Sindikati i Unija poslodavaca Srbije ne odustaju od zahteva za povećanje minimalca
22. 7. 2021. Izvor: Danas.rs, foto: Stanislav Milojković

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Sindikat UGS „Nezavisnost“ i Unija poslodavaca ne odstupaju od svojih zahteva o načinu i iznosu povećanja minimalne mesečne zarade za 2022. godinu, ali ocenjuju da će, kao i prošle godine, konačnu reč dati Vlada Srbije, odnosno predsednik Aleksandar Vučić, rekli su danas njihovi predstavnici.
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović rekao je za Betu da su moguće tri varijante povećanja minimalca. „Prva je da se minimalna cena rada, koja sada iznosi oko 32.000 dinara, izjednači sa vrednošću minimalne potrošačke korpe od 39.000 dinara. Druga moguća varijanta je ona koju je predložio Vučić – da minimalac iznosi oko 35.000 dinara i verovatno će tako i biti“, rekao je Mihajlović. SSSS će, kako je najavio, predložiti i treće: da se minimalac poveća tako da se približi medijalnoj (prosečnoj) plati od oko 43.000 dinara. Pregovori o minimlanoj zaradi u Socijalno-ekonomskom savetu trebalo bi da počnu sredinom avgusta. Mihajlović je rekao da bi najrealnija varijanta bila da se minimalna zarada izjednači s vrednošću „minimalne potrošaćke korpe“ od 39.000 dinara. U tom slučaju bi trebalo povećati ostale plate, kao i penzije, da ne bi došlo do „kompresije“, odnosno izjednačavanja većine zarada. OPŠIRNIJE

Zajednički zahtev za bolji materijalni položaj zaposlenih u javnom sektoru
15. 7. 2021.

Reprezentativni sindikati zaposlenih u javnim službama, naučno-istraživačkoj delatnosti, državnoj upravi i pravosudnim organima Republike Srbije, na zajedničkom sastanku, održanom 6. jula, ukazali su na težak materijalni položaj zaposlenih i od nadležnih državnih organa zatražili hitne mere koje će doprineti njegovom poboljšanju.

Sindikati zahtevaju izmenu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, povećanje plata zaposlenima u procentualnom iznosu koji je veći od planiranog procenta rasta minimalne zarade i definisanje visine naknade za topli obrok i regres. 

Takođe, traže donošenje posebne uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata službenika i nameštenika u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i donošenje koeficijenata za zaposlene u naučno-istraživačkim organizacijama. 

Zahtevi su upućeni ministru finansija, od koga se očekuje da na narednom sastanku obrazloži stavove tog ministarstva i Vlade Srbije u vezi sa iznetim zahtevima sindikata.
Preuzmite: Dopis Ministarstvu finansija

JEDNODNEVNI SEMINAR ODRŽAN U ZRENJANINU
8. 7. 2021. Zrenjanin

U okviru ovogodišnjih aktivnosti Projekta  „Zajedno smo jači“, 08. jula 2021. gpodine u Zrenjaninu je održan obrazovni seminar za  sindikalne aktivistime sa teritorije Saveza samostalnih sindikata za grad Zrenjanin i opštine.
 Odziv članova sindikalnih organizacija  je bio dobar, baš kao što je  odlična bila i njihova reakcija  pokazana kroz interaktivno učešće  kako o sopstvenimm iskustvima – i  dobrim i lošim primerima u kolektivnom pregovaranju  sa poslodavcima,  tako još više na temu  slabosti u socijalnom dijalogu  i   o tome šta Organizacija može učiniti da socijalni dijalog bude uspešniji.  
U skladu sa planiranim, naredni seminar će biti održan posle uobičajenog perioda korišćenja godišnjih odmora, u Staroj Pazovi  30. avgusta 2021.

Skoro svi putevi vode u Beograd i Vojvodinu
14. 7. 2021. Izvor: Dnevnik

U Srbiji je tokom 2020. godine 109.747 ljudi promenilo prebivalište; odnosno trajno se preselilo iz jednog u drugo mesto, a prosečna starost ljudi koji su promenili prebivalište je 34,7 godina.
Lakše do posla, školovanja, napretka u karijeri
- Migracije stanovništva iz manje razvijenih područja u razvijenija uobičajena je u svim zemljama, pa i u Srbiji, ali, nažalost, u našoj zemlji ta pojava je uzela maha i traje već oko dve decenije - kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojovidne Goran Milić. - Na taj korak uglavnom se odlučuju mladi ljudi koji u razvijenije sredine dolaze ili zbog posla ili veće mogućnosti da se zaposle nego u sredinama iz kojih dolaze. Zato su i najčešći izbor za preseljenje iz sela u grad Beograd, Novi Sad i drugi veći gradovi u kojima je industrija razvijena. Stanovnika na selu je sve manje jer se od poljoprivrede teško živi, a posledica toga je da mladi ljudi svoju egzistenicju vide u većim sredinama koje nude veće mogućnosti i za posao, ali i školovanje, napredak u karijeri... OPŠIRNIJE

OSNOVAN SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET GRADA ZRENJANIN
9. 7. 2021. Zrenjanin

U Zrenjaninu je 09. jula 2021. godine zaklјučen Sporazum o osnivanju Socijalno-ekonomskog saveta Grada Zrenjanin. Sporazum su potpisali gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, Milenko Vujović iz Saveza samostalnih sindikata za Zrenjanin i Goran Nešić ispred Unije poslodavaca Zrenjanina.
Lokalni savet razmatraće pitanja uticaja ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost, politike zapošljavanja, politike zarada i cena, konkurencije i produktivnosti, zaštite radne i životne sredine, obrazovanje i profesionalne obuke, kao i druga pitanja od značaja za socijalni i ekonomski položaj zaposlenih i poslodavca.
Svečanom potpisivanju Sporazuma prisustvovali su Slavoljub Arsenijević podsekretar u Sekretarijatu za privredu i turizam Vlade Vojvodine, Milina Tušjak, sekretar Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, Tomislav Stajić, sekretar Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, kao i drugi gosti.
Osnivanje Socijalno-ekonomskog saveta u Zrenjaninu predstavlјa značajan korak u razvoju tripartizma u Vojvodini, ali i celoj Republici. Pokrajinski socijalno-ekonomski savet u tekućem mandatu posebnu pažnju posvećuje pružanju podrške i pomoći u osnivanju socijalno-ekonomskih saveta u lokalnim samoupravama, a u tom cilju je sačinjena i Platforma delovanja PSES-a u periodu 2021-2024. godina, koja predstavlјa konkretizaciju programskih cilјeva i zadataka iz Zakona o socijalno-ekonomskom savetu i Sporazuma o osnivanju Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta.

Goran Milić: Tehnološki napredak ugrožava sindikalni pokret
8. 7. 2021. Izvor: SSSS

Dosadašnje iskustvo u pogledu osnivanja novih sindikalnih organizacija na području Vojvodine ohrabruje, a prema najavljenim novim investicijama i već započetim radovima na izgradnji novih fabrika, sa tim trendom bi trebalo da se nastavi i u narednom periodu, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata za pokrajinu Vojvodinu Goran Milić. 

Taj proces nije ni malo lak i u mnogome zavisi od angažovanja predsednika sindikata na teritoriji i spremnosti i hrabrosti zaposlenih da se prihvate funkcije predsednika sindikalne organizacije, ali uz strateški pristup i istrajnost rezultati su evidentni, rekao je Milić u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije. 

„Najteže je ući u novu fabriku i pronaći ljude koji su spremni da se sindikalno organizuju. I kada se to desi, sledi omasovljenje, edukacija, uspostavljanje dijaloga sa poslodavcem i onda, kao rezultat svega toga, sledi potpisivanje kolektivnog ugovora“. 

U poslednjih nekoliko godina, na teritoriji te pokrajine je otvoreno veliki broj novih firmi, od kojih su u većini multinacionalne kompanije. OPŠIRNIJE

Mere države pomogle da broj otpuštenih radnika bude manji
5. 7. 2021. Izvor: Dnevnik, foto: Slobodan Šušnjević

U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, lane i pored pandemije koronavirusa stopa nezaposlenosti u odnosu na 2019. bila manja za 1,4 odsto, broj zaposlenih veći za 1,9 odsto a kako ocenjuju u Ministarstvu rada, te sindikati i poslodavci, državne mere za suzbijanje efekata pandemije pozitivno su uticale na tržište rada i spasile mnoga radna mesta.
Ipak, u Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da su bez posla najviše ostali oni koji su bili formalno van radnog odnosa i angažovani u tzv. sivoj zoni, kao i je tu otpušteno na desetine hiljada ljudi.
U Uniji poslodavaca Srbije pohvalili su najavljene mere države za pomoć mladima koje predviđaju smanjenje poreza i doprinosa, kao i zabranu otpuštanja radnika.
Domaće tržište je, kako navode za Tanjug u resornom Ministarstvu za rad, zapošlavanje, boračka i socijalna pitanja, u 2020. godini održalo stabilnost.
U tom smislu navode podatke Republičkog zavoda za statistiku iz Ankete o radnoj snazi za prošlu godinu, koji kažu da se broj nezaposlenih smanjio, a broj formalno zaposlenih u odnosu na 2019. godinu povećao.
Prosečna stopa nezaposlenosti je u 2020. godini, u odnosu na 2019. godinu, bila manja za 1,4 odsto a broj zaposlenih iznosio je 2.215.475, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 1,9 odsto, navode u ministarstvu.
Dodaju da je prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), registrovana nezaposlenost u decembru 2020. godine, iznosila 491.347 ljudi što predstavlja smanjenje u odnosu na isti period 2019. godine za 3,1 odsto. OPŠIRNIJE