Skroman ekonomski rast tokom prošle godine nije poboljšao životni standard građana, koji se i dalje suočavaju sa visokim troškovima života i sporim rastom zarada. Visoke cene osnovnih namirnica i energenata dodatno opterećuju domaćinstva, naročito ona sa nižim primanjima. Ova situacija povećava socijalne nejednakosti i pogoršava kvalitet života, posebno kod radnika sa nižim primanjima.
- Minimalna potrošačka korpa u decembru 2024. godine iznosila je 54.871,70 dinara, što je povećanje od 4,5% u odnosu na decembar 2023. godine. Ovo ukazuje na porast osnovnih životnih troškova, dok je minimalna zarada u decembru 2024. godine iznosila 47.696 dinara, što znači da minimalna zarada i dalje nije dovoljna da pokrije celu potrošačku korpu.
- Prosečna neto zarada za decembar 2024. godine iznosila je 108.312 dinara, a bruto zarada bila je 148.428 dinara. Prosečna neto zarada u Vojvodini bila je niža od republičkog proseka i iznosila 102.414 dinara, što ukazuje na regionalne ekonomske razlike u zemlji.
- Prosečna potrošačka korpa za decembar 2024. godine bila je 105.765,28 dinara, što je povećanje od 4% u odnosu na decembar 2023. godine. U poređenju sa prethodnim mesecom, prosečna potrošačka korpa je porasla za 284 dinara. Za pokriće ove korpe bilo je potrebno 0,98 prosečnih zarada, što ukazuje na visoki odnos između zarada i životnih troškova, čime se naglašava nesrazmernost između prihoda i troškova života.
- Medijalna neto zarada za decembar 2024. godine bila je 79.624 dinara. To znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu koja je manja od ovog iznosa, što ukazuje na to da veliki broj radnika prima zaradu koja je ispod proseka i da je veliki broj ljudi u ekonomskoj nestabilnosti.
Tabele br. 4: Prosečne neto zarade u decembru 2024.(u din.)
| Zarade zaposlenih u radnom odnosu | 108.824 |
| Zarade zaposlenih van radnog odnosa | 62.209 |
| Zarade zaposlenih u pravnim licima | 115.767 |
| Zarade preduzetnika i zaposlenih kod njih | 54.840 |
| Javni sektor | 103.394 |
| Van javnog sektora | 110.288 |
Izvor: Republički zavod za statistiku
Zarade preduzetnika i zaposlenih u privatnom sektoru, koje iznose 54.840 dinara, značajno su niže u odnosu na zarade u javnom sektoru (103.394 dinara) i pravnim licima (115.767 dinara). Mala i srednja preduzeća suočavaju se sa niskom konkurentnošću, visokim troškovima poslovanja i ograničenim pristupom kapitalu. U privatnom sektoru, posebno među preduzetnicima, nedostaju sindikati i mehanizmi za kolektivno pregovaranje, pa zarade često zavise od volje poslodavca, što može dovesti do nižih plata i nesigurnosti radnika. Slično je i sa zaposlenima van radnog odnosa, poput honorarnih i privremenih radnika, čije zarade iznose oko 62.000 dinara. Njihovi prihodi su često nestabilni i zavise od količine posla. Mnogi rade u sektorima kao što su ugostiteljstvo, trgovina, poljoprivreda i freelance poslovi, a budući da nisu obuhvaćeni sindikatima, nemaju pregovaračku moć za bolje uslove rada.