ARHIVA: Februar 2014.
Zakon o radu: Neusaglašeni stavovi sindikata i poslodavaca
28. februar 2014. / Izvor: Tanjug
 Na sastanku Radne grupe za izmene Zakona o radu sindikati i poslodavci ipak nisu usaglasili stavove u vezi sa odredbama koje se odnose na rad na određeno vreme i načina isplate otpremnina, izjavio je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
On je Tanjugu rekao da očekuje da će na narednom sastanku biti konkretizovani stavovi u vezi spornih odredbi. Prema rečima Mihajlovića, poslodavci smatraju da bi rad na određeno trebalo da traje tri godine, a sindikati su pristali na rešenje da to bude dve. U vezi uslova za davanje otkaza radniku, neke stavove smo usaglasili, ali većinu ne, rekao je Mihajlović.
Na sastanku sledeće nedelje razgovaraće se o minimalnim zaradama, i ponovo ćemo pokušati da razmotrimo i konkretizujemo rešenja oko kojih postoji neslaganje, rekao je Mihajlović. Mihajlović je juče novinarima rekao da smatra da će oko nekih odredbi vrlo teško biti postignuta saglasnost. Odredbe čija se izmena razmatra odnose se na rad na određeno vreme, način isplate otpremnina, obračunavanje minimalne zarade i na kaznene odredbe za otkaz radnicima. Opširnije...
Glas sindikata biće važan i za Brisel
27. februar 2014. / Izvor: Večarnje novosti
 Radno zakonodavstvo u Srbiji ne bi trebalo menjati odozgo nadole, već obrnuto. Najvažnije je da se pripreme i analiziraju predlozi na nižem nivou, pa bi ih tek onda trebalo proslediti institucijama na razmatranje. Reforme se najpre moraju identifikovati zarad nečeg konkretnog i zarad nečije koristi, kako bi se njihovim sprovođenjem došlo do socijalno-ekonomskog progresa, smatra Bernadet Segal, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata.
Ona naglašava da institucije u Srbiji nisu dovoljno tehnički osposobljene da bi omogućile pravedan socijalni dijalog. "Glas sindikata biće važan u Briselu, jer će brinuti o sprovođenju socijalnih reformi" - kaže Segalova. - Nije dovoljno imati samo saradnike, već se moraju uspostaviti i određeni uslovi. Opširnije...
Dobro je što je povučen zakon o radu
27. februar 2014. / Izvor: Politika
 Glas sindikata mora da se sluša, osnovna je poruka sa kojom je u posetu Srbiji došla Bernadet Segol, prva žena generalni sekretar u istoriji Evropske konfederacije sindikata (EKS). Posle jutarnjih konsultacija sa liderima Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Ljubisavom Orbovićem i Branislavom Čankom, na čiji poziv i boravi u Beogradu, Segolova je juče imala sastanke sa predsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem, i prvim zamenikom Aleksandrom Vučićem. U pauzi između ovih susreta, šefica organizacije koja okuplja najveće sindikate iz 36 evropskih zemalja, razgovarala je sa novinarima "Politike".
– Sindikati nisu deo problema, već rešenja. Socijalni dijalog je ključan ne samo u Srbiji, već i u regionu i u Evropskoj uniji. Ali, on ne sme biti veštački, puko jednočasovno okupljanje za stolom, već mesto gde ljudi pokušavaju da pronađu najbolja rešenja, pre svega za radnike, za ljude, a ne samo za kompanije, kapital i političare. Srbija je sada kandidat za prijem u EU, što znači da su pod lupom ne samo zakoni koji se usvajaju, već i ukupna situacija, uključujući i socijalni dijalog. Opširnije...
Usvajanje Zakona o radu je prioritet
26. februar 2014. / Izvor: Tanjug
 Srbija će nastaviti sa reformama, među kojima je jedan od prioriteta usvajanje Zakona o radu, rekao je danas prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić u razgovoru sa generalnim sekretarom Evropske konfederacije sindikata Bernadetom Segol.
Vučić je kazao da će Vlada Srbije i ubuduće sarađivati sa predstavnicima sindikata, kako bi se pronašlo obostrano prihvatljivo rešenje, navodi se u vladinom saopštenju. Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata je ukazala na to da je socijalni dijalog jedan od najvažnijih segmenata ekonomske stabilnosti i napretka. Socijalni dijalog, prema njenim rečima, nije samo razmena mišljenja, već i obostrano preuzimanje odgovornosti.
Sastanku su prisustvovali i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak.
Zarade u Vojvodini i dalje ispod republičkog proseka
26. februar 2014.
 Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, u januaru 2014. godine, iznosila je 37.966 dinara (bruto 52.438 dinara). U odnosu na januar 2013. godine, nominalno je manja za 3,1%, a realno je manja za 6,0%. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u decembru 2013. godine, nominalno je manja za 25,3%, a realno je manja za 26,3%.
Prosečna neto zarada u Vojvodini, isplaćena u januaru 2014. godine, iznosila je 33.727 dinara, što je za 4.239 dinara manje od republičkog proseka, odnosno za čak 30 odsto manje od prosečne zarade u regionu Beograda (46.923). Prosečna januarska zarada u beogradskom regionu skoro je jednaka najboljoj zaradi u Vojvodini koja je zabeležena u Pećincima (47.863 din.) i Beočinu (47.259 dinara). U samom vrhu liste opština, odnosno, gradova Vojvodine sa visokim prosečnim zaradama su i Bačka Palanka (44.087 din.), Pančevo (42.712 din.) i Kovin (39.908 dinara). Razlike u zaradama među opštinama u Vojvodini su drastišne. Zaposleni u opštini Žitište su, u istom mesecu, u proseku, zarađivali tek 16.726 dinara, dakle, gotovo za trećinu manje od zaposlenih u Pećincima i Beočinu, i najmanje u celoj pokrajini. Tek nešto malo viša je bila prosečna plata u opštini Kovačica (22.107 dinara), a među opštinama sa najnižim prosečnim zaradama su i Bač (25.353), Alibunar (26.741), Šid (26.921 dinara), Sečanj (27.421) i Novi Kneževac (27.619 dinara).
Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u delatnosti snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, sa prosečnom zaradom od 78.380 dinara, i zaposleni u rudarstvu sa prosečnom zaradom od 64.883 dinara. Najmanje zarade su imali zaposleni u delatnostima smeštaja i ishrane (23.986 dinara), trgovini na veliko i malo (29.308 dinara) i prerađivačkoj industriji, sa prosečnom zaradom od 33.277 dinara.
Platforma za zaštitu prava radnika
26. februar 2014. / Izvor: Tanjug
 Samostalni sindikat metalaca Srbije predstavio je danas platformu za nastavak borbe za ostvarivanje i zaštitu prava radnika, koju će uputiti na razmatranje i podršku i drugim sindikalnim organizacijama u Srbiji, radnicima, ali i stručnoj i političkoj javnosti u cilju dobijanja i njihovih mišljenja.
Predsednik Saveza samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović rekao je na konferenciji za novinare da se najbitniji sadržaj platforme odnosi na kolektivne ugovore koji bi trebalo da budu osnovni dokumenti uređivanja odnosa između sveta rada i sveta kapitala, potom da se ne sme zloupotrebljavati radno vreme i korišćenje godišnjih odmora, koji moraju biti definisani zakonom kao i da bi trebalo da na pravi način bude definisan odnos između sindikata i poslodavaca. Osim o Zakonu o radu, u platformi su sadržani osnovni stavovi sindikata o predloženim zakonima o privatizaciji, o izmenama i dopunama zakona o stečaju, zatim o preduzećima u restrukturiranju, kao i predlozi za poboljšanje poslovnog ambijenta. Opširnije...
Postignut dogovor o otpremninama
21. februar 2014. / Izvor: Večernje Novosti
 Prvi koraci ka usaglašavanju stavova oko izmena Zakona o radu između Vlade, sindikata i poslodavaca postignuti su u četvrtak na sastanku Radne grupe. Grupa je delimično definisala kako bi trebalo da izgledaju odredbe koje se tiču rada na određeno vreme i otpremnina, pa je na taj način posle nekoliko meseci razmimoilaženja konačno postignut prvi dogovor.
Zoran Mihajlović iz Samostalnog sindikata Srbije objašnjava da su radnički predstavnici tražili da se rad na određeno vreme limitira na petinu zaposlenih u jednoj firmi, ali da je dogovoreno da u novoosnovanim preduzećima to ne važi. "Tražimo da se spreči produžavanje ugovora unedogled što je čest slučaj u mnogim firmama u Srbiji" - kaže Mihajlović. "Poslodavci su zastupali stav da im je potrebno više vremena u preduzećima koja se tek osnivaju, što smo mi prihvatili. Saglasili smo se da se u konačno rešenje uvrsti da otpremnina može da se dobije samo kod jednog poslodavca. Međutim, nesuglasice su nastale oko utvrđivanja njene visine. Naime, naš zahtev je da se ona obračunava kroz prosečnu, dok su poslodavci i Vlada zastupali stav da se krene od osnovne zarade. O ovome ćemo razgovarati i sledeće nedelje".
Stavke koje se tiču definisanja minimalne zarade, kaznenih mera i kolektivnih ugovora nisu ni stigle na dnevni red. Što se tiče otkaza ugovora o radu sindikalci naglašavaju da njima ne bi trebalo da se bavi Zakon o radu, već pravilnici u firmama, dok poslodavci zauzimaju suprotan stav. Opširnije...
Srbija ima jake sindikate
21. februar 2014. / Izvor: Tanjug
 Šef kancelarije za sindikate u zapadnoj Švedskoj Krister Anderson istakao da Srbija ima jake sindikate. Anderson je poručio da veruje da će Srbija, na putu pridruživanja Evropskoj uniji, uspešno prevazići sve prepreke koje nosi usklađivanje sa evropskim standardima, ističući da naša zemlja ima jake sindikate. Anderson, koji se sastao sa poslanicima Skupštine Srbije, rekao je da je zajednički projekat i saradnja od velike koristi, ne samo za Srbiju, već i za Švedsku. On je, međutim, navodi se u saopštenju Skupštine Srbije, istakao da, pored sve želje da pomognu savetima i primerom svoje prakse Srbiji, naša zemlja, mora da izabere svoj put, "prateći potrebe i zahteve situacije u Srbiji, koji su uvek specifični i kao takvi traže specifična rešenja".
Poslanik Milorad Mijatović je na sastanku, na kome je osnovna tema bila socijalni dijalog - odnos sindikata i parlamenta, ukazao na značaj saradnje i razmene iskustava između Kraljevine Švedske i Srbije u oblasti sindikalnog delovanja i socijalnog dijaloga. "Važnost takvih razgovora i saradnje posebno dobija na značaju zbog činjenice da je Srbija počela pristupne pregovore sa Evropskom unijom i da se već u aprilu očekuju prvi konkretni razgovori o Poglavljima 23, 24 i 32", rekao je Mijatović. Takođe, dodao je, švedsko iskustvo može biti značajno i u trenutku kada je pred Srbijom usvajanje zakona o radu, "jer je cilj dobiti što kvalitetniji, reformski zakon, koji neće umanjivati stečena prava zaposlenih". Poslanica Slavica Savić upitala je da li u Švedskoj kolektivni ugovri imaju značaj i da li su na nacionalnom nivou, kao i da li ih ima u privrednim društvima, i dobila potvrdan odgovor. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.
Siromaštvo ne poznaje socijalnu pravdu
20. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar Svetskim danom socijalne pravde čije obeležavanje treba da doprinese unapređenju borbe međunarodne zajednice protiv siromaštva, promociji prava na rad, jednakosti polova i ostvarivanju jednakih šansi i socijalne pravde za sve.
Svedoci smo sve većeg broja siromašnih građana Srbije kojima je povređeno osnovno ljudsko pravo – pravo na rad i zaradu od koje može dostojanstveno da se živi. Mnoge društvene grupe nalaze se na marginama društvenog života, u nemogućnosti da ostvare pravo na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje... Teške socijalne prilike govore da u Srbiji nema socijalne pravde, zbog čega kulminira veliko nezadovoljstvo radnika i građana. Pojava sve većih nejednakosti, siromaštva, velike nezaposlenosti i nesigurnosti rada koja posebno pogađa mlade ljude, dovodi do sve većeg razočarenja i želje za odlaskom u inostranstvo u potrazi za nekim lepšim životom.
Kako da govorimo o socijalnoj pravdi ako trećina stanovništva Srbije nema posao? Broj socijalno ugroženih stanovnika se svake godine dramatično povećava. Procenjuje se da je u Srbiji 700.000 siromašnih, a da 100.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Oko 35.000 ljudi ima samo jedan obrok dnevno zahvaljujući narodnim kuhinjama, među kojima je 12 hiljada dece. Potrebe za besplatnim obrocima su znatno veće obzirom da je blizu milion lica nezaposleno, a preko 300 hiljada starih nema penziju. Broj korisnika socijalne zaštite u Srbiji se konstantno povećava, ali izdvajanja u budžetu za ove kategorije stanovništva ne prate taj trend. U Srbiji su ugroženi čak i zaposleni radnici čije su zarade neredovne ili primaju minimalac. Radnik sve više postaje trošak za poslodavca, na njega se sve manje gleda kao na ljudsko biće a sve više kao na robu. Statistika svakako ne znači ništa ugroženim građanima, već daje zadatak svima nama da uradimo nešto kako bi barem malo olakšali život našim sugrađanima. U današnjim teškim vremenima, neophodno je sprovođenje socijalne pravde prema onima koji su ostali bez posla i čije su porodice na ivici egzistencije. Društvo treba da se solidariše i da pokaže odgovornost prema ovim najugorženijim i najranjivijim grupama stanovništva koji ne mogu rešiti svoje osnovne egzistencijalne probleme bez pomoći šire društvene zajednice. Zbog toga je borba za jednaka prava za sve, borba za budućnost, kako bi se smanjile socijalne razlike između društvenih grupa i obezbedila socijalna pravda kako bi svi građani imali uslove da žive dostojanstveno.
Na današnji dan Savez samostalnih sindikata Vojvodine apeluje da je krajnje vreme da se preduzmu sve potrebne mere kako bi stanovništvo Srbije izašlo iz opšte bede i siromaštva. Vlada mora da se ozbiljnije posveti rešavnju problema siromaštva koji poprima ozbiljne razmere u našoj zemlji, da inovira Strategiju za borbu protiv siromaštva i da se uhvati u koštac sa ovim ozbiljnim problemom. Zalažemo se za otvoreno društvo koje je zasnovano na društvenoj jednakosti i poštovanju ljudskih prava i sloboda. Borimo se za socijalni model baziran na zajedničkim vrednostima kao što su solidarnost, kohezija, jednake mogućnosti za sve i borbu protiv svih oblika diskriminacije. Socijalna pravda i ljudsko dostojanstvo moraju imati prioritet pred interesima kapitala!
Prosečna potrošačka korpa u decembru koštala 65.025 dinara
19. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Za pokriće prosečne potrošačke korpe u Srbiji u decembru prošle godine bilo je potrebno 1,28 prosečnih zarada, odnosno 65.025 dinara, a za pokriće minimalne bilo je dovoljno 0,67 prosečne zarade, ili 33.919 dinara, prema analizi Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.
Prosečna decembarska potrošačka korpa bila je skuplja za 0,49 odsto, ili 318,9 dinara u odnosu na prethodni mesec, dok je minimalna koštala 0,28 odsto više, ili 268 dinara nego u novembru. U novembru je za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno 1,47 prosečnih zarada a za pokriće minimalne 0,77 prosečne zarade. Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade i prosečne i minimalne potrošačke korpe minulog decembra, kako se navodi u analiyi ministarstva, bila je veća, zahvaljujući pre svega povećanju prosečne mesečne neto zarade.
Opširnije...
O MINIMALCU PONOVO ODLUČUJE VLADA
18. februar 2014.
Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije na sednici nije doneo odluku o visini minimalne zarade zbog različitih stavova poslodavaca i sindikata, tako da je odlučeno da Vlada Srbije, u skladu sa zakonom, donese odluku o visini minimalne zarade za period januar-jun 2014. godine.
Socijalno-ekonomski savet, čijoj je sednici predsedavao predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, ocenio je da radna grupa što pre treba da okonča rad na izradi Nacrta zakona o radu.
Održana zajednička sednica Pokrajinskog saveta za zapošljavanje i Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta
14. februar 2014.
 U sredu, 12. februara 2014. godine, u Skupštini AP Vojvodine, održana je zajednička sednica Pokrajinskog saveta za zapošljavanje i Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta. Pre zajedničke sednice, održan je Kolegijum Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, gde su dogovorene aktivnosti za 2014. godinu.
Na sednici je razmotren predlog Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini za 2014. godinu i izveštaj o radu Pokrajinskog sekretarijata za privredu za 2013. godinu. Članovi Pokrajinskog saveta za zapošljavanje su dali pozitivno mišljenje o predlogu Akcionog plana. Prema podacima iz Akcionog plana, u Vojvodini je u decembru 2013. godine, bilo evidentirano 199.770 nezaposlenih lica, što je za 1.186 lica manje nego u decembru 2012. godine. Ukupan broj zaposlenih, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra 2013. godine, u Vojvodini je bio 612.516 lica, što predstavlja povećanje za 31.086 lica, odnosno 5,3 odsto više u odnosu na isti period 2012. godine. Akcioni plan zapošljavanja biće upućen Vladi AP Vojvodine na usvajanje, nakon čega će se inicirati da i lokalne samouprave usvoje svoje planove, kako bi se sprovela realizacija aktivnih mera zapošljavanja i uticalo na poboljšanje stanja u ovoj sferi. Prioriteti ovih mera su očuvanje postojećih i podrška otvaranju novih radnih mesta, veće ulaganje u ljudske resurse poboljšanjem obrazovanja, kao i obuka i promovisanje socijalne inkluzije i jednakih mogućnosti na tržištu rada.
Nakon zajedničke sednice, održana je 9. sednica Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, na kojoj je usvojena Odluka o dodeli finansijskih sredstava socijalnim partnerima za 2014. godinu. Reč je o sredstavima koja su opredeljena socijalnim partnerima, članicama Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, u svrhu podizanja ukupnih kapaciteta socijalnih partnera za njihovo učešće u tripartitnom socijalnom dijalogu na pokrajinskom nivou i na nivou lokalnih samouprava, kao i socijalnog dijaloga na nivou privrednih subjekata na teritoriji Vojvodine.
Radnička prava sve ugroženija
14. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Sindikati u regionu treba da se ujedine protiv izmena radnog zakonodavstva i donošenja zakona koji nisu u interesu građana, ocenjeno je u Beogradu. Na konferenciji za novinare u Savezu samostalnih sindikata Srbije, povodom dvodnevnog međunarodnog sindikalnog skupa koji je juče počeo u Beogradu, rečeno je da promene u radnom zakonodavstvu u regionu prete da ugroze neka od osnovnih prava zaposlenih.
Predsednik ŠŠ-a Ljubisav Orbović kazao je na konferenciji za novinare da nemiri u regionu zbog nezadovoljstva radnika jačaju mnogo brže nego što se očekivalo. "Ljudi više nisu spremni da trpe i jedini preostali način je ekstremno iskazivanje nezadovoljstva" – kazao je on. – Ogroman broj ljudi je u teškoj situaciji, bez perspektive, bez budućnosti.
Opširnije...
ODRŽANA SEDNICA PREDSEDNIŠTVA SEKCIJE ŽENA
SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE
13. februar 2014.
 Dana 13. februara 2014. godine u Novom Sadu održana je 4. sednica Predsedništva Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, na kojoj je glavna tema bio dogovor o aktivnostima povodom obeležavanja 8. marta.
Međunarodni dan žena, Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata sprovodiće u sindikatima i pri većima i povereništvima za koje su formirane. Organizovaće se tribine na temu prava i problema sa kojima se žene susreću na radu i izvan njega, izložbe radova članica, večeri poezije i druge aktivnosti kojima se afirmišu žene - članice SSSV.
Predsedništvo Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine informisano je da je aktivnost projektnog tima Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine na realizaciji istraživačkog projekta o položaju žena u DKMT regionu u fazi obrade podataka prikupljenih iz svih regiona. Saradnju između sekcija žena u okviru regiona Dunav – Kriš – Moriš – Tisa u toku 2014. godine vodiće Sekcija žena iz Rumunije. I u tekućoj godini nastavljaju se aktivnosti u sklopu zajedničkog projekta koji realizuje Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine sa kolegama iz Sindikata LO iz Švedske. Tako će aktivistkinje i članice Sekcije žena biti u prilici da učestvuju u radu dva seminara i vode akcije na realizaciji zacrtanih ciljeva. Na sednici je dogovoreno i organizovanje kampanje za poboljšanje uslova za očuvanje i unapređenje ženskog zdravlja.
Bivši radnici "Begeja" traže poništenje privatizacije
13. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Mada je pre godinu dana proglašen bankrot zrenjaninskog brodogradilišta "Begej", bivši radnici i akcionari nadaju se njegovom oporavku. Oni tvrde da su prevareni i izigrani prilikom prodaje fabrike holandskom kupcu i zato sada traže preispitivanje dosadašnjeg poslovanja i poništavanje privatizacije. - Brojne dokaze o malverazcijama u privatizaciji i stečajevima "Begeja", a bila su ih tri, dostavili smo tužilaštvu i policiji. Zahtevamo veštačenja i da se utvrdi gde je nestala sva pokretna i nepokretna imovina brodogradilišta – kaže za "Dnevnik" zastupnik akcionara i bivši direktor Milan Višnjić.
Nedaće "Begeja" započele su krajem 90-tih kada je, zbog neizmirenog kredita, Vojvođanska banka preuzela upravljanje firmom. Mada su u tom trenutku građena tri broda za Norvešku u vrednosti od 30 miliona maraka, banka je pokrenula stečaj zbog duga od 109 miliona dinara. Za godinu dana, međutim, on je narastao na 927 miliona.
Opširnije: 
Zahtevi za proveru privatizacije "Milana Vidaka"
13. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Nekoliko desetina radnika i akcionara nekadašnjeg preduzeća "Milan Vidak", sadašnjeg "Asko Vidak", protestvovalo je juče ispred Apelacionog suda. Ovo je nastavak višenedeljnih protesta zbog, kako navode radnici, sporne privatizacije, zbog stopiranja proizvodnje, nepovezanog radnog staža i neisplaćenih zarada.
- Protestvovali smo ispred našeg preduzeća u Futogu, ali niko od nadležnih nije hteo da nam se obrati, pa smo se odlučili da premestimo skup ovde. Planirali smo da blokiramo magistralni put Bačka Palanka - Novi Sad, ali smo odustali od toga jer nismo hteli da stvaramo probleme građanima koji koriste tu saobraćajnicu - navodi jedan od radnika Mirko Simić - Mi tražimo da se proveri privatizacija i da se time pozabavi tužilaštvo u Beogradu, jer smo ubeđeni da u tim radnjama ima velikih nepravilnosti. Hoćemo da skrenemo pažnju nadležnima da ćemo istrajati u našim zahtevima i da nam se moraju obratiti i reći nam šta se dešava sa nama i zašto nestaje naša pokretna i nepokretna imovina i zašto određenim ljudima nije povezan radni staž.
Opširnije:
Sindikati komunalaca traže bržu reorganizaciju
13. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Sindikati u javno komunalnim preduzećima "Gradsko zelenilo", "Čistoća" i Spens najavili su proteste ukoliko se na sastanku u petak s gradonačelnikom Milošem Vučevićem ne nađe zajednički jezik da je u preduzećima čiji je osnivač Grad neophodana što brža reorganizacija ne bi li se sačuvala osnovna delatnost preduzeća i kako bi zarade zaposlenima postale redovne. Sada u ovim firmama zaposleni čekaju na decembarski lični dohodak iz 2013. godine, a deo plate za 12. mesec od lane nije primljen ni u JKP "Lisje". Pre neki dan decembarski lični dohodak su dobili u "Putu" dok je prekjuče minimalac u kešu za januar ove godine isplaćen u JKP "Stan" u kojem je zaposlenima izostao oktobarski i novembarski lični dohodak iz 2013 godine.
Predsednik Gradskog odbora sindikata zaposlenih u stambeno komunalnoj delatnosti Zoran Radoavljević kaže da su pregovori put da se preduzeća spasu ukoliko to zaista želi ova gradska vlast. "Sindikatima nije cilj da firme koje su u javnom interesu ne rade, ali se mora naći prava mera - kazao je Radosavljević i naveo primer iz "Gradskog zelenila" gde je pre nekoliko meseci otpočeo socijalni dijalog između sindikata, menadžmenta i osnivača.
Opširnije:
Sindikati traže ocenu ustavnosti "solidarnog poreza"
13. februar 2014. / Izvor: Tanjug
 Sindikati obrazovanja, zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti i visokom obrazovanju traže da Ministarstvo finansija izmeni Pravilnik o primeni poreza na plate veće od 60.000 dinara, a od Ustavnog suda Srbije ocenu ustavnosti zakona kojim je "solidarni porez" propisan.
Mesec dana nakon početka naplate "solidarnog poreza", Sindikat zdravstva uputio je inicijativu za ocenu ustavnosti zakona Ustavnom sudu, a zahtev će takođe ovih dana uputiti i Sindikat obrazovanja Srbije, najavili su danas predstavnici sindikata na konferenciji za medije. Zakon koji propisuje oporezivanje zaposlenih u javnom sektoru sa platom većom od 60.000 dinara ne pravi velike uštede a diskriminiše zaposlene, ocenio je predsednik Sindikata zdravstva Zoran Savić i naveo da zaposleni u privatnom sektoru navodno primaju manje plate, a javna je tajna da većina privatnih poslodavaca u Srbiji prijavljuje minimalac a ostatak plate radnicima daje "na ruke". On je rekao, da ukoliko je država želela da zaista primeni "solidarni porez", onda je to trebalo da se primeni na sve zaposlene, i u javnom i u privatnom sektoru, ali u manjem procentu od onog koji je sada propisan. Pravilnikom o primeni "solidarnog poreza" propisano je da se ne oporezuju mesečne plate, već zbir neto zarade i drugih primanja isplaćenih u mesecu, istakao je Savić.
Opširnije: 
Peconi "Vital" i "Sunce" izdao u zakup
12. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 Dve nekad najveće fabrike ulja u Srbiji, vrbaski "Vital" i somborsko "Sunce", kao i njihove radnike, spasli su zakupci. Uljare u vlasništvu poslovnog sistema "Invej" Predraga Rankovića Peconija, nakon silnih problema u poslovanju, pa čak i lanjskog potpunog obustavljanja proizvodnje u Somboru, stale su na noge i opstale. Barem za sada. "Vital" je u ovoj sezoni prerade uljarica u zakup uzela novosadska kompanija "Promist", a "Sunce" novobečejska kompanija "Žitoprerada".
Dugo se spekulisalo o tome da će vrbaska i somborska uljara biti prodate, licitiralo se imenima kupaca, a po "Dnevnikovim" informacijama, ovih dana se ponovo ozbiljno pregovaralo o prodaji "Sunca". Međutim, to nam u "Inveju" nije potvrđeno. Rečeno nam je jedino da je kompanija "Promist" strateški partner "Vitalu", a "Žitoprerada" "Suncu", to jest da sada obavljaju zajednički posao.
Kako se može videti na internet-sajtu "Žitoprerade", koja prerađuje suncokret u "Suncu", to preduzeće bavi se uvozom, izvozom i posredovanjem u međunarodnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima, te skladištenjem, sušenjem, prodajom semenske robe, veštačkih đubriva... Podsetimo, fabrika u Somboru prošle godine neko vreme nije ni radila, a jesen 2012. godine zaposleni pamte po minimalcima, pretnjama otkazima, otpuštanjima bez otpremnine i nepristojnim ponudama poslodavca da svakodnevno putuju pedesetak kilometara na posao u Vrbas ako već žele da zadrže radno mesto. Od lanjske žetve, ponovo je u "Suncu" pokrenuta prerada, i to u punom kapacitetu, što je oko 100.000 tona suncokreta. Uljara u Vrbasu bila je takođe u velikim problemima, a sada radi punom parom. Novosadski "Promist" je, naime, ugovorio zakup na tri godine i proizvodnja ulja je nastavljena. Posao je u startu dobilo 40 radnika.
Opširnije:
Kreće se od cilja
12. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 – Radna grupa za izmene Zakona o radu održaće u četvrtak, 13. februara, novi sastanak, na kojem će, kako se očekuje, biti dostavljen spisak svih članova koji će biti deo grupe, koju je odredila Vlada Srbije – izjavio je Tanjugu potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
On je rekao da je na prvom sastanku nove Radne grupe 3. februara dogovoreno da se njeni članovi ubuduće sastaju jednom nedeljno da bi se detaljno razmotrilo koje odredbe važećeg zakona je potrebno menjati. "Taj sastanak je bio "više operativan" i nije bilo reči o konkretnim izmenama" – naveo je Mihajlović. On je dodao da predstavnici sindikata očekuju od predstavnika Ministarstva rada da iznesu stav šta je cilj i koji su konkretni razlozi menjanja zakona da bi se utvrdilo koje odredbe treba promeniti.
– Očekujemo i da nam se formalno dostavi spisak članova koje je Vlada odredila da budu u Radnoj grupi – rekao je Mihajlović, dodajući da je plan da se članovi Radne grupe ubuduće sastaju svakog četvrtka. Radna grupa, koju bi trebalo da čine predstavnici Vlade, sindikata i poslodavaca, trebalo bi da odluči da li će se ići na izmene Zakona o radu ili će biti donet novi zakon. Cilj je da se do 1. maja pripremi nacrt zakona, a da se on donese do 30. juna.
Opširnije:
Sindikatima podrška iz Evrope
7. februar 2014. / Izvor: Dnevnik
 – Evropska federacija radnika građevinarstva i drveta podržava aktivnosti sindikata u Srbiji u borbi za radnička prava, socijalni dijalog i konsenzus u pregovorima o Zakonu o radu – izjavio je generalni sekretar te organizacije Sem Hagen.
– Socijalni dijalog mora da postoji i kada Srbija uđe u EU. Nacionalni socijalni dijalog mora imati mehanizam i biti sposoban da zaštiti prava radnika – istakao je Hagen na konferenciji na temu "Ocena stanja socijalnog dijaloga u EU i Srbiji", održanoj u Beogradu.
On je dodao da je zabrinut što socijalnog dijaloga u Srbiji u proteklom periodu nije bilo. Generalna sekretarka Evropskog centra za radnička pitanja (EZA) Rozita Gobefit ocenila je da u Srbiji ima mnogo zloupotreba prava radnika, navodeći da je u evropskim zemljama nezamislivo da se radnicima ne isplaćuje zarada po nekoliko meseci. Po njenom mišljenju, zabrinjavajući je i nemali procenat neformalnog rada u Srbiji, kao i velika korupcija. Predstavnik Sindikata građevinarstva i energije Belgije Tom Deleu istakao je da je "neoliberalni napad" prisutan u Srbiji, ali i u većini zemalja EU jer svi pokušavaju da teret krize naplate preko radnika.
Opširnije:
Solidarni porez plaćaju i oni sa minimalcem!
7. 2. 2014. / Izvor: Tanjug |
 Pravilnik o solidarnom porezu na zarade veće od 60.000 dinara u javnom sektoru pogodiće i zaposlene sa minimalcem, ukoliko im plata kasni. Takođe, biće umanjenje i zaostale naknade za trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo, kao i zarade u preduzećima u restrukturiranju, upozorio je danas Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije. "Nakaradnim navedenim propisima biće dodatno kažnjavani svi zaposleni koji primaju neredovno zaradu, odnosno ukoliko se zaostale zarade (dve, tri ili više) prime u istom mesecu", navodi se u saopštenju tog sindikata.
Na osnovu izmena i dopuna Pravilnika o načinu umanjivanja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru od dana 29. januara, dodaje se dalje, zaposleni u zdravstvu će u februaru platiti solidarni porez, iako im je mesečna zarada ne samo znatno niža od 60.000 dinara, već je manja i od prosečne plate u Srbiji. Kako su objasnili u sindikatu, mnogi zaposleni u zdravstvu nisu primili akontaciju za januar 2014. godine, pa će im cela januarska zarada biti isplaćena u februaru a pošto će im biti uplaćena i akontacija za februar ukupna suma će preći cenzus od 60.000,00 dinara, tako da će im zarada biti umanjena za 20 odsto, koliko iznosi stopa "solidarnog" poreza.
Opširnije:
 |
7. februar 2014.
Neradni dani u februaru 2014. godine |
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", br. 43/01, 101/07 i 92/11) državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje - Dan državnosti Republike Srbije. Dan državnosti Republike Srbije se slavi 15. februara, međutim, zbog tog praznika, 15. i 16. februar se, u skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima, praznuje neradno. Zakonom je propisano da "ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana". Kako 16. februar 2014. godine pada u nedelju, isti se prenosi na prvi radni dan - ponedeljak 17. februar 2014. godine.
Setenje – Dan državnosti Republike Srbije, je jedan od najbitnijih datuma u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Na dan 15. februara 1804. godine počeo je Prvi srpki ustanak protiv Otomanskog carstva, a na isti dan 1835. godine u Kragujevcu, Srbija je dobila prvi Ustav, koji se po verskom prazniku na koji je donet, zove Sretenjski ustav. To je bio jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.
 |
4. februar 2014.
Radna grupa počela da se bavi Zakonom o radu |
Prvi koraci ka izmeni Zakona o radu načinjeni su u ponedeljak na sastanku predstavnika Ministarstva rada i finansija, dva reprezentativna sindikata (SSSS i GS "Nezavisnost") i poslodavaca. Za pregovarački sto posle niza prozivki i zamerki sela je radna grupa, a dogovoreno je da se sastaju svakog četvrtka, kako bi se razmotrilo koje odredbe važećeg zakona je potrebno menjati.
Zoran Mihajlović, potpredsednik SSSS, rekao je da je prvi sastanak bio "više uopšten" i da nije bilo reči o konkretnim izmenama: "Tražili smo da Ministarstvo rada da konkretne razloge šta je svrha menjanja zakona".
Opširnije: 
|
