Sekcija žena
Edukacija
Kalendar
Arhiva
Webmail
Programi

- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

Početna > Ekonomija > Aktuelni podaci

Prosečna zarada u martu
28. april 2014. / Izvor: RZS

Prosečna neto zarada u Srbiji, isplaćena u martu 2014. godine, iznosila je 43.452 dinara i nominalno je za 1,4 odsto bila manja nego u februaru, a realno za 1,1 odsto, saopštio je u petak Republički zavod za statistiku. U poređenju sa martom 2013. godine, prosečna zarada je bila veća za 4,2 odsto, a realno za 1,9 odsto.
U Vojvodini prosečna zarada u martu iznosila je 41.803 dinara, i za 1.649 dinara je bila manja od republičkog proseka.

Zajedno sa porezima i doprinosima, prosečna zarada isplaćena u martu ove godine iznosila je 59.782 dinara i nominalno je za 1,7 odsto bila manja nego prethodnog meseca, a realno za 1,4 odsto. Prosečna bruto zarada je za 3,7 odsto nominalno bila već nego u martu 2013. godine, a realno za 1,4 odsto. Prosečna neto zarada isplaćena za prva tri meseca ove godine nominalno je bila veća za 1,1 odsto nego u istom periodu 2013, a realno manja za 1,6 odsto, dok je prosečna bruto zarada nominalno bila veća za 0,5 odsto, a realno manja za 2,1 odsto.

Prosečna zarada u februaru
15. april 2014

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u februaru 2014. godine u Republici Srbiji iznosila je 44.057 dinara. U odnosu na prosečnu neto zaradu isplaćenu u februaru 2013. godine, nominalno je veća za 1,6%, a realno je manja za 1,0%. U odnosu na prosečnu neto zaradu isplaćenu u januaru 2013. godine, nominalno je veća za 16,0% i realno je veća za 15,9%.

U AP Vojvodini, prosečna zarada u februaru 2014. godine iznosila je 43.018 dinara. Posmatrano po gradovima sa teritorije Vojvodine, zarada iznad republičkog proseka je registrovala u Pančevu (49.788 dinara) i Novom Sadu (49.165 dinara), dok je prosečna zarada ispod proseka, zabeležena u Subotici (41.945 dinara), Zrenjaninu (41.562 dinara) i Sremskoj Mitrovici (40.104 dinara).

Posmatrano po delatnostima, najveću neto zaradu statistika je registrovala u uslužnim delatnostima u rudarstvu (131.345 dinara), eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa (103.143 dinara) i proizvodnji koksa i derivata nafte (102.955 dinara). Najniža neto zarada je registrovana u preradi drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja (20.111 dinara), ostalim prerađivačkim delatnostima (23.138 dinara) i u delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića (23.387 dinara).

Kupovna moć stanovništva - potrošačka korpa
15. april 2014.

Prosečna potrošačka korpa u februaru 2014. godine iznosila je 65.718,72 dinara i veća je za 0,01% ili 0,78 dinara, u odnosu na prosečnu potrošačku korpu iz prethodnog meseca. U odnosu na februar 2013. godine prosečna potroščka korpa veća je 1,5%.
Minimalna potrošačka korpa za februar 2014. godine iznosila je 34.090,00 i manja je za 0,25% ili 87,96 dinara, u odnosu na Minimalnu potrošačku korpu iz prethodnog meseca. U odnosu na februar 2013. godine minimalna potrošačka korpa manja je za 0,45%. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u februaru 2014. godine bilo je potrebno 1,49 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,77 prosečne zarade. Najveći deo prosečne potrošačke korpe se izdvaja za hranu i bezalkoholna pića (39,18%). Slede stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva (19,37%), transport (8,34%), alkoholna pića i duvan (7,92%), odeća i obuća (5%). Najmanje se izdvaja za obrazovanje, svega 0,62% prosečne potrošačke korpe, odnosno 448,36 dinara.

Posmatrano po gradovima, u februaru 2014. godine, kupovnu moć iznad proseka Republike imali su: Beograd, Pančevo, Novi Sad i Kragujevac. U ostalim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, ali nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.

Najbolji pokazatelj životnog standarda jeste potrebno radno vreme za kupovinu nekog proizvoda. Tako, građani Srbije, za kupovinu 1 litre jestivog suncokretovog ulja treba da rade 25 minuta. Međutim, oni koji imaju manje plate od republičkog proseka, za kupovinu 1 litre ulja treba da rade skoro sat vremena, dok za kupovinu 1 kg. svinjskog mesa sa kostima, treba raditi skoro dva sata. Za kupovinu šporeta, veš mašine ili televizora, i oni malobrojni čije su zarade na nivou proseka, traba da rade oko po pola meseca.

Potrošačke cene
15. april 2014.

Potrošačke cene proizvoda i usluga u februaru 2014. godine, u odnosu na januar 2014. godine, u proseku su veće za 0,1%. Godišnji rast potrošačkih cena bio je 2,6% (februar 2014. u odnosu na februar 2013. godine), dok su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 1,5%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga podeljenim prema nameni potrošnje u februaru 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen je u grupama: rekreacija i kultura (0,9%), alkoholna pića i duvan (0,5%), hrana i bezalkoholna pića i restorani i hoteli (za po 0,3%), u grupama zdravstvo i transport (za po 0,2%) i u grupama stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i obrazovanje (za po 0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama odeća i obuća (-1,8%), komunikacije (-0,4%) i nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-0,1%). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Zarade u Vojvodini i dalje ispod republičkog proseka
26. februar 2014.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, u januaru 2014. godine, iznosila je 37.966 dinara (bruto 52.438 dinara). U odnosu na januar 2013. godine, nominalno je manja za 3,1%, a realno je manja za 6,0%. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u decembru 2013. godine, nominalno je manja za 25,3%, a realno je manja za 26,3%.

Prosečna neto zarada u Vojvodini, isplaćena u januaru 2014. godine, iznosila je 33.727 dinara, što je za 4.239 dinara manje od republičkog proseka, odnosno za čak 30 odsto manje od prosečne zarade u regionu Beograda (46.923). Prosečna januarska zarada u beogradskom regionu skoro je jednaka najboljoj zaradi u Vojvodini koja je zabeležena u Pećincima (47.863 din.) i Beočinu (47.259 dinara). U samom vrhu liste opština, odnosno, gradova Vojvodine sa visokim prosečnim zaradama su i Bačka Palanka (44.087 din.), Pančevo (42.712 din.) i Kovin (39.908 dinara). Razlike u zaradama među opštinama u Vojvodini su drastišne. Zaposleni u opštini Žitište su, u istom mesecu, u proseku, zarađivali tek 16.726 dinara, dakle, gotovo za trećinu manje od zaposlenih u Pećincima i Beočinu, i najmanje u celoj pokrajini. Tek nešto malo viša je bila prosečna plata u opštini Kovačica (22.107 dinara), a među opštinama sa najnižim prosečnim zaradama su i Bač (25.353), Alibunar (26.741), Šid (26.921 dinara), Sečanj (27.421) i Novi Kneževac (27.619 dinara).

Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u delatnosti snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, sa prosečnom zaradom od 78.380 dinara, i zaposleni u rudarstvu sa prosečnom zaradom od 64.883 dinara. Najmanje zarade su imali zaposleni u delatnostima smeštaja i ishrane (23.986 dinara), trgovini na veliko i malo (29.308 dinara) i prerađivačkoj industriji, sa prosečnom zaradom od 33.277 dinara.

Povećana osnovica za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje
7. februar 2014.

Utvrđen je novi iznos najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 22.282,00 dinara, koji se primenjuje od 1. februara 2014. godine. Podatak je objavljen u "Sl. glasniku RS" broj 8/2014.

Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, prema članu 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci RZS Srbije. Najniža mesečna osnovica u iznosu od 22.282,00 dinara primenjuje se za obračun i plaćanje doprinosa u februaru, martu i aprilu na zarade koje se isplaćuju u manjem iznosu od najniže osnovice.

Neoporezivi iznos zarade od 1. februara 11.242,00 dinara
28. januar 2014.


Od 1. februara ove godine, odlukom Republičke vlade, neoporezivi iznos u zaradama zaposlenih je 11.242 dinara. Ovo je, naime, jedan od neoporezivih iznosa poreza na dohodak građana koji Vlada, po Zakonu o porezu na dohodak građana, uskađuje sa rastom cena na malo u prethodnoj godini. Pošto je rast cena na malo u 2013. godini iznosio 2,2%, uskađena poreska olakšica na zarade, od 1.02.2014. do 31.01.2015. godine ("Sl. glasnik RS", br. 6/14) iznosi 11.242 dinara.
Istovremeno, posle usklađivanja, porez se neće plaćati ni na naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju do 3.552 dinara, dnevnicu za službeno putovanje u zemlji do 2.132 dinara i naknadu troškova prevoza na službenom putovanju sopstvenim vozilom do 6.216 dinara.
Takođe, jubilarna nagrada zaposlenima do 17.758 dinara neće podlegati oporezivanju, solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice do 35.519 dinara, pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika do 62.157 dinara, poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića do 8.880 dinara, kao i iznos stipendija i kredita učenika i studenata do sume od 10.656 dinara.
Poslodavci koji zaposlenima uplaćuju i dobrovoljno penzijsko i zdravstveno osiguranje, za doprinose do 5.329 dinara neće plaćati porez.

Rashodi budžeta u 2013. manji za 41,9 milijardi dinara
28. januar 2014. / Izvor: Tanjug

Prema preliminarnim podacima, u 2013. godini ostvaren je deficit budžeta Republike u visini od 173,7 milijardi dinara, pri čemu su rashodi manji za 41,9 milijardi u odnosu na planirane i iznosili su 985,7 milijardi, saopštilo je danas Ministarstvo finansija. Prihodi su ostvareni u iznosu od 812,1 milijardi dinara, dok su rashodi izvršeni u iznosu od 985,7 milijardi, što je manje za 41,9 milijardi dinara u odnosu na rashode predviđene rebalansom budžeta, navedeno je na sajtu Ministarstva. U decembru je zabeležen deficit u iznosu od 9,3 mlrd dinara. Konačni podaci o prihodima, rashodima i rezultatu biće poznati nakon izrade završnog računa budžeta Republike.

Ministarstvo finansija napominje da ovaj izveštaj ne uključuje prihode i rashode indirektnih korisnika budžeta, koji će takođe biti obuhvaćeni završnim računom. Prihodi su u decembru ostvareni u iznosu od 83,9 milijardi, od čega su poreski prihodi iznosili 66,6 milijardi dinara, a neporeski 17,2 milijardi dinara. Što se tiče poreskih prihoda nije bilo većih razlika u odnosu na prethodne mesece, osim kod akciza gde je zabeležen veći prihod usled formiranja zaliha akciznih proizvoda. Ovo je karakteristično za period pre stupanja na snagu novih iznosa akciza, s obzirom da se u januaru akcize povećavaju u skladu sa Zakonom o akcizama, kojim su utvrđeni nominalni iznosi akciza i njihovo usklađivanje sa stopom inflacije.
Opširnije:

Referentna kamatna stopa
28. januar 2014.

Na sednici Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, održanoj 16.01.2014. godine, referentna kamatna stopa je zadržana na nivou od 9.5%.
Referentna kamatna stopa je kamatna stopa prema čijim promenama se upravljaju druge kamatne stope. Referentna kamatna stopa Narodne banka Srbije predstavlja polaznu kamatnu stopu, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu, utvrđuje prema visini te kamatne stope.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 13. februara 2014. godine.

Kretanje referentne kamatne stope u 2013. godini

Stope poreza na dodatu vrednost (PDV) u 2014. godini
28. januar 2014.

Shodno članu 23. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05, 61/07, 93/12 i 108/13):
1. Opšta stopa PDV-a za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara (od 1. oktobra 2012. godine) - 20%
2. Posebna stopa PDV-a za promet dobara i usluga ili uvoz dobara koji su nabrojani u čl. 23. stav 2. Zakona o PDV-u (od 1.01.2014. godine) - 10%
Zakon o porezu na dodatu vrednost ovde

Zarade po zaposlenom u decembru 2013. godine
27. januar 2014.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru 2013. godine, u Republici Srbiji, iznosila je 50.820 dinara (bruto 70.071 dinara), što je nominalno više za 15,2%, a realno više za 15,0% u odnosu na prethodni mesec. U odnosu na decembar 2012. godine, prosečna neto zarada u decembru 2013. godine bila je nominalno veća za 8,3 odsto, a realno za šest odsto.

Prosečna neto zarada u Vojvodini, u decembru 2013. godine, iznosila je 52.238 dinara. Najviša prosečna zarada je zabeležena u Južnobačkom okrugu (58.365 dinara), a najmanja u Severnobačkom okrugu (44.818 dinara).

Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–decembar 2013. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar– decembar 2012. godine, nominalno je veća za 5,7%, a realno je manja za 1,9%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar– decembar 2013. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar– decembar 2012. godine, nominalno je veća za 6,2%, a realno je manja za 1,5%.