Povećanje penzija: Privremeno poboljšanje ili dugoročno rešenje za penzionere?

Vlada Srbije je usvojila Uredbu kojom se uvodi povećanje penzija, uz dodatak do 65.717
dinara mesečno, koji će se isplaćivati od decembra 2024. do novembra 2025. godine. Ovaj
potez, koji obuhvata 1,65 miliona penzionera, predstavlja pokušaj poboljšanja životnog
standarda penzionera. Međutim, iako je dobrodošao, postavlja se pitanje da li je ovo zaista
dovoljno i dugoročno rešenje za obezbeđivanje dostojanstvenog života penzionerima?
Trenutna prosečna penzija u Srbiji iznosi 45.710 dinara, a nakon najavljenog povećanja,
penzioneri će primati oko 50.700 dinara. Iako ovo povećanje može da poboljša situaciju
određenih penzionera, iznos i dalje nije dovoljan da pokrije osnovne životne troškove,
posebno uz rastuće cene hrane, lekova i zdravstvene zaštite. Naime, minimalna potrošačka
korpa za avgust 2024. godine iznosila je 53.968 dinara, dok je prosečna potrošačka korpa bila
104.331 dinara što jasno pokazuje da je razlika između stvarnih životnih troškova i prosečne
penzije značajna, čineći svakodnevni život penzionera sve teže izvodljivim.
Pored toga, statistike pokazuju da oko 59% penzionera živi sa penzijom koja je na nivou ili
ispod prosečne, što znači da mnogi ne mogu da pokriju osnovne životne potrebe. Iako je
minimalna penzija, koja trenutno iznosi 24.987 dinara, povećana na 27.710 dinara, ovo
povećanje neće biti dovoljno da se reše temeljni problemi. Mnogi penzioneri, posebno oni iz
ruralnih područja, suočavaju se s ekstremnim siromaštvom i nemogućnošću da dodatno
zarađuju. Blizu 20 hiljada poljoprivrednih penzionera primaju još niže penzije, koje iznose
samo oko 20.000 dinara.
Dodatni izazov predstavlja demografska slika Srbije, jer broj penzionera raste, dok broj radno
aktivnih građana opada. Ovaj trend stvara pritisak na penzioni sistem, koji se suočava s
problemima održivosti. Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi 2012. godine iznosilo je
60,5%, da bi na kraju ove godine palo na 47,5%. Najnepovoljniji odnos prosečne penzije i
prosečne zarade bio je 2022. godine kada je prosečne penzije iznosila samo 44,6% prosečne
zarade.
S obzirom na trenutne ekonomske okolnosti, povećanje penzija je svakako neophodan korak,
ali pravi izazov je implementacija sistemskih promena koje će dugoročno omogućiti
penzionerima dostojanstven život. Pored većih penzija, važno je stvoriti održiv sistem koji će
smanjiti socio-ekonomske razlike i obezbediti pravedniju raspodelu penzijskih sredstava.
Takođe, uvođenje socijalnih penzija za najugroženije kategorije penzionera moglo bi značajno
smanjiti siromaštvo među starijom populacijom. Bez ovih promena, penzioneri će i dalje
ostati u teškoj situaciji, dok će siromaštvo među starijom populacijom nastaviti da raste.