Radnički život na akciji: Da li je država nešto naučila iz smrti radnice „Aster tekstila“ usred fabričke hale?
13. 3. 2023. godine, izvor: Danas.rs, Foto: Screenhsot N1

Javnost je uznemirila vest da je u Nišu ovih dana preminula radnica turske kompanije “Aster tekstil” A. I. (39) nakon što joj je pozlilo u hali zbog tromboze izazvane srčanim infarktom. Iza sebe je ostavila dvoje dece.
Koleginice su tvrdile da se tog dana žalila da joj je loše, ali da joj “nadređeni nisu dopustili da napusti fabričku halu kako bi se javila lekaru”, te je posle nekog vremena kolabirala, zbog čega je pozvana Hitna pomoć. U trci za puku egzistenciju, dolazila je na posao iako joj danima nije bilo dobro, rekle su. Kompanija je negirala da je A.I. iko od zaposlenih sprečavao da ode do lekara, uz tvrdnju da su “svi reagovali na najsavesniji mogući način i u najkraćem vremenskom roku”. OPŠIRNIJE

Zdravstveni radnici u Mađarskoj štede na hrani
13. 2. 2023. godine, izvor: Mašina.rs, foto: Izvor: Hungary Ambulance / Facebook

Vlada Mađarske gura zdravstvene radnike u siromaštvo, prema ispitivanju sindikata skoro su svi spremni da se bore za veću platu i bolji položaj na radu.
Tri četvrtine zdravstvenih radnica i radnika u Mađarskoj štedi na hrani, a svaki šesti se suočava sa teškoćama da izmiri svoja dugovanja za kredit, javlja portal Mérce. Rast cena i odluka Vlade Mađarske da plate u sektoru zdravstva podigne samo lekarima većinu zdravstvenih radnika i radnica gura u siromaštvo čije su razmere postale jasnije iz istraživanja koje je sproveo Nezavisni sindikat zdravstva. Izveštaj sindikata pokazuje da izdaci većine zaposlenih u zdravstvu rastu većom stopom od inflacije. Čak 81% ispitanika javlja da su im u odnosu na početak prethodne godine izdaci porasli za više od 30%. Na pitanje o uticaju odlaganja povećanja plata na njihovu potrošnju, 73,4% radnika je odgovorilo da su morali da smanje izdatke na hranu. Za 18% je problem da plati režije, 16,5% nije mogao da plati dugovanje za kredit, a više od 10% ima problema sa izmirivanjem troškova stanovanja. Rešenje bi 40% zaposlenih u zdravstvu potražilo u prekovremenom radu, oko 30% razmišlja o promeni posla, a 20% o odlasku u inostranstvo. OPŠIRNIJE

Industrija štrajkbrejkera i razbijanja sindikata
9. 2. 2023. godine, izvor: Mašina.rs, foto: Martin Federico Giambroni / Facebook

Industrija usluga za sprečavanje sindikalnog organizovanja u SAD vredi najmanje 340.000.000 dolara godišnje.
Prošlu godinu na polju sindikalnog organizovanja u Sjedinjenim Američkim Državama obeležili su radnički podvizi u kompanijama poput Amazona i Starbucksa, koji se izrazito protive kolektivnom zastupanju interesa zaposlenih. Solidarnost, deljenje znanja i iskustava, i energija koju je generisala pobeda na jednom mestu ohrabrivalo je zaposlene na drugom da se sindikalizuju. Nizale su se radničke kampanje u protivsindikalnim okruženjima Applea, Tesle, Googlea, Peet‘s Coffeea i Trader Joe‘sa. Sledio je talas organizovanja na američkim univerzitetima, i, pred kraj godine, pokušaj štrajka železničkih radnika, koji je sprečen intervencijom predsednika SAD. Prema Državnom odboru za radne odnose (National Labor Relations Board) predatih zahteva za priznavanje reprezentativnosti sindikalne organizacije kod poslodavca u 2022. bilo je 53% više nego prethodne, 2021. godine. Kako to obično biva i ova optimistična priča ima svoju tamnu stranu. Uprkos rekordnom skoku u zahtevima za reprezentativnost, sindikalna gustina bila je na rekordnom minimumu – za 2022. godinu iznosila je tek 10,1 posto. OPŠIRNIJE

Socijalno-ekonomski savet podržao nacrt zakona o bezbednosti na radu
6. 2. 2023. godine, izvor: RTV, foto: Tanjug(STRAHINJA AĆIMOVIĆ (STF)

Socijalno-ekonomski savet (SES) je danas dao pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a kako je nakon sednice SES-a kojoj je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić, rekao ministar za rad i koordinator Saveta Nikola Selaković, predlog ovog zakona će verovatno biti utvrđen na sednici Vlade Srbije ove sedmice. audio icon "Sadašnji zakon je iz 2005. godine i mora da se menja, a osnovne novine koje donosi novi zakon jesu da će poslodavci morati da omoguće mnogo veći nivo bezbednosti na radu, a radnici da mere zaštite primenjuju. Zakon će uticati na poboljšanje uslova rada, rekao je Selaković.
Dodao je da nakon usvajanja zakona sledi donošenje podzakonskih akata za njegovu primenu u čiju izradu će biti uključeni svi socijalni partneri. Objašnjavajući zašto su sindikati podržali nacrt ovog zakona predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić je rekla da on podiže nivo bezbednosti na radu i povećava kazne za kršenje zakonskih odredbi. Selaković: Najveće povećanje plata u poslednjih nekoliko decenija Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković rekao je danas da je Vlada Srbije poslala najjaču poruku građanima tako što je postigla najveće povećanje plata u poslednjih nekoliko decenija. Selaković je to izjavio nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta odgovarajući na pitanje novinarke N1 "Kakvu poruku šalje država kada najavljuje povećanje plate bezbednjaka, ali ne i prosvetnih radnika". "Država je poslala najjaču poruku tako što je povećanje plata najveće u proteklih nekoliko decenija. Prevazilazimo one problema koji su se decenijama gomilali", rekao je Selaković. OPŠIRNIJE

Minimalac će ove godine u odnosu na prošlu biti veći za 14,3 odsto.
25. 1. 2023. godine, izvor: RTV,
To znači da je cena radnog sata 230 dinara, dok je podsetimo, lane iznosila 201,22 dinara. U proseku, minimalac će u srbiji ove godine biti 40 hiljada 20 dinara, 5 hiljada više nego prošle godine. Saznajemo može li to popraviti položaj radnika i može li se iznos minimalca korigovati ponovo, u skladu sa prilikama u zemlji i šire.

Poseta partnera iz sindikata LO-Zapadna Švedska SSS Vojvodine
10-13. 1. 2023. god. izvor: RTV

Početak 2023. godine, od 10. do 13. januara, u Savezu samostalnih sindikata Vojvodine je obeležila radna poseta sindikalnih kolega iz “LO-Zapadna Švedska” sa kojim pokrajinski samostalni sindikat zajednički sprovodi projekte već duži niz godina. Tokom četvorodnevne posete upriličeno je niz poseta i sastanaka sa članovima sindikata, rukovodstvom firmi, predstavnicima sindikata i lokalne vlasti. “Prvog dana boravka smo zajedno razmatrali rezultate aktivnosti koje smo u okviru Projekta sproveli u prethodnoj godini, zavidne rezultate na edukaciji članstva, razvoju mreže sekcije žena i postizanja rodne ravnopravnosti, pomaku u sradnji sa drugim organizacijama civilnog društva, kao i o ključnim pitanjima na kojima treba da se fokusiramo u predstojećem periodu. Shodno tome smo sačini plan aktivnosti za 2023. godinu, kojim planiramo da realizujemo ukupno 15 aktivnosti u saradnji sa sindikatom “LO-Zapadna Švedska”, uz finansijsku podršku Međunarodnog centra “Olof Palme” kaže za RTV sekretar Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Tomislav Stajić.

U želji da kolegama iz Švedske više približimo sindikalni rad, stanje socijalnog dijaloga i izazove sa kojima se radnici i sindikalni predstavnici suočavaju u Vojvodini, tokom drugog i trećeg dana boravka organizovane su posete fabrikama i većima SSS u Kikindi i Somboru.

„Tokom poseta kompanija “Tisza Automotive”, proizvodnom pogonu u Kikindii i “Magna Siting” u Odžacima, razgovarali smo sa sindikalnim predstavnicima i rukovodstvom u ove dve kompanije. Iako je reč o dve relativno mlade sindikalne organizacije, u obe kompanije je postignut dobar socijalni dijalog sa menadžmentom i potpisan kolektivni ugovor sa poslodavcem kojim se dodatno štite prava svih zaposlenih. Tokom razgovora je istaknuto da situacija svakako nije idealna jer u obe kompanije, zbog izuzetno povećanog obima potražnje za proizvodima postoji problem sa radnim vremenom, radom u smenama i prekovremenim radom, koji otežava radnicima da uspostave balans između radnih obaveza i privatnog života. Kolege iz Švedske su iznele njihova iskustva, na koji način su on rešili slične probleme u Švedskoj, ističući da rešavanje problema prekovremenog rada i uslova na radu će imati podjednako benefite i za zaposlene i za poslodavce. U obe kompanije predstavnici sindikata i menadžmenta su se složili da će se na rešavanju ovih pitanja intezivno raditi u predstojećem periodu kako bi se poboljšali uslovi rada, a da poslodavci ne bi imali problema sa učestalom potrebom za pronalaženjem novih radnika, njihovom obukom i inkluzijom u poslovni ambijent fabrike“ dodaje Stajić .

U razgovorima sa rukovodećim ljudima sindikalnih veća Saveza samostalnih sindikata u Kikindi i Somboru razmenjena su iskustva o sindikalnom radu, pre svega o iskustvima na koji način može da se unapredi socijalni dijalog sa lokalnom vlašću, kao i o stalnom zadatku sindikata na povećanju broja članova i boljoj organizovanosti i zaštiti radnika.

Takođe, u Somboru je upriličen razgovor sa novim gradonačelnikom grada i njegovim saradnicima. Razgovor se odnosio o oblicima sindikalne i političke saradnje po švedskom modelu, sa posebnim osvrtom na to kako se region mora razvijati da bi se privukle kompanije i otvorila nova radnamesta.