Uvodno obraćanje Gorana Milića, predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine na Završnoj konferenciji Projekta “Zajedno smo jači”
Poštovane koleginice i kolege, cenjeni partneri i gosti,
Velika mi je čast i zadovoljstvo što mogu da vam se obratim danas, na Završnoj konferenciji našeg projekta. Kada smo 2020. godine započeli ovaj poduhvat, suočeni s neizvesnostima globalne pandemije i političko-ekonomskim turbulencijama, nismo mogli ni zamisliti koliko ćemo izazova savladati, ali i koliko značajnih rezultata postići.
Pandemija nas nije obeshrabrila. Naprotiv, motivisala nas je da se organizujemo efikasnije, da pažljivo planiramo i kontinuirano pratimo ostvarivanje ciljeva. Upravo u najtežim vremenima, postigli smo ključne rezultate. Organizovali smo online konferencije sa kolegama iz Švedske i Evropske konfederacije sindikata, što je doprinelo razmeni iskustava i jačanju sindikata.
Dozvolite mi da istaknem neke od najvažnijih rezultata:
- U okviru projekta sproveli smo 125 različitih aktivnosti: seminare, tribine, studijske posete i konferencije za novinare.
- Učešće je uzelo čak 3.254 učesnika, od kojih su 54% bile žene – značajno više u poređenju sa ranijim periodima.
- Poseban naglasak stavili smo na edukaciju članova sindikata. Organizovali smo 56 edukativnih treninga širom Vojvodine, čime smo obuhvatili preko 1.000 članova, uključujući i one koji ranije nisu imali priliku da prisustvuju ovakvim aktivnostima.
- Edukacija je dala konkretne rezultate: osnovali smo 48 novih sindikalnih organizacija i potpisali 195 kolektivnih ugovora kod poslodavaca.
Međunarodna saradnja sa švedskim kolegama bila nam je dragocena. Njihova poseta našim preduzećima pomogla je da se unapredi dijalog između poslodavaca i sindikata, rešavaju specifični problemi i razmeni dobra praksa. U doba globalizacije i sve većeg uticaja multinacionalnih kompanija, ovakva saradnja postala je ključna za zaštitu prava radnika.
Uticaj na zakonodavstvo
Jedan od naših glavnih ciljeva bio je uticaj na promene zakona u oblasti rada. Organizovali smo tribine, učestvovali u javnim raspravama i podnosili inicijative za unapređenje zakonodavstva. Nažalost, političke okolnosti – tri izborna ciklusa u četiri godine – usporile su ove procese.
Radno zakonodavstvo i reforme povezane sa procesom pridruživanja Evropskoj uniji odvijaju se sporo. Poglavlje 19, koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje, još uvek nije otvoreno. Predugo čekamo na donošenje ključnih zakona, poput Zakona o radu, Zakona o štrajku i Zakona o socijalnom dijalogu.
Socijalni dijalog
Razvoj socijalng dijaloga je bio u središtu naših aktivnosti. Naša inicijativa i zajednički rad sa predstavnicima vlasti u Pokrajinskom SES-u su doprineli tome da se udvostruči broj aktivnih lokalnih socijalno-ekonomskih saveta u Vojvodini. Iako je proces razvoja socijalnog dijaloga spor i neravnomeran, evidentno je da se socijalni dijalog u Vojvodini razvija. Na lokalnom nivou mnogi problemi, pre svega u vezi daljeg opstanka preduzeća i otpuštanja radnika, su rešavani upravo na nivou lokalnih socijalno ekonomskih saveta. U narednom periodu želimo pitanje pravedne tranzicije, ekologije i upravljanja otpadom da delegiramo na sednicama ekonomsko socijalnih saveta.
Međutim još uvek nismo rešili problem reprezentativnosti unije poslodavaca na lokalnom nivou. Takođe, moram istaći da je na nacionalnom nivou socijalni dijalog i dalje slab, posebno u pogledu uključivanja socijalnih partnera u razvoj politika i donošenja zakona relevantnih za njih.
Evaluacija i zaključne ocene na kraju Konferencije
Ovo je bila izuzetno zahtevan, ali i uspešan projektni period. Postigli smo značajne rezultate, naučili vredne lekcije i pokazali da su posvećenost, znanje i zajednički rad ključ za svaki uspeh.
Naša dostignuća nisu privremenog karaktera. Vojvodina je danas prepoznata kao snažna „sindikalna škola“, gde se edukativne aktivnosti nastavljaju, i to iz sopstvenih sredstva granskih sindikata i saveza na teritoriji. Žene su postale vodeće figure u sindikalnim kampanjama, dok međunarodna partnerstva obećavaju dalji razvoj saradnje.
Održivost postignutih rezultata i naučene lekcije
Održivost rezultata postignutih u okviru ovog projekta od ključnog je značaja za dalji razvoj sindikalnog pokreta i ostvarivanje njegovih ciljeva. Dozvolite mi da istaknem nekoliko važnih primera koji ilustruju kako se ovi rezultati nastavljaju i jačaju:
- Edukacija sindikalnog članstva: Jedan od najočiglednijih pokazatelja održivosti jeste činjenica da je Vojvodina danas postala pravi centar sindikalne edukacije. Pokrajinski sindikati i savezi sindikata na teritoriji nastavili su samostalno organizovanje seminara i radionica, koristeći sopstvena sredstva. Ovaj pristup osigurao je kontinuitet u osposobljavanju članstva, čime se dodatno unapređuju kompetencije sindikalnih lidera na lokalnom nivou. Sindikalne škole sada pružaju priliku da svaki član, bez obzira na svoju udaljenost od centara aktivnosti, dobije priliku za edukaciju.
- Partnerstva sa civilnim sektorom i međunarodnim sindikatima: Partnerstva uspostavljena tokom projekta, posebno sa organizacijama civilnog društva i sindikatima iz drugih zemalja, postala su ključni stub za razmenu iskustava i nastavak zajedničkih aktivnosti. Ove saradnje omogućavaju bolje prilagođavanje lokalnih rešenja globalnim izazovima. Na primer, saradnja sa švedskim sindikatima nastavila se kroz tematske radionice o radnim pravima u multinacionalnim kompanijama i o primeni evropskih standarda u radnom zakonodavstvu.
- Osnaživanje žena u sindikatu: Posebno značajan rezultat jeste jačanje uloge žena u sindikalnim strukturama. One sada samostalno organizuju kampanje, uspostavljaju nova partnerstva i iniciraju aktivnosti koje se bave pitanjima rodne ravnopravnosti i boljih uslova za žene na radnim mestima ali i u porodici i društvu.
Naučene lekcije
Tokom realizacije projekta suočili smo se sa izazovima koji su nas naučili važnim lekcijama:
- Prilagođavanje u kriznim situacijama: Pandemija COVID-19 pokazala je da se efikasna organizacija i inovativna rešenja, poput prelaska na online formate edukacije i sastanaka, mogu uspešno implementirati. Ovo iskustvo nas je naučilo da fleksibilnost u planiranju aktivnosti može biti presudna u vanrednim okolnostima.
- Važnost lokalnog prisustva: Direktnim angažmanom na terenu postigli smo mnogo više nego što bismo mogli samo centralizovanim delovanjem. Lokalna edukacija i osnivanje sindikalnih organizacija u manjim sredinama omogućili su nam da dopremo do radnika koji ranije nisu bili uključeni u aktivnosti sindikata.
- Uloga dugoročnog planiranja: Jasna strategija i postavljanje dostižnih ciljeva omogućili su nam da ostanemo fokusirani, čak i u periodima političke i ekonomske nestabilnosti. Ovo je posebno važno u kontekstu dugotrajnih reformi, poput unapređenja radnog zakonodavstva.
- Snažnija saradnja sa poslodavcima: Naučili smo da je otvoreni dijalog sa poslodavcima ključan za rešavanje konkretnih problema na radnim mestima. Na primer, saradnja sa poslodavcima u sektoru proizvodnje dovela je do potpisivanja kolektivnih ugovora koji su znatno unapredili uslove rada.
- Kontinuirano jačanje unutrašnjih kapaciteta: Investiranjem u edukaciju i osposobljavanje članova, sindikat ne samo da jača svoju organizacionu strukturu već i obezbeđuje otpornost na spoljašnje pritiske.
U zaključku, postignuti rezultati nisu samo deo statistike, već i čvrsta osnova za buduće aktivnosti. Naučene lekcije koristimo da unapredimo naš rad, dok održivi rezultati dokazuju da su svi ulozi – vreme, trud i resursi – bili vredni.
Zahvaljujem se svima koji su doprineli realizaciji ovog projekta – članovima sindikata, našim partnerima, kolegama iz Švedske i Evropske konfederacije sindikata, predstavnicima vlasti i poslodavaca, predstavnicima institucija i organizacija civilnog društva. Nastavimo zajedno, jer samo ujedinjeni možemo izgraditi bolje, pravednije društvo.