27. septembar 2013. UPUĆEN ZAHTEV SSMS ZA INICIRANJE PREGOVORA ZA POTPISIVANJE GRANSKOG KOLEKTIVNOG UGOVORA Na 16. sednici Pokrajinskog odbora Sindikata metalaca Vojvodine, koja je održana 26.septembra 2013. godine u Novom Sadu, učesnici su razmenili informacije o osnovnim sindikalnim aktivnostima između dve sednice POS, kao i o aktuelnoj situaciji u metalskim preduzećima AP Vojvodine. Posebna pažnja članova Pokrajinskog odbora bila je usmerena na aktivnosti u vezi najavljenih izmena Zakona o štrajku i Zakona o radu. Učesnici u raspravi su istakli da se u velikom broju metalskih preduzeća, već godinama unazad, poslodavci ponašaju kao da je najavljeni Zakon o radu na snazi, da se radnici osećaju obespravljeno i kao roba – bez funkcionalne kontrole nadežnih državnih i zaštite sindikalnih organa. Poslodavci krše skoro sva radna prava zaposlenih iz postojećih zakona, a nepostojanje Opšteg i granskog kolektivnog ugovora za metalce Srbije im to olakšavaju. Članovi Pokrajinskog odbora su izrazili svoje nezadovoljstvo zbog izostajanja od strane SSSS i SSMS bilo kakve organizovane aktivnosti i suprostavljanja najavljenim izmenama u radnom, ali i penzijsko-invalidskom zakonodavstvu. Preovladao je stav da treba opredeliti nekoliko ključnih sindikalnih pitanja koja su neprihvatljiva u izmenama zakona i za njih se snagom argumenata izboriti, pre svega kroz pregovore sa socijalnim partnerima. Takođe su zamerili sindikalnom rukovodstvu što u javnosti, kroz sredstva informisanja, snažnije i glasnije ne iznose stavove i predloge sindikata - što nisu dovoljno "vidljivi" . U vezi najavljenih statutarnih i reformskih promena u SSSS članovi Pokrajinskog odbora su zauzeli stav da je ovo vreme za očuvanje članstva i organizacije u celini, a ne za reformisanje organizacije i rasipanje energije na unutrašnje slabosti i probleme. Sa sednice Pokrajinskog odbora upućen je zahtev Samostalnom sindikatu metalaca Srbije za iniciranje pregovora u cilju potpisivanja Posebnog kolektivnog ugovora za metalce Srbije. |
|
25. septembar 2013. godine, Novi Sad ODRŽANA 19.SEDNICA PREDSEDNIŠTVA SSSV Predsedništvo SSS Vojvodine je u funkciji pripreme za 13. sednicu Veća SSS Vojvodine, informisano o aktivnostima povodom Zakona o štrajku i Zakona o radu, kao i o aktivnostima u vezi reformskih i statutarnih pitanja u SSS Srbije. Nakon izlaganja, stavova i predloga iznetih na sednici, Predsedništvo je utvrdilo Predlog za dalji rad i aktivnosti u vezi sa predloženim Nacrtom Zakona o štrajku i najavljenim predlozima za izmene i dopune Zakona o radu i zaključilo da se isti dostavi Veću SSS Vojvodine na razmatranje. Na sednici Predsedništva je donet i Zaključak o smernicama za aktivnosti na reformskim i statutarnim pitanjima u SSS Srbije. |
|
25. septembar 2013. Dva evra, druže: Radimo dva dana za jedan nemački sat Prosečan radnik u Srbiji za jedan sat rada zaradi tek malo više od dva evra. To znači da bi prosečnom srpskom radniku trebalo gotovo 15 radnih sati da bi zaradio onoliko koliko prosečan francuski ili nemački radnik zaradi za svega jedan sat. U Srbiji je odavno postalo nezahvalno meriti standard građana čak i na osnovu prosečne mesečne zarade, još više meriti prosečnu zaradu po satu, a najbolnije bi definitivno bilo porediti je sa razvijenim zemljama. Ako bismo se ipak upustili u to, podaci bi bili poražavajući. Šveđani su, recimo, zadovoljni sa satnicom vrednom oko 39 evra. Preko centralne Evrope sa oko 34 evra u Nemačkoj i Francuskoj do zemalja istočnog bloka cifra se spušta na najviše 10 evra, što je slučaj u Češkoj, da bi polako ka Balkanu opadala na 4 evra u Rumuniji, 3 evra u Bosni i Hercegovini i, najzad, 2,2 evra u Srbiji. Srpski radnik je tako u nezavidnom položaju jednog od najmanje plaćenih u Evropi, a i šire. Da podsetimo, navedeni podaci važe samo za one sa prosečnom platom. Takvih je u Srbiji, nažalost, sve manje, dok se broj radnika na minimalcu od jednog evra na sat, iz dana u dan povećava. |
25. septembar 2013. Od poČetka krize posao izgubilo 600.000 ljudi Od početka krize u Srbiji je bez posla je ostalo 600.000 ljudi, rekao je juče ministar privrede Saša Radulović na sastanku sa predstavnicima Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, saznaje Danas. Ovo je prvi put da neko iz državnog vrha izlazi u javnost sa takvim podacima. Ministar Radulović je rekao da je bez radnih mesta od početka krize ostalo 300.000 zvanično zaposlenih, dok je još toliko regrutovano među onima koji su ranije prešli u "neformalnu" ekonomiju. Radulović je na radnom ručku sa predstavnicima NALED-a istakao da najbrže rezultate očekuje upravo u borbi protiv sive ekonomije koja trenutno čini 30 odsto BDP-a. Kako je na najavio ministar, do kraja ovog meseca biće sačinjene "lične karte" javnih i drugih državnih preduzeća kao i firmi koje su u restrukturiranju, sadržaće popis imovine i obaveza, kupaca i dobavljača. On je obećao da će dobijeni podaci biti predstavljeni javnosti i da će građani i drugi privrednici biti pozvani da učestvuju u odlučivanju o tome kako rešiti probleme, ali je naglasio i da će Vlada ispuniti svoju obavezu da do kraja naredne godine reši sudbinu preduzeća u restrukturiranju, na čemu insistira i Svetska banka. |
25. септембар 2013. |
|
23. septembar 2013. ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O RADU Počele konsultacije sa sindikatima o predlogu novog Zakona o radu. U Savezu samostalnih sindikata nisu zadovoljni predlogom da se ukinu otpremnine za čitav staž. Poslodavci i deo sindikata smatraju da je to neophodna mera za privlačenje investitora i podsticaj razvoju domaćeg preduzetništva. Vlada je započela konsultacije sa sindikatima o predlogu novog Zakona o radu. Posle razgovora sa prvim potpredsednikom Vlade, kome su prisustvovali i ministri finasija i privrede, predsednik samostalnog sindikata Ljubisav Orbović kaže za RTS da se prva verzija zakona može očekivati za oko 20 dana. Otpremnine samo za staž kod poslednjeg poslodavca, trogodišnji rad na neodređeno vreme, novi oblici zapošljavanja, manje administracije pri otpuštanju i zapošljavanju - sve to, već godinu do dve kruži kao moguća novina u domaćem radnom zakonodavstvu. Posle razgovora sa čelnicima Vlade, lider Saveza samostalnih sindikata najvećeg sindikata Ljubisav Orbović kaže da zakon mora biti po meri zdrave ekonomije, ali i dostojanstva radnika. "Razgovor je išao u pravcu da zakon mora biti usaglašen zajedno sa sindikatima. U nekom narednom periodu od dvadesetak dana, moramo ući u zajedničke razgovore o samom zakonu. Ovo što je sve dosad objavljivano je jedan program želja", navodi Orbović. |
|
23. septembar 2013. NEOLIBERALNI KAPITALIZAM, U NAJGOREM OBLIKU, ULAZI PREKO IZMENA ZAKONA O RADU Cilj najavljenih izmena Zakona o radu jeste otvaranje vrata neoliberalnom kapitalizmu, u njegovom najgorem obliku, a cenu toga ponovo će platiti zaposleni i svi građani Srbije, saopštio je Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština. Sindikat navodi primer Zakona o privatizaciji, kada je prilikom njegovog donošenja upozoravao vlast na pogubne posledice. Proglašavani smo za zaostavštinu prošlosti i kočničara privatizacije i dolaska stranih investitora. Sada i sama vlast priznaje razorne posledice privatizacije po srpsku privredu. Strani investitori nisu došli, a kočnica za njihov dolazak nisu bila, kako je vlast tvrdila, prevelika prava radnika i otpremnina. Opširnije: OVDE |
23. септембар 2013. У БАНАТУ И ЗАПАДНОЈ БАЧКОЈ ВИШЕ ПЕНЗИОНЕРА НЕГО РАДНИКА СВЕ НЕПОВОЉНИЈИ ОДНОС ЗАПОСЛЕНИХ И НАЈСТАРИЈИХ У ВОЈВОДИНИ Број пензионера у Војводини опасно се приближио броју запослених, а у чак четири од седам округа у покрајини већ га је премашио. Радника има више него пензионера само у Јужнобачком, Севернобачком и Сремском округу, док је у остатку покрајине запосленост толико опала да је оних који раде за новац мање него најстаријих суграђана. Слична, заправо још и гора ситуација, је и у остатку земље. Проблем је у томе што је тако немогуће пунити пензиони фонд: да би, по садашњем систему било могуће да се пензије исплаћују само из доприноса са плата, било би потребно још два до три пута више запослених него што их сада имамо. Овако, половина новца потребних за пензије долази из буџета, а то представља 14 одсто вредности свега онога што целокупна српска привреда произведе у једној години, по чему смо у самом европском врху. Стога статистика односа запослених и пензионера представља заправо најпрецизнију слику јадног стања у домаћој економији. Тако - према подацима с краја прошле године, а који се у међувремену готово уопште нису мењали (број запослених је на националном нивоу остао практично исти, а број пензионера порастао за мање од процента) - у Војводини има 448 хиљада радника и 406.000 пензионера. Овај однос се драстично мења када се из статистике одузме Нови Сад, као град са свакако најјачом привредном и административном активношћу: тада је пензионисаних свега за хиљаду мање од запослених. |
|
20. септембар 2013. УСВОЈЕН НАЦРТ СТРАТЕГИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Министарство рада, запошљавања и социјалне политике - Управа за безбедност и здравље на раду, усвојио је нацрт Стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији, у периоду од 2013. до 2017. године. Појединачни циљеви у остваривању Стратегије су: доношење закона, подзаконских прописа и других општих аката о безбедности и здрављу на раду у циљу усаглашавања са прописима ЕУ и МОР-а, као и подстицање социјалних партнера да се питања безбедности и здравља на раду пре свега регулишу кроз систем колективног преговарања; развијање и усвајање механизама и процедура за спровођење прописа о безбедности и здрављу на раду; утврђивање опција за увођење посебног осигурања од повреда на раду и професионалних обољења; подизање свести о важности здравља и безбедности на раду као и континуирана едукација; увођење јединственог регистра повреда на раду; унапређење улоге службе медицине рада у систему безбедности и здравља на раду и друго. Стање безбедности и здравља на раду у Републици Србији већ годинама је катастрофално. Само у 2012. години, укупно 6.765 особа се повредило на радном месту, од којих је 818 особа претрпело тешке повреде. Према подацима Инспектората за рад, у Србији сваке године око 40 запослених смртно страда на радном месту, а преко 1000 запослених претрпи тешку повреду на раду. Повреде на раду дешавају у скоро свим делатностима, а највећи број тешких повреда најчешће се догађају у делатностима: индустрија и рударство (35,32%), здравствена и социјална заштита (13,83%), саобраћај и везе (8,74%) и грађевинарство (5,46%). Закон о безбедности и здрављу на раду промовише превенцију професионалних ризика на радном месту и регулише обавезу послодавца да донесе Акт о процени ризика у писменој форми, међутим, велики број послодаваца не поштује овај Закон. Разлог честог повређивања запослених су, поред непримењивања мера безбедности и нестручна радна снага, рад на „црно”, не уважавање области безбедности и здравља на раду на прави начин и необезбеђивање финансијских средстава за спровођење мера за безбедност и здравље на раду. Савез самосталних синдиката Војводине стално упозорава јавност на црну статистику у области безбедности и здравља на раду и наглашава потребу континуиране едукације како запослених, тако и послодаваца, лица за безбедност и здравље на раду, инспектора рада. Напомињемо да је један од најважнијих услова за успешно остваривање циљева Стратегије безбедности и здравља на раду, укљученост свих институција и социјалних партнера повезаних са њеним усвајањем и применом. - Извештај о раду Управе за безбедност и здравље на раду |
18. септембар 2013. |
|
|
18. septembar 2013. OTVORENO PISMO DAČIĆU Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović uputio je danas otvoreno pismo predsedniku Vlade Republike Srbije Ivici Dačiću, u kojem je zatražio hitno održavanje sednice Socijalno-ekonomskog saveta, kako bi se konačno započelo sa rešavanjem teških i brojnih problema sa kojima su suočeni građani Srbije. Опширније: SSSS |
16. септембар 2013. Опширније: SSSS |
|
13. septembar 2013. Опширније: SSSS |
|
11. септембар 2013. |
10. септембар 2013. |
|
6. септембар 2013. ИЗНАЈМЉИВАЊЕ РАДНИКА ПОСТАЈЕ ОПШТА ПРАКСА Све је више људи који до радног места долазе преко агенција за запошљавање, што се популарно назива рад на лизинг, а радници се практично ангажују онда када је неком предузећу потребна одређена струка на одређено време. Такав начин запошљавања већ је узео маха у многим фирмама у Србији. У Нафтној индустрији Србије око 40 одсто запослених ради преко лизинга, на тај начин се радници запошљавају и у многим јавним и комуналним предузећима, међу којима је и “Градска чистоћа” и Београду, преко лизинга до посла долазе и радници у Клиничком центру Војводине... По речим председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, овакав вид запошљавања све је чешћи, а постоје индиције да ће променама закона о раду агенције за запошљавање постати послодавци. – При томе се радник потпуно губи из вида и ништа се не пита – каже Милић. – Радници се доводе у веома лошу позицију, јер послодавац, то јест фирма која изнајмљује радника, нема никакву обавезу према њему, већ то преузима агенција. Радно место није сигурно, радни однос се не заснива на неодређено време. Милић истиче да се при томе задовољава интерес послодавца који унајмљује радника и нема никакву обавезу према запосленом, и агенције која има интерес да ангажманом одређене радне снаге оствари одговарајућу зараду. По његовим речима, између та два интерса, радник је на губитку. – Наравно да овакав начин запошљавања познају све земље Европе, али је тамо уређен систем и радници су заштићени. Будући да се најављује да ће запошљаваље на лизинг бити део новог законадавства, обавеза синдиката, али и свих радника, јесте да се не дозволе промене које ће потпуно избрисати достојанство запослених и од људи направити робу – каже Милић. |
|
PRESS ARHIVA: |
www.SSSV.rs Savez samostalnih sindikata Vojvodine Version 2.0 |