nivou, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Kako se navodi, u poređenju sa istim mesecom 2016. godine, potrošačke cene u novembru povećane su 2,8 odsto, dok su u poređenju sa decembrom prošle godine, povećane 3,0 odsto.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u novembru 2017, u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen je u grupama Odeća i obuća (1,5 odsto), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,5 odsto), Transport (0,4 odsto), Alkoholna pića i duvan (0,3 odsto), u grupama Rekreacija i kultura, Komunikacije i Obrazovanje (za po 0,2 odsto) i u grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Restorani i hoteli (za po 0,1 odsto).
Pad cena zabeležen je u grupi Hrana i bezalkoholna pića (- 0,7 odsto). OPŠIRNIJE
Prosečna potrošačka korpa proguta tri minimalca
2. maj 2017. / Izvor: Dnevnik
 Koliko građani Srbije zaista zarađuju teško je reći, ali zvanična statistika kaže da je u januaru prosečna zarada bila 41.508 dinara.
Ni taj iznos, koji, slobodno se može reći, svakog meseca mali broj zaposlenih smesti u novčanik, nije dovoljan da se podmire mesečni izdaci domaćinstva jer je prosečna potrošačka korpa iznosila 68.563 dinara, pa je, da bi se ona napunila, bila potrebna 1,65 prosečna zarada. Što se tiče onoga što se svakog meseca spušta u minimalnu potrošačku korpu, u januaru je bilo potrebno 35.517 dinara, odnosno za pokriće te korpe bilo je dovoljno 0,85 prosečne zarade.
Ne samo da prosečna zarada nije dovoljna za podmirivanje troškova prosečne potrošačke korpe već je u odnosu na poslednji mesec prošle godine za nju trebalo više novca jer je bila 700 dinara skuplja, a skuplja je bila i minimalna potrošačka korpa, za koju je u januaru trebalo oko 300 dinara više nego mesec ranije. OPŠIRNIJE
Prosečna neto plata u martu
26. april 2017. / Izvor: Dnevnik
 Prosečna neto plata u Srbiji isplaćena u martu 2017. iznosila je 47.814 dinara (386 evra), što je nominalno više za 1,8 odsto, a realno za 1,6 procenata u odnosu na februar, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Martovska prosečna bruto zarada iznosila je 65.695 dinara i u odnosu na prethodni mesec je veća za 1,3 odsto nominalno i za 1,1 posti realno. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne bruto i neto zarade veće su za 4,2 procenta nominalno, odnosno za 0,6 odsto realno. OPŠIRNIJE
Radnici odbijali otpremnine zbog „doživotne kazne”
21. april 2017. / Izvor: Dnevnik
 Na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta pokrenuta je inicijativa za ukidanje kaznenih penala za prevremeni odlazak u penziju nakon navršetka 65 godina života.
To ne znači da se kazneni penali ukidaju, već samo da se ne primenjuju od trenutka kada osiguranik napuni 65 godina. Drugim rečima, ako radnik ode u penziju sa 61 ili 62 godine, kazneni penali od 0,34 odsto za svaki mesec primenjuju se četiri odnosno tri godine, a nakon toga dobija penziju u punom iznosu. Takva rešenja, inače, postoje u većini evopskih država. Naime, svaki prevremeni odlazak u penziju pre ispunjenja uslova u pogledu godina života nosi sa sobom penale, ali se u mnogim državama Evrope oni ukidaju u trenutku kada osiguranik ispuni potrebne godine života, a negde one iznose i više od 65. OPŠIRNIJE
MMF o Srbiji: U ovoj godini rast 3 odsto, u 2018. ide na 3,5
20. april 2017./ Izvor: Tanjug
Međunarodni monetarni fond (MMF) potvrdio je danas prognozu rasta BDP-a Srbije za ovu godinu od 3,0 odsto, dok su za sledeću godinu kretanja BDP-a procenjena još povoljnije, jer je predviđen rast od 3,5 odsto.
Ta institucija je danas, tokom tradicionalnog prolećnog zasedanja MMF i Svetske banke u Vašingtonu, objavila najnovije ekonomske prognoze za ceo svet u dokumentu „Svetski ekonomski izgledi“ (World economic outlook).
U poslednjem dokumentu ove vrste koji je MMF objavio u oktobru 2016, predviđalo se da će BDP u Srbiji u 2017. da raste po stopi od 2,8 odsto. Zatim je u martu, nakon tehničke posete Misije Beogradu, ta institucija podigla prognozu rasta na tri odsto.
Tada je šef Misije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf saopštio da je ekonomski program Srbije dao dobre rezultate, i podsetio da je rast BDP-a u 2016. godini dostigao 2,8 odsto, uz povećanje investicija, izvoza i zaposlenosti.
Istakao je i da su fiskalni pokazatelji bolji od ciljanih, da je deficit smanjen na 1,4 odsto BDP-a, što je najniži nivo od 2005. godine, da je javni dug pao na 74 odsto BDP-a u 2016. godini, a da nezaposlenost ima trend pada, kao i nenaplativi zajmovi u bankarskom sektoru.
Kada je reč o nezaposlenosti, MMF prognozira da će ona u ovoj godini iznositi 16 odsto, a da će u 2018. ta stopa pasti na 15,6 odsto.
ARHIVA:
2014. |
