Nalazite se :: arhiva / Sekcija žena SSSVojvodine

Sekcija žena SSSVojvodine

UZ  ČESTITKU  ZA  MEĐUNARODNI   PRAZNIK  ŽENA

Međunarodni dan žena je posvećen svim ženama i slavi se svake godine  8. marta. Nastao je kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Na II Međunarodnoj konferenciji žena socijalistkinja u Kopenhagenu 1910. godine na predlog Klare Cetkin odlučeno je da se svake godine orgnaizuje međunarodni dan žena, kao sećanje na velike demonstracije koje su održale američke žene 1909. godine, pod parolom borbe za opšte pravo glasa. Tada je 15 hiljada žena zaposlenih u tekstilnoj industriji u Njujorku protestovalo tražeći bolje uslove rada. Pod sloganom "Hleb i ruže" žene su tražile kraće radno vreme, bolje plate, pravo glasa i zabranu rada dece.

Na konferenciji na kojoj je učestvovalo više od 100 žena iz 17 zemalja, predstavnica sindikata, socijalističkih partija, klubova radnica, uključujući i prve tri žene izabrane u finski parlament, pozdravljen je predlog Klare Cetkin.

Prvi put je Dan žena proslavljen 1911. godine u Nemačkoj, Austriji, Danskoj i Švajcarskoj . U Rusiji se obeležava  od 1913.godine. U Srbiji su socijaldemokratkinje u organu Jednakost obeležile 8. mart već 1911, a prva proslava održana je u Beogradu, u Narodnom domu 1914. godine. Ujedinjene nacije počele su da slave Međunarodni dan žena 1975. godine.

Pitanje rodne ravnopravnosti je aktuelno i nakon čitavog veka. Ono se ne svodi  samo na mehaničko, brojčano prisustvo žena u izvršnim, zakonodavnim i drugim telima i institucijama društva, već na istinski angažman koji podrazumeva i pravo i odgovornosti za stvaranje kvalitetnijeg života, da se svakom od nas, bez obzira da li je muškarac ili žena, pruži jednako pravo na šansu.

Savez samostalnih sindikata Vojvodine se uključuje u tu borbu i postavlja cilj za osnaživanje žena u sindikatu, kao i povezivanje u međunarodne tokove i organizacije ženske mreže, osnivanjem Sekcije žena SSSV, na konstitutivnoj sednici 30.januara 2008.god.

Ženska mreža je osnovana 1997. godine poljskom gradu Gdanjsk, kada se okupilo 12 sindikalnih centrala iz devet zemalja centralne i istočne Evrope. Danas, deceniju kasnije, ova mreža obuhvata šest podregiona i obezbeđuje radni okvir za 50 sindikalnih centrala iz 28 zemalja. Od 2000. godine u okviru Mreže organizovana je Ženska škola, koja pruža mogućnost ženama da raspravljaju o prioriteteima i aktivnostima. Od 2005. godine i Evropska konfederacija sindikata (EKS) učestvuje u toj školi.

Prema istraživanjima 16 nacionalnih timova iz istog broja zemalja u MKSS iz 2000. godine unutar ženske mreže MKSS za srednju i istočnu Evropu žene tog dela našeg kontinenta su diskriminisane na tržištu rada i u socijalnim strukturama, ali, isto tako i u sindikatima. Iako se opaža ''feminizacija'' tržišta rada, žene dostižu jedva 43,6 odsto ukupnog broja populacije koja ima stalno zaposlenje. Stopa nezaposlenosti je mnogo viša kod žena i iznosi 53,6 odsto. Žene su jedva ili nedovoljno zastupljene u telima gde se odlučuje, ali i na položajima u sindikatu. Udeo žena u broju sindikalnog članstva u Regiji dostiže 45 odsto. Prosek žena među delegatima koji idu na kongres sindikata je 27,8 odsto, u telima gde se donose odluke postoji manje od 24 odsto i tek 15,5 odsto u najvišim organima gde se donose odluke.

U 2007. godini su 48 sindikata iz srednje i istočne Evrope i zemalja bivšeg SSSR (od 50 obuhvaćenih Ženskom mrežom) bili uključeni u ispitivanje. Samo pet žena ima  za predsednice, što čini samo 10%, iako žene čine više od 50% članstva.

Uprvo stoga, Osnivački kongres (Beč, 1.novembra,2006.) je zahtevao od Međunarodne sindikalne konfederacije da osigura potpunu i transferzalnu integrisanost rodne perspektive u sve svoje politike, aktivnosti i programe na svim nivoima. Kako bi ostvario takvu politiku, Panevropsko regionalno veće (PERK) će se zalagati za rodnu ravnopravnost i nediskriminaciju u svim Evropskim i međunarodnim institucijama i u svim područjima sindiaklnih aktivnosti.

A, kakve procente koji oslikavaju rodnu ravnopravnost imamo u Vojvodini? -Predpostavljamo. No, saznaćemo ih nakon istraživanja  u oblastima koje se odnose na položaj žena i muškaraca.

Sekcija žena, kao oblik delovanja Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, će svoje aktivnosti usmeravati na unapredjenju ekonomskih i socijalnih interesa i prava žena,  sprečavanju diskriminacije žena u svim sferama života, podizanju svesti o nejednakom položaju žena i muškaraca i jačanju uticaja sindikata na život i rad žena u AP Vojvodini.   

Takodje, jedan od prioriteta naših aktivnosti će biti inicijative o dopuni Zakona o radu, sa jasnim definisanjem diskriminacije, kao i uvodjenjem zastitnih  i kaznenih mera, zatim, zaštiti porodilje u toku odsustva sa posla i po povrataku na radno mesto i naravno, donosenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti. I još mnogo, mnogo toga…