- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

11. SEDNICA VEĆA SSSV: „TIŠINA“ OKO PRIPREME IZUZETNO ZNAČAJNIH ZAKONA!
27. jun. 2017. godine

Na  11. sednici Veća SSSV, održanoj 27. juna  o.g. u Novom Sadu, članovi Veća SSSV su informisani o radu radnih  grupa u postupku donošenja Zakona o štrajku, Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, kao i o Zakonu o zaposlenima u javnom sektoru .
Članovi Veća SSSV su u raspravi istakli  da su zakoni koji su u postupku donošenja od izuzetnog značaja za sve zaposlene – kako u javnom, tako i u realnom sektoru. Ocenili su da se pobrojani zakoni pripremaju u čudnoj „tišini“.Stiče se utisak da je neadekvatna reakcija sindikata, ali i stručne javnosti, nadležnih državnih institucija i zainteresovanih pojedinaca.


Članovi Veća SSSV su usvojili informaciju o aktivnostima u SSSV, uz konstataciju da se u prethodnom periodu, uz podršku Olof Palme Centra  i švedskog sindikata LO – Zapadna Švedska,  SSSV posebno angažovao na edukaciji članstva i osnaživanju Sekcije žena i Sekcije mladih SSSV. Kroz posvečivanje pune pažnje članstvu  i njegovoj kontinuiranoj edukaciji realizuje se jedan od osnovnih programskih ciljeva i  zadataka SSSV.

 

Tekstilna industrija Srbije muku muči s ilegalnim tržištem
26. jun 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Tekstilna industrija Srbije nekada je bila veoma razvijena, u tom sektoru radilo je više od 250.000 radnika, bilo je preko stotinu tekstilnih fabrika, a godišnji izvoz bio je vredan više od pet milijardi dolara.
Nažalost, slika je danas mnogo drugačija. Naime, devedestih godina prošlog veka mnogi poslovi su zbog sankcija izgubljeni, usledila je tranzicija, a potom i veoma loše privatizacije, koje su dovele do drastičnog pada tog sektora. Mnoge fabrike više ne postoje, a u toj privrednoj grani sada radi oko 45.000 ljudi, a malo ko se još seća fabrika „Kluz”, „Beko”, „Prvi maj”, TIZ „Zemun”, „Novitet”, „Ugled”, Kulske štofare, „Planteksa”, „Jumka” ...
Oporavak je spor i dugotrajan, ali ipak, modna i tekstilna industrija, posle godina opadanja, počinje da beleži rast. Tako je industrija kože i tekstila lane imala izvoz veći od 1,1 milijardu dolara, što je rast od 13 odsto u odnosu na 2015. godinu, a zaposleno je i 10.000 novih radnika. Da tekstilna industrija ima potencijal za razvoj govori i broj od 1.950 preduzeća koji posluju u toj grani i 5.400 preduzetničkih radnji koje se bave proizvodnjom tekstilnih proizvoda, a ove godine očekuje se rast izvoza od 15 odsto. OPŠIRNIJE

Izmenama Zakona radnici i bez tužbe do zarađene plate
24. jun 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Završena je javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koje bi trebale da omoguće svim radnicima u Srbiji da bez tužbe dođu do svoje zarade i drugih primanja od poslodavaca. Prvi put bi to pravo važilo za sve zaposlene, pa i one u javnom sektoru.
Naime, državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru, dobiće pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade i drugih primanja.
Konkretno, umesto radnika koji sada pravdu zbog neisplaćenih zarada moraju da traže na sudu, to bi činila Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Direktor Agencije Mile Radivojević objašnjava da će ta institucija izmenama dobiti šira ovlašćenja. OPŠIRNIJE

ERCEG: DUALNO OBRAZOVANJE BLIŽE PRIVREDI
20. jun 2017. godine.

Izrada Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK) je pri kraju, kao i razvoj novog dualnog obrazovnog sistema, koji će biti bliži potrebama privrede, izjavio je koordinator Torino procesa za Srbiju, Rade Erceg.
Zakon o NOK-u bi trebalo da bude spreman za usvajanje u parlamentu u septembru, rekao je Erceg za sajt Evropske fondacije za obuku „Torino proces“.
On je, kao prioritet, naveo i postojanje i funkcionisanje Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih /VET Savet/ na istinskom socijalnom dijalogu, čiji je član ispred najveće sindikalne centrale u zemlјi – Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Reč je o dva razvojna prioriteta koja su kroz monitoring i evaluaciju “Torino procesa” napredovala i najvažniji su za stručno obrazovanje, zajedno sa radom na realizaciji tzv. Riga Zaklјučaka – Srednjeročnih preporuka razvoja prioritetnih oblasti dogovorenih na sastanku ministara prosvete EU zemalјa i zemalјa kandidata, od kojih je prva upravo Dualni sistem –„Učenje kroz rad“, sve do pete „Kontinualno stručno usavršavanje nastavnika u stručnom obrazovanju“.
„Torino proces“ takođe pomaže da se izgradi saradnja između sektora stručnog obrazovanja, Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za visoko obrazovanje i drugih socijalnih partnera koji uklјučuju i udruženja poslodavaca i sindikata. OPŠIRNIJE

Skraćenje radnog vremena ne sme skratiti plate
6. jun 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Skraćivanje radnog dana s osam na šest sati da bi se povećala zaposlenost, slobodno se može reći da nije izvodljivo u Srbiji, posebno zato što nijedan poslodavac, sasvim sigurno ne bi pristao na to da za manje sati rada radnika plaća isto kao do sada. Uz to, bio bi primoran i na to da poveća broj zaposlenih te bi troškovi bili veći.
Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, ideja da se u našoj zemlji skrati radni dan ili nedelja nije dobra jer bi uz manju satnicu sigurno došlo i do smanjenja zarada, koje su i sada veoma male i nedovoljne za pristojan život.
“U Srbiji, gde je minimalna zarada, u proseku, oko 22.500 dinara teško može da se preživi jer s novcem kojim se mesečno raspolaže ne mogu da se zadovolje ni osnovne potrebe, a to veoma teško uspeva i onima koji rade i više sati i na bolje plaćenim radnim mestima“, kaže Milić. Dodaje da to nije uspelo čak ni u zemljama s veoma visokim standardom, kao što je Švedska, gde uz smanjenje radnog dana na šest sati nije smanjivana zarada. On ukazuje na to da skraćenje radnog vremena s osam na šest sati dnevno nije dobar korak za smanjenje nezaposlenosti, naprotiv, time bi se samo povećalo siromaštvo. 
“Zbog manje sati rada bile bi smanjene i zarade, a onda bi, da bi mogli da obezebede egzistenciju, radnici morali da rade na više mesta i rezultat skraćenja radnog dana ne bi bio vidljiv i vrteli bi se ukrug. Siguran sam u to da skraćenje radnog dana na šest sati nije najvažnija tema vezana za položaj zaposlenih u Srbiji. Za to je potrebno poboljšati uslove rada, obezebediti poštovanje zakona, zaštitu prava radnika, važno je preduzeti korake koji će stvoriti povoljan ambijent za ulaganja i otvaranje novih radnih mesta, smanjiti rad na crno, negativne efekte sive ekonomije...”, kaže Milić. OPŠIRNIJE

Nova rešenja za mirno rešavanje radnih sporova na raspravi
3. jun 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Zaposleni u Srbiji uskoro bi mogli da, bez podnošenja tužbi sudu, zahtevaju isplate pune zarade i drugih primanja od poslodavaca u postupku za mirno rešavanje radnih sporova, a isto će biti moguće i za zaposlene u javnom sektoru koji primaju platu.
Ovo je jedno od novih rešenja predviđeno Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova, koji je trenutno na javnoj raspravi do 20. juna.
Pored ove novine Nacrt predviđa i niz drugih rešenja kojima je cilj da zaposlene poslodavce podstaknu da svoje sporove rešavaju pred Republičkom agencijom a mirno rešavanje radnih sporova u postupku pregovora, a ne pred sudom, kao i da budu sigurniji u rešenje svog spora.
Javna rasprava o Nacrtu zakona, u kojoj će učestvovati predstavnici državnih organa, udruženja poslodavaca, sindikati, nevladine organizacije i drugi zainteresovani za mirno rešavanje radnih sporova, sprovodi se od 31. maja do 20. juna. OPŠIRNIJE

 

ARHIVA VESTI
2017. V3.0