Zbog poskupljenja minimalac okraćao sa svih strana
16. 5. 2022. godine, Izvor i foto: Dnevnik.rs

Prilikom svakog odlaska u radnju, svedoci smo da za istu količinu robe plaćamo sve više jer na tržištu sve svakodnevno poskupljuje i da su procenti poskupljenja veliki.

Skuplje je, praktično, sve - od namirnica do goriva, najavljeno je da bi uskoro i struja mogla da poskupi, ukrajinska kriza utiče na rast inflacije...

Sve je teže pregurati mesec i s prosečnim primanjima, pa svakako onda ne treba ni govoriti s čim se suočavaju oni koji rade za minimalac, a procenjuje se da ih je u Srbiji oko 400.000. Naime, minimalna zarada iznosi 35.012 dinara i svaki dan sve manje vredi, pa su sindikati tražili nove pregovore i da se minimalna zarada usklađuje dva puta godišnje.

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, SSS Srbije je još ranije izneo takav zahtev, ali za sada još nema odgovora od nadležnih.

- Mi smo na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Srbije još početkom godine podneli inicijativu da se minimalna zarada usklađuje dva puta godišnje - kaže predsednik ŠS Vojvodine Goran Milić. - Zbog sadašnje ekonomske situacije i rasta cena to je i te kako potrebno, a potrebno je i da se promeni način utvrđivanja minimalane zarade jer se to kolika će ona biti naredne godine utvrđuje u septembru tekuće, a na osnovu parametara iz aprila. Moraju se poštovati i parametri na osnovu kojih se ona utvrđuje, a jedan od njih je i to da se izjednače minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa, i da je to učinjeno ovogodišnji minimalac bio bi viši. OPŠIRNIJE

Broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu u prethodnoj godini povećan je za 50.000 i sada ih ima oko 400.000. Zbog inflacije izazvane ukrajinskom krizom, minimalna zarada u Srbiji gubi na vrednosti, pa sindikati traže nove pregovore i da se minimalna zarada usklađuje dva puta godišnje. Poslodavci rešenje vide u progresivnom oporezivanju zarada. Ministarstvo rada se još ne oglašava.

U Samostalnom sindikatu kažu da su na Socio-ekonomskom savetu tražili ponovne pregovore o minimalnoj ceni rada zbog toga što je potrošačka korpa u poslednja dva meseca prošle godine porasla hiljadu dinara, a još toliko je poskupela do aprila ove godine.

"Doći će do rapidnog pada životnog standarda zaposlenih u Srbiji i mislimo da je krajnje vreme da sednemo i otpočnemo pregovore koji će značiti jedan značajniji skok plata kako bismo izdržali ovo što nas očekuje u ovoj godini", navodi Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. OPŠIRNIJE

Goran Milić: Za bolji položaj radnika potrebna bolja zarada
5. 5. 2022. godine, Izvor: Dnevnik.rs

Praznik rada, 1. maj, najveći broj radnika u Srbiji dočekuje sa zaradama koje se kreću oko 50.000 dinara, u atmosferi neizvesnosti da li će posla biti i da li je radno mesto sigurno.

Kakav je trenutni položaj radnika u Srbiji i koje korake treba napraviti da se on promeni na bolje, moći će da se čuje 1. maja na centralnoj proslavi koju organizuje Savez samostalnih sindikata Srbije, na skupu koji će biti održan u Leskovcu. Tom prilikom će, ukazuje predsednik Saveza samostalnih sinidkata Vojvodine Goran Milić, biti poslata poruka nadležnima, poslodavcima i državi da su radnici u nezavidnoj situaciji i da je neophodno da se poštuju radnička prava. Po njegovim rečima, radnici istovremeno, moraju biti svesni i upoznati s tim da se moraju organizovati jer samo udruženi mogu biti jaki i imati snagu u pregovorima, a da su osnovni postulati sindikalizma dobrovoljnost, solidarnost i interes.

- Za bolji položaj radnika, potrebna je zarada koja obezbeđuje pristojan i dostojanstven život, a da se to, svakako, ne može ostvariti s minimalnom zaradom - kaže Goran Milić. - Zbog sadašnje ekonomske situacije i rasta cena SSSS je podneo zahtev da se minimalna cena rada utvrđuje dva puta godišnje. Potrebno je i da se promeni način utvrđivanja minimalane zarade jer se to kolika će ona biti naredne godine utvrđuje u septembru tekuće, a na osnovu parametara iz aprila. Moraju se poštovati i parametri na osnovu kojih se ona utvrđuje i da je to učinjeno ovogodišnji minimalac bio bi viši. OPŠIRNIJE

Prvomajski protest Saveza samostalnih sindikata Srbije

Pod sloganom "NAŠ STAV - POŠTUJTE USTAV" u Leskovcu se održao prvomajski protest Saveza samostalnih sindikata Srbije.
SSSS je poručio je radnicima Jure, koja je postala sinonim za kršenje radničkih i sindikalnih prava, da nisu sami, da je najveća sindikalna centrala uz njih i da će se, snažno i organizovano, svim pravnim i drugim sredstvima, boriti protiv eksploatacije i diskriminacije. Stav sindikata je da se u Srbiji moraju poštovati Ustav, zakoni, radnička i sindikalna prava, pravo radnika na dostojanstvene zarade i uslove rada.

Nakon okupljanja na gradskom trgu, više od 1500 članova Samostalnog sindikata iz cele Srbije, uputilo se ispred fabrike „Jura“, gde je održana centralna manifestacija. Sindikalni aktivisti su simbolično ostavili na kapiji fabrike Ustav Republike Srbije i Zakon o radu i tim gestom poručili menadžmentu kompanije da prouči najviši pravni akt države u kojoj posluje i Zakon koji reguliše prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca.
Sve veći stepen bahatosti i neodgovornog ponašanja pojedinih stranih poslodavca prema radnicima i predstavnicima sindikata, svedoči o divljem kapitalizmu koji je zavladao ovim prostorima i od srpskog radnika napravio roba koji nema nikakva prava.
“Zato smo došli ovde da kažemo da ne mogu našim kolegama da rade šta hoće, da sprovode mobing, zabranjuju sindikalno organizovanje, već da moraju da poštuju zemlju u koju su došli i njene zakone”, istakao je Orbović. Prema njegovim rečima, i u drugim fabrikama, u Rači i Nišu, radnici imaju puno problema sa poslodavcem, uz to radeći po 12 sati dnevno, bez nadoknade.
To je sada, nažalost, postala mustra drugim poslodavcima da se ponašaju slično, pa čak i neki u javnom sektoru pokušavaju da imitiraju Juru.

Članovi Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, svojim prisustvom, dali su doprinos ovoj manifestaciji i podržali su radnike iz fabrike "Jura" u Leskovcu, a predsednik SSS Vojvodine Goran Milić, obratio se skupu i pozvao sve radnike i građane da se solidarišu i ujedine kako bi zajedno izgradili pravnu i socijalno odgovornu državu u kojoj će se moći raditi i dostojanstveno živeti od rada. Milić je, između ostalog, svim radnicima i građanima čestitao praznik radničke i sindikalne solidarnosti sa željom da zajednički nađemo snagu i da se izborimo za veća prava, socijalnu pravdu i ljudsko dostojanstvo koji moraju imati prioritet pred interesima kapitala.

Međunarodna konfederacija sindikata: Sigurnost i zdravlje na radu da postanu deo osnovnog korpusa prava radnika
28. 4. 2022. godine

Međunarodna konfederacija sindikata (MKS), na Međunarodni dan sećanja na radnike, traži da sigurnost i zdravlje na radu postanu deo osnovnog korpusa prava radnika.
Propusti u oblasti sigurnosti i zdravlja na radu mogu imati katastrofalne posledice, ne samo na same radnike i njihove porodice, već i na pojedinačne firme, kao i čitavu ekonomiju.
Zato je u interesu svih – i radnika, poslodavaca i vlada – da se postigne da sigurnost i zdravlje na radu budu MOR-ov osnovni princip i pravo na radu, kao i da odgovorne firme pojačaju mere koje imaju za cilj očuvanje zdravlja i života zaposlenih.
To je razlog zašto sindikati, na globalnom, sektorskom i nacionalnom nivou, kao i oni u fabrikama, domovima za stare i bolesne i svim kancelarijama, obeležavaju 28. april – Međunarodni dan sećanja na radnike, zahtevajući da tripartitna Međunarodna konferencija rada u junu ove godine preduzme taj zakasneli, ali presudno značajan korak.

MKS upozorava da je od 2019. godine devet miliona radnika umrlo zbog obolevanja ili povređivanja na radu.
Zbog toga je, navodi MKS, potrebno da vlade ratifikuju i, što je još važnije, primene u praksi Konvenciju MOR-a br. 155 o bezbednosti i zdravlju na radu i Konvenciju br. 161 o službama zaštite zdravlja na radu.
„Nesreće, kao što je urušavanje fabrike Rana Plaza u Bangladešu pre devet godina, u kojoj je poginulo više od hiljadu radnika, a mnogo više povređeno, loše su za poslovanje i nanose trajnu štetu ugledu, ali i celoj ekonomiji. Proglašavanje bezbednosti i zdravlja na radu osnovnim pravom od strane MOR-a pomoglo bi da se takve nesreće spreče i imalo bi višestruku korist za sve“.
Mnogi poslodavci, kao i pojedine vlade, poput onih u Bangladešu, Indiji i Japanu, protive se tome da Konvencija br. 155 postane osnovna konvencija, delimično i zato što tvrde da je „previše teško“ siromašnijim vladama da uspostave neophodne mere bezbednosti i zdravlja kojima bi se sprečilo da radnici umiru zbog svog posla.
„Mi ćemo tokom sledeća dva meseca voditi kampanju i lobirati kako bismo osigurali da se Konvenciji br. 155 zaista dodeli status osnovne konvencije, te da se Konvencija br. 161 učini vodećom konvencijom, s ciljem poboljšanja pristupa službama zaštite zdravlja na radu za 80% radnika koji trenutno nemaju takav pristup“.

U MKS upozoravaju da se milijarde troše za bolovanja, naknade za invalidnost i gubitke proizvodnje, zbog čega su potrebni predstavnici za pitanja bezbednosti na radnom mestu, zajednički odbori s poslodavcima, kao i mnogostruko povećanje stope pristupa službama zaštite zdravlja na radu, kako bi svi na radnom mestu bili zaštićeni.

Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu
28. 4. 2022. godine

Povodom 28. Aprila, Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu, Savez samostalnih sindikata Vojvodine i ovaj put skreće pažnju na tužnu statistiku koja se svake godine ponavlja kada je reč o ovoj temi. Upozoravamo da je i dalje alarmantan broj smrtnih i teških povreda na radu.
Prema izveštaju Inspekcije rada, samo u prošloj godini na radnom mestu život je izgubilo 70 radnika, dok je 957 radnika zadobilo teške povrede na radu. Veliki problem su i „lake“ povrede na radu kojih je oko 30 hiljada godišnje, ali se one uglavnom ne prijavljuju zbog dogovora između poslodavaca i radnika.
Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju u oblasti građevinarstva, rudarstva i prerađivačke industrije, a najčešći razlozi su neobezbeđeni uslovi i nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad, nepotpuno sprovođenje mera za bezbednost i zdravlja na radu na mestima rada, angažovanje znatnog broja neobučenih lica koja rade na „crno“. Upravo je nepreduzimanje i nepoštovanje mera bezbednosti i zdravlja na radu, uzrok mnogobrojnih teških povreda na radu, koje se veoma često završavaju smrtnim ishodom.

Zato upozoravamo na ovaj veliki problem i pozivamo poslodavce da zaštite svoje radnike, a radnike da traže zaštitu na radu i iniciraju formiranje Odbora za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca. Oblast bezbednosti i zdravlja na radu nalazi se na vrhu prioriteta Samostalnog sindikata.
Naš Sindikat već godinama radi na obezbeđivanju boljih uslova rada putem kolektivnih ugovora, afirmisanjem dobre prakse, ali i ukazivanjem na veliki broj nesavesnih poslodavaca koji se prema bezbednosti i zdravlju na radu odnose neodgovorno, što se ogleda kroz neprijavljivanje radnika, neosposobljavanje za bezbedne uslove rada, neopremanje sredstvima i oprememom za ličnu zaštitu i neomogućavanje redovnih sistematskih pregleda.

Kroz kampanje, akcije i edukativne seminare koje organizujemo tokom cele godine, promovišemo primenu prevrentivnih mera u cilju smanjnja rizika od povređivanja na radu i samim tim, unapređenja bezbednosti i uslova rada u svim oblastima. Bezbednost i zdravlje na radu ne može da bude tema kojoj ćemo poklanjati pažnju samo 28. aprila, već svih 365 dana u godini.

Savez samostalnih sindikata Vojvodine dobio priznanje „27 april“

U Novom Sadu je juče, 27. aprila, održana svečana sednica Veća SSSS, na kojoj se obeležilo 119 godina postojanja i rada najveće sindikalne centrale u Srbiji.
Sednici su, pored članova Veća, Statutarnog i Nadzornog odbora, predsednika samostalnih sindikata i veća na teritoriji, prisustvovali i ugledni gosti. Domaćin obeležavanja je bio Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, a sednica je održana u Velikoj sali Radničkog doma “Svetozar Marković”, sa početkom u 12 časova.
Ovom prilikom, uz prigodan kulturn-umetnički program i film o istorijatu i aktivnostima Saveza, dodeljena su i najviša sindikalna priznanja - nagrada Saveza samostalnih sindikata Srbije - „27.april“ i „Prvomajska nagrada“ Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština.
Savezu samostalnih sindikata Vojvodine je uručeno priznanje „27. april“ Saveza samostalnih sindikata Srbije, za doprinos radu i jačanju Saveza. Pored SSSV, ovogodišnji nosioci priznanja su i  Samostalni sindikat poljoprivrede, prehrembene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije, Kompanija MAGNA SEATING doo Odžaci i Dragan Jekić, posthumno.
Dobitnici „Prvomajske nagrade“ Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština su: sindikalna organizacija samostalnog sindikata Lir Korporejšn doo, Đurđica Crvenko, Bojan Svetek, Sandra Ćoćkalo i Robert Štefanides.
Prisutnima su se obratili predsednik SSSS, Ljubisav Orbović, predsednik SSSNS i opština, Vladimir Gvozdenović, pomoćnik gradonačelnika Novog Sada, gospodin Ljubičić, kao i predstavnici laureata.
U ime SSS Vojvodine nagradu je primio predsednik Goran Milić, koji se zahvalio i čestitao SSS Srbije jubilej od 119 godina postojanja i rada. Tom prilikom Milić je istakao da ovo priznaje služi za ponos i podsticaj za još bolji rad u pravcu jačanja organizacije i učlanjenja novih članova. On je, između ostalog, odao priznanje velikom broju požrtvovanih sindikalnih aktivista koji su se borili za bolje uslove rada, osmočasovno radno vreme, veće zarade, bezbedan i dostojanstven rad, istakavši da ova steča prava treba da branimo udruženi, jedinstveni i solidarni.
Čelnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vojvodine i Novog Sada su uputili čestitke dobitnicima zasluženih priznanja, pozvavši sve sindikaliste da se pridruže Savezu samostalnih sindikata Srbije u Leskovcu, na obeležavanju Međunarodnog dana rada.