Majski prosek: Šnajderi ušiju manju platu od naftaša
30. 7. 2019. Izvor: Dnevnik.rs

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji je u maju iznosila 55.380 dinara.
Veću majsku neto platu od republičkog proseka imali su zaposleni u rudarstvu – 90.227 dinara, snabdevanju električnom energijom, gasom i parom – 93.886, informisanju i komunikacijama – 94.272, kao i finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja – 102.060. Više od proseka zaradili su i zaposleni u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju – 63.989 dinara, obrazovanju – 56.517, te zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti – 55.457.

U javnom sektoru prosek 61.449 dinara
Prosečna neto zarada zaposlenih u javnom sektoru u maju je bila 61.449 dinara, što je 6.069 više od republičkog proseka. Samo su zaposleni u administraciji na nivou opština i oni u opštinskim javnim preduzećima zarađivali manje od republičkog proseka – 52.110 dinara, odnosno 53.161.
Najveću zaradu zabeležili su zaposleni u javnim državnim preduzećima – 76.285 dinara, u aministraciji na nivou pokrajine – 69.625 i administracija na niovu države – 66.883.

Ministar rada najavljuje novine u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Šta na to kažu predstavnici UPV i SSSV ?
29. 7. 2019. Izvor: Radio Novi Sad

Gost emisije Centralne informativne emisije Radio Novog Sada "Novosti"" sekretar SSSV, gospodin Tomislav Stajić. Izjava počinje 4:40 do 7:05, LINK

RADNICI NA LIZING Sindikati se ne slažu sa Nacrtom zakona o agencijama
23. 7. 2019. Izvor: Dnevnik.rs

Vladi Srbije Nacrt zakona o agencijama za privremeno zapošljavanje iako se sindikati nisu složili s ključnim odredbama.

Vladi Srbije će biti dostavljena verzija Nacrta tog zakona koja je, po obrazloženju u Ministarstvu rada, "usaglašena s dostavljenim mišljenjima ministarstava i drugih nadležnih organa i organizacija".

Valja podsetiti na to da socijalni partneri na sednici Socijalno-ekonomskog saveta krajem maja nisu postigli dogovor o Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju jer je od osam primedbi koje su dali sindikati, usvojena samo jedna, i to da se supsidijarna odgovornost zameni solidarnom. Taj jedini prihvaćeni predlog sindikata znači da radnik, ukoliko odluči da tuži agenciju za zapošljavanje, u isto vreme i o istom trošku može odgovornost zatražiti i od poslodavca, što Nacrtom, koji je predložila Radna grupa Ministastva rada, nije bilo predviđeno. OPŠIRNIJE

Sindikati: Minimalac da bude 31.000 dinara
8. 7. 2019. Izvor: Dnevnik.rs

Konkretni razgovori članova Socijalno- ekonomskog saveta (SES) o visini minimalne cene rada za narednu godinu najverovatnije će početi u drugoj polovini avgusta, i dok se svi učesnici socijalnog dijaloga slazu u tome da je nephodno njeno povećanje, sindikati su izneli i konkretne brojke te očekuju da ona sa 27.000 skoči na bar 31.000 dinara.
Iako se zvanični razgovori o minimalcu još uvek ne vode, računica sindikata pokazuje da bi bilo realno očekivati da minimalna cena rada bude na nivou od 85 ili 90 odsto minimalne potrošačke korpe, odnosno između 31.000 i 32.000 dinara.
Sekretar Veća Saveza Samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović očekuje da će se krajem avgusta ili početkom septembra konkretnije razgovarati o tome budući da će se nova cena rada primenjivati od iduće godine.
"Naš zahtev je da ona bude na nivou od 85 ili 90 odsto mimalne potrošačke korpe budući da se u proteklom periodu dosta govorilo o tome da bi ona trebalo da dostigne njen nivo. To bi bilo oko 31.000 i 32.000 dinara", rekao je Mihajlović za Tanjug i dodao da su to dve dve varijante na kojima će insistirati kad bude razgovora oko minimalne zarade. OPŠIRNIJE

Dok 120.000 ljudi neće da radi, 200.000 ide na dva posla
3. 7. 2019. Izvor: Dnevnik.rs

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku u populaciji mladih od 15 do 24 godine , koja u Srbiji broji 727.000 lica, 62,5 odsto ide u školu ili na fakultet, 21 procenat radi, dok je 16,5 odsto potpuno neaktivno.
Kafic
U brojkama to znači da od 727.000 mladih u Srbiji 453.600 ide u srednju školu ili na fakultet, 153.000 je zaposleno, dok oko 120.000 ne radi ništa.
Svaki šesti mladi u Srbiju od 15 do 24 godine niti radi niti se školuju, pokazuju podaci RSZ što prevedeno u brojku znači da čak oko 120.000 ili 16,5 odsto njih ne radi ništa. U analizi RSZ ističu da je procenat mladih u dobi od 15 do 24 godine koji je potpuno neaktivno neznatno se lane povećao u odnosu na 2017. godinu.
Podaci Eurostata o mladima koji niti rade niti idu u školu su još porazniji, jer se u kao stopa takvih u Srbiji procenjuje na 24,1 odsto ili skoro svakim četvrtim. Po tom procentu Srbija je mnogo bolja od država sličnih njoj, recimo od Crne Gore i Severne Makedonije, ali je zato znato gora od skoro svih zemalja EU. OPŠIRNIJE