- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

Tekstilna industrija Srbije muku muči s ilegalnim tržištem
26. jun 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Tekstilna industrija Srbije nekada je bila veoma razvijena, u tom sektoru radilo je više od 250.000 radnika, bilo je preko stotinu tekstilnih fabrika, a godišnji izvoz bio je vredan više od pet milijardi dolara.
Nažalost, slika je danas mnogo drugačija. Naime, devedestih godina prošlog veka mnogi poslovi su zbog sankcija izgubljeni, usledila je tranzicija, a potom i veoma loše privatizacije, koje su dovele do drastičnog pada tog sektora. Mnoge fabrike više ne postoje, a u toj privrednoj grani sada radi oko 45.000 ljudi, a malo ko se još seća fabrika „Kluz”, „Beko”, „Prvi maj”, TIZ „Zemun”, „Novitet”, „Ugled”, Kulske štofare, „Planteksa”, „Jumka” ...
Oporavak je spor i dugotrajan, ali ipak, modna i tekstilna industrija, posle godina opadanja, počinje da beleži rast. Tako je industrija kože i tekstila lane imala izvoz veći od 1,1 milijardu dolara, što je rast od 13 odsto u odnosu na 2015. godinu, a zaposleno je i 10.000 novih radnika. Da tekstilna industrija ima potencijal za razvoj govori i broj od 1.950 preduzeća koji posluju u toj grani i 5.400 preduzetničkih radnji koje se bave proizvodnjom tekstilnih proizvoda, a ove godine očekuje se rast izvoza od 15 odsto. OPŠIRNIJE


Izmenama Zakona radnici i bez tužbe do zarađene plate
24. jun 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Završena je javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koje bi trebale da omoguće svim radnicima u Srbiji da bez tužbe dođu do svoje zarade i drugih primanja od poslodavaca. Prvi put bi to pravo važilo za sve zaposlene, pa i one u javnom sektoru.
Naime, državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru, dobiće pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade i drugih primanja.
Konkretno, umesto radnika koji sada pravdu zbog neisplaćenih zarada moraju da traže na sudu, to bi činila Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Direktor Agencije Mile Radivojević objašnjava da će ta institucija izmenama dobiti šira ovlašćenja. OPŠIRNIJE


ERCEG: DUALNO OBRAZOVANJE BLIŽE PRIVREDI
20. jun 2017. godine.

Izrada Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK) je pri kraju, kao i razvoj novog dualnog obrazovnog sistema, koji će biti bliži potrebama privrede, izjavio je koordinator Torino procesa za Srbiju, Rade Erceg.
Zakon o NOK-u bi trebalo da bude spreman za usvajanje u parlamentu u septembru, rekao je Erceg za sajt Evropske fondacije za obuku „Torino proces“.
On je, kao prioritet, naveo i postojanje i funkcionisanje Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih /VET Savet/ na istinskom socijalnom dijalogu, čiji je član ispred najveće sindikalne centrale u zemlјi – Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Reč je o dva razvojna prioriteta koja su kroz monitoring i evaluaciju “Torino procesa” napredovala i najvažniji su za stručno obrazovanje, zajedno sa radom na realizaciji tzv. Riga Zaklјučaka – Srednjeročnih preporuka razvoja prioritetnih oblasti dogovorenih na sastanku ministara prosvete EU zemalјa i zemalјa kandidata, od kojih je prva upravo Dualni sistem –„Učenje kroz rad“, sve do pete „Kontinualno stručno usavršavanje nastavnika u stručnom obrazovanju“.
„Torino proces“ takođe pomaže da se izgradi saradnja između sektora stručnog obrazovanja, Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za visoko obrazovanje i drugih socijalnih partnera koji uklјučuju i udruženja poslodavaca i sindikata. OPŠIRNIJE


Skraćenje radnog vremena ne sme skratiti plate
6. jun 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Skraćivanje radnog dana s osam na šest sati da bi se povećala zaposlenost, slobodno se može reći da nije izvodljivo u Srbiji, posebno zato što nijedan poslodavac, sasvim sigurno ne bi pristao na to da za manje sati rada radnika plaća isto kao do sada. Uz to, bio bi primoran i na to da poveća broj zaposlenih te bi troškovi bili veći.
Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, ideja da se u našoj zemlji skrati radni dan ili nedelja nije dobra jer bi uz manju satnicu sigurno došlo i do smanjenja zarada, koje su i sada veoma male i nedovoljne za pristojan život.
“U Srbiji, gde je minimalna zarada, u proseku, oko 22.500 dinara teško može da se preživi jer s novcem kojim se mesečno raspolaže ne mogu da se zadovolje ni osnovne potrebe, a to veoma teško uspeva i onima koji rade i više sati i na bolje plaćenim radnim mestima“, kaže Milić. Dodaje da to nije uspelo čak ni u zemljama s veoma visokim standardom, kao što je Švedska, gde uz smanjenje radnog dana na šest sati nije smanjivana zarada. On ukazuje na to da skraćenje radnog vremena s osam na šest sati dnevno nije dobar korak za smanjenje nezaposlenosti, naprotiv, time bi se samo povećalo siromaštvo. 
“Zbog manje sati rada bile bi smanjene i zarade, a onda bi, da bi mogli da obezebede egzistenciju, radnici morali da rade na više mesta i rezultat skraćenja radnog dana ne bi bio vidljiv i vrteli bi se ukrug. Siguran sam u to da skraćenje radnog dana na šest sati nije najvažnija tema vezana za položaj zaposlenih u Srbiji. Za to je potrebno poboljšati uslove rada, obezebediti poštovanje zakona, zaštitu prava radnika, važno je preduzeti korake koji će stvoriti povoljan ambijent za ulaganja i otvaranje novih radnih mesta, smanjiti rad na crno, negativne efekte sive ekonomije...”, kaže Milić. OPŠIRNIJE


Nova rešenja za mirno rešavanje radnih sporova na raspravi
3. jun 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Zaposleni u Srbiji uskoro bi mogli da, bez podnošenja tužbi sudu, zahtevaju isplate pune zarade i drugih primanja od poslodavaca u postupku za mirno rešavanje radnih sporova, a isto će biti moguće i za zaposlene u javnom sektoru koji primaju platu.
Ovo je jedno od novih rešenja predviđeno Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova, koji je trenutno na javnoj raspravi do 20. juna.
Pored ove novine Nacrt predviđa i niz drugih rešenja kojima je cilj da zaposlene poslodavce podstaknu da svoje sporove rešavaju pred Republičkom agencijom a mirno rešavanje radnih sporova u postupku pregovora, a ne pred sudom, kao i da budu sigurniji u rešenje svog spora.
Javna rasprava o Nacrtu zakona, u kojoj će učestvovati predstavnici državnih organa, udruženja poslodavaca, sindikati, nevladine organizacije i drugi zainteresovani za mirno rešavanje radnih sporova, sprovodi se od 31. maja do 20. juna. OPŠIRNIJE


 

ODRŽANA SEDNICA POKRAJINSKOG ODBORA GRAFIČKE, IZDAVAČKE, INFORMATIVNE, DELATNOSTI I KINEMATOGRAFIJE VOJVODINE
31. maj. 2017. godine

Na drugoj sednici Pokrajinskog odbora Samostalnog sindikata grafičke, izdavačke, informativne delatnosti i kinematografije Vojvodine, koja je održana u utorak, 30. maja 2017. godine u Novom Sadu, razmotrene su aktuelnosti i aktivnosti u organizacijama, kao i problemi pojedinih medijskih kuća koje su se našle na udaru privatizacije a samim tim i otpuštanja radnika i njihovo zapošlavanje preko agencija.

Članovi Pokrajinskog odbora su ukazali da u poslednje vreme sve veći broj medijskih kuća zapošljava radnike na lizing, preko agencija za zapošljavanje, pri čemu ti radnici nemaju nikakva prava, budući da im se onemogućava sindikalno organizovanje, da primaju minimalne zarade, njihov položaj je izuzetno težak jer su često u strahu od gubitka posla, nemaju precizno definisan radni odnos, primaju različite zarade za iste poslove i slično.

U radu sednice učestvovao je i Tomislav Stajić, sekratar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i pravnica Željka Jorgić Đokić, koja je detaljno informisala prisutne o radu agencija za iznajmljivanje radnika i na koji način nesavesni poslodavci često zloupotrebljavaju mogućnost zapošljavanja radnika preko agencija za zapošljavanje.  Ovo je vrlo intrigantna tema domaćeg radnog zakonodavstva, ne samo zbog složenosti odnosa između učesnika ovog netipičnog oblika zapošljavanja, već pre svega zbog pravne neuređenosti ove oblasti.

Pored toga, članovi POS-a su se složili sa predlogom predsednika Zvizvića, da se uvedu godišnja priznanja za novinare i medijske kuće koje su u tekućoj godini pisali o radu samostalnih sindikata. Osim toga, predloženo je da posebno bude nagrađen rad medijske kuće koja je imala najzapaženiji serijal pisanja o sindikatu. Naime, kako je vidljivost radničkih pitanja u domaćim medijima veoma niska, potrebno je podsticati novinare da više pišu o „radničkim“ temama i da prate trenutne pojave u sindikalnom pokretu i postignutim rezultatima Samostalnog sindikata. Na ovaj način bi javnost bila bolje informisana o radu sindikata i sindikalnih aktivista, što bi dovelo do afirmacije i većeg poverenja u Samostalni sindikat.  


Radnici na lizing, moderno ropstvo i kako ga sprečiti
24. maj. 2017. godine Izvor: Dnevnik

Već nekoliko godina u Srbiji veliki broj radnika radi preko agencija za zapošljavanje, a taj vid rada popularno se naziva rad na lizing.
Iako se ne može precizno reći koliko je radnika zaposleno na taj način, po najnovijim podacima Minstarstva rada ima ih između 50.000 i 60.000, dok sindikati raspolažu brojkom od oko 100.000 radnika, koji su angažovani u svim oblastima rada.

Po mišljenju predsednika SSS-a Vojvodine Gorana Milića, najbolje bi bilo da takva vrsta radnog angažmana ne postoji, ali, nažalost, nije tako.
“Agencija za zapošljavanje ima više od sto, najveće firme u Srbiji već dugo zapošljavaju radnike na lizing i kad je to već tako, potrebno je da se njihov radni angažman uredi, pošto radnici koji se tako zapošljavaju nisu u istom rangu sa zaposlenima na neodređeno vreme“, kaže Milić.

On ukazuje na to da agencije za zapošljavanje zapravo radnike koji se zapošljavaju preko njih, uz proviziju iznajmljuju poslodavcima, što poslodavci obilato koriste. Njihove zarade su i do 30 odsto manje od radnika koji su direktno zaposleni u preduzećima u kojima rade. U situaciji kakva je na našem tržištu rada, kada je nezaposlenih mnogo, radnici koji rade na lizing srećni su što uopšte imaju posao, iako su praktično pravno nezaštićeni, a godišnji odmor, odustvo s posla i zarade zavise od volje poslodavca.

Goran Milić naglašava da sindikati smatraju da bi zakon o agencijskom zapošljavanju trebalo da ograniči broj radnika koji se zapošljavaju na lizing i da to ne bi smelo biti više od deset odsto ukupnog broja zaposlenih u kompaniji, kao i da se na taj način ne mogu zapošljavati radnici u osnovnoj delatnosti kojom se preduzeće bavi. Takođe, radnici bi trebalo da imaju potpisane ugovore o radu, mogućnost sindikalnog organizovanja i da ostvaruju prava koja proističu iz rada, a ne da budu moderni robovi, bez ikakvog prava i sigurnosti. OPŠIRNIJE


U ZNAJU JE SNAGA - OBUKA SINDIKALNIH TRENERA
9-10. maj. 2017. godine

Završena obuka 20 sindikalnih trenera koji će u narednom peridu sprovoditi edukaciju sindikalnog članstva širom Vojvodine.

09 - 10. maj 2017.  U okviru Projekta koji zajednički sprovode Viša narodna škola "Viskadalen" - Švedska, SSS grada Novog Sada i opština i Savez samostalnih sindikata Vojvodine,. godine održan je i IV seminar za sindikalne edukatore. Tema seminara je, uz konsultaciju sa učesnicima, bazirana na Javnom nastupu, odnosno vidovima i segmentima koji čine javni nastup(nastup u medijima, prezentacije, odnosd teme, govornika i publike, kontrolu i upotrebu glasa i tela i sl.) sa ciljem da se edukatorima pruži znanje, podrška i motivacija za delovanje u svom sindikalnom okruženju. Tokom 2016. godine sindikalni edukatori, koji su delegirani ispred granskih sindikata i saveza sindikata sa teritorije, su prošli tri trodnevna seminara na kojima su stekli znanja i veštine za samostalnu obuku sindikalnog članstva. Ovakav vid obrazovnog i sindikalnog osnaživanja sindikat će nastaviti i u budućnosti sa željom da svi radnici dobiju dodatna znanja i veštine kako bi bili konkurentni na tržištu rada.


EDUKACIJA SINDIKALNOG ČLANSTVA - RADNI SASTANCI SA KOLEGAMA IZ SINDIKATA HRVATSKE (SSSH), SLOVENIJE (ZSSS) I AUSTRIJE (ӦGB)
3-5. maj. 2017. godine

U okviru projekta Sindikalna škola "U znanju je snaga", koji zajedno sprovode Viša narodna škola Viskadalen iz Švedske, Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i Savez samostalnih sindikata Vojvodine, članovi Projektnog tima Goran Milić, predsednik SSSV, Tomislav Stajić, sekretar SSSV, Vladimir Gvozdenović, predsednik SSSNS i Marija Grbić, stručna saradnica SSSV razgovarali su sa sindikalnim kolegama iz Hrvatske, Slovenije  i Austrije o značaju i načinu sindikalnog obrazovanja članstva. Razmenjena su iskustva koja će biti od velike koristi za nastavak sindikalne borbe u Srbiji.
Predsednik Saveza samostalnog sindikata Hrvatske, Mladen Novosel, i stručni saradnici SSSH-a,  Petra Šimunović i Darko Šćepanić, upoznali su prisutne sa aktuelnim aktivnostima SSSH i jedinstvenom bazom kolektivnih ugovora, posebno istakavši značaj sistema obrazovanja EDUCA@SSSH kroz koji se vrši obuka sindikalnih i drugih radničkih predstavnika.
Sa kolegama iz Zveze slobodnih sindikata Slovenije, Dušanom Semoličem, predsednikom ZSSS i Pavlom Vrhovcem, sekretarom ZSSS, pričalo se o radu sindikalne AKADEMIJE ZSSS, rezultatima i izazovima sindikalnog obrazovanja.
Model obrazovanja sindikalnog članstva i radničkih predstavnika u Austriji je predstavljen od strane Sabine Letz, šefa odeljenja za obrazovanje ÖGB i Isabelle Ourny, stručne saradnice, koje su predstavile specifičnosti sindikalnog obrazovanja zasnovanog na dva stuba, model Austrijskog sindikalnog obrazovanja, koji sindikat ÖGB sprovodi sa Radničkom komorom Austrije, dok drugi stub predstavlja trogodišnja Sindikalna škola. 
Na osnovu tri radna sastanka, iskristalisao se zaključak da sveobuhvatno i planski vođeno obrazovanje sindikalnog članstva značajno doprinosi jačanju sindikalnog pokreta, aktivizmu članstva i boljem ostvarivanju radničkih prava, te da sindikati moraju sistemski da se bave ovim pitanjem, razmenjuju iskustva i primere dobre prakse.

Goran Milić: Samo se u Srbiji gazdama gleda kroz prste
3. maj. 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Shodno Evropskoj konfederaciji sindikata i njihovoj opredeljenosti da ova godina bude u znaku većih plata za sve zaposlene, tako su i sindikati u Srbiji formulisali svoje zahteve za povećanjem zarada i penzija, kaže za Dnevnik Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.

Imamo još jedan problem, a to je borba za redovne plate, pa tek onda za veće. Oko 650.000 radnika u Srbiji prima platu sa zakašnjenjem, a negde oko 50.000 prima plate neredovno. U Srbiji je vreme za veće plate ne samo ove, nego je bilo i dugi niz godina unazad. Iznos zarade oko 170 evra, koliko ima dobar deo radnika u Srbiji, je na samom začenju u Evropi. Svaki četvrti građanin je na liniji siromaštva ili ispod nje. To su podaci od septembra prošle godine, ali su proteklih meseci oni još gori i nepovoljniji za radnike. Treba jedna i po minimalna zarada samo da bi se platila minimalna potrošačka korpa: krajnje je vreme da se povećaju zarade zaposlenima i penzije.

To su poznati podaci svima i nisu “tajna” koju čuvaju sindikati, već nešto opštepoznato. Socijalni dijalog skoro da i ne postoji. Od 2003. godine u Vojvodini od 45 opština u 33 bili su registrovani SES, ali danas na našoj teritoriji samo su tri registrovana i rade, a još u par opština nešto rade, ali nisu registrovani. Samo ovo ukazuje da socijalni dijalog, ako se izuzme republički SES i SES Vojvodine, ne postoji nigde više i to je poražavajući podatak. Ono što mi očekujemo jeste da će Srbija zarad otvaranja Poglavlja 19, ukoliko želi da ga otvori, morati da unapredi socijalni dijalog. Jer ono u sebi sadrži radno pravo, politiku zapošljavanja, socijalnu zaštitu, ali i socijalni dijalog. Socijalni dijalog je uslov za ulazak u Evropu, a po oceni Evropske komisije sada je Srbija ispod proseka kada je u pitanju pokrivenost kolektivnog ugovora. Sindikati sami to ne mogu da urade, jer vlast to ne želi, a ne žele ni poslodavci. OPŠIRNIJE


Sindikati protestovali, pa predali zahteve vladi
1. maj. 2017. godine. Izvor: Tanjug

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost obeležavaju ove godine 1. maj skupom u Beogradu pod slogaom "Za veće zarade, vratimo dostojanstvo radu".

Skup je počeo okupljanjem sindikalista i građana na Trgu Nikole Pašića, nastavljen protestnom šetnjom do zgrade vlade, te završen predajom zahteva za povećanje plata, bolje uslove rada i izmene zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Okupljenima na Trgu Nikole Pašića obratili su se ispred Samostalnog saveza sindikata njegov predsednik Ljubiša Orbovih i predsednik sindikata Nezavisnost i profesor FPN Zoran Stojiljković.

Orbović je čestitao svima današnji praznik podsetivši na njegovu istoriju i rekao da danas 131 godinu posle prvih prvomajskih protesta, radnici i dalje imaju iste zahteve, iako je trebalo da se napravi mnogo koraka napred. Orbović je podsetio na zahtev MMF-a da se smanje plate i penzije, da se radni vek poveća na 65 godina, a motiv za sve je, kaže da se njima obezbedi plaćanje kamata. "Radnici teško žive, a penzioneri su još ugroženiji, jer ne mogu dodatno da rade, a penzije su male, takođe, deca stalno gledaju kako da odu iz zemlje", rekao je Orbović i dodao da su se sindikalisti danas okupili da traže veće zarade i dostojanstven rad, ali i obezbeđivanje bolje prespektive deci "jer ovo je njihova zemlja". OPŠIRNIJE


SSSS I UGS OBELEŽAVAJU 1. MAJ


Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ obeležiće 1. maj – Međunarodni praznik rada skupom u Beogradu, pod sloganom “Za veće zarade! Vratimo dostojanstvo radu!”.

Na skupu, koji će početi u 12 časova na Trgu Nikole Pašića, biće pročitan Prvomajski proglas. Nakon toga, učesnici će krenuti ka zgradi Vlade Republike Srbije, gde će biti uručeni zahtevi sindikata.

P R O G L A S

Prvi maj 2017.


 

ARHIVA VESTI

2017. V3.0