Dve stvarnosti i dve statistike radnika: Zaposlenost u Srbiji je statistička greška
27. 1. 2022. Izvor: una.world, Foto: Aleksandra Nenadović

Statistički podaci o zaposlenosti u Srbiji broje dve različite, ali i zvanične cifre
Ministarstvo finansija je ove nedelje objavilo izveštaj o tekućim makroekonomskim kretanjima. Neujednačenost u podacima ostavlja mesta za manipulacije i selektivan odabir onih podataka koji vam u tom trenutku odgovaraju.
Tako Ministarstvo finansija koristi podatke iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja koji kažu da je formalna zaposlenost u novembru veća za 2,0%.
Prema anketi o radnoj snazi, podataka koji dolaze od Republičkog zavoda za statistiku, a koristi se u izveštaju ministarstva, stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu prošle godine godine iznosila je 10,5% odsto.
Neki drugi problemi
Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, kaže da jeste porasla zaposlenost, no da su neki drugi problemi u pitanju.
"Imamo dve vrste nekakve stvarnosti, imamo virtuelnu i imamo stvarnost u kojoj živimo. Ne umanjujući činjenicu da je porastao broj zaposlenih, ali mi moramo da uzmemo u obzir i način na koji se broj zaposlenosti u zemlji Srbiji definiše kao broj. Tako da mi imamo dva broja zvanična – imamo cifru statističku, ankete i cifru koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje. Tu je razlika velika. Oko dva miliona i dvesta, trista hiljada i druga cifra dva miliona i osamsto hiljada. To su zvanične cifre, i jedna i druga", kaže Milić.
Od ovog sindikata dobijamo sledeće podatke – prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u novembru 2021. godine, ukupan broj nezaposlenih iznosio je 481.202 lica, od toga 98.240 lica sa teritorije Vojvodine.
Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2021. godine broj nezaposlenih iznosio je 341.500 lica, dok je stopa nezaposlenosti 10,5%.
Gledano na nivou regiona, ova stopa imala je najmanju vrednost u Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine (za oba regiona iznosi 8,8), dok je nešto veća vrednost zabeležena u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (11,6%). U Regionu Južne i Istočne Srbije stopa nezaposlenosti ima najveću vrednosti i iznosi 13,4%.
Ono što sindikati registruju kao drugi problem u celoj priči o podacima u statistici zaposlenih je i način na koji neko radi i na koji ostvaruje dohodak. "Ako uzmemo da si bio na primer, na mobi kod komšinice i dobila sendvič, računa se da si taj mesec radila. Možda ja sad malo više karikiram, ali se može platiti i u naturi, tako da kad gledamo to – onda dobijemo cifru koja je možda i veća", objašnjava predsednik sindikata. OPŠIRNIJE

Ograničenje cena osnovnih namirnica ističe krajem januara, stručnjaci tvrde da je poskupljenje neminovno
17. 1. 2022. Izvor: Biznis.rs, Foto: Shutterstock.com

Vlada Srbije donela je 30. novembra prošle godine Uredbu o ograničavanju visine cena osnovnih životnih namirnica. Ova odluka odnosi se na šećer, brašno tipa T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso – but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti, čije cene ne mogu da budu više od onih zabeleženih na dan 15. novembra 2021. godine. „Donošenjem ove Uredbe cene pomenutih proizvoda u naredna dva meseca ne smeju prelaziti nivo od 15. novembra ove godine. Vlada će u slučaju potrebe produžiti ovu meru i nakon isteka 60 dana“, rekla je tada ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i dodala da je mera bila neophodna u cilju zaštite životnog standarda građana. Uredba je stupila na snagu 1. decembra i primenjuje se u trajanju od 60 dana, tako da ograničenje praktično važi do kraja januara, a ne – kako su neki mediji preneli tokom vikenda – do 15. januara. Kako je objašnjeno u dokumentu, ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i ne odnosi se na snižene cene (rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje), već na one pre sniženja. Agroekonomista Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da bi uredbu trebalo produžiti za najmanje još 60 dana, imajući u vidu da se cene navedenih osnovnih namirnica „ne smiruju“. OPŠIRNIJE

TUŽAN  POČETAK  2022.GODINE
14. 1. 2022.

            U sindikalnom životu smo navikli na teškoće,probleme,gubitke.Ipak odlazak ljudi sa životne scene, nikoga ne ostavlja ravnodušnim.Početak i ove godine nije prošao bez takvih tužnih događaja.
            Ostali smo bez dvojice divnih ljudi, sindikalnih aktivista,prijatelja.Slava im i hvala u ime svih članova  Saveza samostalnih sindikata Vojvodine za  sve što su dali ovoj Organizaciji .
            Dugogodišnji sindikalni aktivista MIROSLAV BELANČIĆ , preminuo je 2.januara od posledica izazvanih koronom.
            Miroslav je rođen 1964.godine, a sindikalnu karijeru je započeo kao vrlo mlad radnik u preduzeću „Potisje“ u Adi kao predsednik sindikalne organizacije.
Lokalna sredina je brzo prepoznala kvalitet mladog aktiviste pa je biran za predsednika Veća Saveza sindikata u Adi.Organizacione promene  teritorijalnog saveza sindikata u nastavku sindikalne karijere Miroslava su vodile kroz pozicije potpredsednika i predsednika  Veća SSS za više opština Senta,Ada,Kanjiža, tako  da je ukupno ove funkcije obavljao 22 godine .
Kao uporan i dosledan borac za radnička i sindikalna prava , biran je za člana Veća  i Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Vojvodine  i Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Miroslav ostaje upamćen kao vrlo posvećen, predan sindikalnim idejama i ciljevima.U periodu vrlo turbulentnih društveno-ekonomskih promena  i tranzicije,  svojom smirenošću i konstruktivnošću doprinosio je rešavanju  ogromnih problema u lokalnoj zajednici  kroz socijalni  dijalog.Ovaj Miroslavljev ogroman kvalitet koristio je lokalnoj zajednici i posle njegovog  odlaska iz sindikata.
Miroslav je iza sebe ostavio suprugu,kćerku, sina  i  unuka.

            Posle kraće i teške bolesti, 10.januara je preminuo  RASTISLAV GRNJA , poverenik Saveza samostalnih sindikata za opštinu Bački Petrovac.
            Rastislav je rođen 1960.godine,završio je ekonomski fakultet i tokom radne karijere, bio je zaposlen u više preduzeća, a smrt ga je  zatekla kao zaposlenog JKP „Komunalac“ u Bačkom Petrovcu.
            Funkciju poverenika u Povereništvu svoje opštine, obavljao je od 2010.godine.
            Kolega Rastislav je uživao ugled vrednog,savesnog i stručnog radnika a kao sindikalac je ulivao poverenje svojom smirenošću i opredeljenjem za dijalog i dogovor.

Novogodišnji prijem za novinare u SSSV u emisiji RTVNS "Them Romano":
11. 1. 2022. Izvor: RTV.rs

Konferencija počinje na 8:40 min.
https://media.rtv.rs/rom/them-rromano/71076

Šta sindikalne organizacije očekuju od ove godine?

Slobodna zona "Subotica" - pravi primer za privlačenje investitora
5. 1. 2022. Izvor: RTS.rs

Od 15 slobodnih industrijskih zona u našoj zemlji, subotička je po prometu za 2020. godinu, bila najbolja. Pandemija ni prošle godine nije omela uspešno poslovanje preduzeća koja posluju u njoj. Nedavno otvorena fabrika nemačke kompanije "Bojsen", deseta je strana investicija u Slobodnoj zoni u Subotici, prvoj koja je pre dve i po decenije počela sa radom u Srbiji.
Više od 800 miliona evra ostvarile su strane kompanije u 2020. godini u Slobodnoj zoni u Subotici. Očekuje se da su rezultati za 2021. godinu još bolji.
"Ostvaren je dobar promet, što govori da je epidemija ostavila izvesne posledice, ali zahvaljujući mudroj poslovnoj politici i poslovnim odlukama koje su kompanije preduzele, možemo reći da su efekti pandemije minimalni", navodi Saša Gravorac, direktor Slobodne zone Subotica.
Strane kompanije do sada su investirale oko 200 miliona evra u subotičku zonu. Američka kompanija "Ametek" već 11 godina povećava proizvodnju i broj radnika i ima ambiciozne planove.
"Sve poslovne jedinice ovde su došle zbog toga što imaju izuzetno dobru radnu snagu koja vrlo brzo nauči nove tehnologije i isporučuje najbolji kvalitet. U 2022. godini imamo planove da dalje razvijamo naš proizvodni portfolio, te da zapošljavamo i više od 500 ljudi", navodi Slobodan Anić, direktor "Ameteka".
Bez obzira na dve kovid godine, broj radnika u zoni je ostao na nivou 2019. godine, tu radi oko 6.400 ljudi koji dolaze i iz okolnih mesta. OPŠIRNIJE

Ukupno 353 učesnika je tokom 2021. godine prisustvovalo na 18 jednodnevnih seminara,  na kojima se kroz predavanja i aktivnu diskusiju sa članstvom razgovaralo o  svakodnevnim problemima u organizovanju i delovanju sindikata. Fokus predavanja ove godine je bio pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora, socijalni dijalog i prekovremeni rad. Tokom rada prisutnima su predočene najznačajnije zakonske odredbe iz ovih oblasti i ukazano na prepreke i izazove koji se dešavaju u praksi. Nakon predavanja sindikalni aktivisti iznosili su probleme sa kojima se oni suočavaju u svakodnevnom radu u zaključivanju i poštavanju kolektivnih ugovora, kao i u uspostavljanju efikasnog socijalnog dijaloga u preduzećima i na nivou lokalnih samouprava. Nakon održanih predavanja učesnici su istakli značaj  održavanja edukacije jer im pomažu da otklone dileme  i nejasnoće koje se pojavljuju  u svakodnevnom radu.

Podsećamo da su ovi seminari sprovedeni u okviru Projekta “Zajedno smo jači”, koji zajedno realizuju Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Sindikat LO-zapadna Švedska, a uz finansijsku podršku Olof Palme Internacionalnog centra. Projekat traje pet godina, 2020- 2025. godina, tako da je i u naredne tri godine planirano održavanje jednodnevnih seminara na terenu, na teme za koje je članstvo iskazalo zainteresovanost i potrebu.