- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

Za sedam godina minimalac povećan samo 35 dinara
16. avg 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Polovinom sledećeg meseca trebalo bi da bude poznato da li će biti promenjena minimalna cena rada u Srbiji, a po pravilu, stavovi poslodavaca i sindikata se razlikuju.

Naime, većina poslodavaca ističe da nema dovoljno prostora da se minimalac poveća, dok su sindikati drugačijeg mišljenja. Zbog toga se može očekivati da pregovori socijalnih partnera – sindikata i poslodavaca – o povećanju minimalne cene rada neće biti nimalo laki niti jednostavni. 

Da podsetimo, sadašnja minimalna cena rada iznosi 130 dinara po satu, a onima koji rade za minimalac ta visina satnice biće obračunavana do kraja godine. Da li će se ona menjati ili ne, biće poznato uskoro, a po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, poslodavci i sindikati koji pregovaraju o visini minimalne zarade u Srbiji trebalo bi da postignu dogovor i izađu sa zajedničkim predlogom do kraja avgusta. U suprotnom će, kao što se već i dešavalo, odluku doneti Vlada Srbije, najksasniej do 15. septembra. OPŠIRNIJE


Izbegnut štrajk u Karneksu, zaključen sporazum
12. avg 2017. godine. Izvor: Tanjug

BEOGRAD: Početak štrajka u Industriji mesa "Karneks" iz Vrbasa, koji je bio planiran za 15. avgust, otkazan je pošto je spor između poslodavca i zaposlenih rešen mirnim putem posredstvom Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, saopštila je danas ta Agencija.

Sindikat Nezavisnost Karneks Vrbas i Samostalni sindikat Karneks Vrbas 3. avgusta su odluči da stupe štrajk od 15. avgusta, sa zahtevima za povećanje osnovne zarade za 11,20 odsto.

Među zahtevima bilo je i stavljanje van snage Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od novembra 2016. godine, kojom su smanjeni potrebni stepeni stručne spreme i smanjivanje iznosa osnovne zarade zaposlenom koji te poslove obavlja, kao i rešavanje problema oko prava na godišnji odmor za 2016. godinu.


Predsednik Sindikata građevine u poseti Pokrajinskom sekretaru za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj
11. avg. 2017. godine

Povodom 8. avgusta - Dana građevinara Srbije, predsednik Sindikata zaposlenih u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala Vojvodine i Novog Sada, Josip Modić, bio je gost u Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine. Modić je razgovarao sa Pokrajinskim sekretarom za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Nenadom Grbićem, o problemima zaposlenih u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala, kao i o radu i nadležnostima ovog sekretarijata. 

 

Dogovorena je saradnja i zajednički rad na poboljšanju položaja građevinskih radnika, kao i na stvaranju ambijenta koji bi građevinarstvu omogućio oporavak i razvoj, a radnicima dostojanstvene zarade i bezbedne uslove rada. Građevinarstvo predstavlja značajan deo ekonomije svake države jer za sebe vezuje veliki deo ostatka privrede. Na građevinskom sektoru je direktno naslonjeno 28 drugih oblasti privrede, kao i 45 indirektno. S toga je sektor građevinarstva veoma značajan u ukupnom privredno ekonomskom razvoju Srbije.


DAN GRAĐEVINARA SRBIJE - 8. AVGUST
8. avg. 2017. godine

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Goran Milić, čestitao je svim građevinskim radnicima praznik i ukazao da, i ove godine, Dan građevinara dočekujemo u nepovolјnim uslovima za život i rad građevinskih radnika u Srbiji.

Dan građevinara obeležava se u znak sećanja na građevinske radnike koji su se 1940. godine pobunili i štrajkovali tražeći bolje uslove života i rada na gradilištima, povećanje nadnica i skraćenje radnog vremena. Štrajk je okončan 8. avgusta 1940. godine, sporazumom sa poslodavačkim udruženjima, a pratili su ga oštri sukobi i represivne mere policije.

Građevinski radnici u Srbiji i dalje rade u veoma teškim uslovima, za plate koje su ispod proseka, a problem je i sve veći broj neimara koji rade na crno, ugroženi na radu kod poslodavaca gde se ne primenjuju propisane mere bezbednosti i zaštite na radu što dovodi do alarmantnog broja smrtnih i teških povreda na radu u ovoj delatnosti.

Stoga, na ovaj dan, pozivamo sve članove Sindikata i sve građevinske radnike u Srbiji da se zajednički borimo za bezbedne uslove rada i dostojanstvene zarade, a Samostalni sindikat će nastaviti da se zalaže za stvaranje ambijenta koji bi građevinarstvu omogućio oporavak, a radnicima boljitak!


AKTUELNI PROBLEMI U GRAĐEVINARSTVU 

Predsednik Sindikata zaposlenih u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala Vojvodine, Josip Modić, u emisiji „Otvoreni ekran“, govorio je o situaciji u građevini kao i o  problemima sa kojima se susreću radnici zaposleni u ovoj delatnosti. Rad na crno, teški uslovi rada, nezadovoljavajuće zarade, nepostojanje Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industruju građevinskog materijala, samo su neki od mnogobrojnih problema koji muče neimare. 

On je, između ostalog, istakao da bi organizovanje efikasne inspekcijske kontrole na svim nivoima dovelo da smanjenja rada „na crno“, koja je izuzetno izražena u ovoj oblasti. 

Modić je upozorio da bi Srbiji u narednom periodu, kada se očekuje početak velikih projekata, mogla da nedostaje radna snaga pošto je sve više građevinskih radnika koji odlaze u inostranstvo zbog boljih uslova rada i većih zarada. Međutim, sve je više i onih radnika koji su žrtve radne eksploatacije u inostranstvu. O ovim, kao i o mnogim drugim problemima iz oblasti građevine, govorio je Modić u emisiji na Kanalu 9. 

Sa nadom da će naredne godine građevinski radnici dočakati s puno više posla, većim zaradama i boljim uslovima rada, predsednik Modić je čestitao Dan građevinara Srbije svim članovima sindikata i zaposlenima u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala Srbije.


Najavljen štrajk u Carnexu
4. avg 2017. godine.

Članovi Samostalnog sindikata i Sindikata Nezavisnost u Industriji mesa "Carnex", na sednici održanoj 02.08.2017. godine, doneli su odluku o stupanju u štrajk. Obustava rada zakazana je za 15. avgust i trajaće, kako je najavio Štrajkački odbor, do ispunjenja svih zahteva.

Štrajkački odbor formulisao je tri zahteva sa kojim će izaći pred poslodavca, generalnog direktora Carnex d.o.o. industrije mesa Vrbas i predsednika MK Grupe, u čijem sastavu "Carnex" posluje. Prvi zahtev je povećanje zarada za 11,3 odsto, drugi zahtev je pokretanje pregovora za sklapanje novog kolektivnog ugovora kod poslodavca, a treći da se zaposlenima koji nisu iskoristili godišnje odmore i slobodne dane iz 2015. i 2016. godine, omogući da ih iskoriste. 

Kako je navedeno u dopisu koji je upućen na adrese Miodraga Kostića, predsednika MK Grupe, Tijane Anđelić, direktorke "Carnexa", Mileta Radivojevića, direktora Agencije za mirno rešavanje radnih sporova i Milana Glušca, predsednika opštine Vrbas, Štrajkački odbor poziva poslodavca da odmah krenu u pregovore za sporazumno rešavanje štrajkačkih zahteva, kao i za utvrđivanje minimuma procesa rada, koji je u trenutku donešenja odluke o štrajku bio nepoznat.


Dva miliona radi, a penziju prima 1,7 miliona
15. jul 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Prema podacima Ministarstva privrede, objavljenih u biltenu “Aktuelna privredna kretanja”, u prva četiri meseca ove godine Srbija je imala 2.032.000 zaposlenih .

U isto vreme, pokazuju podaci iz biltena Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Srbiji ima 1.721.864 penzionera odnosno onih koji svakog meseca čekaju svoju prinadležnost za minuli rad. Uz ove, treba dodati i podatak Nacionalne službe za zapošljavanje da je u maju ove godine na evidenciji nezaposlenih bilo 676.693 osobe.

Prosta računica pokazuje da je “izdržavanih” lica odnosno penzionera i nezaposlenih više nego onih koji danas imaju radno mesto i to za čak 366.557 lica. No, čak i ukoliko se ne sabiraju oni koji traže radno mesto, odnos penzionera i broja radnika je izuzetno nepovoljan i iznosi nešto manje od jedan prema 1,2 , jer zaposlenih ima svega 310.136 više nego onih koji svakog meseca primaju penziju. Nesporna je činjenica da se već nekoliko godina penzije isplaćuju uz veliku mesečnu dotaciju iz budžeta Srbije i da one ne bi bile redovne niti ovolike kolike jesu da nije dodatnih izdvajanja. Sasvim je druga priča ko je zbog toga kriv i ko je taj što je isprazio nekada pune penzijske fondove , jer i sa njom i bez nje surova stvarnost se ne menja i dotacije iz budžeta zarad redovnosti isplate penzija moraće se nastaviti i narednih godina, a malo je verovatnoće da će ikada moći da se bez njih isplaćuju. OPŠIRNIJE


Rešenje za Fijat u četvrtak, pregovarači bez izjava
13. jul 2017. godine. Izvor: Tanjug

Trojni pregovori poslovodstva Fijata, predstavnika štrajkača i Vlade Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić za danas su završeni i nastaviće se sutra, javlja izveštač Tanjuga.
Predsednik Štrajkačkog odbora fabrike Fijat Zoran Marković nije danas mogao detaljnije da govori o pregovorima, jer, kako je rekao, oni su u toku, ali je ocenio da su konstruktivni.

“Zbog pregovora nismo u mogućnosti da dajemo izjave. Pozvao sam neke kolege da ne dajemo izjave, pošto se razgovori sa kompanijom nastavljaju sutra. Krenuli smo u pregovore na konstruktivan način, kako bismo našli rešenje za izlaz iz ove situacije”, rekao je Marković novinarima posle sastanka u Vladi Srbije.

Upitan šta je najveći problem u pregovorima, Marković je odgovorio da nema problematičnih pitanja.

"Sva pitanja biće rešena u pregovorima”, poručio je Marković. OPŠIRNIJE


Radnike na lizing iznajmljuje oko 100 agencija
13. jul 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Agencije za zapošljavanje u Srbiji započele su rad pre sedam godina – 2010, ali od tada nije regulisan pravni okvir za njihovo poslovanje. Posebni problem predstavlja takozvano zapošljavanje na lizing.

Februara prošle godine formirana je radna grupa čiji je zadatak da pripremi zakon o agencijama za zapošljavanje, kojim bi se regulisala oblast ustupanja zaposlenih. Radna grupa uskoro završava svoj deo posla, nakon čega će se nacrt zakona naći na javnoj raspravi. Centar za razvoj sindikalizma organizovao je u Beogradu okrugli sto o uređenju delatnosti takozvanog privremenog zapošljavanja u Srbiji, definisanju položaja radnika i rada agencija za zapošljavanje kao finiš razgovora o poslovanju agencija da bi zaključke i preporuke uputio radnoj grupi. OPŠIRNIJE


ORBOVIĆ: OD PREMIJERA OČEKUJEMO PODIZANJE STANDARDA ZAPOSLENIH
5. jul. 2017. godine. Izvor: Tanjug

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je u Jagodini da taj sindikat joą nije imao priliku da se sastane sa premijerkom Anom Brnabić, te da od nje očekuju da će raditi na podizanju standarda zaposlenih u Srbiji.

Orbović je novinarima, pred početak sednice Predsedniątva SSSS za grad Jagodinu i opątine Pomoravskog okruga, rekao da očekuje da će sa ovom vladom imati dobru saradnju i da će moći da pregovaraju kao sa prethodnom. 

"Vlada, bi, ono ąto je najbitnije, trebalo da radi na povećanju standarda radnika Srbije, da bi se mogla pokrenuti i privreda i kupovna moć, a tu je pod broj jedana povećanje zarada, pitanje investacija, otvaranje radnih mesta... Ne samo investicija kompanija iz inostranstva već da se okrene domaćim investitorima", kazao je Orbović.


11. SEDNICA VEĆA SSSV: „TIŠINA“ OKO PRIPREME IZUZETNO ZNAČAJNIH ZAKONA!
27. jun. 2017. godine

Na  11. sednici Veća SSSV, održanoj 27. juna  o.g. u Novom Sadu, članovi Veća SSSV su informisani o radu radnih  grupa u postupku donošenja Zakona o štrajku, Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, kao i o Zakonu o zaposlenima u javnom sektoru .
Članovi Veća SSSV su u raspravi istakli  da su zakoni koji su u postupku donošenja od izuzetnog značaja za sve zaposlene – kako u javnom, tako i u realnom sektoru. Ocenili su da se pobrojani zakoni pripremaju u čudnoj „tišini“.Stiče se utisak da je neadekvatna reakcija sindikata, ali i stručne javnosti, nadležnih državnih institucija i zainteresovanih pojedinaca.


Članovi Veća SSSV su usvojili informaciju o aktivnostima u SSSV, uz konstataciju da se u prethodnom periodu, uz podršku Olof Palme Centra  i švedskog sindikata LO – Zapadna Švedska,  SSSV posebno angažovao na edukaciji članstva i osnaživanju Sekcije žena i Sekcije mladih SSSV. Kroz posvečivanje pune pažnje članstvu  i njegovoj kontinuiranoj edukaciji realizuje se jedan od osnovnih programskih ciljeva i  zadataka SSSV.

 


Tekstilna industrija Srbije muku muči s ilegalnim tržištem
26. jun 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Tekstilna industrija Srbije nekada je bila veoma razvijena, u tom sektoru radilo je više od 250.000 radnika, bilo je preko stotinu tekstilnih fabrika, a godišnji izvoz bio je vredan više od pet milijardi dolara.
Nažalost, slika je danas mnogo drugačija. Naime, devedestih godina prošlog veka mnogi poslovi su zbog sankcija izgubljeni, usledila je tranzicija, a potom i veoma loše privatizacije, koje su dovele do drastičnog pada tog sektora. Mnoge fabrike više ne postoje, a u toj privrednoj grani sada radi oko 45.000 ljudi, a malo ko se još seća fabrika „Kluz”, „Beko”, „Prvi maj”, TIZ „Zemun”, „Novitet”, „Ugled”, Kulske štofare, „Planteksa”, „Jumka” ...
Oporavak je spor i dugotrajan, ali ipak, modna i tekstilna industrija, posle godina opadanja, počinje da beleži rast. Tako je industrija kože i tekstila lane imala izvoz veći od 1,1 milijardu dolara, što je rast od 13 odsto u odnosu na 2015. godinu, a zaposleno je i 10.000 novih radnika. Da tekstilna industrija ima potencijal za razvoj govori i broj od 1.950 preduzeća koji posluju u toj grani i 5.400 preduzetničkih radnji koje se bave proizvodnjom tekstilnih proizvoda, a ove godine očekuje se rast izvoza od 15 odsto. OPŠIRNIJE


Izmenama Zakona radnici i bez tužbe do zarađene plate
24. jun 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Završena je javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koje bi trebale da omoguće svim radnicima u Srbiji da bez tužbe dođu do svoje zarade i drugih primanja od poslodavaca. Prvi put bi to pravo važilo za sve zaposlene, pa i one u javnom sektoru.
Naime, državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru, dobiće pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade i drugih primanja.
Konkretno, umesto radnika koji sada pravdu zbog neisplaćenih zarada moraju da traže na sudu, to bi činila Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Direktor Agencije Mile Radivojević objašnjava da će ta institucija izmenama dobiti šira ovlašćenja. OPŠIRNIJE


 

ARHIVA VESTI

2017. V3.0