Deseta sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine održana u Ivanjici
21. 9. 2022. godine

Deseta sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine održana je 21. septembra 2022. godine u Ivanjici. Sednicom je predsedavao Goran Milić, predsednik SSSV, a centralna tema dnevnog reda bio je materijalni položaj zaposlenih i zarade.
Opšti je zaključak svih članova Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine da je nova minimalna cena rada uvećana u odnosu na sadašnju za 14,3% usložila i onako kompleksnu situaciju radnika u Republici Srbiji i dovela do borbe za prostu egzistenciju zaposlene koji primaju najniže zarade. Tokom sednice konstatovano je da će povećanje minimalne zarade za sledeću godinu na 40.020 dinara, i dalje manje od minimalne potrošačke korpe i usled rasta inflacije, ostaviti radnice i radnike u riziku od siromaštva. U kontekstu iznetog, članovi Veća SSSV nezadovoljni povećanjem minimalne zarade ukazali su i na izvesnu realnu mogućnost organizovanja generalnog protesta.
Na sednici, verifikovani su mandati novoizabranih članova Veća SSSV Milana Vejnovića, predsednika Odbora delatnosti kulture Vojvodine i Bojana Jocića, predsednika PO SS PPDIV Vojvodine. Za kandidata za člana Statutarnog odbora SSSS predložen je Adam Šarić, diplomirani pravnik i stručni saradnik za radnopravnu zaštitu i rad sa sindikatima u SSSV.
Kao deo projekta koji Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Sindikat LO iz Švedske sprovode uz podršku Olof Palme Centra, dana 22. septembra 2022. godine u Ivanjici održan je seminar na temu:“Pravedna tranzicija i aktuelnosti iz delokruga rada MOR-a“. Uvodničar u temu bio je Jovan Protić, Nacionalni koordinator MOR-a za Republiku Srbiju. Učesnici seminara su kroz edukativnu postavku i interaktivnu diskusiju imali mogućnost da prošire i usvoje nova saznanja u ovom području.

U KIKINDI ODRŽANA SEDNICA SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U AGROINDUSTRIJSKOM KOMPLEKSU VOJVODINE
19. 9. 2022. godine

U prostorijama Saveza samostalnih sindikata za grad Kikindu i opštine Čoka, Nova Crnja i Novi Kneževac, dana 19. septembra 2022. godine održana je sednica Pokrajinskog odbora Samostalnog sindikata zaposlenih u agroindustrijskom kompleksu Vojvodine.
U radu sednice, pored članova Pokrajinskog odbora, učestvovali su predsednik i sekretar SSSV, Goran Milić i Tomislav Stajić; predsednik SSS grada Kikinde Ilija Drljić, zatim Bojan Jocić predsednik Pokrajinskog odbora SS PPDIV, kao i članovi Gradskog odbora SS AIK-a za grad Kikindu.
U fokusu sednice bila je informacija o održanim sastancima sa predstavnicima Republičkog odbora SS PPDIV Srbije u Beogradu i Novom Sadu, koji su veliki pomak u dosadašnjim aktivnostima i nastojanjima da se ponovo odnosi normalizuju na svim nivoima. Rezultat tih sastanaka i dogovora je da se potpiše Sporazum između Samostalnog sindikata zaposlenih u agroindustrijskom kompleksu Vojvodine i Samostalnog sindikata PPDIV Srbije koji će urediti tekuće funkcionisanje do konačnog ujedinjenja, do kraja tekućeg mandatnog perioda. S tim u vezi, predsednik Pokrajinskog odbora SSPPDIV Bojan Jocić, biće redovno pozivan na sednice POS zaposlenih u AIK Vojvodine.

U daljem radu sednice, predsednik SSSV Goran Milić informisao je prisutne o održanoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta RS na kojoj je doneta odluka o visini minimalne cene rada koja će od 1. januara 2023.g. iznositi 230 dinara po satu odnosno 40.020, dinara mesečno. Sindikati su zahtevali da minimalna zarada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, međutim i ovaj put je degradirana funkcija sindikata i značenje socijalnog dijaloga, jer se unapred znao ishod pregovora.

Od 15. avgusta do 15. septembra sindikati i poslodavci imaju rok da se dogovore o povećanju minimalne cene rada. U suprotnom, odluku će doneti Vlada. Osim povećanja minimalca, država za jesen najavljuje i dvocifreno povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Sve to, kažu, u procentima znatno iznad rasta inflacije. Sindikati i poslodavci za sada su u jednom saglasni: teško da ćemo se dogovoriti. Što se zahteva jednih i mogućnosti drugih tiče – raskorak nikad veći. Minimalna prosečna zarada sada je 35.000 dinara. "Iz juna po stavkama koje čine minimalnu potrošačku korpu to je iznosilo 51.340 dinara. Sve što je blizu te sume, a apsolutno smo sigurni da to neće biti toliko, ali smo isto tako svesni toga da ne može da bude ni 40.000", kaže Goran Milić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. OPŠIRNIJE

Dan građevinara Srbije obeležava se 8. avgusta. Uprkos krizi koja je uticala na gotovo sve grane privrade, neimari svoj dan mogu proslaviti u dobrom raspoloženju. Za razliku od perioda pre desetak godina, kada je skoro 40.000 ljudi u građevinarstvu, industriji građevinskog materijala, kao i u pratećim granama, ostalo bez posla, danas se ne samo u Novom Sadu već i u čitavoj državi ulaže u velike projekte, stanogradnja je u ekspanziji, asfaltiraju se kilometri ulica. Posla ima, dnevnice majstora su pristojne, ali uvek ima mesta za poboljšanje uslova rada. Prema rečima predsednika Sindikata građevinarstva Vojvodine i Novog Sada Josipa Modića, Srpska Atina je dala velik doprinos oporavku građevinske industrije, jer je naš grad među prvima počeo da realizuje velike investicije na kojima je bilo, i još uvek je, uposleno na hiljade radnika. – Posla ima napretek, ali nam nedostaju kvalifikovani radnici, poput armirača, vodoinstalatera, majstora za sisteme grejanja, zidara, električara, vozača, putara... I to nije samo trenutni problem. Ukoliko se nastavi ovakav trend, ko će održavati i popravljati sve što je izgrađeno? Već je sada potrebno zakazati termin kod dobrih i iskusnih majstora pošto su prebukirani – upozorava Modić. – Nažalost, mnogi radnici su odlučili da u potrazi za boljim životnim standardom odu u inostranstvo. Mladi, kvalifikovani radnici uglavnom odlaze jer nemaju stalno zaposlenje, često rade na crno, pa ne mogu da podignu kredite kako bi se stambeno obezbedili. Nedostatak domaće radne snage se, kaže Modić, nadomešćuje zapošljavanjem ljudi iz inostranstva, uglavnom Turske, Indije, Albanije, Pakistana, Nepala, koji su nekvalifikovani i neobučeni, spremni da rade za vrlo male dnevnice. Često žive u nehigijenskim uslovima i bez neophodne zaštite, a veći deo zarade šalju porodici u domovini, ne trošeći novac kod nas. OPŠIRNIJE

„TV KANAL 9, NOVI SAD: DAN GRAĐEVINSKIH RADNIKA“, YouTube

Ko­li­ko će iz­no­si­ti mi­ni­mal­na ce­na ra­da za 2023. go­di­nu tre­ba­lo bi da bu­de po­zna­to do po­lo­vi­ne sep­tem­bra, a pre­go­vo­ri iz­me­đu pred­stav­ni­ka Vla­de Sr­bi­je, sin­di­ka­ta i po­slo­da­va­ca po­či­nju 15. av­gu­sta. Ipak, slo­bod­no bi se mo­glo re­ći da je već sad po­zna­to ko­li­ki će bi­ti mi­ni­ma­lac za na­red­nu go­di­nu jer je iz vla­sti po­čet­kom ju­na sa­op­šte­no da će po­ve­ća­nje bi­ti u ra­spo­nu od 12 do 14 od­sto i da će mi­ni­mal­na za­ra­da bi­ti oko 40.000 di­na­ra. Kao i uvek, sta­vo­vi po­slo­da­va­ca i sin­di­ka­ta o vi­si­ni mi­ni­mal­ne ce­ne ra­da se raz­li­ku­ju. Po re­či­ma pred­sed­ni­ka Sa­ve­za sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta Voj­vo­di­ne Go­ra­na Mi­li­ća, u ŠS Sr­bi­je sma­tra­ju da je mi­ni­mal­na ce­na ra­da za na­red­nu go­di­nu o ko­joj je bi­lo re­či po­čet­kom ju­na ve­o­ma ni­ska, te da ovaj sin­di­kat još ni­je iza­šao sa svo­jim pred­lo­gom, ali će to ura­di­ti na vre­me i na osno­vu pa­ra­me­ta­ra pro­pi­sa­nih za­ko­nom. - Ne­ko­li­ko je raz­lo­ga za ne­za­do­volj­stvo - a po­red to­ga što je prak­tič­no već od ju­na iz­ne­to ko­li­ko bi mi­ni­ma­lac za na­red­nu go­di­nu tre­ba­lo da iz­no­si, či­me su obe­smi­šlje­ni pre­go­vo­ri o to­me, naj­bit­ni­ji raz­log je to što je mi­ni­mal­na za­ra­da u mar­tu po­kri­va­la 94 od­sto tro­ško­va mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe ko­ja je bi­la 42.500 di­na­ra - ka­že Mi­lić. -Me­đu­tim, već u ju­nu, mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa vre­de­la je 51.350 di­na­ra, te je mi­ni­ma­lac bio do­vo­ljan za 60 od­sto te kor­pe, a naj­ve­ći deo tro­ško­va - 25.000 di­na­ra od­la­zi na hra­nu, a to zna­či oko 840 di­na­ra za tro­čla­nu po­ro­di­cu dnev­no, od­no­sno 280 po čla­nu do­ma­ćin­stva, što je iz­u­zet­no ma­lo. Na­po­mi­njem i da pre­ko 400.000 lju­di u Sr­bi­ji ra­di za mi­ni­ma­lac i da pre­ko 50 od­sto ukup­no za­po­sle­nih za­ra­đu­je me­di­jal­nu pla­tu od oko 53.000 di­na­ra. Po nje­go­vim re­či­ma, od ju­na do sa­da usle­di­lo je niz po­sku­plje­nja, pre sve­ga ener­ge­na­ta, što će do­dat­no op­te­re­ti­ti ku­će buyete, pa je iz­ve­sno da mi­ni­mal­na za­ra­da mo­ra bi­ti ve­ća. OPŠIRNIJE

Novosadska prosečna plata stigla skoro do 740 evra
26. 7. 2022. godine, Izvor: Dnevnik.rs foto: Tanjug (M. Jelesijević, ilustracija)

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, majska prosečna zarada u Srbiji je, bez poreza i doprinosa, iznosila 74.168 dinara. U odnosu na maj prošle godine, prosečna neto zarada ovog maja bila je veća za 14,1 odsto nominalno, odnosno 3,4 odsto realno. Prosečne plate zaposlenih u Srbiji više su nego mesec dana ranije, a u odnosu na april, kada je prosečna zarada bila 73.012 dinara, u kovertama je bilo 1.156 dinara više. Veća je i medijalna zarada jer je u maju ona bila 56.582 dinara, a mesec dana ranije 55.267 dinara. Tako je u koverti onih koji mesečno zarađuju do iznosa medijalne plate, a to je praktično polovina ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, u maju bilo 1.315 dinara više nego mesec dana ranije. Zarade zaposlenih u Vojvodini i u maju su, u proseku, bile manje od iznosa isplaćenog na republičkom nivou. Prosečna zarada u pokrajini bila je 70.160 dinara, pa je razlika 4.008 dinara. Kao i na republičkom nivou, prosečne majske zarade zaposlenih u Vojvodini bile su više nego u aprilu. Naime, tog meseca prosečna zarada bila je 69.348 dinara, tako da je u maju bila viša 812 dinara. Ni u jednom mestu i opštini u Vojvodini prosečna zarada u maju nije bila niža od 55.000 dinara. U maju su najmanje zaradili zaposleni u Malom Iđošu - 55.830 dinara i ovo mesto je jedino u kojem su prosečne zarade bile manje od 56.000 dinara. Majske zarade u Baču taj iznos su preskočile za 200 dinara jer je u kovertama bilo 56.201 dinar, dok su zaposleni u Srbrobranu tog meseca zaradili 56.900 dinara. OPŠIRNIJE

PODRŠKA ČLANOVIMA NAŠEG SINDIKATA U RGZ
11. 7. 2022. godine

U prostorijama Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV) u Novom Sadu održan je 7. jula sastanak, na kojem je predsednica Jedinstvene organizacije sindikata Republičkog geodetskog zavoda (JOS RGZ) Dijana Konstantinović upoznala predsednika Sindikata uprave Srbije (SUS) Slađana Bobića i sekretara SSSV Tomislava Stajića sa najnovijim dešavanjima u Republičkom geodetskom zavodu, gde je JOS RGZ optužen da je lažan, nereprezentativan i da podiže i stvara atmosferu pravne nesigurnosti, da nastupa u cilju omogućavanja nelegalnog profita za interesne grupe i pojedince, kao i da ne zastupa interese zaposlenih u RGZ. Takođe, naglašeno je da koordinatori u Republičkom geodetskom zavodu pozivaju na privatne telefone članove Sindikata i da je naredba da se hitno isčlane iz Sindikata i da ispisnice proslede računovodstvu. OPŠIRNIJE