Sekcija žena
Edukacija
Kalendar
Arhiva
Webmail

- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

ODRŽANA SEDNICА POKRAJINSKOG ODBORA SS PPDIV
4. 10. 2024. godine.

Dana 04. oktobra 2024. godine, u Novom Sadu, održana je sednica Pokrajinskog odbora  sindikata poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Vojvodine.

Bojan Jocić, predsednik Pokrajinskog odbora izneo je informacije o radu Pokrajinskog odbora u prethodnom periodu, i istakao da je na 18. sednici Veća SSSV, na kojoj je  prisustvovao  sekretar SS PPDIV Srbije Milisav Đorđević, doneta odluka da se uvaži zahtev SSPPDIV Vojvodine i da se na sledećoj sednici verifikuju izabrani članovi ispred SS PPDIV Vojvodine.
U nastavku sednice, predsednik Jocić obavestio je članove da je doneta Odluka o sprovođenju izbora u samostalnom sindikatu kojom su bliže uređene najznačajnije aktivnosti i rokovi za održavanje izbora na svim nivoima organizovanja, i da je svim sindikalnim organizacijama dostavljen materijal neophodan za izbore.
Na dnevnom redu  sednice, kojoj su  pored članova Pokrajinskog odbora prisustvovali  predsednik i sekretar Republičkog odbora SS PPDIV Srbije, Živorad Kolarević i Milisav Đorđević, razmatrano je više aktuelnih pitanja među kojima su i informacije o toku pregovora za određivanje minimalne cene rada za 2025.g., o predlogu Odluke o izmenama i dopunama Statuta SSPPDIV Srbije, o nacrtu i pregovorima oko zaključivanja Opšteg kolektivnog ugovora, zatim o aktivnostima, materijalnom i radnom položaju članova u njihovim sindikalnim organizacijama.

RADNICI ZASLUŽUJU MIR I DEMOKRATIJU: OBELEŽAVANJE SVETSKOG DANA DOSTOJANSTVENOG RADA 2024 Radna snaga stiže iz ove dve države
7. 10. 2024. godine.

Na ovogodišnjem obeležavanju Svetskog dana dostojanstvenog rada, pod sloganom „Radnici zaslužuju mir i demokratiju“, sindikati širom sveta, uključujući Savez samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV), skreću pažnju na hitnu potrebu za očuvanjem osnovnih radničkih prava, demokratije i mira. Zbog sve većih globalnih nejednakosti, klimatske krize, oružanih sukoba i jačanja ekstremnih političkih pokreta, sindikati širom sveta pozivaju na hitne akcije kako bi se očuvala osnovna prava radnika, kao i demokratski principi koji omogućavaju pravično radno okruženje.
Na održanoj Konfereciji za medije, predsednik SSSV Goran Milić, istakao je ključne izazove s kojima se radnici danas suočavaju u Srbiji, uključujući nedostatak suštinskog socijalnog dijaloga i granskih kolektivnih ugovora u industrijskom sektoru. "Neodrživo je da se u zemlji kao što je naša ignoriše značaj socijalnog dijaloga. Ovo direktno utiče na uslove rada i kvalitet života radnika," On je naglasio da nepostojanje granskih kolektivnih ugovora u industrijskom sektoru ozbiljna pretnja za dostojanstvo rada u Srbiji.
„Radnici širom sveta suočavaju se s mnogobrojnim izazovima, a rastuće političke tenzije dodatno ugrožavaju njihovu bezbednost i prava,“ dodao je Vladimir Gvozdenović, potpredsednik SSSV. On je ukazao na alarmantno stanje na radnom mestu, citirajući podatke Međunarodne organizacije rada, koja je Srbiji dodelila ocenu 4 po Globalnom indeksu radničkih prava, što znači da se radnička prava sistematski krše (Globalni indeks prava od 1 - najbolja ocena do 5 - najgora ocena).
U svetlu ovih izazova, SSSV naglašava da je postojanje socijalnog dijaloga i granskih kolektivnih ugovora neophodno kako bi se osigurala adekvatna zaštita radničkih prava i demokratija na radnom mestu, jer nema demokratije bez demokratskih sindikata i poštovanja radničkih prava. Predsednik Milić je zaključio: „Pozivamo vladu i poslodavce da prepoznaju značaj socijalnog dijaloga, da ulažu u kvalitetna radna mesta za svakog radnika u svakom sektoru i pristupe rešenju koje će omogućiti dostojanstven rad za sve”.

NEOPHODNOST JAČANJA MEĐUNARODNE SINDIKALNE SARADNJE I SOLIDARNOSTI
Okt. 2024. godine.

Delegacija švedskih sindikalnih aktivista i socijaldemokrata iz Geteborga je posetila Savez samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV) u okviru njihove završne studijske posete Programa političko-sindikalne obuke. Tokom sastanka kolega iz Švedske, sa rukovodstvom SSSV i predsednicima Pokrajinskih odbora  razmenjena su iskustva i informacije o trenutnim izazovima sa kojima se suočavaju sindikalni pokreti u obe zemlje.

Predsednik SSSV, Goran Milić, je predstavio našu organizaciju, osnovne aktivnosti i rezultate sindikalnog rada, kao i ključne izazove s kojima se radnici danas suočavaju u Srbiji.   “Dosadašnja iskustva u pogledu osnivanja novih sindikalnih organizacija  i potpisivanja kolektivnih ugovora u preduzećima ohrabruju, proces nije ni malo lak ali uz strateški pristup, zajedničko angažovanje pokrajinskih sindikata i saveza na teritoriji, i uz istrajnost dobri rezultati su mogući  pa i evidentni”.

Tokom sastanka posebno je istaknut značaj međunarodne sindikalne saradnje, a posebno rezultata koji su ostvareni kroz projekat koji uz podršku Olof Palme Centra zajedno sprovode SSSV i sindikat LO- Zapadna Švedska. “Svesni toga da sindikalni pokret može biti jak samo ukoliko ima organizovano i edukovano sindikalno članstvo u periodu 2020-2023,  preko 3.000 učesnika je uzelo učešće u različitim seminarima i radionicama koje smo organizovali u okviru zajedničkog projekta”, istakao je predsednik Milić.

Adam Jallow, sindikalno politički ombudsman Socijaldemokratske partije iz Geteborga  je istakao da je više nego ikada važno da se radnici širom sveta drže zajedno, da budemo solidarni i zajedno branimo radnička prava.  “Svedoci  smo jačanja ultradesničarskih vlada širom Evrope što već ima negativne posledice po radnike. Iako proklamuju zalaganja za radnike, desničarske partije uvek staju na stranu krupnog kapitala. To se upravo dešava u Švedskoj gde nova desničarska Vlada svojim odlukama ugrožava sindikalni pokret i smanjuje prava zaposlenih”.

Kolege iz sindikata LO – Zapadna Švedska u poseti SSSV
9-11. 9. 2024. godine.

U okviru projekta koji Savez samostalnih sindikata Vojvodine realizuje uz finansijsku podršku Olof Palme Centra početkom septembra su nas posetili rukovodeće osobe Sindikata LO – Zapadna Švedska Christine Marttila i Bengt Forsling. Tokom trodnevnog boravka sa našim partnerima smo razgovarali o trenutnoj situaciji za radnike u Švedskoj i Srbiji, stanju socijalnog dijaloga i obišli preduzeća i saveze sindikata na teritoriji Vojvodine.
Prvog dana posete organizovan je sastanak sa  predstavnicima Veća SSS Sremska Mitrovica, na kome su razmenjena iskustva o sindikalnom radu sa posebnim osvrtom na osnaživanju mladih i žena unutar sindikata. Tokom boravka u Sremskoj Mitrovici sa švedskim kolegama smo u Gradskoj kući učestvovali u razgovorima sa predstavnicima vlasti, na kojima je istaknut značaj saradnje između sindikata, opština i privrede, kao i finkcionisanja socijalno ekonomskog saveta na lokalnom nivou. Nakon razgovora sa gradskim zvaničnicima organizovana je poseta i sastanak sa sindikalnim aktivistima u mitrovačkom Domu Zdravlja. 

Predstavnici sindikalne organizacije Doma zdravlja su kolegama iz švedske predstavili svoj rad, nakon čega su razmenjena iskustva o akcijama koje sindikati u Švedskoj i Srbiji preduzimaju kako bi se izborili za bolji položaj zdravstvenih radnika i očuvali javni zdravstveni sistem.

Tokom drugog dana posećena je Rafineriju nafte Pančevu gde gde je organizovan sastanak sa predsednikom sindikalne organizacije RNP i članovima odbora, koji su istakli značaj sindikalnog organizovanja, izazove sa kojima se trenutno suočavaju, kao i  koristi koju su imali od našeg zajedničkog projekta i međunarodne sindikalne saradnje.

Tokom boravka za kolege je organizovan obilazak rafinerije i razgovori sa menadžmentom o planovima za dalje unapređenje rada u rafineriji sa posebnim ostvrtom na  redukciju  emisije CO2 i pravednu tranziciju.

Poslednjeg dana boravka, nakon sastanka u prostorijama SSSV na kojem su planirane nove i razmatrani rezultati dosadašnjih aktivnosti, kolege iz sindikata LO su posetile Gradsko Veće SSS Novog Sada i Pokrajinski Socijalno ekonomski savet.  Sa sekretarkom Pokrajinskog SES-a je razgovarano o važnosti razvoja socijalnog dijaloga na svim nivoima i benefitima koje donosi, kao i o tradiciji i iskustvima švedskog modela u koordinaciji dijaloga između sindikata, poslodavaca i društva.

IZ RADA SAVEZA SS NA TERITORIJI
2. 9. 2024.

Živeti od svog rada a ne preživljavati
30. 8. 2024. godine.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa, za period januar – decembar 2025. godine iznosiće 308 dinara (neto), po radnom času.
Socijalni partneri su postigli dogovor o povećanju minimalne cene rada sa 271 na 308 dinara po satu, odnosno za 13,7 odsto.
Shodno tome, neto minimalna zarada za isplate u toku 2025. godine će iznositi:
za mesec sa 160 radnih sati: 49.280,00 dinara.
za mesec sa 168 radnih sati: 51.744,00 dinara.
za mesec sa 176 radnih sati: 54.208,00 dinara.
za mesec sa 184 radna sata: 56.672,00 dinara.
Prosečna minimalna zarada u 2025. godini iznosiće 53.592 dinara, i pokriće minimalnu potrošačku korpu za maj 2024. godine koja je iznosila 53.517,55 dinara. Međutim, u mesececima sa 160 i 168 radnih sati, minimalac je i dalje nspod minimalne potrošačke korpe.
Ako tome dodamo i rast potrošačkih cena od oko 5 posto godišnje, jasno je da ni u sledećoj godini neće doći do poboljšanja kupovne moći građana. Čak štaviše, cene prehrambenih namirnica, stanovanja, vode, el. energije, i dr. koji najviše pogađaju potrošačku korpu, rastu znatno brže od proseka. Tako je cena mesa i ostalih prehrambenih proizvoda za godinu dana (januar-jul 2024. u poređenju sa istim periodom 2023. godine) porasla za oko 7 odsto, mineralna voda i sokovi za 8 odsto, stanovanje, el. energija, gas i sl. za 7 odsto, odeća i obuća 5,9 odsto, dok su cene zdravstvenih usluga pretrpele najveće povećanje od čak 15,9 odsto.
Prema tome, minimalna zarada i sledeće godine će biti u znatnom raskoraku sa minimlanom potrošačkom korpom jer ne obuhvata budući rast potrošačkih cena.
Ako tome dodamo i činjenicu da minimalna potrošačka korpa znatno potcenjuje realne troškove života tročlanog domaćinstva jer ne meri minimum zadovoljenja osnovnih potreba već potrošnju 30% najsiromašnijih domaćinstava u našem društvu, jasno je da će Srbija i dalje ostati zemlja jeftine radne snage, zemlja u kojoj veliki se broj radnika i njihovih porodica održava na granici siromaštva.
Da bi se ovo stanje promenilo, potrebne su nam plate od kojih nećemo samo preživljavati, već od kojih ćemo dostojanstveno živeti od svog rada.

Na sednici SES postignut dogovor o minimalnoj ceni rada
28. 8. 2024. godine. Izvor 021 i foto: Pixabay

Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta dogovoreno je da minimalac u Srbiji bude uvećan za 13,7 odsto, na 53.592 dinara, odnosno 457 evra. Sednici je prisustvovao premijer Miloš Vučević koji je rekao da je prvi put posle šest godina postignut dogovor sva tri socijalna partnera o minimalnoj zaradi. Dodao je da će ona prvi put pokrivati troškove minimalne potrošačke korpe.
Međutim, mnogi predstavnici radnika nisu zadovoljni, dok drugi navode da je ovo maksimum koji je mogao da bude postignut.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Srbije upozorila je danas da je minimalna cena rada za 2025. morala da iznosi od 61.283 dinara do 67.123 dinara, u zavisnosti od broja radnih sati, umesto od 51.744 do 56.672 dinara. OPŠIRNIJE

Nastavljeni pregovori o minimalnoj ceni rada
22. 8. 2024. godine. Izvor N1 i foto: Rade Prelić (STF)/TANJUG

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je danas da tokom pregovora o povećanju minimalne zarade za 2025. godinu Ministarstvo finansija nije saopštilo konačan iznos povećanja, već će to učiniti sutra na Kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta.

To bi značilo da bi minimalna zarada, koja je ove godine 47.000 dinara, sledeće godine mogla biti 52.000 dinara, što je ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe koja košta oko 53.500 dinara. OPŠIRNIJE

„Neprihvatljivo i uvredljivo“: Sindikati nezadovoljni predlogom Ministarstva za iznos nove minimalne zarade
19. 8. 2024. godine. Izvor i foto: RTV.rs

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović, kao i izvršni sekretar Glavnog odbora Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Miloš Miljković izjavili su za FoNet da je predlog Ministarstva finansija da minimalna zarada u 2025. godini bude povećana za osam do 10 odsto za njih neprihvatljiv. Mihajlović dodaje da je taj predlog čak i uvredljiv. „Čak i ovo povećanje je manje od 52.000 dinara. Mi smo i dalje daleko od minimalne potrošačke korpe, što je trebalo da se izjednači pre tri godine“, rekao je Mihajlović. On je dodao da su predstavnicima Vlade poručili da, ako imaju novi predlog, s njim izađu u četvrtak u 11 sati. OPŠIRNIJE

PREDSTAVNICI SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE NEZADOVOLJNI KAKO SU KRENULI PREGOVORI O "MINIMALCU"
19. 8. 2024. godine. Izvor: Danas.rs, foto: Shutterstock/ValentinaPopovic

"To je za nas apsolutno neprihvatljivo. To je neočekivano nisko sa njihove strane jer sa tom ponudom ne stižemo ni do 52.000 dinara, što znači da minimalac za sledeću godinu ne bi pokrio ni minimalnu potrošačku korpu iz ove godine", rekao je on.
Kako je pojasnio, SSSS traži povećanje minimalne zarade tako da ona iznosi 60 odsto prosečne potrošačke korpe ili prosečne plate, jer bi to zaštitilo i standard najugroženijih radnika. „Ovo će da izazove dodatni egzodus, jer niko neće da radi za tako niske plate“, rekao je Mihajlović. On je pitao i kako će se doći do najavljenog minimalca od 650 evra u 2027. godini i dodao da bi to značilo da minimalna cena rada u 2026. i 2027. bude viša i za 30 odsto. Miljković, takođe, naglašava da ovim predlogom sindikati nisu zadovoljni. „To je za nas neprihvatljivo“, rekao je Miljković. OPŠIRNIJE

SSSS traži da minimalac za 2025. iznosi 60 odsto prosečne korpe
8. 8. 2024. godine.

Savez samostalnih sindikata Srbije najavio je danas da će tražiti da minimalna cena rada u 2025. godini iznosi 60 odsto prosečne potrošačke korpe, odnosno 61.858 dinara.
Sa tim povećanjem od 31,2 odsto, minimalna cena rada bi bila 355,5 dinara po satu, rečeno je na konferenciji za novinare, u prostorijama Saveza.
Ukoliko to ne bude bilo prihvaćeno na pregovorima sa socijalnim partnerima, najveća sindikalna centrala u Srbiji će predložiti da minimalna cena rada iznosi 319,3 dinara, što bi bilo prema projekciji da minimalac u naredne tri godine, od 2025. do 2027. godine, raste po istoj stopi kao što je rastao u tekućoj godini (17,83 procenata).
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović rekao je da će 15. avgusta početi pregovori vlade, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije o minimalnoj zaradi za 2025. godinu i da Savez, u svojim zahtevima, očekuje podršku i UGS Nezavisnost.
„Ono što najavljuju iz vlade neće nas zadovoljiti, jer to povećanje koje oni predlažu je da će 2027. godine minimalna zarada biti 650 evra“, rekao je on.
„Mi smo napravili projekciju i izračunali smo da bi se došlo do minimalne zarade 650 evra 2027, prosečno povećanje minimalne zarade svake godine bi trebalo da bude oko 17,83 odsto, što bi značilo da bi u ovoj godini po tim najavama minimalna zarada najmanje trebala da bude 55.300 dinara“, kazao je Mihajlović.
Kazao je da je cilj da minimalna zarada raste više da bi se zaštitili radnici, da mladi i kvalifikovani ne bi odlazili iz zemlje, i da sindikati nisu protiv stranih investicija i stranih radnika koji dolaze u Srbiju.
Potpredsednik SSSS i predsednik Savez samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić je izrazio bojazan da minimalna cena rada za 2025. godinu neće biti rezultat kompromisa, već usključivo odluke Vlade Srbije.
„Imamo šansu da se na realnim osnovama borimo za minimalnu cenu rada koja bi trebalo da popravi životni standard naših članova i svih građana“, kazao je Milić.
On je podsetio da je Evropska komisija donela direktivu koja važi za sve članice Evropske unije, da minimalna cena rada treba da bude 50 odsto prosečne potrošačke korpe, odnosno 60 odsto minimalne potrošačke korpe ili obrnuto, sa preporukom da to ne važi za zemlje koje imaju mali iznos zarade kao što je Srbija.
Stručni saradnik u SSSS i članica pregovaračkog tima, dr Sanja Paunović je podsetila da je minimalna zarada izuzetak, ali da je u Srbiji, nažalost, postala pravilo.
Ona je, na osnovu ekonomskih pokazatelja, naglasila da postoje svi uslovi da se minimalac znatno poveća, podsetivši da na osnovu sadašnje minimalne cene rada svaki član tročlane porodice dnevno ima svega 524 dinara da zadovolji sve potrebe (za ishranu, komunalne usluge, zdravstvo, obrazovanje, kulturu, prevoz i ostala dobra i usluge).

SAMOSTALNI SINDIKAT NAJAVLjUJE: Prеgovori o minimalcu USKORO počinju, smanjio sе ZA 10 ODSTO
29. 7. 2024. godine. Izvor i foto: Dnevnik.rs, s.susnjevic

BEOGRAD: Savеz samostalnih sindikata Srbijе objavio jе danas da prеgovori o visini minimalnе zaradе u narеdnoj godini počinju 15. avgusta i da ćе ta sindikalna organizacija, imajući u vidu informacijе o povoljnoj еkonomskoj situaciji i rastu BDP-a, prеdložiti rеalnu i na argumеntima zasnovanu visinu minimalnе cеnе rada.

Kako jе navеdеno u saopštеnju SSSS, minimalna cеna rada sе utvrđujе sa odložеnim počеtkom primеnе tе jе tokom prеgovora nеophodno imati u vidu projеkcijе rasta troškova života u mеsеcima koji prеthodе počеtku primеnе. OPŠIRNIJE

Računi sve veći, a korpa sve lakša
26. 7. 2024. godine.

Skok cene hrane i energenata uticao je na p4ovećanje inflacije, a samim tim i na standard građana. Bez obzira na to što zarade nominalno rastu, živnotni standard većine zeposlenih je u konstantnom padu.
Minimalna i Prosečna potrošačka korpa sačinjene su na osnovu mesečne potrošnje tročlanog domaćinstva. Tako je u aprilu minimalna zarada iznosila 47.696,00 dinara, a minimalna potrošačka korpa 53.370,62 dinara.
Ni prosečna zarada za april koja je iznosila 96.614 dinara nije bila dovoljna da pokrije prosečnu potročaku korpu od 103.097,40 dinara.
U ličnoj potrošnji domaćinstava najveći udeo činili su izdaci za hranu i bezalkoholna pića (40,61% - 41.869 dinara), izdaci za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva (20,66% - 21.267,08 dinara). Alkoholna pića i duvan su na tećem mestu po potrošnji (8,74% - 9.014 dinara). Sledi transport sa 6,75 odsto, dok su izdavanja za obrazovanje (0,51% odnosno 525 dinara) i zdravstvo (3,20% - 3.297 dinara) izrazito mala.  
Beograd prednjači po kupovnoj moći kada se uzmu u obzir vrednost prosečne potrošačke korpe i prosečna plata u tom gradu. To je jedini grad u kome prosečna plata premašuje vrednost prosečne potrošačke korpe. Posle Beograđana, najveću kupovnu moć imaju Novosađani kojima je bilo potrebno 1,03 prosečnih zarada da bi pokrili potrošački korpu u tom gradu koja je u aprilu iznosila 115.171 dinara. Najmanje za platu mogu da kupe građani Subotice, Zrenjanina i Sremske Mitrovice. U tim gradovima je najnepovoljniji odnos zarade i potrošačke korpe.
Primera radi, Subotičanima je potrebno 1,3 prosečnih zarada koja je u aprilu iznosila  85.208 dinara da bi pokrili prosečnu potročaku kopru od 110.359 dinara. Ništa bolje nije ni u Zrenjaninu gde je prosečna zarada bila 87.539 din. a potrošačka korpa za taj grad 112.676 dinara, a ni Mitrovčanima koji u proseku zarađuju 85.728 dinara te im treba 1,26 zarada da bi pokrili korpu u iznosu od 108.352 dinara.
Iznos prosečne zarade po zaposlenom u Srbiji stvara pogrešnu sliku o kvalitetu životnog standarda građana jer visina medijalne zarade, odnosno one zarade koju prima polovina zaposlenih u zemlji, pokazuje da je životni standard građana veoma nizak i u stalnom opadanju.
Medijalna neto zarada u Srbiji za april iznosila je 73.928 dinara dinara i bila je za 22.686 dinara niža od republičkog proseka. Ako je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa, znači da većina zaposlenih jedva uspeva da podmiri osnovne mesečne troškove.
Veliki raskorak od oko 50.000 dinara između minimalne i prosečne potrošačke korpe nam govori koliko je nerealno da jedna porodica preživi sa količinom namirnica iz minimalne korpe.
Pregovori u okviru Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada za 2024. godinu trebalo bi da počnu 15. avgusta, a u timu za pregovore ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije, pored Zorana Mihajlovića, sekretara Veća SSSS nalazi se i Goran Milić, potpredsednik SSSS i predsednik SSS Vojvodine.

Anketa na sajtu SSSS: ovde

Zarade po zaposlenom u aprilu 2024. godine
18. 7. 2024. godine.

Prosečna neto zarada u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa) koja je isplaćena u aprilu 2024. godine iznosi 96.614,00 dinara, odnosno 133.356 dinara u bruto iznosu.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. godine, nominalno su veće za 15,3%, a realno za 9,8%.
Medijalna neto zarada za april 2024. godine iznosila je 73.928 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Zarade zaposlenih u pravnim licima iznosile su 103.125 dinara. Zaposleni u javnom sektoru zarađivali su 101.031 dinara dok su zarade preduzetnika i zaposlenih kod njih bile duplo manje i iznosile su 49.859 dinara.
Zaposleni u radnom odnosu imali su zarade od 97.049 dinara, dok su zaposleni van radnog odnosa zarađivali 58.580 dinara.

Preuzmite: ovde

Kako se radi na građevini u vrelim danima
18. 7. 2024. godine.

Iako ekstremno visoke temperature nepovoljno utiču na rad na otvorenom, brojni ljudi ipak su primorani da rade pod ovakvim uslovima.
Poslodavci su dužni da osiguraju uslove za bezbedan rad na gradilištima. Međutim, zakonom nije propisano na kojoj bi temperaturi vazduha rad trebalo prekinuti, odnosno kada je neophodno uvesti neke drugačije mere i drugačije organizovati radno vreme.
Iz Saveza samostalnih sindikata apeluju na poslodavce da slede preporuke Vlade Republike Srbije za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, te da vode računa o zdravlju zaposlenih.
Iz Sindikata ističu da bi preporuke za rad na visokim temperaturama iz 2007. godine  trebalo bi revidirati i učiniti obavezujućim.
Na koji način su radovi na građevini organizovani u uslovima visokih temperatura o tome je za RTV govorio predsednik Sindikata građevinskih radnika Josip Modić.

ODRŽANA 18. SEDNICA VEĆA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE
29. 6. 2024. godine.

U Novom Sadu 20. juna 2024. godine, održana je 18. sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine kojom je predsedavao predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić. Sednici je prisustvovao sekretar Samostalnog sindikata PPDIV Srbije Milisav Đorđević. Članovi Veća su imali priliku da se uključe u izuzetno konstruktivnu raspravu koja je, uvažavanjem zahteva Samostalnog sindikata PPDIV Srbije, rezultirala usvajanjem Odluke o izmenama i dopunama Odluke o broju i strukturi članova Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine za mandatni period 2020.- 2025. godine.

U radnoj atmosferi govorilo se o promenama u organizaciji Sportske olimpijade radnika Vojvodine i Olimpijskom komitetu za organizaciju 14. Sportske olimpijade radnika Vojvodine. Fokus je bio na ranije upućenom zahtevu u pogledu zastupljenosti Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u organizaciji i organima Sportske olimpijade radnika Vojvodine i izostavljanja činjenice da je ovu značajnu manifestaciju, pokrenuo Savez samostalnih sindikata Vojvodine, sa ciljem promovisanja rekreativne aktivnosti radnika u funkciji kvaliteta rada i života.

Predsednik Milić, obavestio je članove o donetoj  Odluci o sprovođenju i dinamici izbornih aktivnosti u Savezu samostalnih sindikata Srbije, kojom su bliže uređene najznačajnije aktivnosti i rokovi za održavanje izbora u organizacijama i organima samostalnih sindikata i Saveza samostalnih sindikata Srbije. Odlukom je  utvrđeno da izborne aktivnosti počinju 1. oktobra 2024. godine pripremama i sprovođenjem izbora u sindikalnim organizacijama samostalnih sindikata, a završavaju se održavanjem Sedamnaestog kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije.

U svečanom delu sednice upriličen je ispraćaj u zasluženu penziju uvaženog i dragog kolege Milana Banjeglava, predsednika Saveza samostalnih sindikata opštine Bačka Topola i Mali Iđoš.

Ovo zasedanje je usledilo nakon prethodno održane 15. sednice Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, a na kojoj su usvojeni akti internih politika u Savezu samostalnih sindikata Vojvodine o - sprečavanju diskriminacije, seksualnog zlostavljanja i uznemiravanju; - suzbijanju korupcije i - kodeksu ponašanja. Na sednici Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Vojvodine verifikovan je i mandat novoizabranom članu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Daliboru Milićeviću, predsedniku Saveza samostalnih sindikata opštine Bačka Topola i Mali Iđoš.

DA LI SE UKLAPATE U OVU STATISTIKU? Novosadskoj plati FALI sedam evrića da dogura do hiljadu evra; PROSEČNA ZARADA u martu podebljale koverte
25. 5. 2024. godine. Izvor i foto: Dnevnik.rs

Po podacima Rеpubličkog zavoda za statistiku, martovska prosеčna zarada u Srbiji jе, bеz porеza i doprinosa, iznosila 96.913 dinara, odnosno oko 825 еvra, i bila jе 2.788 dinara vеća u odnosu na fеbruarski zaradu, kada jе u kovеrti bilo 94.125 dinara.
U odnosu na mart 2023. godinе, prosеčna bruto zarada bila jе nominalno vеća za 13,3 odsto, rеalno 7,9 odsto, a prosеčna nеto zarada nominalno vеća 13,4 odsto i rеalno osam procеnata. Mеdijalna plata, koju zarađujе oko polovinе zaposlеnih, u martu jе bila 72.979 dinara, što jе 23 dinara višе nеgo mеsеc dana ranijе, kada jе u kovеrti bilo 72.956 dinara.
Zaradе zaposlеnih u Vojvodini u martu su, u prosеku, bilе manjе od iznosa isplaćеnog na rеpubličkom nivou, a razlika jе 4.863 dinara. Prosеčna martovska zarada u pokrajini bila jе 92.050 dinara ili oko 783 еvra i bila jе vеća nеgo u fеbruaru, kada jе vojvođanski prosеk plata bio 88.885 dinara, tе jе u martu u kovеrti bilo 3.165 dinara višе. OPŠIRNIJE

Stranci koji rade na „ crno” nelojalna konkurencija domaćim radnicima
Radna snaga stiže iz ove dve države
5. 5. 2024. godine. Izvor: Politika.rs, foto: Pixabay

Sindikati nisu protiv zapošljavanja stranaca u Srbiji, ali smatraju da bi trebalo uvesti kontrolu i određena pravila, kao i obezbediti im bolje uslove za rad i veća radna prava
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je lane izdato 52.169 dozvola za rad strancima. Najviše državljanima došlo je da radi u Srbiju iz Ruske Federacije – 20.396 (5.567 žene), potom iz Kine – 10.603 (1.119 žene), Turske – 5.071 (133 žene), Indije –5.010 (60 žene) i sa Nepala –1.123 (260 žene).
- Najmanje radnih dozvola, preciznije po jedna, u 2023. godini izdato je državljanima sledećih zemalja: Andora, Zelenortska ostrva, Kongo Gvatemala, Gvineja... – napominju u NSZ-a. OPŠIRNIJE

Srbija i sloboda medija: Pad za sedam mesta na svetskoj listi
Radna snaga stiže iz ove dve države
3. 5. 2024. godine. Izvor i foto: RTV.rs

PARIZ - Među 180 zemalja, Srbija je po Svetskom indeksu slobode medija svrstana na 98. mesto, što je za sedam pozicija lošije nego prošle godine, navodi se u danas objavljenom izveštaju Reportera bez granica (RSF) za 2024. U rasponu od 0 do 100, Srbija je dobila prosečnu ocenu 54,48, navedeno je u godišnjem izveštaju RSF povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja.
Reporteri bez granica, na osnovu političkog, ekonomskog, pravnog, socijalnog i kriterijuma bezbednosti novinara, rangiraju Srbiju među zemlje u kojima je stanje slobode medija teško. Od svih kriterijuma, u slučaju Srbije najlošiji skor ima politički, koji je dobio ocenu 33,07. OPŠIRNIJE

PREDSEDNIK SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE GORAN MILIĆ: Ponovo pronaći solidarnost među ljudima, kolegama, radnicima
Radna snaga stiže iz ove dve države
1. 5. 2024. godine. Izvor i foto: Dnevnik.rs

Ove godine Praznik rada, 1. maj, u Srbiji neće biti obeležen okupljanjem radnika na trgovima kako bi ukazali na probleme s kojima se suočavaju.
To, naravno, ne znači da je situacija idealna, da problema nema i da su ranici zadovoljni. Iako se uslovi rada iz godine u godinu poboljšavaju, još uvek radno mesto nije dovoljno sigurno pa mnogi, čak i ako nisu zadovoljni uslovima u kojima rade, ne mogu ili ne žele da učine ništa, strahujući da bi mogli ostati bez posla, ukazuje predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milić i ističe da je, kako bi se stanje popravilo, potrebno da radnici budu organiozovaniji i da budu svesni da se glas radnika jače čuje kada je zajednički.
- Neophodnio je da društvo, generalno, ponovo pronađe solidarnost među ljudima, kolegama, radnicima - kaže Milić. - Sindikati i radnici jaki su onoliko koliko su članovi svesni da zajedništvo i brojnost donose pozitivne rezultate. OPŠIRNIJE

KOLIKA JE VAŠA? Prosečna februarska neto plata 94.125 dinara a medijalna 72.956 dinara
26. 4. 2024. godine. Izvor i foto: Dnevnik.rs

Prosečna februarska bruto plata u Srbiji je iznosila 129.934 dinara, dok je prosečna neto plata, dakle bez poreza i doprinosa, iznosila 94.125 dinara, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Rast bruto zarada u periodu januar-februar 2024. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 15,8 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 15,7 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno. OPŠIRNIJE

Dodeljene Prvomajske nagrade Saveza samostalnih sindikata
23. 4. 2024.

U Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi 800.000 građana: Svaki peti dobija novčanu socijalnu pomoć Radna snaga stiže iz ove dve države
20. 4. 2024. godine. Izvor: Danas/N1, foto: BETAPHOTO/Dragan Gojić

Korona virus, inflacija i rat u Ukrajini ključni su faktori koji su doprineli rastu siromaštva u poslednjih nekoliko godina.
Agencije u okviru UN izradile su projekciju siromaštva u Srbiji za 2023. godinu, a podaci su pokazali da se 12,1 odsto građana Srbije, odnosno 800 hiljada, nalazi u apsolutnom siromaštvu.
To što zakonodavstvo u oblasti socijalnih politika zaostaje sa regulisanjem svakako ne pomaže situaciji. Psihološkinja i istraživačica Sara Bradaš iz Centra za demokratiju kaže da se sa reformama zaostaje više od decenije. OPŠIRNIJE

VOJVOĐANSKA DOMAĆINSTVA MESEČNO TROŠE više nego ŠTO ZARADE; Hrana i piće pojedu trećinu primanja; U gradu su prihodi veći, ali i rashodi
Radna snaga stiže iz ove dve države
19. 4. 2024. godine. Izvor i foto: Dnevnik.rs

Prosečni mesečni prihod u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji lane je iznosio 87.973 dinara, a izdatak za ličnu potrošnju 88.244 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
U odnosu na 2022. godinu, prosečni mesečni prihodi domaćinstava u novcu i u naturi bili su veći 12,2 odsto, a izdaci za ličnu potrošnju 12,2 odsto nominalno. Prošle godine najviše novca u kućni budžet stizalo je iz redovnog radnog odnosa, a najviše se trošilo za hranu i bezalkoholna pića. Najmanje novca domaćinstva su ostvarivala od prihoda od imovine, a najmanje su izdvajala za obrazovanje. OPŠIRNIJE

Preminula Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije
16. 4. 2024. godine.

Sahrana u sredu 17. aprila 2024. godine u 11.30 h. na groblju "Zbeg" u Borči. OPŠIRNIJE

Komemoracija je 24. aprila u 11.30 h. u zgradi SSSS (Trg Nikole Pašića br. 5).

Održana 17. sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine
4. 4. 2024. godine.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić predsedavao je 17. sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine na kojoj je usvojen Redovan izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine za period 01. januar - 31. decembar 2023. godine, u kojem je iskazan pozitivan finansijski rezultat Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i u 2023. godini. Veće Saveza samostalnih sindikata Vojvodine je usvojilo i Finansijski plan za 2024. godinu.

Na sednici je usvojen i Orijentacioni plan rada Predsedništva i Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine za 2024. godinu. Godišnji plan rada organa Saveza koji proističe iz Statuta SSSV i Programa rada SSSV, kojima su planirane konkretne aktivnosti Predsedništva i Veća SSSV tokom 2024. godine -predstavio je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Tomislav Stajić.

Na dnevnom redu sednice, kojoj je prisustvovao predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović, razmatrano je više aktuelnih pitanja među kojima su i informacije o - radu na izradi novog Statuta SSSS; - promenama u organizaciji SORV i Olimpijskog komiteta SORV; - obeležavanju Dana SSSS, 27. aprila i Međunarodnog praznika rada, 1. maja.

Na sednici verifikovan je mandat novoizabranom članu Veća SSSV, Dragomiru Popovu kao i novoizabranom članu Statutarnog odbora SSSV, Slavenki Elek.

Obračun neplaćenog rada
22. 3. 2024. Izvor: RTV.rs

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog donelo je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, što predstavlja prvi korak za regulisanje tog pitanja za dalja postupanja nadležnih državnih organa, saopšteno je danas. video icon Pravilnik je stupio na snagu 16. marta i predstavlja jedan od prvih takvih nacionalnih dokumenata u svetu.
Tim pravilnikom, Ministarstvo je preciziralo da se, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, neplaćeni kućni rad odnosi na poslove za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a koji se odnose na vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju i druge slične neplaćene poslove.
Polaznu osnovu za obračun neplaćenog kućnog rada predstavljaće Istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, po metodologiji Evrostata. OPŠIRNIJE

PREDSTAVNICI SAVEZA SS VOJVODINENA „ RADIONICI PROGRAMIRANJA“ OPC-a U ŠAPCU
19 - 22. 3. 2024. godine. Šabac

U organizaciji Olaf Palme  Internacional Centra, u Šapcu je od 19. marta do 22. Marta,održana „RADIONICA PROGRAMIRANJA“.
Na  radionici su učešće uzeli sindikati  i organizacije civilnog društva iz  Srbije,Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, koje su pokazale interesovanje da budu deo programa OPC za Zapadni Balkan u periodu od 2025.godine do 2029.godine a koje su  uspešno prošle prvu fazu procesa.
U izuzetno popunjenoj  i intenzivnoj agendi, učesnici Radionice su još jednom potvrdili privrženost ciljevima programa OPC –a  koje čine : Ljudska prava i demokratija; Radnička prava i jednakost; Pravedna tranzicija; Mir i dijalog i  Jednakost – i  ujedno , svako za sebe  pokušao da opredeli prioritete  i  očekivane promene na kraju ciljanog perioda.

Radnici privatizovanih firmi moći će da povezuju radni staž
13. 3. 2024. Izvor: 021.rs Foto: pixabay.com

Vlada Srbije usvojila je danas Zaključak o saglasnosti za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje posebnim kategorijama zaposlenih i bivših zaposlenih.
To se odnosi i na bivše radnike u privatizovanim firmama i invalidskim preduzećima koja su bila u procesu restrukturiranja.
Na osnovu ovog dokumenta, u 2024. godini će se, pod istim uslovima kao i u periodu od 2015. godine, uključujući i 2023. godinu, povezati staž osiguranja bivšim zaposlenima u subjektima privatizacije i invalidskim preduzećima koja su na dan 13. avgusta 2014. godine u poslovnom imenu imala oznaku "u restrukturiranju".
Takođe, biće povezan staž i bivšim zaposlenima koji su utvrđeni kao višak po Programu Vlade, koji ne mogu da ostvare pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje u trajanju do dve godine, jer im poslodavac nije uplatio doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za ceo period rada. OPŠIRNIJE

EU usvojila Direktivu koja štiti radnike na digitalnim platformama
13. 3. 2024. Foto: pixabay.com

Direktiva o unapređivanju uslova rada koji se obavlja posredstvom digitalnih platformi kako bi regulisala rad koji se odvija na ovaj način, usvojena je juče u Briselu.
U poslednjim godinama digitalne platforme se veoma brzo razvijaju. Intenzivno raste broj ljudi koji rade putem platformi što prouzrokuje značajne socijalno – ekonomske posledice. Prema podacima Evropske komisije digitalne platforme angažuju oko 40 miliona ljudi i imaju tendenciju rasta.
Ovo značajno menja način na koji se odvija i vrednuje rad, a samim tim stvaraju se brojne nedoumice po pitanju prava, obaveza i odgovornosti u pogledu rada koji se obavlja posredstvom ovakvih platformi.
Naime, povezujući digitalne radnike sa klijentima tj. poslodavcima, one imaju daleko aktivniju ulogu od pukih posrednika između učesnika na tržištu rada jer dele određene uloge sa poslodavcima i za to uzimaju proviziju.
Sa druge strane, angažujući radnike preko digitalnih platformi, poslodavci značajno smanjuju troškove svog poslovanja te postaju konkurentniji.

Usvajanjem Direktive platformske kompanije dobijaju određene obaveze i odgovornosti prema radnicima, te se poboljšavaju uslovi rada u digitalnim sferama. Ono što je veoma bitno i sa čime se sindikati ponose je činjenica da se i u digitalnoj sferi prepoznaje potreba za sindikalnim organizovanjem radnika i kolektivnim pregovaranjem. Do sada su platformske kompanije koristile „pravne rupe“ tako što su sve radnike kategorisale kao samozaposlene, iako mnogi nemaju adekvatna radna prava i odgovarajuću socijalnu zaštitu.
Sindikati najvećih evropskih sindikalnih centrala su zadovoljni jučerašnjom odlukom u Briselu i ističu da će Direktiva osigurati poštovanje radnih i socijalnih prava milionima ljudi angažovanih na digitalnim platformama, a samim tim će se okončati i lažno samozapošljavanje. Za sindikate širom Evrope ovo je ogromna pobeda i nagoveštava jačanje uloge sindikata u budućem periodu.
Nakon ratifikacije Direktive od strane Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, zemlje članice EU će imati dve godine da odredbe direktive integrišu u svoje nacionalne zakone.

MORA LI UVEK SAMO ZAKONSKI MINIMUM PRAVA RADNICIMA?
13. 3. 2024. godine. Izvor: Pescanik.net

-Ima li drugačije prakse poslodavaca?

O jednom pozitivnom primeru na portalu:  „Peščanik“

SRBIJI FALE VOZAČI, GRAĐEVINCI, UGOSTITELJI
Radna snaga stiže iz ove dve države
11. 3. 2024. godine. Izvor: Dnevnik.rs, foto: pixabay

Prema procenama poslodavaca Srbije, u našoj zemlji primetan je nedostatak kadrova određenih struka - fali oko 20.000 vozača, u ugostiteljstvu oko 25.000 radnika, s građevinarima je slično...
Način da se popuni deo potreba svakako je i Open Balkan, koji, praktično, ovih dana otvara vrata tržišta rada. Naime, od početka ovog meseca funkcioniše potpuno slobodno tržište rada Otvorenog Balkana – u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, koje bi trebalo da doprinese stvaranju boljeg poslovnog ambijenta i za domaće i strane kompanije.

I predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ukazuje da će u Srbiju najviše dolaziti radnici u građevinarstvu, poljoprivredi i saobraćaju, te da je u sve tri zemlje prisutan deficit određenih struka. On ukazuje da je uspostavanje slobodnog tržišta rada u redionu dobar korak jer obezbeđuje lakši protok novca, robe i ljudi.
- Očekujem da će više radnika iz regiona dolaziti u Srbiji nego što će ih iz naše zemlje odlaziti u Albaniju ili Severnu Makedoniju jer su u Srbiji zarade više, a sigurno je da je za dolazak ili odlazak radnika najvažnije to kolike su zarade u kojoj zemlji - kaže Milić. - Da je i inače tako, potvrđuje se i time što put razvijenih evropskih zemalja već godinama odlaze stanovnici ovog dela regiona - jer su tamo plate više nego u zemljama iz kojih dolaze, pa je jasno da je za rešavanje problema s deficitom određenih struka u Srbiji potrebno povećati plate.

OTVORENI BALKAN IZ UGLA SINDIKATA
6. 3. 2024. godine. Izvor: SSSV foto: SSSV

Otvoreni Balkan na začelju Evrope
Od početka ove godine građani Srbije mogu da se uključe u otvoreno tržište rada sa ukupno 12  miliona stanovnika  iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Naime, otvorene su granice ove tri države za građane i proizvode, odnosno, za slobodnije i sa manje prepreka kretanje roba ali i ljudi na tržištu rada.  
Saradnja zemalja Zapadnog Balkana kroz slobodnu trgovinu i jedinstveno tržište rada podrazumeva, između ostalog, slobodno kretanje radnika i jednostavnu proceduru dobijanja posla, bez radne i boravišne dozvole, uz priznavanje diploma i kvalifikacija. Kretanje građana ovih triju zemalja je omogućeno bez pasoša, samo sa ličnim kartama.
Izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca i uklanjanje zakonskih prepreka za traženje posla, olakšano je zapošljavanje stranaca, pre svega iz Albanije i Severne Makedonije, dok su Bosna i Hercegovina i Crna Gora ostali po strani, u uverenju da je to štetna inicijativa po njihove države. Teritorija Kosova i Metohije nije uključena u ovaj projekat.
S obzirom da su u Srbiji, za sada, najveće zarade, za očekivati je da radnici iz zemalja „Otvorenog Balkana" fluktuiraju ka našoj zemlji. U kolikoj meri će to biti i kako će uticati za domaću radnu snagu i cenu rada, ostaje da se vidi. Pretpostavka je da će domaća ekonomija imati benefite od toga, a pre svega, poslodavci i strani investitori, odnosno – vlasnici kapitala, dok nismo sigurni da to radnicima Srbije ide u korist jer su prosečne zarade u Albaniji i Severnoj Makedoniji znatno niže nego u Srbiji, pa samim tim, ta tržišta rada nisu atraktivna za naše radnike.  Sa druge strane, priliv izvršilaca iz tih zemalja mogao bi dampinški uticati na cenu rada u  Srbiji – kao uostalom i iz zemalja sa Istoka, iz Azije.
Od zemalja Otvorenog Balkana, Albanija ima najnižu prosečnu zaradu koja je u decembru 2023. godine iznosila 520 evra. Sledi Severna Makedonija sa oko 640 evra, dok Srbija prednjači sa prosečnom zaradom od  95.093 dinara, odnosno 811 evra, kolika je bila krajem prošle godine.
Podaci iz 2022. godine (godišnji prosek) pokazuju sličnu situaciju: Srbija 714 evra, Severna Makedonija 557 evra i Albanija sa 507 evra.
Što se tiče minimalne cene rada u državama Otvorenog Balkana, one su slične i iznose: u Srbiji oko 400 evra, u Severnoj Makedoniji oko 380 evra, a u Albaniji oko 350 evra.
Jasno je da orijentisanost i otvorenost prema tržištu sa najnižim zaradama u Evropi i regionu, nikako neće zaustaviti odliv stručne radne snage iz Srbije u zemlje sa višim zaradama i većim životnim standardom.
Prema podacima nemačke agencije za rad, u Nemačkoj radi oko od 5,5 miliona stranih državljana, među kojima oko 430.000 dolazi sa Zapadnog Balkana. Očekuje se i novi talas odlazaka jer Nemačka daje olakšice za radnike iz zemalja van granica EU kako bi nadomestila oko 400.000 deficitarnih stručnih i kvalifikovanih radnih mesta.
Prosečne zarade u većini zemalja EU obezbeđuju stabilan i dostojastven život. Istraživanja pokazuju da se u Nemačkoj i od minimalne zarade (oko 2.000 evra, neto) može sasvim pristojno živeli tako da ne iznenađuje podatak da sve više mladih iz Srbije svoju perspektivu za život i rad vide baš u ovoj državi.

JEDNODNEVNI SEMINAR ODRŽAN U SO SS „DIJAMANT“ ZRENJANIN
1. 3. 2024. godine. Zrenjanin

Po zahtevu  predsednika SO SS „Dijamant“ Zrenjanin „da u cilju boljeg sindikalnog obrazovanja i osposobljenosti za vođenje socijalnog dijaloga , Savez samostalnih sindikata Vojvodine organizuje edukativno predavanje za članove Odbora Sindikalne organizacije“  , juče je u prostorijama sindikalne organizacije realizovan  jednodnevni seminar – sa radionicom.
Adam Šarić, diplomirani pravnik zaposlen u Stručnoj službi Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, podsetio je članove Odbora  Sindikalne organizacije SS „Dijamant“ Zrenjanin na pojam i zakonsko određenje kolektivnih ugovora, na njihovo mesto u hijerarhiji  propisa i akata kojima se uređuju  radni odnosi, na vrste kolektivnih ugovora i njihov međusobni odnos  kao i na  predmet uređenja  kolektivnim ugovorima, odnosno, pojedina prava koja se ne bi mogla  konzumirati bez njihovog uređenja opštim aktom, tj. kolektivnim ugovorom.
U drugom delu, imajući u vidu da su članovi Odbora Sindikalne organizacije po pravilu i  članovi pregovaračkih timova u kolektivnom pregovaranju, održana je  radionica – kako bi se  teorija o kojoj se pričalo u prvom delu primenila u praksi – u simuliranim  kolektivnim pregovorima, pri čemu su članovi Odbora SO bili u različitim ulogama  iz realnih kolektivnih pregovora.
Zajednički utisak na kraju dana je bio da je aktivnost korisna i da je treba obezbediti  za što širi krug članova sindikata  i proširiti na druga znanja i veštine, jer je jasno da su poslodavci  u mogućnosti da u kolektivnom pregovaranju angažuju  eksperte  sa raznim znanjima i veštinama , pa je na taj izazov moguće odgovoriti  jedino  unapređenjem  znanja i veština članova  sindikata.

Minimalna cena rada za 2024. godinu
1. 2. 2024. godine. Izvor: SSSV, Odeljenje za socijalno-ekonomske poslove i informisanje. Foto: SSSV

Minimalna cena rada za period januar – decembar 2024. godine iznosiće 271 dinar (neto), po radnom času.
Shodno tome, neto minimalna zarada, u zavisnosti od fonda časova u mesecu, u toku 2024. godine, iznosiće:

• 43.360,00 dinara za mesec sa 160 radnih časova (jun)
• 45.528,00 dinara za mesec sa 168 radnih časova (februar, mart, septembar, novembar)
• 47.696,00 dinara za mesec sa 176 radnih časova (april, avgust, decembar)
• 49.864,00 dinara za mesec sa 184 radna časa (januar, maj, jul, oktobar)

Prosečna minimalna zarada za 2024. godinu iznosi 47.154 dinara, odnosno 524 dinara dnevno po članu tročlane porodice i na nivou je praga rizika od siromaštva za tročlanu porodicu za 2022. godinu (47.715 dinara).
Prosečna minimalna zarada za 2024. godinu (47.154 dinara) približno je na nivou minimalne potrošačke korpe za oktobar 2022. godine (47.592 dinara). U odnosu na prag rizika od siromaštva za četvoročlanu porodicu za 2022. godinu (55.668 dinara), niža je za 15,29% tj. za 8.514 dinara.
Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Ona se uvećava se za iznos toplog obroka, regresa, minuli rad, za rad u dane praznika, rad noću i prekovremeni rad.

ODRŽANA SEDNICA POKRAJINSKOG ODBORA SINDIKATA UPRAVE VOJVODINE
22. 1. 2024. godine.

U Novom Sadu, dana 22. januara 2024. godine,  održana je sednica Pokrajinskog odbora Sindikata uprave Vojvodine, na kojoj su u radu sednice, pored članova Pokrajinskog odbora, učestvovali predsednik i sekretarka Republičkog odbora Sindikata uprave Srbije, Slađan Bobić i Jelena Vidanović, član Predsedništva Republičkog odbora uprave Tatjana Đurić,  kao i sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Tomislav Stajić.

U uvodnom delu sednice Slađan Bobić i Jovan Koprivica su informisali prisutne o održanima sastancima delegacije Sindikata uprave Srbije sa premijerkom Vlade RS Anom Brnabić i predstavnicima Ministarstva finansija i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Razgovaralo se o konkretnim merama za poboljšanje materijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, kao i ustanovama obaveznog socijalnog osiguranja.  Sastanci su bili konstruktivni, i kao rezultat dijaloga je Zaključak Vlade RS o preporuci da se isplati jednokratna novčana pomoć neto 10.000 dinara zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, i potpisana Uredba o povećanju dnevnica sa 150 dinara na 1000 dinara. Nakon ovog pomaka u pregovorima, Sindikat dalje nastavlja sa aktivnostima za bolje uslove rada i veće plate, i pregovore za izmene Uredbe o koeficijentima i zahteva za povećanje osnovice za obračun plata.  

U daljem radu sednice, izneta je informacija o održavanju sindikalnih sastanaka u šest velikih gradova u organizaciji Sindikata uprave Srbije gde bi bilo predočeno članstvu šta je učinjeno za zaposlene u državnim organima i lokalnim samoupravama i ustanovama socijalnog osiguranja u pregovorima sa Vladom, i zajednički formirati predloge za dalje aktivnosti. Sastanak za članove Sindikata uprave sa teritorije AP Vojvodine, održat će se 09. februara 2024. godine u Novom Sadu.

Predsednik Pokrajinskog odbora obavestio je članove da je doneta Odluka o održavanju sportskih susreta za 2024.godinu u periodu od 19. do 23. juna, u Tesliću - Banja Vrućica.

Povećati plate i sudsku zaštitu radnika
29. 12. 2023. godine.Izvor: Dnevnik.rs

Radno zakonodavstvo i reforme u procesu približavanja Evropskoj uniji sprovode se izuzetno sporo, predugo se čeka na donošenje ključnih zakona iz oblasti rada - o radu, štrajku, socijalno ekonomskim savetima, regulisanju zapošljavanja stranaca.

- Kakav je položaj radnika u Srbije ove godine, koju su obeležila poskupljenja hrane i energenata, samo po sebi govori i to što je minimalna zarada manja od troškova minimalne potrošačke korpe, a time je životni standard građana sve manji - rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.

Po njegovim rečima, socijalni dijalog i dalje je slab, posebno u pogledu uključivanja socijalnih partnera u razvoj politika i donošenja zakona relevantnih za njih.

- Srbija tek treba da prilagodi pravni okvir i ojača kapacitete socijlnih partnera za podsticanje kolektivnog pregovaranja. Iako se iz godine u godinu minimalna zarada povećava, konsenzus o minimalnoj ceni rada u SES-u izostaje. Bilo je pozitivnih pomaka, ali i problema i izazova u pogledu ostvarivanja prava iz oblasti rada koje smo pokušavali da prevaziđemo kroz dijalog i kompromis sa socijalnim partnertima, ali i primenu drugih vidova sindikalne borbe. Situaciju dodatno otežava nepostojanje granskih kolektivnih ugovora u industrisjkom sektoru i neadekvatan odnos pojedinih poslodavaca prema sindikatima i sindikalnim predstavnicima - istakao je Milić. OPŠIRNIJE

SSSS: Povezivanje radnog staža radnicima "Solida" najveći je uspeh sindikata u 2023. godini
29. 12. 2023. godine.Izvor: Subotica.com

Činjenica da je, nakon isplate zaostalih zarada, bivšim radnicima "Solida" povezan i radni staž, najveći je uspeh Saveza samostalnih sindikata Subotice, ocenio je predsednik Ištvan Huđi sumirajući godinu na izmaku. Iz sindikata navode da su ove godine ostvareni pomaci kada su u pitanju prava radnika u komunalnim delatnostima, kulturi  i zdravstvu, te dodaju da visina minimalne cene rada nije zadovoljavajuća.

- Što se tiče komunalaca, njima je produžen kolektivni ugovor. Sva javna preduzeća su potpisala kolektivne ugovore i od Nove godine će biti povećanje zarada, a to neće uticati na cenu komunalnih usluga u gradu. Kolektivni ugovor produžen je i radnicima u oblasti kulture, a radimo na tome da formiramo solidarnu pomoć. Već smo podneli molbu i sada čekamo da vidimo hoće li biti rezultata - kazao je Huđi i dodao da nikako nisu zadovoljni minimalnom cenom radnog časa koja iznosi 270 dinara - Nismo uspeli da se dogovorimo sa poslodavcima, a onda je Vlada Srbije donela odluku da cena radnog časa iznosi 270 dinara, što znači da mesečna neto zarada sa punim fondom iznosi oko 47 hiljada dinara. Po podacima koji su dostupni vidimo da strane kompanije u Subotici ostvaruju sve veći profit i mislim da taj kapital koji ostvare ne prenose prema radnicima kako bi trebalo. Prosečna zarada u našem gradu je 76 hiljada dinara, a naš stav je da radnici zaslužuju da prosek plate u gradu bude izjednačen sa republičkim prosekom. OPŠIRNIJE

ODRŽANA 16. SEDNICA VEĆA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE
27. 12. 2023. godine.

U Novom Sadu je 27. decembra 2023. godine održana 16. sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. Sednicom je predsedavao Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U radu sednice učestvovao je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.

Na sednici je verifikovan izbor novog člana Statutarnog odbora Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Paravina Mirjane, dipl. pravnika u Stručnoj službi SSS za opštinu Bačka Palanka, Bač i Bački Petrovac.

Uz podnošenje informacije o aktivnostima u Savezu samostalnih sindikata Vojvodine između 13. i 16. sednice Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, predsednik Milić predstavio je i najznačajnije aktivnosti u strateškim oblastima delovanja i ostvarene rezultate Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.

Posebna pažnja posvećena je ključnim aspektima izmena i dopuna Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije sa osvrtom na rad Komisije za izradu novog Statuta u pripremi za predstojeći 17. Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Istog dana, neposredno pre održavanja sednice Veća, održana je i 13. sednica Predsedništva SSSV, na kojoj je verifikovan izbor predsednika SSS opštine Stara Pazova, Kukolj Draga. Takođe, na sednici Predsedništva usvojena je i Odluka o popisu i obrazovanju komisija za popis imovine i obaveza Saveza samostalnih sindikata Vojvodine sa stanjem na dan 31.12.2023. godine.

ARHIVA VESTI