Početna > Ekonomija > Vesti
Moraćemo da stežemo kaiš i 2018. godine
12. februar 2015. / Izvor: Dnevnik
 Fiskalni savet je ocenio da je trogodišnji plan štednje koji je donela Vlada Srbije u načelu dobar, ali će štednja morati da se nastavi i u 2018. godini jer sadašnjim planom neće doći do pada javnog duga do kraja 2017, što je bio cilj tih mera.Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je na konferenciji za novinare da fiskalna konsolidacija, umesto tri godine, koliko Vlada planira, mora da traje četiri.On je dodao da i u 2018. godini dodatnim merama treba uštedeti oko 300 miliona evra da bi se smanjio deficit.
Pavle Petrović je naveo i da bi deficit, po Fiskalnoj strategiji Vlade, trebalo da se smanji s oko 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda na 3,8 odsto BDP-a u 2017. godini, ali to pretpostavlja veće mere uštede u srednjem roku.Po njegovim rečima, učešće javnog duga u BDP-u ne bi moglo početi da se smanjuje pre 2018, kada bi premašilo nivo od čak 83 odsto. Opširnije
Nema krize kod ćata, u uslugama...
29.12.2014. / Izvor: Dnevnik
 Ukupan broj formalno zaposlenih u 2014. godini bio je 1.697.686, što u odnosu na 2013. godinu, predstavlja smanjenje od jedan odsto. Broj zaposlenih kod pravnih lica iznosio je 1.323.831, i u odnosu na 2013. godinu manji je za 1,1 odsto, dok je broj registrovanih preduzetnika i zaposlenih kod njih bio 373. 855, što u odnosu na 2013. godinu čini pad od 0,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Procentualno najveći pad zaposlenosti kod pravnih lica u 2014. godini, evidentiran je u sektorima finansijske delatnosti i osiguranja 5,8 odsto i građevinarstva 5,5 odsto, dok je najveći porast zaposlenosti zabeležen u sektorima poslovanje nekretninama 14,6 i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 10,8 odsto. Opširnije
Minuli rad skresao plate
29.12.2014. / Izvor: Dnevnik
 Prosečna neto zarada isplaćena u novembru u Srbiji iznosi 44.206 dinara i nominalnoi realno je manja 1,6 odsto u odnosu na oktobar, saopątio je Republički zavod za statistiku.
Reč je, dakle, o plati zarađenoj u oktobru, to jest onoj koju nije "zakačio" Zakon o smanjenju zarada po kojem su plate u javnom sektoru iznad 25.000 dinara smanjene linearno deset odsto. – Zarade isplaćene u novembru nisu pod uticajem Zakona o smanjenju zarada jer se on primenjuje od isplata koje su bile nakon 1. decembra 2014. godine. Efekti tog zakona će moći delimično da se vide u narednom periodu – objaąnjava za "Dnevnik" direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović.
Komentariąući umanjenje zarada isplaćenih u novembru od 1,6 odsto, on ukazuje na to da se ono moľe tumačiti kao efekat izmena Zakona o radu po kojem je promenjeno vrednovanje naknade za minuli rad, te se ona isplaćuje za rad samo kod poslednjeg poslodavca.
Teško je živeti u Subotici i Zrenjaninu
12.11.2014. / Izvor: Dnevnik
 Od petnaestak gradova u kojima zvanična statistika meri odnos prosečne plate i zarade, najteže je građanima Subotice, Zrenjanina i Leskovca. Stanovnicima ovih gradova, onima koji rade i primaju platu, nedostaje najviše para da pokriju troškove hrane, stanovanja, grejanja, transporta i ostalih stavki iz potrošačke korpe.
Najskuplja potrošačka korpa u Srbiji u avgustu, poslednja koju je statistika izmerila, bila je u Zrenjaninu - čak 73.424 dinara. Prosečna zarada zaposlenih Zrenjaninaca iznosila je 43.482 dinara, bez poreza i doprinosa, i za korpu im je bila potrebna 1,69 plata. Subotičanima je za životne potrepštine teške 70.431 dinar, trebala 1,7 plata od 41.338 dinara. Korpu težu od prosečne republičke, koja iznosi 66.069 dinara, teško su punili i stanovnici Sremske Mitrovice. Opširnije
Proizvodi u Srbiji skuplji 18,5 odsto nego u okruženju
15. oktobar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Srbija spada u četiri najsiromašnije evropske zemlje po kupovnoj moći stanovništva, a isti proizvodi kod nas su u proseku skuplji za 18,5 odsto, jer trgovci moraju da u cenu proizvoda uračunaju niz troškova koje im nameće država, saopštila je danas Mreža za poslovnu podršku.
Višegodišnje odlaganje reforme propisa u grani trgovine učinilo je da država primorava trgovce da desetine različitih birokratskih obaveza i troškova kroz trgovačke marže ugrađuju u maloprodajne cene proizvoda, navodi ta Mreža. Na taj način potrošači u Srbiji samo pri kupovini 12 grupa proizvoda, u koje spadaju u osnovne namirnice, odeća i tehnika, plate 420 miliona evra više na godišnjem nivou u odnosu na potrošače u Slovačkoj, Cceškoj, Austriji, Poljskoj, Mađarskoj ili Rumuniji. "Potrošači u Srbiji su žrtve birokratskog aparata i, ustvari, plaćaju citav niz nepotrebnih nameta i troškova poslovanja u trgovini, jer su trgovci prinudeni da ovo kalkulišu kroz maloprodajne cene", piše u saopštenju. Opširnije
Slovencima hiljadarka, Makedoncima sića
24. septembar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Najveća prosečna mesečna plata zaposlenih u zemaljama zapadnog Balkana je u Sloveniji 1.002,75 evra, a najniža u Makedoniji - 352,47 evra, prenosi Anadolija. Prosečna plata u Sloveniji u julu iznosila je 1.002,75 evra što je za 7,11 evra više nego u junu, kada je bila 995,64 evra.
Istovremeno prosečna zarada u Hrvatskoj u junu je je bila 728,92 evra i Hrvatska je pored Slovenije, jedina država bivše Jugoslavije, koja ima prosečnu platu veću od 500 evra. Od država potencijalnih kandidata za EU, nejveća je prosečna plata u Crnoj Gori, koja je u augustu iznosila 473 evra. Prosečna zarada u BiH u junu je iznosila 423,87 evra, a u Srbiji u julu 381,26 evra. Makedonija nalazi na poslednjem mestu sa prosekom od 352,47 evra. Opširnije
U Srbiji sve manje i zaposlenih i nezaposlenih
4. avgust 2014. / Izvor: Dnevnik
 Srpsko tržište rada u ogledalu statistike pokazuje da nam padaju i zaposlenost i nezaposlenost. U Srbiji je na kraju maja ove godine bilo 778.577 nezaposlenih, što je za 1,1 odsto manje nego u aprilu. U maju je ukupan broj zaposlenih procenjen na 1.696.834 osoba, što je za 1.043 manje nego u aprilu i to je pad od 0,1 odsto.
- Objašnjenje za to da nam padaju i zaposlenost i nezaposlenost može se potražiti u načinu evidentiranja onih koji nemaju posao. Naime, ako neko iz bilo kog razloga napravi propust u prijavljivanju gubi svojstvo nezaposlenog. Dešava se da se oni koji su prijavljeni u Nacionalnoj službi zapošljavanja brišu iz evidencije iako nisu našli posao - objašnjava za naš list doskorašnji državni sekreta u Ministarstvu trgovine, profesor strukovnih studija i konsultant Dragovan Milićević.
Elem, statistika nije problem i ne treba sumnjati da su statističari valjano odradili svoj posao, ali je pitanje koliku stvarnu vrednost ima broj nezaposlenih ako se prate samo takozvani aktivno nezaposleni, to jest oni koji se redovno prijavljuju na birou. Opširnije
Kupovna moć u maju opala
21.07.2014. / Izvor: Dnevnik
 Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne, odnosno minimalne potrošačke korpe, u maju je bila manja u odnosu na april, zahvaljujući, pre svega, smanjenju prosečne mesečne neto zarade, pokazuje analiza Ministarstva trgovine.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u maju, bilo je potrebno 1,49 prosečnih neto zarada, koje su iznosile 44.184 dinara, za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,78 prosečne zarade. U aprilu je za prosečnu korpu bilo je potrebno 1,43 prosečnih zarada, a za minimalnu je bilo dovoljno 0,75 prosečne zarade.
Prosečna neto zarada je u odnosu na april, nominalno manja 3,6 odsto, a realno 3,7 odsto. Prosečna potrošačka korpa u maju iznosila je 65.922 dinara i veća je 0,24 odsto ili 156,13 dinara, u odnosu na april. U odnosu na maj 2013. godine ta korpa je veća 3,25 odsto. Opširnije
Niže penzije i plate su nam sudbina
16. jul 2014. / Izvor: Dnevnik
 Ministar privrede i vršilac dužnosti ministra finansija Dušan Vujović je u javnost izneo plan po kojem bi država Srbija u naredne tri godine trebalo da smanjuje minus u budžetu oko pola milijarde evra godišnje, što bi deficit javne kase u 2017. doveo do koliko-toliko prihvatljivog nivoa.
Plan podrazumeva i smanjenje plata u javnom sektoru od deset procenata u ovoj godini, ali i smanjenje penzija u istom iznosu. Član Fiskalnog saveta dr Vladimir Vučković ocenio je taj plan kao realan, ali je takođe upozorio na to da on neće moći da bude sproveden bez smanjivanja budžetskih davanja najširim slojevima građana. Opširnije
Hrana nam sama pustoši novčanike
9. jul 2014. / Izvor: Dnevnik
 Odlazak građana Srbije u kupovinu, pre svega prehrambenih proizvoda, slobodno se može reći, najviše opustoši novčanik potrošača, posebno što sa sve manje para treba nabaviti sve da bi se pregrmeo mesec.
Zbog toga svako povećanje cena znači i manje proizvoda u korpi, što mnogi odavno dobro znaju, a budući da su cene sve više, specifična gimnastika tog tipa sve je teža. To pokazuju i rezultati analize Ministarstva trgovine jer je za kupovinu prehrambenih proizvoda, dakle onih neophodnih za život, u maju trebalo više novca nego mesec pre toga. I kao da to nije dovoljno – pošto su novčanici građana Srbije sve tanji – istog meseca je, osim natprosečnog rasta cena hrane, isto zabeleženo i kod cena odeće, obuće, prevoza i drugih usluga. Kada se tome dodaju i najavljena poskupljenja poput pretplate za telefon, slika postaje sve manje ružičasta. Opširnije
INDEKS BEDE: U Srbiji se živi lošije nego gotovo u celoj Evropi
07.07.2014. / Izvor: Dnevnik
 Mereno jednim od najjednostavnijih ekonomskih pokazatelja – indeksom bede, Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Lošije od nas stoje samo komšije Makedonci i, naročito, Bosanci. Osetno lošije nego kod nas živi se i na Kosovu, dok je već u Crnoj Gori i zemljama u okruženju koje su ušle u Evropsku uniju beda prilično manja.
Indeks bede je, treba reći, neformalno ekonomsko merilo koje se ne koristi u zvaničnim statistikama, ali se veruje da veoma jasno može da pokaže gde se trenutno nalazi životni standard stanovništva jedne zemlje. Veoma jednostavno: saberu se stope inflacije i nezaposlenosti i što je veći zbir, to znači da je beda u zemlji veća. Osmislili su ga, navodno, ekonomski savetnici američkih predsednika kako bi mogli da procene kako se kretao standard građana tokom predsedničkog mandata i kakve su im šanse na narednim izborima. Opširnije
Protiv sive ekonomije efikasnije kazne nego poreske olakšice
23. jun 2014. / Izvor: Dnevnik
 Siva ekonomija nije mnogo veća u Srbiji nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, ali je očitija, što javnost strašno iritira, s obzirom da se stalno upućuju pozivi za štednju, ocenio je saradnik "Kvartalnog monitora", Saša Ranđelović.
On smatra da bi Poreska uprava i inspekcija rada trebalo da preraspodelom ljudi deluju efikasnije na smanjenje sive ekonomije i rada na crno. Neophodna je i promena kaznene politike, da se otklone sve nedoumice i da se kazne efektivno povećaju. Opširnije
Imaćemo najveću rupu u buxetu u Evropi
20. jun 2014. / Izvor: Dnevnik
 Deficit buxeta Srbije zaključno s majem ove godine iznosio je 114,6 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. S obzirom na to da planirani deficit centralnog nivoa vlasti za celu godinu iznosi 182,5 milijarde dinara, to praktično znači da je za prvih pet meseci već "ispucano"
dve trećine manjka u godišnjem buxetu pa je sva prilika da će minus u državnoj kasi na kraju biti veći nego što je Vlada želela.
– Ovogodišnji fiskalni deficit u Srbiji biće najveći u novijoj ekonomskoj istoriji od završetka hiperinflacije. To će biti i najveći fiskalni deficit koji će biti ostvaren u Evropi ove godine – ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić. Opširnije
Preguramo mesec s četvrtinom evropske plate
18. jun 2014. / Izvor: Dnevnik
 Kada upitate bilo koga kod nas i u zemljama u okruženju da li su mu primanja koja mesečno dobija dovoljna za preživljavanje, najverovatnije će odgovoriti odrečno.
Ali, kad bi se suma kojom se raspolaže pomnožila sa četiri, moglo bi se izaći na kraj bez krpljenja i živeti lagodnije. Baš to pokazuju istraživanja koje je nedavno u regionu radilo odeljenje za strateške analize Unikredit banke a za prošlu godinu.
Neto imovinsko stanje domaćinstava u zemljama Centralne i Istočne Evrope se i više nego udvostručilo od 2004. do 2013. i približno iznosi 780 milijardi evra. Ali to i dalje predstavlja tek četvrtinu proseka većine razvijenih zemalja Evrope. Poređenja radi, imovina domaćinstava u Austriji, Nemačkoj i Italiji iznosila je prošle godine 6.800 milijardi, kod najrazvijenijih je razlika još veća. Opširnije
Siva ekonomija lomi ceo region
17. jun 2014. / Izvor: Dnevnik
 Zbog sive ekonomije budžeti zemalja u regionu imaju velike teškoće i zato najavljuju oštriju borbu protiv nelegalnog poslovanja, čulo se na regionalnom samitu ministara finansija i guvernera pod nazivom "Finansijska budućnost regiona" u Bečićima. Ministar finansija Srbije Lazar Krstić naveo je da njegova vlada pokušava da učini sve da bi smanjila opseg sive ekonomije.
– Ima prostora i videćete mnogo u narednih nekoliko nedelja, i kada je reč o akciznim proizvodima, ali i nekih novih rešenja u Poreskoj upravi – izričit je Krstić. Opširnije
Cene u maju mirovale
11. jun 2014. / Izvor: Dnevnik
 Inflacija u Srbiji je u maju ove godine iznosila 0,1 odsto na mesečnom nivou, međugodišnja je dostigla 2,1 odsto, a od decembra prošle godine do kraja maja 2014. potrošačke cene su povećane 1,8 procenat, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u maju 2014. godine, u odnosu na april, rast cena zabeležen je u grupi odeća i obuća – 0,3 odsto, zatim u grupama hrana i bezalkoholna pića, stan, voda, električna energija, gas i druga goriva te restorani i hoteli – po 0,2 odsto, i u grupi nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana – 0,1 procenata.
Pad cena zabeležen je u grupama transport, rekreacija i kultura i obrazovanje – po 0,3 odsto, i u grupi komunikacije – 0,1 procenata. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navodi se u saopštenju.
Poreske olakšice od 1. jula
11. jun 2014. / Izvor: Dnevnik
 Pomoćnica ministra finansija u Vladi Srbije Irina Stevanović Gavrović najavila je početak primene olakšica za novo zapošljavanje radnika od 1. jula ove godine. Ona je na sednici Odbora Udruženja trgovine u Privrednoj komori Beograda kazala da je cilj izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana u kojem su te olakšice – smanjenje sive ekonomije na tržištu rada i veće zapošljavanje radnika.
Irina Stevanović Gavrović, koja je u resoru finansija zadužena za fiskalni sistem, navela je da se olakšice kreću između 65 i 75 odsto, u zavisnosti od broja novozaposlenih radnika, i da funkcionišu po principu povraćaja uplaćenih poreza i doprinosa u roku od 15 dana od uplate. Olakšice neće važiti za povezana lica i kompanije, a kontrola Poreske uprave biće veoma pooštrena, kao i sankcionisenje prekršilaca. Prava radnika u pogledu penzionog osiguranja će u potpunosti biti ispoštovana jer će se knjižiti ukupan iznos poreza i doprinosa bez obzira na to što se deo te sume vraća poslodavcu. Opširnije
Skočili nam i proizvodnja i izvoz
2. jun 2014. / Izvor: Dnevnik
 Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu ove godine veća je za 1,9 odsto nego u istom mesecu prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Za prva četiri meseca ove godine industrijska proizvodnja je za 2,1 odsto veća nego u istom periodu 2013. U poređenju sa martom ove godine, industrijska proizvodnja je povećana 0,6 odsto, dok je u prerađivačkoj industriji pad bio 1,2 odsto. Industrijska proizvodnja u aprilu ove godine manja je za 2,3 odsto od proseka u 2013.
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje imale su proizvodnja električne energije, osnovnih metala, prehrambenih proizvoda, motornih vozila i prikolica i proizvoda od gume i plastike. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prva četiri meseca ove godine iznosila je 8,5 milijardi evra, što je za 5,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Izvezeno je robe u vrednosti 3,6 milijardi evra, 14,4 odsto više nego prethodne godne, dok je uvoz bio 4,9 milijardi evra, što je smanjenje od 0,3 odsto. Spoljnotrgovinski deficit od 1,3 milijarde evra je za 26,1 odsto manji nego u prva četiri meseca prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 74,2 odsto, a prošle godine u istom periodu 65 odsto. Opširnije
Ovogodišnja inflacija 1,8 posto
2. jun 2014. / Izvor: Dnevnik
 Cene u Srbiji skoro da miruju, ali inflacija blago raste i to zahvaljujući pre svega pojedinim segmentima ekonomije koji su pribegli poskupljenjima.
Inflacija merena ukupnim tekućim rastom potrošačkih cena, u aprilu je u odnosu na decembar 2013. godine, iznosila 1,8 odsto, a merena ukupnim međugodišnjim rastom, u aprilu ove u odnosu na april prethodne godine 2,1 odsto, pokazuju podaci Ministarstva trgovine. U aprilu su potrošačke cene, nakon dva meseca stabilnog trenda, povećane za 0,6 odsto, što je dvostruko niži intenzitet, u poređenju sa januarskim rastom, pokazuje analiza Ministarstva trgovine. Opširnije
Čak 200.000 radnika nema ni minimalac
30. maj 2014. / Izvor: Dnevnik
 Već nekoliko meseci, još pre izbora, u javnosti se vodi polemika o minimalnoj zaradi: sindikati traže da se ona poveća, dok druga dva "socijalna partnera", država i poslodavci, manje-više ćutanjem odgovaraju da na takav zahtev ne mogu pristati. Minimalna zarada u Srbiji nije menjana već duže od dve godine i iznosi 115 dinara po radnom satu, odnosno oko 21.000 dinara mesečno.
Iako se niko u Vladi o tome nije javno izjašnjavao, utisak je da najveći problem s povećanjem minimalca ima država. Naime, Srbija ima specifičan problem s minimalcem – iako bi po zakonu trebalo, tu obavezu veliki broj poslodavaca ne ispunjava, pa mnogo radnika prima zaradu koja je niža od toga. Po nekim procenama, čak oko 200.000 njih. Stoga bi povećanje najniže zagarantovane zarade najviše štetilo onome ko tu obavezu ispunjava, a to je država, odnosno svi oni poslodavci koji zaposlenima direktno ili posredno plate isplaćuju iz budžeta i javnih fondova. Opširnije
Naftašima i pivarima preliva u novčaniku
29. maj 2014. / Izvor: Dnevnik
 Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u aprilu iznosila je 45.847 dinara i nominalno je bila 5,5 odsto veća nego u martu, a realno 4,9 odsto, kažu najnoviji podaci Zavoda za statistiku. Prosek su, među ostalim, naduvali zaposleni u eksploatciji sirove nafte i prirodnog gasa, čije su plate skočile više od 30.000 dinara pa su, umesto martovskog 86.161 dinara, u aprilu kući odneli 118.485.
Prosečna plata je, recimo, skočila u Novom Sadu, gde je sedište "Naftne industrije Srbije". Rasla je i u Apatinu, gde je jaka pivarska industrija, pa su zaposleni u tom gradu u aprilu imali najdeblje koverte u Vojvodini – 63.000 dinara. Ipak, vojvođanski prosek od 45.808 dinara opet nije preskočio republički. Opširnije
U Srbiji više penzionera nego zaposlenih
28. maj 2014. / Izvor: Dnevnik
 Da je zapošljavanje rak-rana srpske privrede ništa ne pokazuje bolje nego poslednji podaci Ministarstva finansija o broju zaposlenih u Srbiji, a oni kažu da radno mesto trenutno ima 1.698.000 ljudi, što je 17.000 manje nego na početku ove godine. Da stvar bude ekonomski još teža, ti podaci kažu i da se u Srbiji desilo ono čega su se svi plašili: da trenutno ima 28.611 više penzionera nego zaposlenih.
Kada se to zna, postaje jasno da će isplata penzija biti sve teža, da će izdržavanje javnog sektora biti preskupo, a kada se tome pridoda i teška situacija nastala kao posledica katastrofalnih poplava, slika naše krize postaje mnogo jasnija. Broj zaposlenih u Srbiji je na kraju marta iznosio 1.698.000 ljudi, što je oko 190.000 manje nego što ih je bilo u 2009. godini, pokazali su najnoviji podaci Ministarstva finansija. Samo u ovoj godini, zaključno s martom, bez posla je ostalo oko 17.000 građana. Opširnije
Najskuplji život u Zrenjaninu
23. maj 2014. / Izvor: Dnevnik
 Prosečna potrošačka korpa, po poslednjim statističkim merenjima, bila je najskuplja u Zrenjaninu – 73.177 dinara. U tom gradu, jednom od 15 koje statistika snima, najnepovoljniji je i odnos prosečne zarade i prosečne korpe. Dok je u proseku građanima Srbije u martu bila potrebna 1,51 prosečna zarada od 43.452 dinara da bi pokrili korpu tešku 65.463 dinara, Zrenjanincima je trebala 1,8 zarada. Njihova je plata tog meseca iznosila 40.379 dinara.
I novosadska korpa bila je paprena – 72.784 dinara, a plata Novosađana iznosila je 46.397 dinara. Treća po redu najskuplja potrošačka korpa takođe je vojvođanska. Naime, u Pančevu je ona iznosila 71.563 dinara, a plata zaposlenih u tom gradu je u proseku bila 47.952 dinara te im je za pokriće potrepština sadržanih u korpi trebala 1,49 plata. Opširnije...
Najmanja nam plata a sve najskuplje
5. maj 2014. / Izvor: B92
 Sa platom od oko 400 evra građanin Srbije većinu stvari plaća više nego njegov sused iz Slovenije koji zarađuje nešto više od 1.000 evra. Tako je za termos od 1,5 litara u u Sloveniji potrebno izdvojiti 500 dinara manje nego u Srbiji, za servis za ručavanje 1.500, dok je veliki peškir 300 dinara jeftiniji nego u srpskim prodavnicama.
Tako Slovenac sa prosečnom platom može da kupi čak 484 paketa toalet-papira, a Srbin 146. Sa peškirima je isto - sa srpskom platom moguće je kupiti 36 peškira, a sa slovenačkom 128. Voćni sokovi, kremovi, kafa, začini, pileće meso i pojedini konditori - samo su neki od proizvoda poreklom iz Srbije, koji su jeftiniji u Crnoj Gori, Makedoniji ili Bosni i Hercegovini, nego u ovdašnjim radnjama. Opširnije...
Siva ekonomija razara privredu
29. april 2014. / Izvor: Dnevnik
 Skoro 60 odsto građana Srbije, tačnije 57 procenata, ne opravdava postojanje sive ekonomije. Ocenili su da nelegalno poslovanje ugrožava prava radnika, smanjuje prihode države i preduzeća i ugrožava zdravlje i bezbednost potrošača, pokazalo je prvo istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji.
Istraživanje koje su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) predstavljeno je u Beogradu i pokazalo je da 86 odsto stanovnika podržava suzbijanje nezakonitog rada. Tri četvrtine anketiranih (76 odsto) smatraju da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koji posluju u sivoj zoni. Anketa koju je agencija Ipsos strateyik marketing realizovala na uzorku od 1.000 ispitanika pokazala je da građani sivu ekonomiju pre svega vide kao rad na crno (34 odsto), zatim kao nelegalnu prodaju robe (19 odsto), nezakonito poslovanje (15 odsto) ili kao neplaćanje državi poreza i obaveza (13 odsto). Svaki šesti ispitanih, njih 17 odsto, nije znalo da kaže šta je to siva ekonomija, rečeno je na predstavljanju istraživanja. Opširnije...
Fijat i NIS najviše izvoze i uvoze
15. april 2014. / Izvor: Dnevnik
 Od 15 firmi koje su u prvom kvartalu ove godine najviše izvozile, čak šest njih našlo se istovremeno i na listi 15 onih koje su najviše uvozile, pokazali su podaci Uprave carina. Fijat, NIS, Tigar tajers, zatim Železara Smederevo, Tetra pak i Impol Seval su u prva tri meseca ove godine, prema podacima Uprave carina, ostvarili vrednost izvoza nešto veći od 610 miliona evra, dok je u istom periodu vrednost uvoza istih tih firmi bila dva i po puta veća - 1,47 milijardi evra.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Mihailo Crnobrnja rekao je Tanjugu da je za trend da su firme najveći izvoznici istovremeno i najveći uvoznici, s jedne strane zaslužna podele rada, a s druge čime Srbija raspolaže. On je naveo primer smederevske železare, koja je, kako kaže, morala da uvozi da bi imala šta i da izveze. Opširnije...
Kupovna moć u februaru znatno porasla
7. april 2014. / Izbor: Dnevnik
 Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne, odnosno minimalne potrošačke korpe u februaru, bila je znatno veća, nego u januaru, zahvaljujući, pre svega, povećanju prosečne mesečne neto zarade, pokazuje analiza Ministarstva trgovine.
Prosečna potrošačka korpa u februaru je iznosila 65.718,72 dinara i za njeno pokriće bilo je potrebno 1,49 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne, koja je iznosila 34.090 dinara, bilo je dovoljno 0,77 prosečne zarade od 44.057 dinara.
Prosečna korpa bila je veća 0,01 odsto ili 0,78 dinara nego januarska, dok je minimalna bila manja 0,25 odsto ili 87,96 dinara. Prosečna zarada, isplaćena u februaru, od 44.057 dinara, nominalno je bila veća 16 odsto, a realno 15,9 odsto. Potrošačke cene proizvoda i usluga u februaru u proseku su veće 0,1 odsto. Godišnji rast potrošačkih cena bio je 2,6 odsto, dok su u odnosu na decembar, povećane za 1,5. Opširnije...
Rast industrije 1,2 posto
1. 1. april 2014. / Izvor: Dnevnik
 Industrijska proizvodnja u Srbiji u februaru 2014. veća je 1,1 posto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prosek 2013. manja je 11,2 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Industrijska proizvodnja u periodu januar–februar 2014. godine, u poređenju s istim periodom 2013. veća je 1,2 posto. U februaru 2014. godine, u odnosu na isti mesec 2013, sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija beleži rast od dva posto, sektor prerađivačke industrije rast od 1,1 posto, dok sektor rudarstva beleži pad od 0,4 odsto.
Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u februaru 2014. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji intermedijarnih proizvoda, osim energije, od 3,2 posto, trajnih proizvoda za široku potrošnju od 3,2 posto, energije od jedan procenat i kapitalnih proizvoda od jedan posto, dok je pad zabeležen u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju – 0,9 odsto. Opširnije...
Preživljava se s 56.000 dinara mesečno
1. april 2014. / Izvor: Dnevnik
 Srpska domaćinstva lane su za život mesečno imala na raspolaganju prosečno po 56.073 dinara, a najviše novca ubedljivo je trošeno na ličnu potrošnju, saopštio je Republički zavod za statistiku. Gradska domaćinstva su prosečno mesečno raspolagala s 58.534 dinara, a ostala s 52.062 dinara. Od ukupno raspoloživih sredstava, 95,4 odsto su bili prihodi u novcu, a 4,6 odsto u naturi.
Najveći udeo u ukupnim primanjima domaćinstava činili su prihodi iz redovnog radnog odnosa (43,8 odsto), penzije (32,6 odsto), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (pet odsto) i naturalna potrošnja (4,6 odsto). Prosečni mesečni izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 52.819 dinara, od čega najviše ide na hranu i bezalkoholne napitke (41,4 odsto), a zatim na stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva (16,1 odsto). Slede izdaci za transport (7,8 odsto), odeću i obuću (4,9 odsto), ostale lične predmete i ostale usluge (4,8 odsto), zatima za alkoholna pića i duvan (4,5 odsto) i rekreaciju i kulturu (4,5 odsto). Opširnije...
Kupovna moć u januaru osetno manja
24. mart 2014. / Izvor: Tanjug
 Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne, odnosno minimalne potrošačke korpe, u januaru je bila osetno manja, zahvaljujući, pre svega, smanjenju prosečne zarade, pokazuje analiza Minsitarstva spoljne i unutrašnje trgovine. Za pokriće prosečne korpe bilo je potrebno 1,73 prosečne zarade koja je iznosila 37.966 dinara, a za pokriće minimalne, bilo je dovoljno 0,90 prosečne zarade. U decembru je za prosečnu korpu bilo potrebno 1,28 zarada, a za pokriće minimalne 0,67 prosečne zarade.
Posmatrano po gradovima, kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Pančevo, Užice, Šabac, Kragujevac i Smederevo. U gradovima koji se statistički prate prosečna neto zarada je pokrila minimalnu korpu, osim u Novom Sadu, Nišu, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Valjevu, ali nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.
Prosečna potrošačka korpa za januar iznosila je 65.718 dinara i veća je 1,07 odsto ili 693 dinara, u odnosu na decembar. Minimalna korpa za iznosila je 34.178 dinara i veća je 0,76 odsto ili 258 dinara, u odnosu na onu iz prethodnog meseca. Prosečna neto zarada, isplaćena u januaru, nominalno je bila manja 3,1 odsto, a realno za šest odsto. U odnosu na januar 2013. godine, prosečna potrošačka korpa veća je 1,96 odsto, a minimalna 0,86 odsto. Opširnije...
Minimalac dve godine 115 dinara
3. mart 2014. / Izvor: Dnevnik
 Vlada Republike Srbije odlučila je danas da minimalna zarada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar–jun 2014. godine iznosi 115 dinara po radnom času.
Isti iznos je važio i po odluci donetoj za period mart–decembar 2013. godine, i primenjivao se u prva dva meseca ove godine, dok se ne bude utvrdio novi iznos minimalne zarade po času neto. Kako se navodi u saopštenju, Vlada je tu odluku donela jer Socijalno-ekonomski savet nije postigao konsenzus o visini minimalne zarade. Inače, pune dve godine visina minimalca nije menjana i najniži iznos koji radnik u Srbiji može primiti je 115 dinara po satu, što je mesečno nešto iznad 20.000 dinara. S obzirom na svakodnevno "skakanje" cena, sindikalci su tražili da se zakonski minimum pomeri na 130 dinara. Međutim, Vlada je odlučila drugačije. Opširnije...
Gubitaši za preživljavanje dobili 1,8 milijardu dinara
27. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Tokom prošle godine Vlada Srbije je iz budžeta isplatila 1,8 milijardu dinara pomoći raznim propalim preduzećima i, mahom državnim, preduzećima u višegodišnjem restrukturiranju da bi ih održala u životu. Od 61 preduzeća koje je dobilo taj novac, van restrukturiranja su samo četiri, što dovoljno govori o kriterijumima koji su primenjivani kada se odlučivalo o tome ko zaslužuje da dobije kreditnu podršku iz budžetskih a, a preko Fonda za razvoj. Većina tih firmi koristila je paralelno i novac iz kreditnog portfolija Fonda, ali nijedno od njih tokom tog perioda nije uspelo da stane na noge, da pronađe kupca, pa čak ni da zaposlenima redovno izmiruje plate i doprinose.
Opširnije...
Minimalac u Srbiji `na sramotnom minimumu`
24. februar 2014. / Izvor: Bizlife
 Pune dve godine minimalac nije menjan i najniži iznos koji radnik u Srbiji može da primi je 115 dinara po satu, što je mesečno oko 20.000 dinara, što je ujedinilo sindikalce da zatraže se zakonski minimum pomeri na 130 dinara.
Na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta, predstavnici poslodavaca i Vlade istakli su da za povećanje nema sredstava u budžetu, međutim, predstavnici radnika nisu zadovoljni takvim objašnjenjem. Prema rečima Dragana Zarubice, člana SES, iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, poražavajuća je tvrdnja ministra finansija da je danas u Srbiji privilegija primati minimalac. "Ovo je bruka i sramota za Vladu, sve je poskupelo, a oni neće ni da razgovaraju o povećanju cene rada. S druge strane, iz budžeta se isplaćuju bonusi i pozajmice od po nekoliko desetina hiljada dinara, a za sirotinju ne može ni dve hiljade mesečno", kaže Zarubica.
Opširnije...
Za zapošljavanje u Vojvodini 462 miliona dinara
21. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Vlada Vojvodine usvojila je program za zapošljavanje u Pokrajini u ovoj godini, za koji je u pokrajinskom budžetu obezbeđeno 462 miliona dinara, što je iznos isti kao i lane, saopštio je Biro vojvođanske vlade za odnose s javnošću.
Za subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta kao i za podsticaje nezaposlenima za samozapošljavanje predviđeno je 300 miliona dinara, dok je za sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja, poput stručne prakse, javnih radova i drugih, obezbeđeno 162 miliona dinara. Taj novac biće udružen s novcem lokalnih samouprava u Vojvodini, navodi se u saopštenju, i napominje da se Pokrajinska vlada opredelila za istovetan akcioni program zapošljavanja, na osnovu rezultata koji su u toj oblasti postignuti 2013. godine.
Po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u Republici Srbiji je 769.546 nezaposlenih, što je 8.060, ili 1,1 posto, više u odnosu na 2012. godinu, dok je u AP Vojvodini u istom periodu, prijavljeno199.770 nezaposlenih, odnosno 1.186, ili 0,4 procenata manje u odnosu na prethodnu godinu. Po podacima ankete Republičkog zavoda za statistiku o radnoj snazi iz oktobra prošle godine, u Vojvodini je bilo 612.516 zaposlenih, što je povećanje od 31.086 osoba, ili 5,3 posto u odnosu na oktobar 2012. godine.
Opširnije...
Prosečna potrošačka korpa u decembru koštala 65.025 dinara
19. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Za pokriće prosečne potrošačke korpe u Srbiji u decembru prošle godine bilo je potrebno 1,28 prosečnih zarada, odnosno 65.025 dinara, a za pokriće minimalne bilo je dovoljno 0,67 prosečne zarade, ili 33.919 dinara, prema analizi Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.
Prosečna decembarska potrošačka korpa bila je skuplja za 0,49 odsto, ili 318,9 dinara u odnosu na prethodni mesec, dok je minimalna koštala 0,28 odsto više, ili 268 dinara nego u novembru. U novembru je za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno 1,47 prosečnih zarada a za pokriće minimalne 0,77 prosečne zarade. Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade i prosečne i minimalne potrošačke korpe minulog decembra, kako se navodi u analiyi ministarstva, bila je veća, zahvaljujući pre svega povećanju prosečne mesečne neto zarade.
Opširnije...
Realna potrošačka korpa 120.000 dinara
14. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Nacionalna organizacija potrošača Srbije osnovana je 2004. godine, a njena osnovna svrha je zaštita prava potrošača. Svojim radom i aktivnostima u borbi za ta prava osvojili su poverenje građana i došli do reprezentativnosti, pa su kao organizacija imali velikog uticaja u izmeni i dopuni Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o trgovini. Po rečima predsednika te organizacije Gorana Papovića, sve što su u medijima iznosili potkrepljivali su činjenicama, što je doprinelo da ih poštuju i državni organi.
Kako ocenjujete platežnu moć Novosađana?
- Platežna moć Novosađana ne razlikuje se mnogo od platežne moći drugih potrošača u Srbiji. Novac sa kojim Novosađani preživljavaju ne može da pokrije potrošačku korpu i potpuno je jasno da je došlo do ogromnog disbalansa. Realna potrošačka korpa, u ovom trenutku, je negde oko 120.000 dinara, a za to niko nema par
Opširnije: 
Investicija manje šest odsto
13. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Realni pad investicione aktivnosti u Srbiji u ovoj godini najverovatnije će iznositi oko šest procenata – izjavio je član Fiskalnog saveta ekonomista Vladimir Vučković. – Ako se sumiraju trendovi za 2013, ta godina je bila uspešna po rezultatima industrijske proizvodnje i izvoza i uvoza, a imamo i poboljšanje u spoljnotrgovinskom bilansu, ali zabrinjava poslednji kvartal, u kojem je došlo do slabljenja industrijske proizvodnje i preokreta u dinamici izvoza i uvoza.
On dodaje da ono sa čime ulazimo u 2014. nije obećavajuće. Na predstavljanju najnovijeg broja MAT-a Vučković je kazao da je očekivani pad investicione aktivnosti od šest odsto veoma loš rezultat, kao i da je taj negativan trend usko povezan s proizvodnjom građevinskog materijala, gde postoji "uporan silazni trend" koji se slaže s dinamikom investicija. Ukupna industrijska proizvodnja u 2013. je značajno povećana – 5,5 posto – u odnosu na 2012. godinu, ali je u decembru njen međugodišnji rast sveden na samo 0,5 posto. Proizvodnja prerađivačke industrije u decembru 2013. je bila 1,9 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine, tako da je porast za celu 2013. iznosio 4,8 posto.
Opširnije:
Rusi menadžerišu, Kinezi kuvaju i trguju
13. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Dok sve više Novosađana pokušava da nađe posao, uhlebljenje i rešavanje egzistencije "preko", odnosno u inostranstvu, počev od razvijenih evropskih i prekookeanskih zemalja, do gradilišta Trećeg sveta i "majke Rusije", velik broj stranaca kreće u suprotnom smeru, odnosno ka Novom Sadu. Da zavidan broj stranaca jede pečalbarski hleb u našem gradu svedoči i podatak ovdašnje Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, prema kojem je ova institucija u protekloj godini izdala 634 rešenja, mišljenja i produženja rešenja o odobrenju zasnivanja radnih odnosa sa stranim državljanima.
- Za zapošljavanje stranaca predviđa se dobijanje radne dozvole u NSZ, koja je uslovljena prethodnim regulisanjem privremenog boravka u Srbiji, odnosno boravišne vize, koje se obavlja u Ministarstvu unutrašnjih poslova - kažu u novosadskoj Filijali NSZ. - Lica koja nemaju boravišnu vizu moraju imati prethodno mišljenje Nacionalne službe za zapošljavanje - šturo kažu u ovoj instituciji, što je formulacija za zakonsko pravilo po kome se prvo proverava da li na evidenciji zaposlenih postoje "domaća" lica sa kvalifikacijama koje traži poslodavac. Kako sama NSZ ne može nametati kadrovska rešenja bilo kojem poslodavcu, prioritet za razgovor sa njim imaju doduše "domaći" , ali je konačni izbor ipak na onome ko i traži radnu snagu.
Opširnije:
Srbiji potrebno 1,7 milijardi evra stranih investicija i MMF
12. februar 2014. / Izvor: Tanjug
 Srbija je u prvih 11 meseci 2013. imala neto priliv stranih direktnih investicija od svega 643 miliona evra, a u ovoj godini joj je potrebno najmanje 1,7 milijardi, kao i sklapanje aranžmana sa MMF-om, do čega će najverovatnije doći tek na jesen, naveli su danas stručnjaci časopisa Makroekeonomske analize i trendovi.
Oni smatraju da će održavanje izbora odložiti reforme i "sve gurnuti u stranu", najmanje za pola godine, i da se do juna ne može računati na neki priliv stranih i domaćih investicija, kao i da bi moglo da se desi da i 2014. godina bude izgubljena za investicije, ubrzanje privrednog rasta i povećanje zapošljavanja. Ekonomista Stojan Stamenković je kazao, na predstavljanju najnovijeg broja MAT-a, da je Srbiji godišnje potrebno između 1,7 i dve milijarde evra direktnih stranih investicija. Stamenković smatra da će država teško uspeti da prikupi i jednu milijardu evra investicija, osim ukoliko bi odlučila da proda Telekom, i da će vrlo brzo budžet za 2014. biti u problemu, jer je najavljena ušteda od 400 miliona evra, a prihodi su precenjeni, tako da je izvestan skori rebalans budžeta za ovu godinu.
On je istakao da će i MMF, čija delegacija dolazi u Srbiju 26. februara, tražiti i dopunsku uštedu. Prema njegovim rečima, anaranžman sa MMF-om je veoma potreban Srbiji i ne bi mogao da bude sklopljen pre početka jula, a to će se desiti najverovatnije tek na jesen. Stamenković je kazao da misija MMF-a neće imati ovlašćenja da pregovarao aranžmanu, već će doći da bi snimila situaciju i dala preporuke o smanjenju troškova.
Opširnije: 
Najpre se mora tražiti lek za nezaposlenost
10. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Buduću vladu Srbije sačekaće pregršt privrednih problema, a glavni cilj svakako će joj biti kako da smanji nezaposlenost. U zemlji je prethodnih pet ili šest godina izgubljeno skoro 300.000 radnih mesta, a ta cifra je svakako i veća ako se imaju u vidu i oni koji su ostali bez posla kojeg su radili " na crno".
U Srbiji trenutno ima blizu 800.000 ljudi koji traže posao, a stopu nezaposlenosti Republički zavod za statistiku procenjuje na 21 odsto, što je među najvećim procentima u Evropi. Da bi smanjila nezaposlenost buduća vlada će morati da sprovede niz reformi kako bi značajno izmenila sliku Srbije i podstakla privredni rast, kao jedini mogući način da se poveća broj zaposlenih.
Ostaje otvoreno pitanje koji će recept za to buduća vlada prihvatiti: da li će se ići na pokušaj podsticanja privrede i zapošljavanja iz buyeta ili na poboljšavanje privrednog ambijenta kako bi on bio što povoljniji za biznis, što bi trebalo da privuče domaće i strane investitore. Stručnjaci upozoravaju da ipak ne bi trebalo biti preterano optimističan kada je smanjenje nezaposlenosti u pitanju, jer da bi do nje došlo potrebno je da bruto domaći proizvod godinama raste po stopama daleko većim od, na primer, prošlogodišnjih dva odsto.
Opširnije:
"Crna rupa" u novčaniku: Pare nisu problem - para nema
06.02.2014. / Izvor: Kamatica
 Ako je suditi po rezultatima ankete u kojoj su učestvovali posetioci portala Kamatica, stanje u novčanicima građana Srbije vrlo je zabrinjavajuće.
Naime, samo 14 procenata anketiranih kaže da ima dovoljno novca na mesečnom nivou za svoje potrebe. U okviru te grupe, nešto više od polovine čak uspe i da ostavi nešto para sa strane dok se ostali barem mogu zadovoljiti time da imaju onoliko koliko im je potrebno. Ipak, u pitanju je tek svaki sedmi anketirani.
Svi ostali su manjim ili većim problemima. Svega po tri procenta kažu da im nedostaje "tek" po pet ili deset hiljada dinara mesečno, a kako raste količina novca koja nedostaje tako raste i procenat onih kojima baš toliko novca nedostaje. Tako više od 10.000 dinara nedostaje svakom desetom posetiocu Kamatice. dok četvrtini nedostaje više od 20 hiljada dinara. Svakako je podatak koji najviše zabrinjava to da je čak 45 procenata anketiranih izjavilo da im nedostaje "mnogo više od 20.000 dinara".
Ko dobija pomoć od države ne sme da otpušta radnike
31. januar 2014.
 Brojne su kompanije u Srbiji koje su prethodnih godina dobile različite vrste subvencija od države da bi otvarale nova radna mesta, ali su neke od njih pri tom bile optuživane da su otpuštale radnike za čije zapošljavanje dobijaju državnu pomoć.
Predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović kaže da to nikako ne bi smelo da se dešava i da treba stvoriti mehanizme da bi se takvi događaji predupredili.
Mediji su prethodnih dana obaveštavali javnost o navodnoj zloupotrebi takve vrste u američkoj kompaniji "TRS Evropa" sa sedištem u Petrovaradinu. Naime, deo otpuštenih radnika ustvrdio je da je njih 29 dobilo otkaze da bi kompanija u budućnosti umesto njih zaposlila druge radnike uz pomoć subvencija. S druge strane, u TRS-u su odbacili takve navode, objašnjavajući da su subvencije koje bi eventualno dobili od države za novo zapošljavanje od 120.000 dinara daleko niže od troškova otpremnina koje će morati da isplate svojim donedavnim uposlenicima, te da otkaz nisu dobili oni radnici za čije je zapošljavanje prethodno dobijena državna pomoć.
Kako god bilo, TRS nije prva firma koja je optužena da je uzimala subvencije za otvaranje novih radnih mesta i potonje otpuštanje radnika. U javnosti se prstom upiralo i na mnogo veće investitore, poput "Fijata" u Kragujevcu, južnokorejske "Jure" u Rači...
Izvor:
Vekna 46 dinara do kraja jula
30. januar 2014.
 Vlada Srbije je usvojila je danas Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, po kojoj maloprodajna cena vekne hleba od tog brašna ne sme preći 46 dinara, a koja stupa na snagu 1. februara i važiće do 31. jula.
Cilj Uredbe je da se spreče poremećaji na tržištu i obezbedi normalno snabdevanje svih potrošača, naročito nižih socijalnih kategorija. Proizvođači hleba su obavezni da proizvedu i stave u promet hleb od brašna T-500 najmanje 40 odsto dnevne proizvodnje. Trgovci su dužni da u strukturi dnevne nabavke imaju najmanje 40 odsto te vrste hleba, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.U Ministarstvu trgovine juče je Tanjug u rečeno da će cena hleba "sava" od brašna T-500 težine 500 grama ostati nepromenjena i da o tome postoji saglasnost s Unijom pekara Srbije. Uredba, koja ističe krajem januara, na snazi je od avgusta prošle godine, kada je cena hleba smanjena 2,5 dinara i ograničena na 46 dinara.
Izvor:
Neoporezivi iznos zarade od 1. februara 11.242,00 dinara
28. januar 2014.
U januaru 2014. godine, izvršeno je usklađivanje poreske olakšice iz člana 15a stav 2, 4. i 5. Zakona o porezu na dohodak građana, indeksom potrošačkih cena u 2013. godini (2,2%), tako da uskađena poreska olakšica na zarade, od 1.02.2014. do 31.01.2015. godine ("Sl. glasnik RS", br. 6/14) iznosi 11.242 dinara.
"Toza" ide u radni stečaj
27. januar 2014.
Na ročištu koje je održano u Privrednom sudu u Zrenjaninu, a na kojem se odlučivalo o sudbini fabrike "Toza Marković" iz Kikinde, doneta je presuda da ova fabrika ide u takozvani radni stečaj. Na ročištu su se poverioci izjašnjavali o planu reorganizacije fabrike koji su vlasnici doneli u martu.
Kako saznajemo od Branislava Tatića, predsednika sindikata UGS "Nezavisnost" sudija Milan Pajtašev koji je vodio slučaj, na početku je tražio da se poverioci izjasne da li su za, ili protiv plana. - Protiv plana izjasnio se "Srbijagas". Ovim izjašnjavanjem glasanje je i završeno, jer je "Srbijgas" među najvećim poveriocima fabrike. Rok žalbe na ovakvu odluku je osam dana, nakon čega se pokreće stečajni postupak koji mora da pokrene neko od poverilaca, a lično očekujem da to bude "Srbijagas". Pretpostavljam da će se "Toza Marković" naći u radnom stečaju, jer poverioci na drugi način ne mogu izvući potraživanja - kaže Tatić. Fabrika za gas duguje 18 miliona evra za gas, dok je dug za kredit 15 miliona evra. Tatić očekuje da će "Tozu Marković" ubuduće voditi poverioci koji usmeravaju novac, a ostavljaju dovoljno fabrici da proizvodnja može da funkcioniše.
- Zaposleni u "Tozi Markoviću" mogu očekivati stečaj za mesec ili dva kada se završe sve propisane procedure. U fabrici je trenutno zaposleno 860 radnika i fabrika ne može da funkcioniše ispod ovog broja. Borićemo se da fabrika radi i da bude u radnom stečaju. I jedan i drugi sindikat su za to - dodaje Tatić. Tokom radnog stečaja svi zaposleni u fabrici primaju minimalac, a do sada je minimalnu zaradu primalo 80 odsto radnika.
Izvor:
Država nam svake godine uzme po 420.000 dinara
27. januar 2014.
 Prosečan poreski obveznik u Srbiji mesečno za namete koje plaća državi izdvoji više od 35.000 dinara. Iako na prvi pogled ta cifra deluje ogromno – pogotovo ako znamo da je prosečna neto plata u zemlji tek nešto veća od 40.000 dinara, upravo toliko mesečno izdvajamo plaćajući osnovne poreze i doprinose na rad, imovinu i dodatu vrednost.
Na godišnjem nivou, po toj računici, prosečan poreski obveznik državu Srbiju finansira sa 420.000 dinara, odnosno oko 3.650 evra. Naša računica sigurno nije i ne može biti savršeno precizna, ali svakako pokazuje trendove. Za prosečnog poreskog obveznika uzeli smo odraslog građanina Srbije koji živi u tročlanoj porodici, zaposlen je i ima prosečnu platu, troši prosečnu potrošačku korpu i stanuje u stanu od 50 kvadratnih metara u porodičnom vlasništvu.
Ubedljivo najveći deo od navedene cifre država zahvati od nas preko poreza i doprinosa na zarade. Prosečna neto zarada zaposlenih je u novembru prošle godine, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 44.120 dinara. Iznos prosečne bruto plate – koja obuhvata i porez na zaradu te doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno i osiguranje od nezaposlenosti – je 60.893 dinara. Ali, to nije sve: država zaračunava i takozvanu bruto 2 zaradu, odnosno poreze i doprinose koje na platu zaposlenog uzima od poslodavca, a ona u slučaju prosečnog zaposlenog u Srbiji iznosi 72.354 dinara. Kada se sve svede, država od cifre koju poslodavac nameni zaradi zaposlenog za sebe uzme 28.234 dinara.
Izvor:
Krstić: U javnom sektoru radi 780.000 ljudi
27. januar 2014.
 U javnom sektoru zaposleno je 781.000 ljudi, izjavio je ministar finansija Lazar Krstić. U poslednja četiri meseca javni sektor u Srbiji prosečno se mesečno uvećavao za 1.800 radnih mesta, naveo je Krstić.
Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je da je u javnom sektoru zaposleno 781.000 ljudi i najavio da će novoosnovana vladina komisija razmatrati 119 zahteva, mimo internih konkursa, za nova zapošljavanja u državnoj službi. "U poslednja četiri meseca javni sektor u Srbiji prosečno se mesečno uvećavao za 1.800 radnih mesta, jer je 3.200 ljudi odlazilo a 5.000 se zapošljavalo, najviše u novembru i decembru", rekao je Krstić u intervjuu agenciji Beta.
Podsetio je da je zakonom ograničeno zapošljavanje u javnom sektoru u 2014. i 2015. godini i da je Vlada Srbije osnovala komisiju koja odlučuje o zahtevima za zapošljavanje novih ljudi. Ograničeno je otvaranje jednog radnog mesta u javnom sektoru na pet ugašenih, izuzimajući posebne situacije. "Ta mera nije bila popularna ali je neophodna, jer je javni sektor u Srbiji veći nego u zemljama u okruženju", kazao je Krstić, ali nije mogao da precizira koliko ljudi je višak u javnom sektoru.
Plate preskočile 50.000 dinara
27. januar 2014.
 Prosečna neto zarada u decembru 2013. u Srbiji iznosila je 50.820 dinara, što je nominalno 15,2 posto više, a realno 15 posto u odnosu na prethodni mesec, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. Preračunato u omiljenu valutu, prosečna zarada u poslednjem mesecu prošle godine bila je gotovo 450 evra.
Skok decembarske plate nije nikoga mnogo ni iznenadio jer se tako nešto ponavlja godinama. Prosek su uvećale uspešne firme koje su svojim radnicima isplatile takozvanu 13. platu i bonuse. Što će reći, jedni su jeli meso, drugi kupus pa kad se to sve statistički obradi, ispade sarma. Međutim, treba reći da je ovaj decembar bolji od preklanjskog. U odnosu na decembar 2012. godine, prosečna neto zarada u decembru prošle godine bila je nominalno veća 8,3 posto, a realno šest procenata. Prosečna neto zarada u 2013. godini bila je nominalno veća 6,2 posto, a realno manja 1,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Najviše prosečne zarade za decembar u Srbiji isplaćene su zaposlenima u beogradskoj opštini Surčin – 86.870 dinara, a najniže zaposlenima u Ljigu – 24.397 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. U vrhu po visini plata u decembru, posle Surčina, slede beogradske opštine Stari grad sa 75.834 dinara i Vračar – 70.298, zatim Vršac – 70.250 i Kosjerić – 69.976 dinara. Među opštinama s najnižim platama su, osim Ljiga, i Priboj s 24.683 dinara, Niška Banja – 25.341, Malo Crniće – 25.553 i Golubac – 25.561 dinar.
Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu sa 163.908 dinara, a najmanje zaposleni u vodnom saobraćaju s 18.140 dinara.
Izvor:
Inflacija u Srbiji u 2013. godini bila je 2,2 posto, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru 2013. godine, u odnosu na novembar 2013. godine, u proseku su više za 0,2%. Prosečan godišnji rast potrošačkih cena u 2013. godini bio je 7,8 posto.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru 2013. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen je u grupama odeća i obuća (1,1%), komunikacije (0,7%), hrana i bezalkoholna pića, kao i alkoholna pića i duvan (za po 0,3%) i kod transporta (0,2%). Pad cena je zabeležen u grupi stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (-0,1%). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
S druge strane, cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u novembru 2013. godine, u odnosu na oktobar 2013. godine, u proseku su povećane za 6,9%. Značajan rast cena zabeležen je u grupama industrijsko bilje (14,1 posto) i žita (6,2), dok su povrće i voće pojeftinili 19,1, odnosno 17,1 odsto. Cene ostalih proizvoda nisu se bitnije menjale. Pšenica je poskupela 14,6 posto i kukuruz 1,2 procenat. Krompir je pojeftinio 3,8 odsto. Stoka i živina bile su jeftinije prosečno 2,3 odsto, dok su goveda bila skuplja 0,6 posto.
Izvor: Republički zavod za statistiku
U narednim mesecima se, po proceni Narodne banke Srbije, očekuje umereni rast međugodišnje inflacije i njeno postepeno približavanje cilju od četiri posto, objavila je centralna banka.
Tome će doprineti rast regulisanih cena i jednokratni uticaj na rast cena predstojećeg povećanja posebne stope PDV-a, dok će niski troškovi u proizvodnji hrane i niska tražnja i dalje delovati dezinflatorno.
Inflacija u decembru je iznosila 0,2 posto, a u 2013. godini 2,2, što je ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja od četiri plus-minus 1,5 posto. Tekuće podbacivanje cilja u najvećoj meri uslovljeno je padom cena hrane od 2,5 odsto u toku 2013, na šta ukazuje činjenica da je međugodišnja bazna inflacija u decembru iznosila 4,2 posto. Najpozitivniji doprinos inflaciji u 2013. od 2,1 procentnog poena dao je rast regulisanih cena koji je bio 10,4 posto, naveo je NBS.
Inflacija u Srbiji u 2013. bila je 2,2 posto, što je ispod donje granice koju je ciljala Narodna banka Srbije a, po mišljenju ekonomista, razlozi za tako nisku inflaciju leže u smanjenoj kupovnoj moći građana, ali i relativno restriktivnoj politici centralne banke.
Opširnije:
Na 95. mestu svetske rang liste po indeksu ekonomskih sloboda, Srbija se i dalje nalazi među ekonomski uglavnom neslobodnim zemljama.
Na tradicionalnoj listi fondacije Heritidž (Heritage) i poslovnog dnevnika Vol strit džornal (Wall Street Journal), indeks ekonomskih sloboda Srbije je u odnosu na prethodnu godinu porastao je za 0,8 poena, ali sa ukupnim rezultatom 59,4 i dalje se nalazi u zoni 61 zemlje (od 91. do 151. mesta) koje se ocenjuju kao ekonomski uglavnom neslobodne.
Srbija je 37. zemlja od 43 zemlje u regionu Evrope i njen ukupni rezultat je ispod svetskog i regionalnog proseka. "Za Srbiju je rezultat iz indeksa 2014. najbolji koji je ikada obeležila, ali uprkos napretku u određenim oblastima, zemlja i dalje kasni u promociji i primeni vladavine prava. Implementacija dubljih institucionalnih reformi je i dalje od ključne važnosti", navodi se na sajtu Heritidž fondacije
Opširnije:
|
