OTVORENI BALKAN IZ UGLA SINDIKATA

Otvoreni Balkan na začelju Evrope
Od početka ove godine građani Srbije mogu da se uključe u otvoreno tržište rada sa ukupno 12  miliona stanovnika  iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Naime, otvorene su granice ove tri države za građane i proizvode, odnosno, za slobodnije i sa manje prepreka kretanje roba ali i ljudi na tržištu rada.  
Saradnja zemalja Zapadnog Balkana kroz slobodnu trgovinu i jedinstveno tržište rada podrazumeva, između ostalog, slobodno kretanje radnika i jednostavnu proceduru dobijanja posla, bez radne i boravišne dozvole, uz priznavanje diploma i kvalifikacija. Kretanje građana ovih triju zemalja je omogućeno bez pasoša, samo sa ličnim kartama.
Izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca i uklanjanje zakonskih prepreka za traženje posla, olakšano je zapošljavanje stranaca, pre svega iz Albanije i Severne Makedonije, dok su Bosna i Hercegovina i Crna Gora ostali po strani, u uverenju da je to štetna inicijativa po njihove države. Teritorija Kosova i Metohije nije uključena u ovaj projekat.
S obzirom da su u Srbiji, za sada, najveće zarade, za očekivati je da radnici iz zemalja „Otvorenog Balkana” fluktuiraju ka našoj zemlji. U kolikoj meri će to biti i kako će uticati za domaću radnu snagu i cenu rada, ostaje da se vidi. Pretpostavka je da će domaća ekonomija imati benefite od toga, a pre svega, poslodavci i strani investitori, odnosno – vlasnici kapitala, dok nismo sigurni da to radnicima Srbije ide u korist jer su prosečne zarade u Albaniji i Severnoj Makedoniji znatno niže nego u Srbiji, pa samim tim, ta tržišta rada nisu atraktivna za naše radnike.  Sa druge strane, priliv izvršilaca iz tih zemalja mogao bi dampinški uticati na cenu rada u  Srbiji – kao uostalom i iz zemalja sa Istoka, iz Azije.
Od zemalja Otvorenog Balkana, Albanija ima najnižu prosečnu zaradu koja je u decembru 2023. godine iznosila 520 evra. Sledi Severna Makedonija sa oko 640 evra, dok Srbija prednjači sa prosečnom zaradom od  95.093 dinara, odnosno 811 evra, kolika je bila krajem prošle godine.
Podaci iz 2022. godine (godišnji prosek) pokazuju sličnu situaciju: Srbija 714 evra, Severna Makedonija 557 evra i Albanija sa 507 evra.
Što se tiče minimalne cene rada u državama Otvorenog Balkana, one su slične i iznose: u Srbiji oko 400 evra, u Severnoj Makedoniji oko 380 evra, a u Albaniji oko 350 evra.
Jasno je da orijentisanost i otvorenost prema tržištu sa najnižim zaradama u Evropi i regionu, nikako neće zaustaviti odliv stručne radne snage iz Srbije u zemlje sa višim zaradama i većim životnim standardom.
Prema podacima nemačke agencije za rad, u Nemačkoj radi oko od 5,5 miliona stranih državljana, među kojima oko 430.000 dolazi sa Zapadnog Balkana. Očekuje se i novi talas odlazaka jer Nemačka daje olakšice za radnike iz zemalja van granica EU kako bi nadomestila oko 400.000 deficitarnih stručnih i kvalifikovanih radnih mesta.
Prosečne zarade u većini zemalja EU obezbeđuju stabilan i dostojastven život. Istraživanja pokazuju da se u Nemačkoj i od minimalne zarade (oko 2.000 evra, neto) može sasvim pristojno živeli tako da ne iznenađuje podatak da sve više mladih iz Srbije svoju perspektivu za život i rad vide baš u ovoj državi.Samim tim, Otvoreni Balkan – kao krajnja realizacija ideje iz 90.-tih godina prošlog veka, poznate kao Mini Šengen zona, ima nejasne, da ne kažemo, nevidljive benefite za svet rada u Srbiji: ne nudi tržište   sa većom cenom rada, naprotiv, nudi jeftiniju radnu snagu kao konkurenciju domaćoj  i  omogućuje poslodavcima da nađu izvršioce za nedostajuća radna mesta, bez da ponude povećanje zarada koje bi eventualno uticalo na povratak kvalifikovane radne snage sa zapada.