- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

Nedostatak domaće radne snage: Na gradilištima radnici iz Pakistana, Indije, Indonezije...
14. 10. 2021. Izvor: Dnevnik.rs, Foto: Dnevnik (R. Hadžić)

Građevinarstvo je poslednjih nekoliko godina doživelo pravi bum, a, prema procenama, Novi Sad ima najviše gradilišta u jugoistočnoj Evropi (aktivno je oko 3.000) u odnosu na broj stanovnika.
Neimari su angažovani na izgradnji stanova i fabrika, na infrastrukturnim projektima od državnog značaja, a nedavno je završena i Kovid bolnica na Mišeluku, gde je bilo zaposleno više od 500 uglavnom naših majstora.
Zbog nedostatka domaće radne snage, poslodavci se dovijaju na različite načine, pa su na pojedinim gradilištima zaposleni radnici iz Pakistana, Indije, Turske, Albanije, Indonezije. Kako objašnjava predsednik Sindikata građevinarstva Vojvodine i Novog Sada Josip Modić nemoguće je utvrditi njihov tačan broj jer mnogi rade na crno.
- Samo deo njih ima organizovan dolazak i boravi legalno u našoj zemlji. Ti stranci, uglavnom, rade na putnoj infrastrukturi i najčešće su to Kinezi - kaže Modić. - Oni su angažovani preko kompanija koje posluju u saradnji s našom državom, odnosno imaju potpisane međudržavne sporazume. Slično kao što su nekada naši građevinci i arhitekte, od šezdesetih do kraja osamdesetih godina prošlog veka, odlazili na Bliski istok i u Afriku gde su izgradili brojne kongresne centre, aerodrome, stambena naselja... OPŠIRNIJE


Kontinuirana edukacija sindikalnog članstva u Vojvodini
12. 10. 2021.

Nakon uspešne realizacije 9 jednodnevnih seminara u gradskim i opštinskim većima samostalnog sindikata održana su još dva jednodnevna seminara za predstavnike sindikata u Sremskoj Mitrovici (5. oktobra) i Vršcu (08. oktobra). Pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora, socijalni dijalog,  prekovremeni rad i minimalna zarada su bile oblasti koje su članovima sindikata približili Tomislav Stajić i Adam Šarić, sekretar  i pravnik Veća SSSV. 

Sledeći seminari u okviru projekta „Zajedno smo jači“ su zakazani za Bačku Panaku (18.10.) i Staru Pazovu (22.10.), a do decembra ove godine je planirano sprovođenje edukacije sindikalnog članstva u Rumi, Senti, Vrbasu i nekoliko poveriništava.


Ulične akcije i okrugli sto povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada
7. 10. 2021.

Uoči 7. oktobra, Svetskog dana dostojanstvenog rada, Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Savez samostalnih sindikata Srbije organizovali su okrugli sto pod nazivom "Dostojanstven rad u uslovima pandemije COVID-19 u Srbiji".
Okrugli sto je bio održan u zgradi Gradske kuće u Kikindi, a pored predstavnika Samostalnog sindikata, na skupu su učestvovali i predstavnici Pokrajinske vlade i lokalne vlasti, Palimir Tot, zamenik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam APV, Nikola Lučak, gradonačelnik Kikinde i Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu.
Nakon uvodne reči Ilije Drljić, predsednika SSSS za grad Kikindu, okrugli sto je otvorio LJubisav Orbović, predsednik SSSS, a zatim je skup pozdravio i dao uvodno izlaganje Goran Miliću, predsednik SSSV. Osvrnuvši se na socio-ekonomske posledice krize uzrokovane pandemijom korona virusa, Milić je istakao neophodnost produktivnog socijalnog dijaloga u cilju zaštite zdravlja i uslova rada, položaja zaposlenih i standarda dostojanstvenog rada.
"Mi se iskreno nadamo da ćemo i na tom socijalnom dijalogu, kao jednom od četiri stuba dostojanstvenog rada, doći do pozicije kada će se odluke donositi konsenzusom, ali snagom argumenata, a ne snagom pozicije sa koje nastupamo. Mi smo negde na tom putu i insistiramo da se to postigne", istakao je Goran Milić, predsednik SSS Vojvodine.
Pored toga što je pandemija korona virusa ugrozila fizičko i mentalno zdravlje nacije, ona je uticala i na socijalna i radna prava, intenzivirajući i produbljujući nejednakosti i siromaštvo u našem društvu, te briga o uslovima rada i položaju zaposlenih i radnim mestima postaje još značajnija tema i zahteva stalne akcije i kampanje. S toga su, uoči okruglog stola, sindikalni aktivisti organizovali akciju ispred zgrade Samostalnog sindikata u Kikindi, u okviru koje su delili propagandni materijal i pružili pravne savete i mišljenja o relevantnim pitanjima iz radnog odnosa i radno-pravne zaštite.
Međunarodna organizacija rada definisala je načela dostojanstvenog rada i postavila ih kao cilj koji socijalni partneri treba da ostvare, te je događaj u Kikindi bio mali podsetnik u kom pravcu treba da idemo.


Centralno obeležavanje Dana dostojanstvenog rada u Kikindi u sredu 6.oktobra
5. 10. 2021.

Ilija Drljić, predsednik SSS za grad Kikindu, pozvao je zaposlene i građane Kikinde na obeležavanje Međunarodnog dana dostojanstvenog rada. Dostojanstven rad je temeljno ljudsko pravo na pristojan, ugovoren, legalan, bezbedan i adekvatno plaćen rad koji obezbeđuje dostojanstven život. 
Obeležavanje Dana dostojanstvenog rada se poklapa sa Danom oslobođanja Kikinde u drugom svetskom ratu, što ovoj manifestaciji daje dodatni značaj, a radnicima i građanima Srbije snagu da se bore za svoja prava i dostojanstvo na radu. 

Predstavnici Samostalnog sindikata će, ispred zgrade Sindikata u Kikindi, deliti propagandni materijal, a građanima će biti na raspolaganju pravnici i saradici koji će pružiti pravne savete i dati mišljenja o svim relevantnim pitanjima povodom radnih odnosa.


POZIV ZA OKRUGLI STO
5. 10. 2021.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Savez samostalnih sindikata Vojvodine, uoči Svetskog dana dostojanstvenog rada, organizuju okrugli sto pod nazivom „Dostojanstven rad u uslovima pandemije COVID-19 u Srbiji“. 

Skup će biti održan 6. oktobra 2021. godine, u Kikindi, u zgradi Gradske kuće Kikinda, sala broj 51, Trg srpskih dobrovoljaca broj 12, sa početkom u 12 časova.

S obzirom na to da je pandemija korona virusa znatno uticala na živote, zdravlje i uslove rada, briga o uslovima rada i položaju zaposlenih i radnim mestima postaje još značajnija i zahteva stalne akcije i kampanje. Predstavnici naše organizacije će, uoči okruglog stola, u centru grada upoznati građane sa značajem dostojanstvenog rada i deliti propagandni materijal.
- Agenda Okruglog stola
- Poziv


U STAROJ PAZOVI SES ORGANIZOVAMO JAVNU TRIBINU „DVE DECENIJE SOCIJALNOG DIJALOGA U SRBIJI“
4. 10. 2021.

Socijalno-ekonomski savet Stare Pazove je 30. septembra 2021. godine organizovao Javnu tribinu na temu: ,,Dve decenije socijalnog dijaloga u Republici Srbiji.
Tribina je održana na kompleksu bazena u Novoj Pazovi, u okviru 14. Regionalnog sajma privrede.
Moderator Javne tribine ispred SES-a bio je Rade Erceg, zamenik predsedavajućeg SES-a opštine Stara Pazova.
Gosti - predavači na Javnoj tribini bili su : Slavoljub Arsenijević, podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam, Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i Slavko Novaković, potpredsednik Unije poslodavaca Vojvodine i član Socijalno-ekonomskog saveta grada Novog Sada. Oni su govorili o rezultatima dvadesetogodišnjih aktivnosti na razvoju tripartitnog socijalnog dijaloga u Republici Srbiji i AP Vojvodini iz ugla Pokrajinske vlade, Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i Unije poslodavaca Vojvodine. Svi su se složili u konstataciji, da iako je prisutan pozitivan pomak, efekti još uvek nisu na očekivanom nivou. To se posebno odnosi na nedovoljan broj osnovanih i aktivnih lokalnih socijalno-ekonomskih saveta u gradovima i opštinama, dok rad SES-a Stare Pazove ocenjen kao primer dobre prakse. Takođe je naglašeno da pored suštinske potrebe da se kroz tripartitni socijalni dijalog na lokalnom nivou dolazi do rešenja u funkciji dinamičnog razvoja lokalnih zajednica, postoji i formalni razlog za osnivanje lokalnih saveta na celoj teritoriji Republike, a to je realizacija obaveza Srbije iz poglavlja 19. ,,Socijalna politika i zapošljavanje,, pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Istaknuta i potreba daljeg prilagođavanja radnog zakonodavstva evropskom, posebno u oblasti socijalne politike i zapošljavanja, koje mora biti usmereno ka stvaranju jednakih mogućnosti za sve, zabrani diskriminacije po bilo kom osnovu i jačanju socijalnog dijaloga.


Dolaze iz Indije, Pakistana, Turske, Kine... Sve više kompanija mora da angažuje strane radnike
4. 10. 2021. Izvor: B92, Foto: Depositphotos/potowizard

Za posao u Srbiji više ne konkurišu samo naši nezaposleni sugrađani. Do njega pokušavaju da dođu i radnici iz dalekih, mahom siromašnijih država od naše. Ovih meseci su zato borovnice brali i Uzbekistanci, kvake u Aranđelovcu će uskoro praviti Pakistanci i Indusi, a kilometre državnih puteva odavno već grade Turci, Kinezi, Albanci...

Samo u prvih pet meseci ove godine u Srbiji je izdato 5.000 radnih dozvola stranim državljanima. Sumnja se da daleko veći broj dolazi mimo evidencije i bez potrebnih odobrenja. Većina, kada se izuzme uzak krug menadžera, u Srbiju dolaze kako bi radili najjednostavnije poslove za najniže plate, pišu Novosti.

Na gradilištima, pa i onim za najvažnije državne projekte, godinama unazad su i stranci. Prema rečima Saše Torlakovića, predsednika Sindikata radnika građevinarstva, najviše grade Turci, Indusi i Kinezi. "Po mojim saznanjima, malo je uređeniji dolazak ljudi iz Kine, dok je veoma crno tržište među radnicima iz Turske i Indije“, smatra Torlaković. "Na 600 zaposlenih, njih 150 ima potrebnu dokumentaciju, a 450 nema ni prijavu boravka, niti radnu dozvolu. Radnici iz Kine su neobučeni, obavljaju čisto fizički teške poslove, takvi su se nekad zvali ’kubikaši’. Nestručni radnici. Među Turcima ima dobrih tesara. Ima dosta Albanaca, među kojima su solidni armirači. Ovi radnici su snizili značajno cene rada. Indusi primaju po 300 evra, a kod kuće može da zaradi od 50 do 100 dolara. Odavde još uspe da pošalje porodici. A naši radnici idu za većom zaradom u inostranstvo. Prosečna plata je 54.000 dinara. U Nemačkoj može da se zaradi četiri i pet puta više. Na taj način nema oporavka domaće operative“, tvrdi on. OPŠIRNIJE


Održani seminari u Pančevu i Bečeju

Pregovaranje i zaključivanje kolektivnih ugovora, socijalni dijalog,  prekovremeni rad i minimalna zarada su bile teme jednodnevnih seminara koji su održani u Pančevu i Bečeju, 22. i 24. septembra 2021. godine.

 

Tomislav Stajić i Adam Šarić, sekretar  i pravnik Veća SSSV su tokom seminara predočili prisutnim najznačajnije zakonske odredbe iz ovih oblasti, ali i ukazali na prepreke i izazove koji se dešavaju u praksi.

Nakon predavanja sindikalni aktivisti izneli probleme sa kojima se oni suačavaju u svakodnevnom radu u zaključivanju i poštavanju kolektivnih ugovora, kao i u uspostavljanju efikasnog socijalnog dijaloga u preduzećima i na nivou lokalnih samouprava u Pančevu i Bečeju.

Sledeći seminar u okviru projekta „Zajedno smo jači“ su zakazani za Apatin (22.09.) i Sremsku Mitrovicu (05.10.)


DEBATA “DIJALOGOM DO SARADNJE – FORUM SINDIKATA I POLITIČKIH PARTIJA”
21. 9. 2021. Beograd

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, učestvovali su na forumu “Dijalogom do saradnje – Forum sindikata i političkih partija”, koji je održan u utorak, 21. septembra u prostoru Kongresnog centra Envoy, u Beogradu.
Ovi, već tradicionalni, forumi u organizaciji Međunarodnog centar Olof Palme i Centra modernih veština, održavaju se kao prostor za razgovor, učenje i umrežavanje predstavnika i predstavnica sindikata i političkih stranaka.
Prvi deo foruma bio je posvećen temi medija i radnih prava. Predstavnici medijskih kuća RTV i N1 predstavili su način na koji mediji vide radnička prava, način na koji se ta tema pokriva i koliko je vidljiva. Po mišljenju većine sindikalnih predstavnika, izveštavanje na ovu temu nije adekvatno, tako da javnost nije dovoljno obaveštena o probemima iz sveta rada, kao ni o pravima koja im pripadaju.
Javni interes u sferi javnog informisanja je sve manji, dok je uticaj države u medijskoj sferi je sve snažniji i prisutniji, naročito na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gde dominiraju prilozi koji se bave onim što radi vlast, a najviše se ističe predsednik Vučić. Trenutna slika slobode medija je veoma loša. Većina medija i novinara radi za vlast, dok su nezavisni mediji i novinari koji rade u interesu građana, u manjini. Prisustvo i iznošenje kontraargumenata i podataka je najzastupljenjije na TV N1, dok su se medijske slobode, u velikoj meri, preselile na internet i u medije civilnog društva, složili su se prisutni na ovom forumu.
Drugi deo debate bio je posvećen umrežavanju sindikata i političkih partija, koji je koncipiran tako da stranke levog spektra i građanski pokreti predstave sindikatima svoje programe u oblasti radnih prava. Ovom prilikom predstavnik pokreta „Ne davimo Beograd“, Radomir Loazović, predstavio je rad ove organizacije, ideje koje zagovara i ponudio pomoć i saradnju u cilju zaštite kolektivnih radničkih prava. Istaknuta je važnost solidarnosti i saradnje političkih stranaka, grupa građana i sindikata u cilju iznalaženja modela uređenja i poštovanja radničkih prava i sloboda, kao i modernizacije i jačanja pregovaračkih i organizacionih kapaciteta.
Naredna debata biće održana u novembru tekuće godine.


Održana sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine
16. 9. 2021. Krupanj

Šesta sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine održana je u Krupnju, 16. septembra 2021. godine. Sednicom je predsedavao Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, a sednici je prisustvovao i Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Pregovori o minimalnoj ceni rada i poštovanje Statuta SSSS i Statuta SSSV ključne su teme o kojima se diskutovalo na redovnoj sednici ovog organa.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović u obraćanju članovima Veća izrazio je nezadovoljstvo što članovi Socijalno – ekonomskog saveta (SES), odnosno sindikati, poslodavci i država nisu uspeli da se dogovore oko visine minimalne zarade za 2022. Predsednik Orbović je dalje rekao da su Sindikati zahtevali da minimalna zarada treba da bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom koja iznosi oko 39.000, dok su poslodavci ostali pri stavu da minimalac treba da raste u skladu sa rastom BDP-a i stope inflacije, i da ne treba da pređe šest odsto. Vlada Republike Srbije donela je odluku o povećanju minimalne cene rada sa 183,93 dinara na 201,22 dinara po satu. Od 1. januara 2022. godine minimalna zarada u Srbiji biće 35.012 dinara, što je povećanje od 9,4 odsto u odnosu na minimalnu zaradu u 2021. godini. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 87 od 10.9.2021. godine.
Na današnjoj sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine zauzet je jedinstven stav u slučaju uočenih nepravilnosti po pitanju Statutom utvrđenih proporcija u raspodeli sindikalne članarine, pre svega od strane nosilaca funkcija na teritoriji i, u vezi s tim, preduzimanja mera od strane Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u skladu sa Statutom SSSS i Statutom SSSV.
Pre održavanja sednice Veća SSSV, a u funkciji njene pripreme, 15. septembra 2021. godine održana je sednica Predsedništva SSSV na kojoj su usvojeni predlozi odluka upućeni Veću SSSV na razmatranje i usvajanje.
Šestoj sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine je prethodio seminar na temu – Unapređenje komunikacije sa članstvom i javnošću u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, a u okviru zajedničkog projekta koji Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Sindikat LO iz Švedske sprovode uz podršku Olof Palme Centra. Sjajno predavanje iz ove oblasti održala je Nataša Ristić, PR menadžer, specijalističke studije – teorija komunikacije i informacije.


JEDNODNEVNI SEMINAR ODRŽAN U SOMBORU
7. 9. 2021. Subotica

U okviru Projekta  „Zajedno smo jači“ realizovan je jednodnevni seminar sa  aktivistima  sa teritorije koju pokriva Savez samostalnih sindikata za grad Sombor i opštine, koji je održan u Somboru 7.  septembra.

 Odziv članova sindikalnih organizacija  je bio dobar, baš kao što je  odlična bila i njihova reakcija  pokazana kroz interaktivno učešće u delu  primene  pravnih instituta u praksi  tako i na temu    slabosti u socijalnom dijalogu  i   o tome šta Organizacija može učiniti da socijalni dijalog bude uspešniji.  

 Učesnici su istakli značaj  edukacije i obuke jer im pomažu da otklone dileme  i nejasnoće koje se pojavljuju  u svakodnevnoj praksi.

 U skladu sa planiranim, naredni seminar će biti održan u Pančevu   21. septembra.


Vlada odlučila: Minimalna cena rada 201,22 dinara po radnom satu
9. 9. 2021. Izvor: N1

Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici odluku da visina minimalne cene rada za period januar - decembar 2022. godine iznosi 201,22 dinara po radnom času - u neto iznosu, saopštila je Vlada posle današnje sednice. 

Minimalna cena rada povećana je za 9,4 odsto, navodi se u saopštenju.

Kako se ističe, utvrđivanje minimalne cene rada zasnovano je na poslednjim raspoloživim makroekonomskim podacima i projekcijama za naredni period. OPŠIRNIJE


JEDNODNEVNI SEMINAR ODRŽAN U SUBOTICI
2. 9. 2021. Subotica

Posle  letnje pauze, održavanje  jednodnevnih seminara planiranih za realizaciju u  okviru Projekta  „Zajedno smo jači“,  nastavljeno je  u  Savezu samostalnih sindikata grada Subotice , 02. septembra.
Odziv članova sindikalnih organizacija  je bio dobar, pa su bili prisutni članovi iz različitih  grana i delatnosti: kulture, predškolskog obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, uprave, putne privrede, metalskog sektora, saobraćaja, pošta i komunalne privrede.
Učesnici su imali vrlo interaktivan pristup – kako u delu posvećenom pravnim temama i problemima, pri čemu je posebno apostrofiran problem. naknade troškova  za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor, kako u realnom sektoru, tako još više u javnom  kod zaposlenih čija prava na platu uređuju posebni zakoni. Tokom seminara učesnici su još jednom istakli značaj funkcionalnog socijalnog dijaloga, kako se  odvija  u našem društvu i  šta su  elementi na kojima sindikat može raditi  bez  očekivanja od ostalih partnera.  
Tokom diskusije učesnici su zdušno podržali inicijativu da  država prestane sa odlaganjem primene  Zakona o platnim razredima, kao i da se institut minimalne cene rada i minimalne zarade  dosledno izgradi kao socijalna,  a ne ekonomska kategorija. 
U skladu sa planiranim, naredni seminar će biti održan u Somboru 7. septembra.


Počeli pregovori o minimalnoj ceni rada u Srbiji
17. 8. 2021. Izvor: Danas (Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ)

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) Srbije počeli su danas pregovore o minimalnoj ceni rada u 2022. godini, prvim sastankom u Uniji poslodavaca Srbije. Minimalna cena rada u Srbiji ove godine je 30.900 dinara, a predlog Vlade Srbije je da u narednoj godini bude povećana na oko 35.000 dinara. O minimalnoj ceni rada, koju prima oko 350.000 ljudi, pregovaraju predstavnici reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca Srbije i Ministarstva finansija. Zakonom o radu predviđeno je da, ukoliko ne postignu saglasnost tri socijalna partnera, konačni iznos minimalne zarade za narednu godinu odredi Vlada Srbije, najkasnije do 15. septembra tekuće godine.
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je agenciji Beta uoči sastanka SES-a da se taj sindikat zalaže za realizaciju dogovora od pre četiri godine, koji je postignut konsenzusom predstavnika sindikata, Vlade i poslodavaca da minimalna zarada za 2022. godinu bude jednaka vrednosti minimalne potrošačke korpe, a to je oko 39.000 dinara.
„Dogovor je trebalo da bude ispoštovan u ovoj godini, ali zbog korone, to nije bilo moguće. Pošto se sada i po pokazateljima Vlade Srbije beleže i pozitivni rezultati, te da će se taj trend nastaviti i iduće godine, mislimo da je krajnje vreme da minimalna zarada ide gore“, rekao je Mihajlović, navodeći da će sa tim povećanjem biti uvećana i prosečna zarada. Dodao je da sindikat ima još dva predloga u vezi sa povećenjem minimalne zarade, ali nije želeo da govori o detaljima, navodeći da je iznos koji bi predložili mnogo veći od 35.000 dinara koje je predložila Vlada Srbije. OPŠIRNIJE


Sindikati: Minimalac bi trebalo da bude oko 39.000 dinara
16. 8. 2021. Izvor: 021 (foto 021.rs)

Prvi sastanak u pregovorima o minimalnoj ceni rada u Srbiji za sledeću godinu je dogovoren za 23. avgust. To je izjavio sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović i naveo da bi što se SSSS tiče minimalac u Srbiji trebalo da iznosi oko 39.000 dinara. Mihajlović je za Tanjug rekao da nije korektno što je Vlada Srbije izašla unapred i odredila cenu od 35.000 dinara.
"Mislim da su time malo devalvirali sam čin pregovora, ali videćemo kada pregovori počnu da li to može da se poveća. Mi imamo čvrste argumente da će ona sigurno biti veća od tih 35.000", naveo je Mihajlović. Što se poslodavaca tiče ocenio je da oni nikada nisu zadovoljni povećanjem i dodao da, da se oni pitaju, minimalac verovatno bio na nivou od pre desetak godina.
Mihajlović je dodao da SSSS očekuje da se ostvari dogovor iz 2017. godine kada je konsenzusom na Socijalno-ekonomskom savetu dogovoreno da se minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa izjednače. OPŠIRNIJE


Pregovori o povećanju minimalca: Sindikat traži 40.000 dinara, država nudi 35.000
2. 8. 2021. Izvor: Dnevnik.rs

Član Socijalno-ekonomskog saveta ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković istakao je za Tanjug da je SSSS otpočeo je kampanju pod nazivom „Podigni minimalac”, a polazna osnova tog sindikata u pregovorima biće minimalac od 40.000 dinara.
„Sredinom avgusta otpočeće pregovori reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca i Vlade Republike Srbije oko iznosa minimalne zarade za 2022. godinu. Naš je stav da iznos minimalne zarade mora da se izjednači sa iznosom minimalne potrošačke korpe. Sam sadržaj minimalne potrošačke korpe ne može da omogući egzistenciju tročlane porodice. Žao nam je što je prethodnih godina iznos minimalne zarade nije postignut dogovorom, već jednostranom odlukom Vlade” - rekao je za Tanjug Duško Vuković.
On je naveo da u proseku iznos potrošačke korpe raste za oko 1.000 dinara na godišnjem novou, pa minimalna zarada mora biti u skladu sa iznosom minimalne potrošačke korpe u tom trenutku, ali i da je važno da se sa rastom minimalne zarade procentualno povećavaju i zarade zaposlenih u svim sektorima.
„Polazna osnova SSSS u pregovorima biće minimalac od 40.000 dinara. Takođe mi imamo problem da se sa povećanjem minimalca smanjuju zarade ostalih zaposlenih, tako da pregovaramo sa Vladom da se utvrde plate za svaki sektor, da u svakom preduzeću sa rastom minimalne zarade rastu i plate ostalih zaposlenih”, rekao je Vuković.
S druge strane, i država ima svoj predlog. OPŠIRNIJE


ARHIVA VESTI

2021. V3.0