- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

ODRŽAN POKRAJINSKI ODBOR PRAVOSUDNIH ORGANA
10. nov. 2017. godine. Novi Sad

Šesta sednica Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Vojvodine održana je 10. novembra 2017. godine u Novom Sadu, na kojoj su članovi odbora razmatrali i analizirali aktuelno stanje u pravosuđu, materijalni i socijalni položaj članstva, te verifikovali mandat novog člana Pokrajinskog odbora.

Predsednik Pokrajinskog odbora, Vladimir Alfirović informisao je prisutne o sastanku u Ministarstvu pravde, koji je održan 18. oktobra 2017. godine na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije.  U ime Ministarstva pravde sastanku su prisustvovali Nela Kuburović, ministarka pravde, dr Milan Stevović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Dejan Carević, direktor Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, kao i Petar Rundić, šef kabineta, a u ime Sindikata pravosuđa Srbije prisutni su bili Slađanka Milošević, Vladimir Alfirović, Ivica Cvetković i Dragoljub Kuridža.
Otvorena pitanja bila su u vezi sa poboljšanjem materijalnog položaja zaposlenih i uslova rada, sa prioritetom da se zaposleni na određeno vreme prime u radni odnos, kao i da se nameštenicima koriguje koeficijent  za 0,25, te da im se isplati nameštenička nagrada. Naime, nameštenicima je ukinuta nameštenička nagrada, nemaju mogućnost napredovanja, i određene grupe nameštenika rade iste poslove kao i državni službenici a razlika u plati je velika, tako da su nameštenici demotivisani i diskriminisani. Ministarka pravde je obećala da će se prilikom izrade Budžeta za 2018. godinu založiti za više sredstava za nameštenike, odnosno za vraćanje namešteničke nagrade kao i poštovanje zakonskih odredbi u vezi sa napredovanjem.

Članovi odbora su se međusobno informisali o aktivnostima u svojim organizacijama, i konstatovano je izraženo kolektivno nezadovoljstvo. Donet je zaključak da Republički odbor uputi incijativu nadležnom ministarstvu, da se nameštenici VI  platne grupe sa srednjom stručnom spremom premeste u IV platnu grupu (po Uredbi o razvrstavnju nameštenika), da se isplati jednokratna pomoć za nameštenike VI platne grupe, kao i inicijativu za promenu statusa pravosudne straže.

Daleko je prosečna zarada od minimalne plate
14. nov 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Radnicima u Srbiji koji svakog meseca zarađuju minimalac do kraja ove godine zarada će biti obračunata po ceni radnog sata od 130 dinara.

Od početka naredne minimalna zarada biće viša za 10 odsto jer će se obračunavati po ceni minimalne satnice od 143 dinara. Zbog toga će minimalne zarade biti više za oko 2.000 dinara nego sada, ali će i dalje biti niska, a iznos neće dostići 60 odsto prosečne plate, za šta se zalaže Evropska konfederacija sindikata. Naime, i u mnogim zemaljama Evropske unije minimalne zarade su takođe niske, a očekuje se da će uskoro biti određen datum do kada će nacionalne minimalne zarade dostići barem 60 odsto prosečnih zarada, kako bi od nje moglo pristojno da se živi.  
Taj procenat učešća minimalne zarade u prosečnoj zaradi, po svemu sudeći će za radnike u Srbiji koji zarađuju minimalac, biti još dugo nedostižan. Naime, prosečna avgustovska plata u Srbiji bila je 47.720 dinara, odonosno oko 385 evra, a minimalna zarada od oko 22.500 dinara ili oko 185 evra, pokazuje da je procenat učešća minimalca u prosečnoj zaradi ispod 50 odsto, odnosno oko 48 odsto. Čak i uz povećanje minimalca za 10 odsto i iznos od oko 24.000 dinara,od početka sledeće godine, neće se ništa značajno promeniti, jer će i prosečne plate, pre svega zaposlenih u javnom sektoru, biti za toliko više.

Da će minimalna zarada i uz povećanje od 10 odsto u odnosu na sada važeću biti nedovoljno za pristojan život više puta su isticali u Savezu samostalnih sindikata Srbije, ukazujući da minimalna zarada pokriva tek oko 65 odsto minimalne potrošačke korpe što je pokazatelj životnog standarda velikog broja zaposlenih koji je primaju.  OPŠIRNIJE


Odoše šoferi za veće pare u evropske autobuse
9. nov 2017. godine. Izvor: Dnevnik

U Autotranspornom preduzeću Pančevo poslednjih godina problem je manjak vozača, a ukoliko se ovaj trend nastavi, preduzeće neće moći da odgovori zahtevima putnika, izjavio je Nebojša Gajić, direktor ATP-a. Objašnjava da je trend odlaska vozača i da je u poslednje vreme njih desetoro obavestilo upravu ATP-a za odlazak. Starosna struktura vozača je blizu 50 godina, a Gajić tvrdi da je teško zaposliti nove radnike.

Muku sa nedostatkom vozača muči i GSP Novi Sad, ali i prevoznici u Subotici, Kikindi i drugim vojvođanskim gradovima. Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u saobraćaju i vezama Vojvodine Miroslav Mihajlović, inače zaposlen u JGSP "Novi Sad", kaže za "Dnevnik" da je nestašica vozača prisutna već nekoliko godina , a pogotovo je došla do izražaja od kada je na snagu stupila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

Vozači masovno odlaze u inostranstvo zbog veće zarade, a mi čak nemamo ni pravo da umesto njih zaposlimo nove. Problem je i to što i nema slobodnih vozača koje bi primili u radni odnos. Primamo ih na određeno vreme, zamene za bolovanja i dovijamo se i krpimo kako znamo i umemo. Nestašica vozača jeste veliki problem i o tome smo obavestili nadležne u državi tražeći da se ukine zabrana zapošljavanja kada su oni u pitanju, ali još uvek ništa po tom pitanju nije urađeno. Ukazali smo i ranije, a ukazujemo i sada na problem zapošljavanja vozača, bez kojih gradsko saobraćajno preduzeće jednostavno ne može, kao što ne može ni bez mehaničara, kontrolora i onih zanimanja od kojih zavisi samo preduzeće. Nama treba barem jedna decenija da napravimo dobrog mehaničara, pa kad on ode narednih godina nemamo majstora koji će popravljati autobuse, kaže Mihajlović.

Naš sagovornik dodaje da su sadašnji vozači u gradskom saobraćaju premoreni, da rade bez slobodnih dana da bi ispoštovali putnike, te da je veliko pitanje dokle će tako moći. U GSP "Novi Sad" nije problem naći nove vozače, ali u preduzećima gde je plata 35.000 dinara mesečno jeste. Neće vozači za te pare da rade, jer u inostranstvu mogu da zarade nekoliko puta više. Kod nas dolaze na obuku i doškolovavanje, da steknu rutinu i kad sve to urade oni odlaze u inostranstvo. Mi smo im samo usputna stanica do Slovenije, Austrije, Češku, Italiju... Odlaze vozači na platu između 2.000 i 2.500 evra, a mi muku mučimo da nađemo nove, ističe Mihajlović.  OPŠIRNIJE


Lizing radnika, sezonci i bolovanja ne mogu po starom
11. nov 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević najavio je izmene Zakona o radu. Ministar Đorđević rekao je da Srbija želi da kreira budućnost i da će više ulagati u radnike i stvarati im bolje uslove za rad.

Ministar ističe da su srpski radnici marljivi i vredni i da investitori treba da im posvete više pažnje. Ipak i pored takve ocene najavljene izmene Zakona o radu neće se odnositi na veća prava radnika, jer poslodavci u Srbiji, a i strani investitori, smatraju da su ona sada "taman" skrojena po meri , već će u prvom redu njima biti uvedene kaznene odredbe kako bi Inspektorat za rad efikasnije radio na suzbijanju sive ekonomije.

"Za sada Zakon o radu u širem obimu neće se menjati. Izmene Zakona o radu, pratiće i izmena Zakona o socijalnom i penzonom osiguranju, koja će se sastojati u tome da će poslodavci morati da prijavljuju radnike odmah, a ne kao sada u roku od tri dana. Planirano je i donošenje seta zakona koji će regulisati iznajmljivanje radne snage, sezonske poslove i bolovanja", ukazao je Đorđević.

Socijalni partneri u socijalnom dijalogu – sindikati i poslodavci nisu upoznati sa najavnjenom izmenom Zakona o radu, jer se slažu u izjavi da o tome još nije bilo reči na Socijalno-ekonomskom savetu Srbije, ali su spremni da iznesu svoje mišljenje kada budu videli predlog Radne grupe za izmenu. I jedni i drugi imaju primedbe na postojeći Zakon o radu, ali smatraju da je o njima rano da govore, dok ne vide šta će država predložiti da se menja. Međutim, nesporno je za sve učesnike u socijalnom dijalogu da rad inspektora rada mora biti efikasniji i da to jeste način da se smanji siva ekonomija. OPŠIRNIJE


EVROPA I SRBIJA U BORBI ZA VEĆE MINIMALNE ZARADE
10. nov 2017. godine. Izvor: SSSS


Evropska unija treba da odredi datum do kada će nacionalne minimalne zarade, koje su isuviše niske, dostići barem 60 odsto od prosečne, kako bi od nje moglo pristojno da se živi.

"Očigledno je da se ovo ne može uraditi preko noći, ali treba postaviti cilј širom EU, a države članice treba da sednu sa sindikatima i poslodavcima da diskutuju o tome kako dotle stići i kada", izjavila je sekretar Evropske konfederacija sindikata (EKS) Ester Linč. 

Ta međunarodna organizacija je danas započela desetodnevnu akciju lobiranja I aktivnosti na društvenim mrežama EKS-a I evropskih sindikata, kako bi predloženi Evropski stub socijalnih prava bio usvojen na sastanku na vrhu EU, u Geteborgu 17. Novembra. 

U dokumentu EKS-a se navodi da su minimalne zarade toliko ispod zvaničnog praga niskih zarada u mnogo evropskih zemalјa da radnici ne mogu da žive od njih. 

Minimalna zarada u 10 zemalјa EU je 50 odsto ili ispod tog procenta nacionalne prosečne zarade, što jasno otežava onima sa minimalnom zaradom da žive od plate koju zarade. 

Pojedine države EU, poput Rumunije I Bugarske, imaju tako niske zarade da su minimalne bliže 2/3 nacionalne prosečne zarade, a da nisu dovolјne za život, navodi se u dokumentu EKS-a, koji insistira da se one povećaju kao deo akcionog plana za sprovođenje Evropskog stuba socijalnih prava. 

Pridruživši se zahtevima evropskih sindikata, Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva minimalne plate koje osiguravaju dostojanstven standard života ljudi u Srbiji. 

U Srbiji u 2017. godini minimalna zarada iznosi 22.620 dinara ili 184 evra. 

Učešće minimalne zarade u prosečnoj neto zaradi (47.220 dinara ili 384 evra ) iznosi 47,9 odsto. 

Da bi minimalna zarada dostigla 60 odsto prosečne neto zarade (28.332 dinara ili 230 evra), trebalo bi da se poveća za 20 odsto ili za 46 evra. 

Prosečna mesečna minimalna cena rada za 2017. godinu pokrivala je svega 62,78 odsto minimalne potrošačke korpe za mesec maj 2017. godine (36.031,09 dinar), drugim rečima, za kupovinu minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,59 minimalnih zarada. 

Nakon velikog zalaganja Saveza samostalnih sindikata Srbije u Socijalno ekonomskom savetu, konsenzusom socijalnih partnera, utvrđena je nova minimalna cena rada za 2018. Godinu u visini 143 dinara, što u odnosu na minimalnu cenu rada za ovu godinu čini povećanje od 10 odsto. 

Ni to, nažalost, nije dovoljno za pristojan život građana, zbog čega će SSSS nastaviti da se bori da minimalne zarade budu izuzetak, a ne pravilo u mnogim preduzećima širom Srbije.


Gazdama olakšica, a radnicima mora povišica
10. nov 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Srpska premijerka Ana Brnabić najavila je da će do kraja godine biti doneta mera o povećanju neoporezivog dela zarada, koja će se primenjivati od 1. januara naredne godine. Nije mogla da kaže za koliko će se povećati neoporezivi deo zarada, ali je objasnila da će to rasteretiti poslodavce i da će se videti da li će oni više prijavljivati radnike odnosno kakvi će biti efekti te mere. 
Kako su poslodavci upravo to tražili, pa čak i uslovili povećanje minimalne zarade za 10 odsto od početka naredne godine, za očekivati je ne samo da se poveća broj prijavljenih radnika koji sada rade na crno, već i da sadašnji zaposleni osete u svom džepu mere države o povećanju neoporezivog dela zarada. Tim pre što  je nedavno  i Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, izjavio da bilo koje rasterećenje privrede ostavlja prostor za povećanje zarada.
Kada dođe do povećanja neoporezivog dela zarade, nesporno je, gazde će morati radnicima izdati nove ugovore o radu ili anekse postojećih . Međutim, u tim novim dokumentima ne mora zarada zaposlenih neminovno porasti za onoliko procenata za koliko država poveća neoporezivi deo zarada.

Od bruto do neto zarade

Šta može doneti povećanje neoporezivog dela zarada u praksi može se videti na primeru bruto zarade od 50.000 dinara sa porezima i doprinosima. Sada se od tog iznosa oduzme 11.790 dinara, koliko je trenutno neoporezivi deo zarada, pa je osnovica za obračun 38.210 dinara. Na tu osnovicu računa se porez na zarade koji iznosi 10 odsto, pa se onda na ime poreza od plate odbija 3.831 dinar. Kada se sve to odbije, znači od onih 38.210 dinara oduzme se 3.831 dinar, ostane 36.179 dinara i to je neto zarada radnika.  Ukoliko bi se neoporezivi deo zarade povećao, onda bi osnovica za obračun bila manja pa bi samim tim neto plata bila veća. OPŠIRNIJE


Poslodavci traže smanjenje nameta da podignu zarade
6. nov 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Minimalna cena rada puževim korakom se periodično usklađuje kroz dijalog, a kod velikog broja poslodavaca nije samo polazna osnova za isplatu, već konačni iznos plate.

"Minimalna cena rada treba da bude samo kratkotrajna zaštitna mera, socijalna kategorija, ali znam da u praksi nije tako", kaže Janko Tušjak, poverenik Veća samostalnih sindikata u Odžacima. Prema njegovim rečima, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, utvrđuju se razlozi donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade. Po isteku od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade, poslodavac je dužan da obavesti sindikat o razlozima nastavka isplate minimalne zarade. 

Poznato je da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350 000 radnika, a ta praksa je veoma izražena i u odžačkoj opštini.
"Privreda je kod nas toliko opterećena visokim porezima i doprinosima na zarade, raznim fiskalnim i parafiskalnim opterećenjima. Takav privredni ambijent ne pogoduje ni poslodavcima ni zaposlenima. Imamo obećanje ministra finansija, da će neoporezivi deo zarade, koji sada iznosi 11. 790. dinara, biti uvećan, što je jedan od zahteva Samostalnog sindikata", potvrđuje Janko Tušjak i najavljuje formiranje Socijalno ekonomskog saveta u odžačkoj opštini. OPŠIRNIJE


ZNANjE OTVARA SVA VRATA
2-3. nov. 2017. godine, Novi Sad

Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Vojvodine je 2. i 3. novembra u Novom Sadu, u saradnji sa Sindikatom LO Zapadna Švedska i uz podršku Međunarodnog centra „Olof Palme“, održala seminar posvećen veštini javnog nastupa pod nazivom „Ovako više ne ide“.
Skoro 40 članova Sekcije mladih SSSV bilo je u prilici da kroz odlično osmišljenu obuku predavača Boška Petrova nauči i unapredi svoj javni nastup i tako se osposobi za kvalitetno predstavljanje sindikata u javnosti i efikasno širenje sindikalnih ideja.
U drugom delu seminara, najvredniji mladi sindikalci predstavili su sindikalne aktivnosti koje su osmislili i realizovali tokom 2017. godine. 
Sekcija mladih za grad Novi Sad i opštine je tokom maja i juna, za skoro 40 mladih članova sindikata iz svih grana i delatnosti, organizovala predavanja o radnom zakonodavstvu i javnom nastupu. 
Mladi sindikalci iz Sente i Kikinde ispričali su kako su organizovali „Sportski dan na Tisi“, tokom kojeg se preko 40 mladih sindikalaca sa tog područja oprobalo u pikadu, odbojci na pesku i drugim zanimljivim aktivnostima, uz istovremeno aktivno promovisanje sindikata. 
Tokom mini tribine održane u oktobru u Sremskoj Mitrovici, mladi sindikalni aktivisti su razgovarali o istoriji nastanka radničkog pokreta i sindikata, a neki od njih su ispričali sa kojim su se izazovima sreli u procesu organizovanja sindikalne organizacije u svojoj firmi.
Više od 20 učenika završnih razreda Srednje stručne škole „4. jul“ u Vrbasu je u oktobru ostvarilo prvi susret sa sindikatom preko mladih sindikalaca iz Bečeja, Bačke Topole i Vrbasa. Naši mladi aktivisti su uspeli da za jedan školski čas, na zanimljiv i duhovit način, zainteresuju buduće radnike za radnička prava i sindikalno organizovanje, čime se ostvaruju pretpostavke za obnavljanje i opstanak sindikalnog pokreta kod nas.

 


Radnici 20 novosadskih firmi od države će tražiti zaostale plate
2. nov 2017. godine. Izvor: 021.rs

Udruženje bivših radnika fabrika u stečaju "Solidarnost" počelo je s Gradskim većem Saveza samostalnih sindikata Novog Sada da evidentira nekadašnje zaposlene u preduzećima u društvenoj i državnoj svojini kod kojih je otvoren ili okončan stečaj, da bi pokrenuli postupak i naplatili od države potraživanja.
Da bi ostvarili pravo na neisplaćene zarade s obračunatom kamatom, bivši zaposleni treba da potražuju novac od preduzeća u kojem je stečaj pokrenut ili okončan u poslednje najmanje tri godine.
Predsednik "Solidarnosti" Danilo Obradović ističe da se ta akcija ne odnosi na radnike iz neuspelih privatizovanih preduzeća koji posle stečaja nisu namirili svoja potraživanja. "Treba da nam se jave samo nekadašnji radnici firmi u kojima nije bilo vlasničke transformacije pa su kao državne ili društvene otišle u stečaj", kaže Obradović. On dodaje da nameravaju da animiraju i nekadašnje radnike iz državnih i društvenih preduzeća u stečaju u opštinama u celoj Srbiji i kada se na području jedne opštine za svakog pojedinca prikupi dokumentacija, Udruženje će uputiti predlog Ustavnom sudu da bi potvrdio da su presude izvršne i s tom potvrdom obratiće se Vladi Srbije.
Predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimir Gvozdenović kaže da u Srbiji ima oko 100.000 radnika koji godinama čekaju da dobiju neisplaćene zarade.
Prijavljivanje do 27. decembra
 Bivši zaposleni s područja opština Novi Sad, Srbobran, Žabalj, Beočin, Sremski Karlovci i Temerin dokumentaciju mogu predati radnim danima od 11 do 14 časova, na prijavnici Radničkog doma na Bulevaru Mihajla Pupina 24. OPŠIRNIJE


„BROJNE SU TEME KOJE MUČE ŽENE“
27-28. okt. 2017. godine, Novi Sad

Sekcija žena SSS Vojvodine, u okviru projekta „Zajedno smo jači“ u partnerstvu sa sindikatom LO Zapadna Švedska i pod pokroviteljstvom Olof Palme Centra, održala je seminar od 27 - 28. oktobra u Novom Sadu.

Tema seminara je bilo izveštavanje o realizaciji ranije zacrtanih zadataka i ciljeva te su analizirane aktivnosti sekcija žena po pitanju i problemima samohranih roditelja, nasilja u porodici, očuvanja ženskog zdravlja i promocije porodice i značaja podrške porodici svakoj zaposlenoj ženi za njen angažman u sindikatu. Opšti zaključak je da je neophodno nastaviti aktivnosti na edukaciji sindikalki o navedenim temama kako bi bile u mogućnosti da prepoznaju probleme, utiču na njihovo rešavanje i ugrađivanje u sva akta koja se donose.

Obuku na temu Sindikat i javni nastup i instrumenti javnog nastupa, uz aktivni radioničarski rad, realizovao je Boško Petrov, stručni saradnik za informisanje u SSS grada Novog Sada i opština pri čemu su učesnice dodatno osposobljene za javne nastupe i prezentovanje svojih aktivnosti, kako članstvu, tako i medijima.

Od značaja za dalji rad Sekcije, i dalju saradnju, bilo je i predstavljanje projekta „Svi smo jednaki“ - rodna ravnopravnost koju sprovodi SSS Kragujevac. Tako su predstavnici projektnog tima, Jugoslav Ristić, Slavica Stepović i Milanka Stevović, informisale učesnice seminara o aktivnostima koje se vode u okviru ovog projekta, rezultatima postignutim u prethodnom periodu te pokazateljima koji ukazuju na potrebu konstantnih aktivnosti na poboljšanju položaja žena u društvu, na radnom mestu i u sindikatu, a sve pod sloganom „Svi smo jednaki“.


OKRUGLI STO O PORODIČNOM NASILJU
24. okt. 2017. godine, Ruma

Sekcija žena SSS Veća opštine Ruma sprovela je anketu o nasilju u porodici i tim povodom organizovala okrugli sto. Rezultati ankete su pokazali da 14% anketiranih trpe i fizičko i psihičko nasilje i to više puta ili često i u 50% slučajeva žene su bile veoma teško fizički povredjene. Upozoravajući je podatak da su u 75% slučajeva deca redovno svedoci nasilja u porodici. U 70% slučajeva žene nisu tražile nikakvu pomoć, dok je 8% tražilo pomoć psihologa, 22% je tražilo pomoć policije. Pozitivno je to da je u 60% slučajeva nasilje prestalo nakon pomoći stručnog lica ili intervencije policije. Najčešći razlozi nasilja u porodici su: u 40% slučajeva alkohol, 40% ljubomora, 12% i jedno i drugo, 8% neki drugi razlozi.
Zaključci ankete i okruglog stola su da se žene i dalje ustručavaju da pričaju, da glasno kažu da imaju problem, jer ni sebi ne smeju da priznaju da je to taj problem-nasilje u porodici. Ipak raduje da su neke žene iskreno i hrabro bar rekle odakle im povrede, te i da je nakon intervencije stručnog lica ili policije bar fizičko nasilje prestalo. Većinom su informisane o zakonu koji ih štiti od nasilnika, ali ni jedna od mnogih koje su preživele težu fizičku povredu nije ni pomislila na sigurnu kuću. Mnogo žena još ćuti, i to iz straha od osude okoline, zbog dece a najmanje zbog materijalnog stanja ili iz straha od recidiva ukoliko se obrate za pomoć.
Na osnovu ankete i diskusije konstatovano je da je potrebno raditi na edukaciji oba bračna supružnika kako bi shvatili da deci neće biti bolje ako prisustvuju nasilju i da su uz oba roditelja po svaku cenu, jer će taj model porodice imati kad budu formirali svoju porodicu te da postoje stručnjaci za porodične probleme koji im mogu pomoći. Zadatak Sekcija žena, pa i sindikata u celini je, da prepozna nasilje, edukuje svoje članice i pruži pomoć u svakom konkretnom slučaju jer su rezultati ankete upozoravajući.


Održan okrugli sto pod nazivom „Samohrani roditelj“!
26. okt. 2017. godine izvor: GRZ

U organizaciji Sekcije žena SSSS za grad Zrenjanin i opštine, 24.10.2017.godine, odrzan je okrugli sto u gradskom veću Sindikata, pod nazivom "Samohrani roditelj". Učesnici okruglog stola bili su predstavnici sindikata Jadranka Svirčev, predsednica Sekcije žena SSSS za grad Zrenjanin i Melanija Lojpur, Vesna Stankov iz Centra za socijalni rad i samohrani roditelj Radmila Velisavljev. U publici su bile prisutne članice sindikata i dosta sugrađana.
Tema je bila vrlo opširna, ali bitno je da se takve i pokreću i sve ima za cilj da se nešto mora menjati u Zakonu kako bi se se položaj samohranog roditelja poboljšao, rekla je Jadranka Svirčev, predsednica Sekcije zena SSSS za grad Zrenjanin. Ova neiscrpna tema je naišla na veliko interesovanje svih prisutnih. Povela se vrlo kvalitetna diskusija i svako od gostiju je pristupio temi sa svog aspekta. Ovo je jos jedna u nizu aktivnosti koje sprovodi sekcija zena za grad Zrenjanin i opštinu, dodala je na kraju razgovora, Jadranka Svirčev


Sekcija žena SSS Vojvodine i Udruženje „Atena“ iz Vrbasa organizovali okrugli sto o očuvanju ženskog zdravlja
25. okt 2017. godine.


Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Privredna komora Vojvodine potpisali Protokol o saradnji
23. okt. 2017. godine

Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Privredna komora Vojvodine potpisali su danas, u Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu, Protokol o saradnji.

U ime Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Protokol je potpisao predsednik Goran Milić, a u ime Privredne komore Vojvodine, predsednik Boško Vučurević. Ovim dokumentom su utvrđena ključna pitanja međusobne saradnje i način njenog ostvarivanja, u cilju unapređenja zajedničkih ciljeva – zaštite i unapređenja privrednog razvoja i poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih u Vojvodini i Srbiji.

Potpisnici Protokola su se usaglasili da se međusobna saradnja odnosi, pre svega, na zajednički nastup prema državnim i drugim nadležnim institucijama od interesa i za preduzeća i za zaposlene, razvoj i unapređivanje socijalnog dijaloga, unapređivanje sistema kolektivnih ugovora, međusobnu razmenu informacija u vezi sa položajem preduzeća, članica Privredne komore Vojvodine i pitanjima iz oblasti rada i radnih odnosa. Takođe, zajednički će se raditi na podsticanje saradnje između komorskih udruženja i granskih sindikata Vojvodine, podsticanje regionalnog razvoja, pripremi i učešću u zajedničkim projektima, kao i na drugim pitanjima od zajedničkog interesa.

Svečanom potpisivanju Protokola prisustvovali su i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština Vladimir Gvozdenović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Tomislav Stajić i šef kabineta predsednika Privredne komore Vojvodine, Maja Zdraveski.

Predsednik Milić je izrazio zadovoljstvo potpisivanjem ovog sporazuma i naglasio da je ova saradnja proizašla iz zajedničke namere da se unapredi međusobna saradnja i podrška između dve institucije koja je od velikog značaja kako za privrednike, tako i za zaposlene, a samim tim i za celu zajednicu. „U cilju postizanja balansa između različitih interesnih strana u socijalnom dijalogu, neophodni su kompromisi, a njih je moguće usaglasiti samo putem suštinskog socijalnog dijaloga. Ovaj sporazum svakako je jedan od važnih koraka ka ostvarivanju tog cilja“, rekao je Milić.

SINDIKALNI ČAS

Članovi Sekcije mladih SSSV, Jelena Vujačić, Oršolja Bača, Stefan Lopušina i Nemanja Karapandžić, juče su pred učenicima završnih razreda Srednje stručne škole „4. jul“ u Vrbasu održali čas posvećen sindikatu.
Naši mladi aktivisti su buduće pekare, bravare, industrijske farmaceute, prehrambene tehničare, mašinske tehničare, na zabavan i duhovit način, uveli u svet radničkog pokreta i sindikalizma.
Tokom predavanja, srednjoškolci su imali priliku da saznaju kad je i zašto nastao radnički pokret, zbog čega postoji sindikat, koja su osnovna prava radnika, kako su organizovani mladi u sindikatu i još mnogo zanimljivim informacija koje će im koristiti kad zvanično uđu u svet rada.
Sekcija mladih SSSV planira da nastavi sa širenjem sindikalnih ideja među našim mladim sugrađanima, a sledeći sindikalni čas biće održan u Bačkoj Topoli.


PRIBLIŽAVANJE SINDIKATA MLADIMA
20. okt. 2017. godine izvor: okonas.info

Članovi Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Vojvodine održali su u Vrbasu predavanje o istoriji sindikalizma, radnim pravima i važnosti sindikalog organizovanja učenicima SSŠ „4. juli“.  Oni su srednjoškolce, kao buduće zaposlene, upoznali sa potencijalnim poteškoćama koje ih mogu zadesiti tokom radnog odnosa i preventivom koju predstavlja članstvo u sindikatu i radnička solidarnost. Podsetili su ih na bitne datume u osvajanju radničkih sloboda, poput 1. maja ili 8. marta, a odgovarali su i na pitanja koja su im učenici postavljali.

Učenicima su podelili blokčiće i druge promotivne materijale, a predavači su bili mladi iz Bačke Topole, Bečeja i Vrbasa. Njihovo predavanje deo je šireg programa propagiranja sindikalnog aktivizma među mladima koje se sprovodi širom Vojvodine kroz edukativne, sportske, kulturne i slične sadržaje. OPŠIRNIJE


SEDNICA VEĆA SSSV ODRŽANA U ETNO SELU VRHPOLJE
20. okt. 2017. godine

Na 13. sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, održanoj 16. oktobra 2017. godine u Vrhpolju, članovi Veća su, između ostalog, razmatrali organizovanje Radničko sportske olimpijade, aktivnosti povodom realizacije projekata, kao i druga pitanja od značaja za rad i delovanje sindikata. Predsednik SSSV Goran Milić je ukazao na okolnosti i izvesne nelogičnosti vezane za organizovanje Sportske olimpijade radnika Vojvodine, čija tradicija organizovanja u okviru SSSV traje već 44 godine. Naime, usvajanjem novog Zakona o sportu, značajno su izmenjeni način i procedura organizovanja Olimpijade, tako da je SSSV sada samo pridruženi član ove organizacije, dok je nosilac aktivnosti Savez Sport za sve Vojvodine. Članovi Veća SSSV su izrazili nezadovoljstvo zbog promenjenog statusa Sindikata u organizaciji Olimpijade, i jednoglasno su deneli zaključak da Sportska olimpijada radnika Vojvodine ostane „brend“ SSSV. U tom cilju potrebno je krenuti sa pripremama za sledeću Olimpijadu, održati sastanak sa predsednikom Saveza sporta za sve Vojvodine, kao i podneti zahtev Zavodu za intelektualnu svojinu RS za zaštitu Sportske olimpijade radnika Vojvodine.

U drugom delu sednice najveća pažnja bila je posvećena aktivnostima kontinuirane edukacije članstva, a pored članova Veća SSSV, prisustvovali su i predsednik i sekretar SSSS, Ljubisav Orbović i Zoran Mihajlović. Istaknuto je da se uspešno realizuju planovi edukacije članstva u okviru projekata, zahvaljujući podršci švedskog sindikata LO – Zapadna Švedska, Olof Palme Centra, kao i sopstvenim kadrovskim potencijalima. Predstavljene su aktivnosti i kampanje Sekcije žena i Sekcije mladih SSSV kojima je pružena samostalnost u obavljanju aktivnosti u cilju organizovanja i uključivanja novih članova, unapređenja njihovih komunikacijskih sposobnosti i veština pregovaranja i sticanje znanja i iskustva iz oblasti radnog zakonodavstva.

U otvorenoj komunikaciji i diskusiji istaknut je problem malog broja žena u organima Samostalnog sindikata, kao i malog broja mladih sindikalno organizovanih i aktivnih. Stoga je neophodno, kontinuiran rad na jačanju pozicije žena u Sindikatu, stalne aktivnosti na animaciji, motivaciji, privlačenju i organizovanju mladih članova, njihovo umrežavanje i povezivanje putem socijalnih mreža. S toga će u narednom periodu Sekcija mladih deo svojih aktivnosti usmeriti na predstavljanja sindikata učenicima srednjih škola koji tek treba da stupe na tržište rada.

Sekretar Veća SSSV, Tomislav Stajić informisao je članove Veća, da je u okviru projekta, kupljena platforma za elektronsku bazu podataka članova sindikata, i da treba početi sa radom na izradi baze podataka. Članovi Veća smatraju da treba da postoji centralni registar članova sindikata, uz neophodno redovno ažuriranje.

Tokom dvodnevnog boravka u etno selu Vrholje, prisutni su imali priliku da posete Manastir "Sv.Nikolaj Srpski" kod Ljubovije u čijem krugu se nalazi muzej, konak i smeštajni objekat "Dom Nikolaja Velimirovića". Poseban i jedinstven doživljaj bio je splavarenje niz reku Drinu kao i uživanje u lokalnim kulinarskim specijalitetima, kulturnom nasleđu i duhu tradicije sa početka XIX veka. Vajati, magaze, ćilimi, drveni kreveti, stari ormari, devojački sanduci, samo su deo prepoznatljivog tradicionalnog stila koji zamenjuje klasične hotelske sobe i čini da gosti odnesu prelepe uspomene.

 

ARHIVA VESTI

2017. V3.0