Kasni plata, otkaz vođi sindikata u firmi „Nodular”
20. feb. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Predstavnik Veća saveza samostalnih sindikata u Zrenjaninu podneo je zahtev za inspekcijski nadzor u ovdašnjim pogonima fabrike „Nodular”, zbog toga što radnicima nije isplaćena decembarska zarada u skladu sa zakonskim rokovima.

Kako saznajemo u Inspekciji rada Srednjobanatskog upravnog okruga, nadzor nije sproveden, ali se nezvanično može čuti da je deo decembarske zarade isplaćen, a da će uskoro biti isplaćen i ostatak.

Bez obzira na to da li će zarada u celosti biti isplaćena, nadzor će biti izvršen, rečeno nam je u Inspekciji rada, uz napomenu da je inspekcija već kontrolisala poslovanje „Nodulara”, i to zbog činjenice da je predsednik Samostalnog sindikata u toj fabrici Vladimir Ludoški dobio otkaz ugovora o radu. U nadzoru je konstatovano da je sindikat uredno registrovan, da je Ludoški izabran za predsednika i da je, zaista, u novembru dobio otkaz ugovora o radu. Ludoški je bio zaposlen na određeno vreme, a u ugovoru stoji da mu se on može produžavati do novembra 2018. godine. Poslodavac je u usmenom razgovoru istakao da Ludoški nije dobio otkaz zato što je predsednik sindikata, nego zbog manje posla, ali je rečeno da će ipak ponovo biti pozvan na posao. OPŠIRNIJE

Poziv samostalnog sindikata u Zrenjaninu - zajednička tužba bivših radnika
19. feb. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Radnici zrenjaninskih preduzeća koja su bila u državnoj ili društvenoj svojini, a kojima je prestao radni odnos u stečaju, mogu se od prošle nedelje javiti nadležnima u Samostalnom sindikatu u Zrenjaninu, kako bi se pridružili zajedničkoj tužbi za naplatu potraživanja.

„Prema našim podacima, to bi mogli biti radnici bivše Fabrike šešira „Begej”, Fabrike čarapa „Udarnik”, „Aranžera”, „Autoprevoza”. Verovatno je da ima još preduzeća, odnosno radnika u Zrenjaninu za koje mi nemamo podatke, pa smo zato objavili poziv svima koji misle da imaju pravo na zaostala potraživanja da nam se jave", kaže za „Dnevnik” predsednik Veća saveza samostalnih sindikata za više opština Nikola Kovačević.  OPŠIRNIJE

Državne subvencije i visina plate: Borba za petinu više od minimalca
14. feb. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Od kraja 2015. godine, kada je na snagu stupio Zakon o ulaganjima, država je s investitorima zaključila 41 projekat od posebnog značaja. Od toga je u 2016. godini potpisano 20 ugovora, a lane 21. Njima su odobreni državni podsticaji od 132,22 miliona evra uz obavezu da zaposle najmanje 24.089 novih radnika. To znači da je država u proseku investitorima davala 5.489 evra po zaposlenom.
Od ukupnog broja ugovora, s domaćim investitorima potpisano je šest, a visina podsticaja bila je 4,94 miliona evra i s obavezom zapošljavanja 947 novih radnika. To je 5.150 evra po radniku. Sa stranim investitorima potpisano je 35 ugovora o dodeli novca, a vrednost podsticaja bila je 127,28 miliona evra. Predviđeno je zapošljavanje 23.142 novih radnika, što je 5.500 evra po radniku.
Ministar privrede Srbije Goran Knežević ističe da će se praksa subvencionisanja investitora nastaviti jer, kako objašnjava, "nema bilo koje zemlje koja je po privrednoj snazi kao Srbija, a da se razvila bez stranih investicija". Dodao je da se subvencije u proseku vraćaju posle 16 meseci.

Subvencije investitorima, bez obzira na to da li je reč o stranim ili domaćim, same po sebi nisu sporne, ali je za sindikate i same radnike sporna visina plate koja im se za rad kod stranih i domaćih gazda isplaćuje. Naime, oni smatraju da bi nove gazde trebalo da isplaćuju veće plate radnicima, s obzirom na to da im država daje subvencije po radnim mestima.

Procenjuje se da oko 400.000 zaposlenih u Srbiji mesečno prima minimalnu zaradu.  OPŠIRNIJE

Nikad više prodavnica i tržnih centara, ali ne i radnika u njima
12. feb. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

U poslednje vreme u Novom Sadu, na gotovo svakom koraku niču prodavnice, otvaraju se ili grade tržni centri, poznati trgovinski lanci otvaraju nove radnje. Nesumnjivo je da je na sceni borba za svakog kupca i tržišna utakmica u kojoj mogu da izdrže najjači jer za toliki broj prodavnica osnovnih životnih namirnica, ali i svih drugih, slobodno se može reći, nema dovoljno potrošača. 
I dok je trgovina sve više, bar prema zvaničnim statističkim podacima, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani nije se značajno povećao u odnosu na nekoliko godina ranije. Naime, 2015. godine u Novom Sadu je u trgovini radilo 17.136 radnika, što je bilo za oko tristotinak radnika više nego 2008. godine, dok je sada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u trgovini na veliko i malo u Novom Sadu zaposleno približno 18.000 radnika. U velikim trgovinski lancima - Idea, Merkator S, Maksi, Roda, Tempo, Dis, Mikromarket, radi oko 70 odsto ukupnog broja zaposlenih u trgovini na veliko i malo dok oko 30 odsto njih radi u malim trgovinskim radnjama.

Zaposleni u trgovinama u Novom Sadu, a sigurno i u celoj Srbiji, veoma često rade duže od propisanih 40 sati nedeljno, ogromna većina radi šest dana u nedelji, pri čemu dan nedeljnog odmora ne koristi nedeljom nego tokom sedmice.

Iako je Savez samostalnih sindikata Srbije, ukazuje Vladimir Gvozdenović, tražio od nadležnih da se uvede zabrana rada nedeljom i državnim praznicima, po tom pitanju se nije ništa promenilo. Po rečima predsednika Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimira Gvozdenovića, veoma je teško precizno reći koliko je radnika u gradu zaposleno u trgovini. Vidljivo je da je u Novom Sadu više prodavnica nego ranije, ali koliko je to uticalo na broj onih koji u njima rade teško je reći, kaže Gvozdenović.  OPŠIRNIJE