Ko­li­ko će iz­no­si­ti mi­ni­mal­na ce­na ra­da za 2023. go­di­nu tre­ba­lo bi da bu­de po­zna­to do po­lo­vi­ne sep­tem­bra, a pre­go­vo­ri iz­me­đu pred­stav­ni­ka Vla­de Sr­bi­je, sin­di­ka­ta i po­slo­da­va­ca po­či­nju 15. av­gu­sta. Ipak, slo­bod­no bi se mo­glo re­ći da je već sad po­zna­to ko­li­ki će bi­ti mi­ni­ma­lac za na­red­nu go­di­nu jer je iz vla­sti po­čet­kom ju­na sa­op­šte­no da će po­ve­ća­nje bi­ti u ra­spo­nu od 12 do 14 od­sto i da će mi­ni­mal­na za­ra­da bi­ti oko 40.000 di­na­ra. Kao i uvek, sta­vo­vi po­slo­da­va­ca i sin­di­ka­ta o vi­si­ni mi­ni­mal­ne ce­ne ra­da se raz­li­ku­ju. Po re­či­ma pred­sed­ni­ka Sa­ve­za sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta Voj­vo­di­ne Go­ra­na Mi­li­ća, u ŠS Sr­bi­je sma­tra­ju da je mi­ni­mal­na ce­na ra­da za na­red­nu go­di­nu o ko­joj je bi­lo re­či po­čet­kom ju­na ve­o­ma ni­ska, te da ovaj sin­di­kat još ni­je iza­šao sa svo­jim pred­lo­gom, ali će to ura­di­ti na vre­me i na osno­vu pa­ra­me­ta­ra pro­pi­sa­nih za­ko­nom. - Ne­ko­li­ko je raz­lo­ga za ne­za­do­volj­stvo - a po­red to­ga što je prak­tič­no već od ju­na iz­ne­to ko­li­ko bi mi­ni­ma­lac za na­red­nu go­di­nu tre­ba­lo da iz­no­si, či­me su obe­smi­šlje­ni pre­go­vo­ri o to­me, naj­bit­ni­ji raz­log je to što je mi­ni­mal­na za­ra­da u mar­tu po­kri­va­la 94 od­sto tro­ško­va mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe ko­ja je bi­la 42.500 di­na­ra - ka­že Mi­lić. -Me­đu­tim, već u ju­nu, mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa vre­de­la je 51.350 di­na­ra, te je mi­ni­ma­lac bio do­vo­ljan za 60 od­sto te kor­pe, a naj­ve­ći deo tro­ško­va - 25.000 di­na­ra od­la­zi na hra­nu, a to zna­či oko 840 di­na­ra za tro­čla­nu po­ro­di­cu dnev­no, od­no­sno 280 po čla­nu do­ma­ćin­stva, što je iz­u­zet­no ma­lo. Na­po­mi­njem i da pre­ko 400.000 lju­di u Sr­bi­ji ra­di za mi­ni­ma­lac i da pre­ko 50 od­sto ukup­no za­po­sle­nih za­ra­đu­je me­di­jal­nu pla­tu od oko 53.000 di­na­ra. Po nje­go­vim re­či­ma, od ju­na do sa­da usle­di­lo je niz po­sku­plje­nja, pre sve­ga ener­ge­na­ta, što će do­dat­no op­te­re­ti­ti ku­će buyete, pa je iz­ve­sno da mi­ni­mal­na za­ra­da mo­ra bi­ti ve­ća. OPŠIRNIJE

Novosadska prosečna plata stigla skoro do 740 evra
26. 7. 2022. godine, Izvor: Dnevnik.rs foto: Tanjug (M. Jelesijević, ilustracija)

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, majska prosečna zarada u Srbiji je, bez poreza i doprinosa, iznosila 74.168 dinara. U odnosu na maj prošle godine, prosečna neto zarada ovog maja bila je veća za 14,1 odsto nominalno, odnosno 3,4 odsto realno. Prosečne plate zaposlenih u Srbiji više su nego mesec dana ranije, a u odnosu na april, kada je prosečna zarada bila 73.012 dinara, u kovertama je bilo 1.156 dinara više. Veća je i medijalna zarada jer je u maju ona bila 56.582 dinara, a mesec dana ranije 55.267 dinara. Tako je u koverti onih koji mesečno zarađuju do iznosa medijalne plate, a to je praktično polovina ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, u maju bilo 1.315 dinara više nego mesec dana ranije. Zarade zaposlenih u Vojvodini i u maju su, u proseku, bile manje od iznosa isplaćenog na republičkom nivou. Prosečna zarada u pokrajini bila je 70.160 dinara, pa je razlika 4.008 dinara. Kao i na republičkom nivou, prosečne majske zarade zaposlenih u Vojvodini bile su više nego u aprilu. Naime, tog meseca prosečna zarada bila je 69.348 dinara, tako da je u maju bila viša 812 dinara. Ni u jednom mestu i opštini u Vojvodini prosečna zarada u maju nije bila niža od 55.000 dinara. U maju su najmanje zaradili zaposleni u Malom Iđošu - 55.830 dinara i ovo mesto je jedino u kojem su prosečne zarade bile manje od 56.000 dinara. Majske zarade u Baču taj iznos su preskočile za 200 dinara jer je u kovertama bilo 56.201 dinar, dok su zaposleni u Srbrobranu tog meseca zaradili 56.900 dinara. OPŠIRNIJE

PODRŠKA ČLANOVIMA NAŠEG SINDIKATA U RGZ
11. 7. 2022. godine

U prostorijama Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV) u Novom Sadu održan je 7. jula sastanak, na kojem je predsednica Jedinstvene organizacije sindikata Republičkog geodetskog zavoda (JOS RGZ) Dijana Konstantinović upoznala predsednika Sindikata uprave Srbije (SUS) Slađana Bobića i sekretara SSSV Tomislava Stajića sa najnovijim dešavanjima u Republičkom geodetskom zavodu, gde je JOS RGZ optužen da je lažan, nereprezentativan i da podiže i stvara atmosferu pravne nesigurnosti, da nastupa u cilju omogućavanja nelegalnog profita za interesne grupe i pojedince, kao i da ne zastupa interese zaposlenih u RGZ. Takođe, naglašeno je da koordinatori u Republičkom geodetskom zavodu pozivaju na privatne telefone članove Sindikata i da je naredba da se hitno isčlane iz Sindikata i da ispisnice proslede računovodstvu. OPŠIRNIJE