23. septembar 2013.

NEOLIBERALNI KAPITALIZAM, U NAJGOREM OBLIKU, ULAZI PREKO IZMENA ZAKONA O RADU

Cilj najavljenih izmena Zakona o radu jeste otvaranje vrata neoliberalnom kapitalizmu, u njegovom najgorem obliku, a cenu toga ponovo će platiti zaposleni i svi građani Srbije, saopštio je Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština.

Sindikat navodi primer Zakona o privatizaciji, kada je prilikom njegovog donošenja upozoravao vlast na pogubne posledice. Proglašavani smo za zaostavštinu prošlosti i kočničara privatizacije i dolaska stranih investitora. Sada i sama vlast priznaje razorne posledice privatizacije po srpsku privredu. Strani investitori nisu došli, a kočnica za njihov dolazak nisu bila, kako je vlast tvrdila, prevelika prava radnika i otpremnina.
I u ovom slučaju vlast ne želi da sluša apele sindikata. Sada smanjujemo već umanjena prava radika i svodimo ih na pukog roba, koji će raditi za minimalnu nadnicu. Činjenice su da svaki stanovnik Srbije u proseku raspolaže sa 149 evra mesečno, što je na granici siromaštva. Ovako skroman novčanik posledica je sve nepovoljnijeg odnosa broja zaposlenih, nezaposlenih, penzionera i izdržavanih građana. Svakodnevna poskupljenja, smanjenje realne vrednosti zarada i penzija, porast broja nezaposlenih, pogoršanje životnog standarda većine stanovništva.., realna su slika ekonomske situacije u Srbiji. Ovakvo stanje neminovno se odrazilo i na porast broja siromašnih. Nezvanične su procene da u Srbiji oko 800.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Ovo su posledice cunamija koji se zove privatizacija. Broj onih koji primaju novčanu socijalnu pomoć povećan je za 14,71 odsto, u odnosu na prošlu godinu. U narodnim kuhinjama šest vojvođanskih gradova i opština trenutno se hrani 2.875 ljudi, a teška ekonomska kriza uslovljava da se broj gladnih, koji preživljavaju samo zahvaljujući jednom obroku iz "narodnog kazana" svakodnevno povećava, a u velikom broju slučajeva taj obrok je i jedina hrana njegovih korisnika.
U predizbornim obećanjima smo slušali zaklinjanje u građane i njihova prava. Obećavali su da neće dozvoliti da MMF, Svetska banka i Američka privredna komora kroje sudbinu već siromašnog građanstva Srbije, da će biti vraćeno dostojanstvo radnika. Da nećemo biti jeftina radna snaga zarad čistog profita.
Sve što se sada najavljuje izmenama Zakona o radu pobija navedena predizborna obećanja i građani Srbije će postati robovi koji rade za niske nadnice bez ikakvih prava. Vlast već sada ćuti na masovnu pojavu „iznajmljivanja radnika na lizing“, iako je svesna da je rad agencija i privrednih društava koje iznajmljuju radnike nezakonit.
Bojimo se da će pitanje zapošljavanja mladih biti rešavano preko ovih agencija i privrednih društava tako što će radnici sa više od 50 godina biti otpuštani kao tehnološki višak, bez otpremnine i bilo koje mogućnosti da se ponovo zaposle, a na njihova mesta dolaziće iznajmljeni radnici koji će raditi za niske nadnice, bez ikakvih prava. Na ovaj način poslodavac ostvaruje profit, a broj siromašnih će se drastično povećavati. Ponovnim povećanjem starosne granice za odlazak u penziju će se stvoriti armija nezaposlenih koji neće imati zaposlenje i neće dočekati ni starosnu penziju. Poslodavcima se opraštaju dugovi za neisplaćene zarade, poreze i doprinose, a radnici ostaju sa bezvrednim papirom koji se zove izvršna sudska presuda.
Postavlja se pitanje ko ima pravo da bude gospodar života i smrti građanima Srbije zarad profita tajkuna.
Priču o dolasku stranih investitora, ako se smanje prava radnika, slušamo 15 godina.
Rezultat je uništena privreda, stalni porast nezaposlenosti, siromaštvo, raslojavanje na dva staleža - one koji imaju previše i one koji nemaju ništa.
Odgovornih za sve navedeno i učinjeno nema.
Pitanje je ima li ovome kraja?