Međunarodna konfederacija sindikata: Sigurnost i zdravlje na radu da postanu deo osnovnog korpusa prava radnika 28. 4. 2022. godine
Međunarodna konfederacija sindikata (MKS), na Međunarodni dan sećanja na radnike, traži da sigurnost i zdravlje na radu postanu deo osnovnog korpusa prava radnika.
Propusti u oblasti sigurnosti i zdravlja na radu mogu imati katastrofalne posledice, ne samo na same radnike i njihove porodice, već i na pojedinačne firme, kao i čitavu ekonomiju.
Zato je u interesu svih – i radnika, poslodavaca i vlada – da se postigne da sigurnost i zdravlje na radu budu MOR-ov osnovni princip i pravo na radu, kao i da odgovorne firme pojačaju mere koje imaju za cilj očuvanje zdravlja i života zaposlenih.
To je razlog zašto sindikati, na globalnom, sektorskom i nacionalnom nivou, kao i oni u fabrikama, domovima za stare i bolesne i svim kancelarijama, obeležavaju 28. april – Međunarodni dan sećanja na radnike, zahtevajući da tripartitna Međunarodna konferencija rada u junu ove godine preduzme taj zakasneli, ali presudno značajan korak.
MKS upozorava da je od 2019. godine devet miliona radnika umrlo zbog obolevanja ili povređivanja na radu.
Zbog toga je, navodi MKS, potrebno da vlade ratifikuju i, što je još važnije, primene u praksi Konvenciju MOR-a br. 155 o bezbednosti i zdravlju na radu i Konvenciju br. 161 o službama zaštite zdravlja na radu.
„Nesreće, kao što je urušavanje fabrike Rana Plaza u Bangladešu pre devet godina, u kojoj je poginulo više od hiljadu radnika, a mnogo više povređeno, loše su za poslovanje i nanose trajnu štetu ugledu, ali i celoj ekonomiji. Proglašavanje bezbednosti i zdravlja na radu osnovnim pravom od strane MOR-a pomoglo bi da se takve nesreće spreče i imalo bi višestruku korist za sve“.
Mnogi poslodavci, kao i pojedine vlade, poput onih u Bangladešu, Indiji i Japanu, protive se tome da Konvencija br. 155 postane osnovna konvencija, delimično i zato što tvrde da je „previše teško“ siromašnijim vladama da uspostave neophodne mere bezbednosti i zdravlja kojima bi se sprečilo da radnici umiru zbog svog posla.
„Mi ćemo tokom sledeća dva meseca voditi kampanju i lobirati kako bismo osigurali da se Konvenciji br. 155 zaista dodeli status osnovne konvencije, te da se Konvencija br. 161 učini vodećom konvencijom, s ciljem poboljšanja pristupa službama zaštite zdravlja na radu za 80% radnika koji trenutno nemaju takav pristup“.
U MKS upozoravaju da se milijarde troše za bolovanja, naknade za invalidnost i gubitke proizvodnje, zbog čega su potrebni predstavnici za pitanja bezbednosti na radnom mestu, zajednički odbori s poslodavcima, kao i mnogostruko povećanje stope pristupa službama zaštite zdravlja na radu, kako bi svi na radnom mestu bili zaštićeni.
Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu 28. 4. 2022. godine
Povodom 28. Aprila, Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu, Savez samostalnih sindikata Vojvodine i ovaj put skreće pažnju na tužnu statistiku koja se svake godine ponavlja kada je reč o ovoj temi. Upozoravamo da je i dalje alarmantan broj smrtnih i teških povreda na radu.
Prema izveštaju Inspekcije rada, samo u prošloj godini na radnom mestu život je izgubilo 70 radnika, dok je 957 radnika zadobilo teške povrede na radu. Veliki problem su i „lake“ povrede na radu kojih je oko 30 hiljada godišnje, ali se one uglavnom ne prijavljuju zbog dogovora između poslodavaca i radnika.
Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju u oblasti građevinarstva, rudarstva i prerađivačke industrije, a najčešći razlozi su neobezbeđeni uslovi i nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad, nepotpuno sprovođenje mera za bezbednost i zdravlja na radu na mestima rada, angažovanje znatnog broja neobučenih lica koja rade na „crno“. Upravo je nepreduzimanje i nepoštovanje mera bezbednosti i zdravlja na radu, uzrok mnogobrojnih teških povreda na radu, koje se veoma često završavaju smrtnim ishodom.
Zato upozoravamo na ovaj veliki problem i pozivamo poslodavce da zaštite svoje radnike, a radnike da traže zaštitu na radu i iniciraju formiranje Odbora za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca. Oblast bezbednosti i zdravlja na radu nalazi se na vrhu prioriteta Samostalnog sindikata.
Naš Sindikat već godinama radi na obezbeđivanju boljih uslova rada putem kolektivnih ugovora, afirmisanjem dobre prakse, ali i ukazivanjem na veliki broj nesavesnih poslodavaca koji se prema bezbednosti i zdravlju na radu odnose neodgovorno, što se ogleda kroz neprijavljivanje radnika, neosposobljavanje za bezbedne uslove rada, neopremanje sredstvima i oprememom za ličnu zaštitu i neomogućavanje redovnih sistematskih pregleda.
Kroz kampanje, akcije i edukativne seminare koje organizujemo tokom cele godine, promovišemo primenu prevrentivnih mera u cilju smanjnja rizika od povređivanja na radu i samim tim, unapređenja bezbednosti i uslova rada u svim oblastima. Bezbednost i zdravlje na radu ne može da bude tema kojoj ćemo poklanjati pažnju samo 28. aprila, već svih 365 dana u godini.
Savez samostalnih sindikata Vojvodine dobio priznanje „27 april“
U Novom Sadu je juče, 27. aprila, održana svečana sednica Veća SSSS, na kojoj se obeležilo 119 godina postojanja i rada najveće sindikalne centrale u Srbiji.
Sednici su, pored članova Veća, Statutarnog i Nadzornog odbora, predsednika samostalnih sindikata i veća na teritoriji, prisustvovali i ugledni gosti. Domaćin obeležavanja je bio Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, a sednica je održana u Velikoj sali Radničkog doma “Svetozar Marković”, sa početkom u 12 časova.
Ovom prilikom, uz prigodan kulturn-umetnički program i film o istorijatu i aktivnostima Saveza, dodeljena su i najviša sindikalna priznanja - nagrada Saveza samostalnih sindikata Srbije - „27.april“ i „Prvomajska nagrada“ Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština.
Savezu samostalnih sindikata Vojvodine je uručeno priznanje „27. april“ Saveza samostalnih sindikata Srbije, za doprinos radu i jačanju Saveza. Pored SSSV, ovogodišnji nosioci priznanja su i Samostalni sindikat poljoprivrede, prehrembene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije, Kompanija MAGNA SEATING doo Odžaci i Dragan Jekić, posthumno.
Dobitnici „Prvomajske nagrade“ Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština su: sindikalna organizacija samostalnog sindikata Lir Korporejšn doo, Đurđica Crvenko, Bojan Svetek, Sandra Ćoćkalo i Robert Štefanides.
Prisutnima su se obratili predsednik SSSS, Ljubisav Orbović, predsednik SSSNS i opština, Vladimir Gvozdenović, pomoćnik gradonačelnika Novog Sada, gospodin Ljubičić, kao i predstavnici laureata.
U ime SSS Vojvodine nagradu je primio predsednik Goran Milić, koji se zahvalio i čestitao SSS Srbije jubilej od 119 godina postojanja i rada. Tom prilikom Milić je istakao da ovo priznaje služi za ponos i podsticaj za još bolji rad u pravcu jačanja organizacije i učlanjenja novih članova. On je, između ostalog, odao priznanje velikom broju požrtvovanih sindikalnih aktivista koji su se borili za bolje uslove rada, osmočasovno radno vreme, veće zarade, bezbedan i dostojanstven rad, istakavši da ova steča prava treba da branimo udruženi, jedinstveni i solidarni.
Čelnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vojvodine i Novog Sada su uputili čestitke dobitnicima zasluženih priznanja, pozvavši sve sindikaliste da se pridruže Savezu samostalnih sindikata Srbije u Leskovcu, na obeležavanju Međunarodnog dana rada.
ODRŽANA SEDNICA VEĆA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE: Statut je najviši pravni akt Saveza samostalnih sindikata Srbije, sa kojim moraju biti usklađeni svi ostali akti 5. 4. 2022. godine
Veće Saveza samostalnih sindikata Vojvodine održalo je osmu redovnu sednicu kojom je predsedavao predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, a u njenom radu učestvovao predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Na sednici su verifikovani mandati novoizabranih članova Veća SSSV i Predsedništva SSSV Homolja Akoša, predsednika SSS za opštine Senta, Ada i Kanjiža i Dragana Bogojevića, predsednika Samostalnog sindikata zaposlenih u agroindustrijskom kompleksu Vojvodine.
Na predlog Predsedništva i, uz obrazloženje sekretara Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Tomislava Stajića o definisanim i jasno predstavljenim strateškim prioritetima u radu Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Veće je jednoglasno usvojilo Orijentacioni plan rada Veća SSSV i Predsedništva SSSV za tekuću, 2022. godinu.
U okviru svojih nadležnosti Nadzorni odbor je izvršio kontrolu finansijske i druge dokumentacije i, zaključio da finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno značajnim pitanjima, prikazuju finansijsko stanje SSSV na dan 31. decembar 2021. godine, kao i rezultate njegovog poslovanja za poslovnu godinu završenu na taj dan, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Na predlog Predsedništva, Veće je jednoglasno donelo Odluku o usvajanju Izveštaja o materijalno-finansijskom poslovanju SSSV za 2021. godinu, uz ocenu da pozitivni poslovni rezultati SSSV za 2021. godinu nas uveravaju u stručnu, odgovornu i dobru organizaciju svih poslovnih aktivnosti uz domaćinsko i savesno poslovanje. Na osmoj sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine usvojena je i Odluka o planu prihoda i rashoda SSSV za 2022. godinu.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Goran Milić predstavio je aktivnosti Saveza samostalnih sindikata Vojvodine od poslednje sednice Veća do danas, naglasivši pritom, nakon dugih i istrajnih napora, okončan spor između Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije i Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U skladu sa Odlukom Republičkog odbora SSPPDIV-a od 26.01.2022. godine izvršene su izmene Statuta SSPPDIV i njegovo potpuno usklađivanje sa Statutom SSSS, čime su ispunjeni uslovi i razlozi za zaključenje sporazuma. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović istakao je aktivnosti u Savezu samostalnih sindikata Srbije, uz poseban akcenat na obavezu poštovanja Statuta SSSS koji pre svega podrazumeva delovanje Sindikata i njegovih funkcionera u skladu sa odredbama Statuta, tako da nijedan akt ne može biti donet ili primenjen ako je u suprotnosti sa njim. Nakon duže debate u kojoj su članovi Veća, između ostalog, istakli da je u slučaju kršenja odredbi Statuta neizostavno postupanje i preduzimanje mera predviđenih Statutom i, doneli jedinstvenu odluku: - U svom delovanju samostalni sindikati i savezi samostalnih sindikata na teritoriji AP Vojvodine, kao i članovi organa i nosioci funkcija na svim nivoima u svim okolnostima i bez izuzetka, moraju poštovati Statut Saveza samostalnih sindikata Srbije; - U slučajevima nepoštovanja Statuta SSSS i Statuta SSSV pokrenuće se postupak razrešenja predsednika Veća SSS na teritoriji, odnosno poverenika u opštini jer takav pojedinac ne može predstavljati Savez i ne može obavljati funkciju u Savezu na bilo kom nivou.
Na današnjoj sednici, članovi Veća upoznati su sa aktuelnim pripremama za obeležavanje – 27. aprila – Dana SSSS i 1. maja – Međunarodnog praznika rada.
Veliku pažnju prisutnih članova veoma je privukla prezentacija Dejana Vujanića iz Saveza samostalnih sindikata Srbije gde je predstavio projekat „Sindikati za pravedan oporavak nakon pandemije“ - koji se finansira kroz aktivnosti SSSS iz programa EKS i podršku Evropske unije i posredstvom koga se istovremeno odvijaju digitalizacija sindikata i sindikalni seminari u projektu:“Misli sindikalno - deluj digitalno“.
Neposredno pre održavanja sednice Veća SSSV, a u funkciji njene pripreme, održana je i sednica Predsedništva SSSV na kojoj su usvojeni predlozi odluka i poslati Veću SSSV na razmatranje i usvajanje. Deo osme sednice Predsedništva SSSV bio je posvećen razmatranju i usvajanju: - Pravilnika o načinu evidentiranja, klasifikovanja, arhiviranja i čuvanja arhivske građe i dokumentarnog materijala i - Pravilnika o načinu evidentiranja, zaštite i korišćenja elektronskih dokumenata.
