22. август 2013.

SAČINJEN NACRT ZAKONA O PLATAMA ZA ZAPOSLENE U LOKALNOJ SAMOUPRAVI I TERITORIJALNOJ AUTONOMIIJI.

Predsednicima sindikalnih organizacija uprave i članovima POS-a uprave
Radna grupa Sindikata uprave Srbije sačinila je Nacrt Zakona o platama za zaposlene u lokalnoj samoupravi i teritorijalnoj autonomiji. Nacrt Zakona možete preuzeti OVDE

Ukoliko imate mišljenje, predloge i sugestije u vezi sa predloženim Nacrtom, iste nam dostavite u roku od 8 dana na e-mail adresu: office@sssv.rs ili poštom na adresu Sindikata uprave Vojvodine, Bulevar Mihajla Pupina 24, Novi Sad.

19. август 2013.

Без образовања готово немогуће до посла

Незапосленост је велики проблем, с којим се суочава цела Европа па, наравно, и Србија. Посао се налази тешко, а губи лако те је много више оних који без посла остају, него оних који га нађу и задрже.

На основу података војвођанских филијала Националне службе за запошљавање, посао се чека око две године, на евиденцији је највише неквалификованих радника, али има и доктора наука без посла. На евиденцији војвођанских филијала НСЗ-а крајем јуна била су регистрована 203.592 незапослена, што је свакако много, али их је, ипак, у односу на месец раније било 2.308 мање.

Анализом података с евиденције војвођанских филијала НСЗ-а могу се извући занимљиви закључци. Наиме, од укупног броја незапослених, 101.696 су жене, што чини 49,9 одсто оних без посла. Тако се ранија лоша статистика, која је говорила да много више жена него мушкараца не ради и чека на посао, више не може применити. Занимљиви су и подаци који говоре о броју новозапослених по општинама. Тако је у јуну највише новозапослених било у Новом Саду – 7.023, а следе Зрењанин – 2.109, Суботица – 1.400 и Панчево, где је посао добило 1.250 незапослених. С друге стране, у истом периоду најмање запошљавања забележено је у Опову – где је посао нашло 22, Сремским Карловцима – 32, Иригу и Малом Иђошу – 71, док су у Пландишту посао нашле 72 особе с евиденције НСЗ-а.

Више од половине особа на евиденцији НСЗ-а у Војводини, односно 55,4 одсто, на посао чека мање од две године (44,9 одсто посао нађе пре истека прве године на евиденцији, а 11,7 одсто пре запошљавања на евиденцији проведе до две године), док 44,6 одсто незапослених на посао чека дуже од две године. Ти подаци нису исти за све општине јер има и неких где више од половине пријављених на посао чека дуже од две године. Тако у општини Сремски Карловци готово 41 одсто незапослених посао добија након мање од две године проведене на евиденцији војвођанских филијала НСЗ-а, а чак 59 одсто на радно место чека дуже од тога. У Малом Иђошу 47 одсто незапослених с евиденције посао налази након мање од две године, а 53 одсто чека дуже. У Кањижи је постотак 48,3, односно 51,7 одсто, а иста је ситуација и у Оџацима. У Чоки 48,5 одсто незапослених с евиденције заснива радни однос након мање од две године, а 51,5 одсто чека дуже, док у Старој Пазови мање од две године на посао чека 48,9 одсто оних који су на евиденцији НСЗ-а, а 51,1 одсто чека више од тога.

Опширније:

16. 08. 2013.

С А О П Ш Т Е Њ Е  З А  Ј А В Н О С Т

Последњих дана смо сведоци све учесталијих вести са јавних сервиса о дефлацији, односно паду цена у месецу јулу од 0,9 одсто, као и да је у првих седам месеци 2013. године забележена инфлација од само 2 одсто.

Ради потпуније информације, Савез самосталних синдиката Војводине жели да укаже јавности да овај статистички податак представља само међумесечно поређење цена што ни у ком случају не говори о позитивном тренду, стагнацији односно паду инфлације. Највећи утицај на овај краткорочни податак има сезонски уобичајени пад цена свежег поврћа и воћа, на чега су додатно утицали и повољни временски услови.

Сматрамо да овако тумачење статистичких података у кратком међумесечном периоду не даје праву слику о кретању цена и не приказује реално стање куповне моћи и животног стандарда становништва. Ради прецизнијег информисања јавности желимо да изнесемо податке који се нигде не помињу, као што су међугодишње кретање цена основних животних намирница, комуналија, електричне енергије, горива и других трошкова свакодневног живота који све више оптерећују кућни буџет. Наиме, у последњих годину дана цене млека, млечних производа и јаја су повећане за 11,6 одсто, поврће је скупље за 12,9%, воће за 10,6%, месо за 7,6%, хлеб за 7,1%, а риба за чак 18,3 одсто. Што се тиче стана, воде, ел. енергије и горива ситуација је још гора. Цене изнајмљивања стана су незнатно ниже у односу на прошлу годину али су цене одржавања стана драстично скочиле, и то централно грејање је скупље за чак 21,4 одсто, снабдевање водом за 13 одсто, одношење смећа за 11,5% а услуге за одржавање и поправку стана су скочиле за чак 30,4 одсто.

авез самосталних синдиката Војводине сматра да није у реду да се пласирањем вести о смањењу цена у јулу скреће пажња очију јавности са реалног раста цена производа и услуга које су под контролом државе, а које су директан окидач за раст цена осталих производа и услуга. Недопустиво је да се зараде не усклађују са инфлацијом и да се из месеца у месец реално урушава куповна моћ грађана који су доведени на ниво пуког преживљавања. Анализе показују да су повећања цена у нашој земљи драстичнија него у суседним државама, а кретање зарада увелико каска за повећањем малопродајних цена. Наиме, међугодишњи раст мајске потрошачке корпе износи 11,91% док је у истом периоду просечна зарада реално мања за 5,9%. Ако узмемо у обзир и то да је просечна зарада за већину радника у Србији недостижна, можемо закључити да просечно домаћинство нема довољно новца ни за покриће основних животних потреба и да је животни стандард већине становништва озбиљно угрожен. Недавно поскупљење струје од 10,9 одсто, као и најављене више цене гаса од септембра, изазваће ланчану реакцију скока цена готово свих производа, посебно прехрамбених, што додатно угрожава егзистенцију већине грађана Србије.

Чињенице су да је Србија достигла рекорд када је у питању стопа незапослености која је у фебруару текуће године износила 29,53 одсто, док је незапосленост младих достигла алармантних 51,2 одсто што је међу најлошијим просецима у Европи. Тренутно је без посла готово милион лица, преко 150.000 људи ради а не прима зараде, 650.000 запослених у приватном сектору има нередовна примања где плате касне по два, три месеца. Више од 400.000 пензионера прима пензију која не прелази 13.000 динара, а пензију до просечног износа од око 24.000 динара, прима више од милион корисника. Просечне плате и пензије су нам међу најнижим у Европи а цене основних животних намирница међу највишим, па не чуди што се свакодневно повећава број сиромашних и гладних. Нарочито забрињава што су међу њима дојучерашњи радници добрих предузећа који су у процесу приватизације остали буквално на улици. Тренутно 95.000 породица у Србији прима социјалну помоћ, око 35.000 особа се храни у народним кухињама, од тога 30 одсто су деца. За само годину дана број гладне деце пријављене народним кухињама у Србији повећао се за око хиљаду, а претпоставља се да је број гладних много већи од званично пријављених.

Савез самосталних синдиката Војводине захтева од Владе Републике Србије да под хитно предузме неопходне мере како би се поправила катастрофална финансијска ситуација и избегао банкрот државе и грађана Србије. Захтевамо већу одговорност како законодавне власти, тако и извршне и судске, да ефикасније врше своју функцију у корист грађана Србије, а не појединих интересних група. Антикризне мере које стежу каиш грађанима а истовремено толеришу монополистичка предузећа и повећања цена, нису у складу са предизборним обећањима да ће се водити рачуна о материјалном и социјалном положају грађана, и да се неће дозволити његово даље урушавање. Подсећамо на предизборна обећања да ће се у овој години зауставити раст незапослености и оборити стопа незапослености, и питамо се где су ефекти утрошених пара у пројекте запошљавања када је трећина грађана Србије незапослена а они који раде не могу достојанствено да живе од свог рада.

ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА САМОСТАЛНИХ
СИНДИКАТА ВОЈВОДИНЕ
Горан Милић

15. 08. 2013.

ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ ПОВОДОМ ШТРАЈКА У ФАБРИЦИ „ВЕКИЋ“ ИЗ ТЕМЕРИНА

Запослени у фабрици чоколаде „Векић” из Темерина у штрајку су већ месец дана јер од априла месеца нису добили зараде ни путне трошкове, речено је јуче на конференцији за новинаре, која је одржана у згради Радничког дома у Новом Саду, а у организацији Савеза самосталних синдиката Војводине.

Штрајк, који је почео 22. јула, није дао никакаве резултате, јер је послодавац одлучио да радници од 3. до 19. августа буду на колективном годишњем одмору. За све време штрајка, запослени нису успели да преговарају са власником, који је тренутно у иностранству, изјавила је за медије председница синдикалне организације Мара Буцало. Према њеним речима, фабрика и даље ради у три смене, иако само деветоро запослених не штрајкује, јер власник запошљава нове раднике преко омладинских и студентских задруга. Инспекција рада је обавестила послодавца да током штрајка не може да запошљава нове раднике посредством студентских задруга међутим он то и даље чини.

Уместо четири неисплаћене зараде радницима је понућена повишица од 20 до 30 одсто на зараде које су на нивоу минималних и крећу се од 21.000 до 26.000 динара. Радници се жале и на нехумане услове рада јер се зими искључује грејање, а лети је у погонима неиздржљиво јер нема клима уређаја.

На конференцији за новинаре, поред чланова штрајкачког одбора и радника фабрике „Векић“, присуствовали су и секретар Већа СССВ Томислав Стајић, повереник ССС за општину Темерин Драган Џепина, као и члан повереништва Велимир Вјештица који је изјавио за медије да је синдикат више пута обавестио локалну самоуправу о проблемима запослених у овој фабрици али ништа није предузето по том питању. Социјални дијалог на локалном нивоу не функционише а састанци Социјално-економског савета се нису одржали од његовог конституисања 2004. године.

Са конференције су извештавали следећи медији: РТ Војводине, Новосадска телевизија, Радио Нови Сад и дневни лист „Дневник“.

14. 08. 2013.

ORBOVIĆ: DOGOVOR ILI NA ULICU

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović: Teško je pružati otpor vladi sa širokom podrškom građana. Bez nastavka socijalnog dijaloga nećemo učestvovati u farsi

Već je zabrinjavajuće koliko traje proces rekonstrukcije vlade, a kraj se ne nazire. Više nemamo vremena za odugovlačenje. I vrlo je teško reći šta se posle toga može očekivati, jer ne znamo ni kadrovska rešenja. Ali, zabrinjava vladin sve oštriji zaokret ka neoliberalnom konceptu. Ovo za „Novosti“ kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, koji na izmaku ovog leta, ipak, ne obećava vruću radničku jesen. Kaže da će se sindikalci oštro suprotstaviti ako se ne postigne kompromis s predstavnicima vlasti oko prava radnika.

* Vladi ste najpre ostavili vremena da se uhoda, a sad se čeka rekonstrukcija. Planirate li uskoro neke akcije?
- Nismo mi ništa čekali. Vlada sada radi ono što smo mi, možda, mogli da izdejstvujemo na ulicama. Na pomolu su promene u ekonomiji i finansijama, gde ima najviše problema. Vlada je sama zaključila da to nije funkcionisalo i izvršila izmenu. Nažalost, prošle godine sindikati nisu adekvatno reagovali na poskupljenja. Ako toga sada bude, neće se više gledati na to da li se formira vlada i dolaze li novi ministri.

* Najavljujte li vi to vruću radničku jesen?
- Ovde je vruć svaki mesec i svakog dana je nešto malo gore nego prethodnog. Ali, u ovako lošem ambijentu zaposleni je, ipak, privilegovan u odnosu na 800.000 ili milion ljudi koji ne rade i koji se ne bune.

* Ima li šanse da se uskoro poveća minimalac?
- Sledeća minimalna zarada određuje se za narednu godinu, a mi nećemo odustati od povećanja. Očito je da je minimalac jedan od pokretača podizanja plata u Srbiji, ali on nije kočnica da se zarade povećaju. Suštinski problem je što mnogi prikazuju samo minimalnu zaradu, a ostatak isplaćuju na ruke.

Опширније:

13. 08. 2013.

ДАН МЛАДИХ НА ШТРАНДУ

Секција младих Савеза самосталних синдиката Војводине заједно са Секцијом младих Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина и ове године су обележиле Дан младих, 12. августа, на великом платоу на Штранду у Новом Саду.

У оквиру традиционалне акције која има за циљ подизање свести јавности о положају младих у друштву, чланови Секције младих СССВ и ССС града Новог Сада и општина, заједно са десетак невладиних организација јуче, од 19 до 21 час, представили су свој рад и привукли пажњу бројних посетилаца Штранда. Организатор ове манифестације је Удружење “Супер активан” уз помоћ Канцеларије за младе и Министарства омладине и спорта.

Дан младих је била прилика да се у пријатној атмосфери и неформалном амбијенту разговара са младима о препрекама и изазовима са којима се сусрећу приликом запослења као и да се чују мишљења шта би требало да се предузме како би се права поштовала и побољшала. Проблеми на тржишту рада, као што су: незапосленост, неквалитетни послови, прековремени рад, несигурна примања, дискриминација на радном месту због недовољног радног искуства, недовољна заштита од повреда и инвалидитета, емиграција у потрази за послом, заједнички су за младе на националном и регионалном нивоу који су присиљени да бирају између лоших услова рада и ниске зараде и тога да уопште не раде.

Младима генерално недостаје знање о правима приликом заснивања радног односа и у радном односу као и на који начин могу да остваре та права. Отуда су представици Секције младих препознали потребу да информише младе и подигну свест о значају достојанственог рада и њиховој активној улози у његовом остваривању. На едукативним семинарима, трибинама, округлим столовима и многобројним другим акцијама у организиацији Секције младих СССВ, наши млади активисти имају прилике да се упознају са основним радним правима као и о значају и предностима синдикалног организовања и деловања. Представници младих су укључени у рад свих органа Самосталног синдиката, активно учествују у доношењу свих важних одлука, учествују на семинарима где имају прилике да дају свој допринос у регионалном и међународном повезивању младих.

Позивамо друштво и институције у Србији да увиде многобројне проблеме са којима се суочавају млади и да, кроз постојеће системе и механизме, више активира и омогући транспарентно учешће младих у процесу планирања, доношења одлука и праћења успешности политика за младе. Брига о деци и младима, као и борба против беле куге и „одлива мозгова“ треба да су приоритетне области државне политике која треба да има за циљ да омогући младима квалитетно образовање, запошљавање, достојанствен рад и достојанствен живот.

Младе особе имају потпуно другачији образац размишљања и понашања у односу на апатију и пасивност који су уобичајени у нашем друштву. Креативне идеје, добра енергија, оптимизам и ентузијазам младих генерација могу бити носиоци промена ка бољем, праведнијем и социјално одговорнијем друштву.

13. 08. 2013.

У НИС-у 40 одсто радника ангажовано на лизинг?

Преко лизинга се, указује Вељко Жунић, ангажују бивши радници НИС-а који су радно место у овој нафтној компанији напустили уз исплату отпремина од 560 евра по години укупног стажа. Осим њих, на такав начин се, за обављање различитих послова, ангажују и радници који никада нису радили у НИС-у.

Неколико година пошто је руска компанија “Гаспромњефт” постала већински власник Нафтне индустрије Србије, много тога се променило у овој компанији. Уз позитивно и профитабилно пословање, на које нико нема замерке, проблем представља велико смањење броја запослених и ангажовање радника преко лизинг кућа.

Како је недавно изјавила министарка енергетике Зорана Михајловић, сада у НИС-у има око 4.500 запослених, што је мање него у тренутку приватизације, када их је било 10.000. По њеним речима, представници тог министарства разговарали су с представницима синдиката НИС-а, који имају примедбе што велики број запослених одлази у регистроване лизинг компаније. Она је указала на то да је такав вид запошљавања по закону и да Министарство не може да реагује, али да о томе представници државе могу разговарати с пословодством НИС-а и да се то и чини, као и да држава може да, у односу на одређене стратешке правце НИС-а, даје коментаре.

По речима потпредседника Јединствене синдикалне организације НИС-а АД Вељка Жунића, у НИС-у је сада, од укупног броја радника, око 60 одсто запослено на неодређено време, док је око 40 одсто радника ангажовано преко лизинг компанија, а међу њима су и некадашњи радници НИС-а који су уз законске отпремнине раније отишли из компаније. Он истиче да је основна примедба синидката запошљавање радника преко лизинга на радним местима с повећаним ризиком, а то су, пре свега, радна места где је изузетно важно стечено искуство.

Опширније:

12. 08. 2013.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVODOM ŠTRAJKA U FABRICI “VEKIĆ CHOCOLATE “ D.O.O. IZ TEMERINA

Konferencija za novinare povodom štrajka u fabrici “Vekić chocolate “ d.o.o. iz Temerina održaće se u sredu, 14. avgusta 2013. godine u 10.00 časova, u maloj sali na II spratu zgrade Radničkog doma „Svetozar Marković“, Bulevar Mihajla Pupina 24, Novi Sad.

Oko šezdeset radnika iz proizvodnje su se odlučili za štrajk zbog neisplaćenih zarada i putnih troškova za četiri meseca 2013. godine. O razlozima štrajka kao i o mnogim drugim problemima u fabrici “Vekić chocolate“, sa predstavnicima medija razgovaraće predsednica štrajkačkog odbora Mara Bucalo kao i ostali članovi štrajkačkog odbora.

Za 29 dana štrajka nije bilo konkretnih pregovora sa direktorom i vlasnikom fabrike. Trenutno su radnici na kolektivnom godišnjem odmoru a pitanje je da li će se nakon toga moći vratiti na posao jer poslodavac, od početka štrajka zapošljava nove radnike preko omladinskih, odnosno studentskih zadruga. Zaposleni i njihove porodice se nalaze u izuzetno teškoj materijalnoj situaciji i očekuju pomoć svih nivoa sindikalnog organizovanja, kao i od nadležnih državnih institucija.

09. 08. 2013.

GRAĐEVINARI ZAHTEVAJU BOLJE USLOVE RADA I POŠTOVANJE ZAKONA

Građevinski radnici u Srbiji nemaju nijedan razlog da slave Dan građevinara jer je za godinu dana izgubljeno oko 3.000 radnih mesta a prosečna plata u građevinarstvu je za 10.000 dinara manja od republičkog proseka.

Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije i Sindikat zaposlenih u građevinarstvu i IGM Vojvodine već godinama obeležavaju Dan građevinara u znak sećanja na trodnevni štrajk građevinskih radnika Srbije koji je okončan 8. avgusta 1940. godine, a koji je usledio posle neuspešnih pregovora sindikata i poslodavaca oko promene kolektivnog ugovora za građevinarstvo, a posebno u delu prilagođavanja iznosa nadnica porastu troškova života.

Sindikat upozorava da je stanje u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala i dalje veoma loše, posla za domaće građevinare je sve manje a radnici su dovedeni do ivice siromaštva. Ove godine uposlenost građevinara je manja za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Od početka krize, ne samo što se broj zaposlenih u građevini prepolovio, već i onih 68.000 radnika koji imaju posao ne primaju zarade redovno, rade za crno a minimalne zarade im se ispaćuju „na ruke“. Prema podacima sindikata, oko 25 odsto radnika u građevinarstvu radi „na crno“. Građevinari su i dalje najugroženiji na radu jer veoma mali broj poslodavaca primenjuje propisane mere za zaštitu radnika. Najveći broj povreda na radu je upravo u ovoj delatnosti i čini 50 odsto od ukupnog broja povreda na radu u Srbiji.

Ključne stvari koje treba hitno rešiti jesu suzbijanje nelojalne konkurencije i sive ekonomije, primena Posebnog kolektivnog ugovora, restrukturiranje građevinskih preduzeća, izmirivanje potraživanja države kao i da se hitno donese zakon o inspekcijama. Insistiramo na tome da domaće građevinske firme u Srbiji imaju prednost nad stranim, da im se omogući da rade kako bi se zaposlenima obezbedile dostojanstvene zarade i sprečio rad na crno, rekao je predsednik Samostalnog sindikata građevinara Duško Vuković.

MLADI GRAĐEVINCI UČESTVOVALI NA KAMPU MEĐUNARODNE FEDERACIJE BWI

Mladi članovi Samostalnih sindikata putara, građevinara i šumara, učestvovali su na velikom kampu međunarodne federacije BWI održanom u Majerhofenu (Nemačka) u junu 2013. godine.

Festival koji je održan u periodu od 13-tog do 15-tog juna, sa temom Lets buld the future, okupio je 370 mladih sindikalaca sa svih kontinenata. Samo sa prostora Balkana bio je 21 učesnik iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne, a iz ostalih zemalja izdvojili bi učesnike iz Indije, Rusije, Ukrajine, Kazahstana, Finske, Norveške, Ugande, Kenije, Austrije, Nemačke…

Predstavnici Sindikata zaposlenih u građevinarstvu i IGM Vojvodine bili su mladi članovi Sindikalne organizacije Lafarge BFC iz Beočina, Bojana Vojnović, Vera Janković Kovačević i Igor Rodić.

Festival je otvorio predsednik BWI organizacije Klaus Wiesehügel koji je pre 30 godina bio na istom tom mestu u letnjoj školi mladih sindikalista iz Evrope kako bi pronašli rešenje da se oživi sindikalni pokret u Zapadnoj Evropi. On je izrazio nadu se da će ovaj skup ohrabriti mlade širom sveta da se bore i da razumeju svoja prava kao i da utiču na ostale mlade radnike.

Tokom festivala, učesnici su bili podeljeni u tematske grupe i razgovarali o ključnim pitanjima sa kojima se mladi radnici susreću u određenim regionima, kako pod uticajem političkih, ekonomskih i socijalnih promena i kako međunarodni sindikalni sistem može da odgovori na ove promene i probleme. Drugi su razgovarali o pitanju organizovanja, umrežavanja i deljenja iskustava po pitanju kampanja koja mogu biti u organizaciji sindikata. Paralelno su takođe rađene radionice o pitanjima kao što je HIV-AIDS, obuka, sportske kampanje i sl.

Debate su bile sa sledećim temama:

· Kineske kompanije u svetu

· Rad mladih u Africi obolelih od AIDS

· Problem nezaposlenosti mladih u svetu

· Obrazovanje odraslog radno sposobnog stanovništva u Zapadnoj Evropi

O temi „Kineske kompanije u svetu“, naš predstavnik, Igor Rodić, imao je zapaženu prezentaciju o kineskim kompanijama koje grade puteve i mostove u Srbiji. U toku pauza organizovano je i malo sportsko takmičenje takođe sa ciljem da ujedini mlade sa različitih krajeva sveta.

Slogan koji je propratio festival, osim samoga naziva Lets buld the future, bio je i JOBS FOR ALL, JUSTICE FOR ALL - UNIONS MAKE IT POSSIBLE.

Zaključak celog skupa je da bi ove tribine i radionice trebalo da se organizuju na godišnjem nivou u regionima i da pomognu da se bolje umrežavaju i solidarišu mladi članovi sindikata pod vođstvom BWI organizacije.

2. avgust 2013.

ПРОСЕЧНА ЗАРАДА НЕ ПОКРИВА НИ ОСНОВНЕ ЖИВОТНЕ ПОТРЕБЕ

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у јуну 2013. године у Републици Србији износила је 44.394 динара (61.399 дин. бруто). У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у јуну 2012. године, номинално је већа за 4,9%, а реално је мања за 4,5%.

У АП Војводини, просечна зарада у јуну 2013. године, била је за 1.653 динара нижа од републичког просека и износила је 42.741 динара. Зараде изнад републичког просека остварене су у пет градова из региона Војводине и то: у Вршцу (54.200 дин.), Панчеву (50.110 дин.), Новом Саду (48.798 дин.), Апатину (45.558 дин.) и Зрењанину (45.257 дин.).

Најмање зараде, које не покривају ни минималну потрошачку копру, која је у мају 2013. године износила 34.172 динара, остварене су у следећим општинама: Пландиште (28.189 дин.), Србобран (30.431 дин.), Ириг (31.430 дин.), Бела Црква (31.456 дин.), Бач (31.789 дин.), Стара Пазова (31.911 дин.), Ковачица (32.151 дин.), Нови Бечеј (32.175 дин.), Чока (32.581 дин.), Тител (32.698 дин.), Бачки Петровац (32.897 дин.), Сечањ (33.160 дин.), Србобран (32.939 дин.), Темерин (33.734 дин.) и Оџаци (34.122 дин.).

Просечна потрошачка корпа за трочлано домаћинство, у мају 2013. године, износила је 64.819 динара и у односу на мај 2012. године, већа је за 11,91%. Иако се у просечној потрошачкој корпи налази 75 производа, њена вредност не одражава реалне потребе просечног домаћинства. И поред тога, за њено покриће је у мају 2013. године било потребно 1,55 просечних зарада. Међутим, у вечини градова Војводине, за које се води евиденција у Републичком заводу за статистику, ако изузмемо Панчево и Нови Сад, однос просечне зараде и просечне потрошачке корпе је много неповољнији од просечног, што говори да је куповна моћ становништва из тих градова много нижа од републичког просека. Тако је у Суботици потребно 1,77 просечних зарада да би се покрила просечна потрошачка корпа. Ништа боља ситуација није ни у Зрењанину и Сремском Митровици где је потребно 1,76 односно 1,73 просечних зарада.

Анализе показују да просечне зараде не прате раст малопродајних цена и потрошачке корпе. Наиме, међугодишњи раст мајске потрошачке корпе износи 11,91% док је у истом периоду просечна зарада реално мања за 5,9%. Томе је, највећим делом допринело повећање цена хране које је за годину дана износио 12,8% што се негативно одражава на животни стандард становништва. Ако узмемо у обзир и то да је просечна зарада за већину радника у Србији недостижна, можемо закључити да просечно домаћинство нема довољно новца ни за покриће основних животних потреба и да је њихов животни стандард озбиљно угрожен. Поскупљење електричне енергије, али и енергената и горива које најављују нафтне компаније, изазваће ланчано поскупљење робе широке потрошње, првенствено прехрамбених производа за које се најављују нове више цене, што се неминовно одражава на породични буџет и додатно угрожава егзистенцију већине грађана Србије.

1. август 2013.


У ТОКУ ЈАВНА РАСПРАВА O НАЦРТУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА

Јавна расправа o Нацрту закона о изменама и допунама Закона о заштити потрошача траје до 8. августа 2013. године, а све заинтересоване стране могу да доставе Министарству своје сугестије и предлоге на предложене измене и допуне, као и на све преостале чланове важећег Закона о заштити потрошача који нису били предмет измена и допуна.

Разлози за рад на изменама и допунама важећег Закона о заштити потрошача били су, пре свега, уочени недостаци у двогодишњој примени, потреба за даљим уређењем ове важне области и неопходност усклађивања са променама у европском праву насталим, примарно, усвајањем Директиве 2011/83/ЕУ о потрошачким правима.

Најбитније користи за потрошаче тичу се детаљног регулисања поступка рекламације, вођења књиге рекламација од стране трговца и рокова за решавање рекламација. Веома битан предлог, који омогућава потрошачу значајније виши ниво заштите, тиче се ситуације појаве несаобразности у првих 6 месеци, када потрошач може да бира између захтева да се несаобразност отклони заменом за нови производ, одговарајућим умањењем цене или да изјави да раскида уговор. У овој ситуацији отклањање несаобразности оправком било би могуће само уз изричиту сагласност потрошача. Увођењем ове одредбе онемогућило би се наметање оправке потрошачу у првих 6 месеци, што би довело до много мањег броја незадовољних потрошача. Такође, предлаже се да се рок у коме трговац одговара потрошачу на изјављену рекламацију скрати са 15 на 8 дана, као и бројне друге промене које би донеле значајне предности за потрошаче.

Своје коментаре, сугестије и предлоге на Нацрт закона о изменама и допунама закона о заштити потрошача можете послати у писаном облику на е-mail адресу: nevena.praizovic@mtt.gov.rs до 8. августа 2013. године, до када траје ова Јавна расправа.

1. avgust 2013.


DRŽAVA ODUSTALA OD ZABRANE ŠTRAJKA NA ULICI

Radnici će, ipak, moći da štrajkuju na ulici pošto će u nacrtu zakona o štrajku biti promenjen član koji je određivao da je štrajk moguć samo u krugu fabrike, potvrdio je državni sekretar Ministarstva rada Zoran Martinović tokom javne rasprave o Nacrtu.
- Ovo je član koji je izazvao dosta polemike. On ni dosadašnjom definicijom nije sprečavao radnike da štrajk organizuju na ulici, ali ćemo ga, ipak, drugačije definisati pa više neće izazivati sumnju - rekao je Martinović. Radna grupa razmotriće i spornu definiciju minimuma procesa rada i uvođenje arbitraže. Predstavnici sindikata traže i definiciju delatnosti od opšteg interesa, jer se njima ograničava pravo na štrajk.

Опширније: