U poslednjih nekoliko godina, standard života u Srbiji nezaustavljivo opada. Statistike koje dolaze sa zvaničnih sajtova, poput Republičkog zavoda za statistiku i Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, jasno pokazuju da su potrošačka korpa, minimalna i prosečna zarada sve dalje od onoga što je potrebno za dostojanstven život radnika.
Prosečna potrošačka korpa u avgustu 2024. godine iznosila je 104.331 dinara, dok je minamalna iznosila 53.968. Kada uporedimo ove troškove sa zaradama u Srbiji, jasno je dani prosečna ni minimalna plata ne mogu pokriti osnovne životne troškove i da je većina radnika u teškoj situaciji.
Naime, minimalna zarada u istom periodu iznosila je 47.696 dinara, aprosečna96.649 dinara. Kada uzmemo u obzir da minimalna zarada pokriva samo oko 88% minimalne potrošačke korpe i manje od 50% prosečne korpe, jasno je da radnici sa najnižim primanjima ne mogu da obezbede osnovne životne potrebe. To znači da minimalna zarada nije dovoljna ni za hranu, a kamoli za troškove stanovanja, zdravstva, obrazovanja i transporta. Takvi radnici često moraju da biraju između osnovnih životnih potreba, preživljavanja, i dugova koji se nakupljaju.
Prosečna zarada, koja je u nekim slučajevima tek blizu iznosa potrošačke korpe, takođe ne garantuje dostojanstven život. Čak i ako uzmemo u obzir da prosečan radnik u Srbiji zaradi nešto više od minimalne plate, to je još uvek daleko od onoga što je potrebno za pokrivanje svih životnih troškova, naročito ako imamo u vidu inflaciju, rast cena osnovnih dobara i stagnaciju plata.
Struktura prosečne i minimalne potrošačke korpe
Na hranu i bezalkoholna pića odlazi najveći iznos potrošačke korpe – 41.909 dinara. Sledi stanovanje,voda,struja,gas i druga goriva -21.575 dinara, alkoholna pića i duvan – 9.379,
transport – 6.874, rekreacija i kultura – 6.252, nameštaj,opremanje i održavanje domaćinstva – 4.296, odeća i obuća – 3.550, zdravstvo – 3.347 i ostala dobra i usluge. Najmanji iznos prosečne potrošačke korpe, 527 dinara je predviđen za obrazovanje.
U minimalnoj potrošačkoj korpi za obrazovanje je izdvojeno sramotnih 138 dinara.
Kakva nas budućnost čeka ako se obrazovanje ne prepoznaje i vrednuje kao ključni faktor za dugoročni razvoj? Ako se obrazovanje zanemari, posledice mogu biti ozbiljne. Kvalitetno obrazovanje je temelj za inovacije, ekonomski rast i društveni napredak. U budućnosti bismo mogli imati manjak kvalifikovanih radnika, što bi dovelo do stagnacije u tehnološkom napretku i smanjenja konkurentnosti na globalnom tržištu. Takođe, zanemarivanje obrazovanja može povećati socijalne nejednakosti, jer samo obrazovani ljudi imaju bolje šanse za zapošljavanje i kvalitetniji život. Bez investicija u obrazovanje, društvo bi se moglo suočiti sa stagnacijom, daljim padom životnog standarda i povećanjem društvene nejednakosti.
Potrebne su konkretne promene irealna rešenja koja će poboljšati životni standard radnika. Jedno od ključnih faktora mora biti povećanje minimalne i prosečne plate kako bi se zaposleni mogli nositi sa rastućim troškovima života. Takođe, neophodno je da se razvije politika koja će se baviti povećanjem kupovne moći stanovništva i smanjenjem javnih troškova koji dodatno opterećuju radnike.
Radnici Srbije ne mogu i neće biti gubitnici u ovoj ekonomskoj igri. Ako država, poslodavci i sindikati ne prepoznaju ozbiljnost situacije, bićemo suočeni sa još težim socijalnim problemima. Svi radnici zaslužuju dostojanstven život, a to uključuje plate koje mogu da pokriju osnovne životne potrebe.