- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

Minimalna zarada u 2021. godini

Pregovori države, sindikata i poslodavaca o novoj minimalnoj ceni rada za 2021. godinu uskoro bi trebalo da počnu. U skladu sa članom 112. Zakona o radu, utvrđena je nadložnosti Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije za utvrđivanje visine minimalne cene rada, i to najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.  
Pripremajući se za pregovore oko visine minimalne zarade za 2021. godine, Savez samostalnih sindikata Srbije priprema svoje predloge i stavove. Povodom toga, na sajtu SSSV (www.sindikat.rs) postavljena je online anketa namenjena članstvu, te se pozivaju svi članovi SSSS da glasaju i daju svoje mišljenje kolika bi trebala da bude minimalna zarada u narednoj godini. Po završetku glasanja, rezultati ankete biće prezentovani članovima i javnosti.
Od 1. januara 2020. minimalna cena rada iznosi 30.022 dinara, to jest 172,54 dinara (neto) po radnom satu, čime je u odnosu na 2019. minimalac povećan za 11,1 odsto.
Minimalna cena rada se određuje na osnovu sledećih parametara:

  1. Plan da minimalna cena rada u 2021. godini bude na nivou nimimalne potrošačke korpe (SES, 82. sednica, održana 10. septembra 2018. godine);
  2. Minimalna potrošačka korpa za mart 2020. godine (poslednji objavljeni podatak): 37.714,50 dinara;
  3. Minimalna (neto) cena rada za 2020. godinu: 172,54 dinara;
  4. Prosečna mesečna minimalna (neto) zarada u 2020. godini (za prosečna 174 radna časa): 30.022 dinara;
  5. Prosečna neto zarada u aprilu 2020. godine (poslednji objavljeni podatak): 58.932 dinara;
  6. Medijalna neto zarada za april 2020. godine (poslednji objavljeni podatak): 44.129 dinara;
  7. Stopa rasta BDP-a u 2021. godini (prema Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu): 4,0%;
  8. Planirani rast potrošačkih cena u 2021. godini (godišnji prosek): 2,2%;
  9. Stope zaposlenosti i nezaposlenosti u I kvartalu 2020. godine (stopa zaposlenosti- 48,7%, stopa nezaposlenosti - 9,7%).

Na osnovu ovih parametara koji se koriste pri utvrđivanju minimalne cene rada, moguće je izneti više varijanti iznosa minimalne zarade u 2021. godini. U nastavku teksta date su tri varijante koje odražavaju elemente propisane članom 112. Zakona o radu.
Varijanta 1: Minimalna zarada na nivou minimalne potrošačke korpe

  1. Na mesečnom nivou ...................  37.715,00 dinara
  2. Po radnom času ...........................      216,75 dinara
  3. Rast u % ......................................         25,6%
  4. Rast u dinarima
  5. Na mesečnom nivou ..............   7.693,00 dinara
  6. Po radnom času ......................       44,21 dinara
  7. Po danu (prosek 30 dana) ......      256,43 dinara
  8. Po članu porodice: po danu....        85,48 dinara

Varijanta 2: Isti procenat rasta kao i u 2020. godini (11,1%)

  1. Na mesečnom nivou ...................  33.356,00 dinara
  2. Po radnom času ...........................      191,70 dinara
  3. Rast u % ......................................         11,1%
  4. Rast u dinarima
  5. Na mesečnom nivou ..............   3.334,00 dinara
  6. Po radnom času ......................       19,16 dinara
  7. Po danu (prosek 30 dana) ......      111,00 dinara
  8. Po članu porodice: po danu....        37,00 dinara

Varijanta 3: 60% prosečne mesečne neto zarade

  1. Na mesečnom nivou ...................  35.359,00 dinara
  2. Po radnom času ...........................      203,21 dinara
  3. Rast u % ......................................        17,78%
  4. Rast u dinarima
  5.   Na mesečnom nivou ..............   5.337,00 dinara
  6.   Po radnom času ......................       30,67 dinara
  7.   Po danu (prosek 30 dana) ......       177,9 dinara
  8.   Po članu porodice: po danu....         59,3 dinara

NE PRESTAJU DA RADE: Sindikalnim liderima privilegije milije od penzije
30. 7. 2020. Izvor: Novosti

Da ni srpsku sindikalnu scenu nije zaobišao manir da na čelnim pozicijama ima starije od 65 pokazuje primer Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", jednog od dva reprezentativna udruženja građana u Srbiji. 

Naime, lider UGSS je profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković, koji ima punih 67 leta, a kada je 2016. preuzeo funkciju, njegov prethodnik Branislav Čanak je fotelju napustio u 71. godini. Razlika između dvojice lidera je u tome što profesor Stojiljković nije u radnom odnosu u sindikatu, već na matičnom fakultetu, dok je Čanak bio zaposlen u UGSS. Takvih primera na nižim nivoima ima još više.

Profesor dr Nada Novaković iz Instituta društvenih nauka objašnjava da po našim zakonima i sindikalni lideri idu u penziju kao i ostali zaposleni. Ne štiti ih nikakav propis da ostanu duže da rade, i po tome su slični kolegama u regionu u svetu. 

- Međutim, virus ili ambicija rukovođenja ljudima teško da nestaje sa penzionisanjem sindikalnih lidera - kaže naša sagovornica. - Kada odu u penziju neki od njih i dalje sarađuju sa bivšim sindikatima, bilo kao stručni ili  kao sindikalni savetnici. Drugi svoje ambicije usmeravaju na osnivanje udruženja penzionera koja postaju pridruženi članovi velikih sindikalnih centrala. To je legitimno, jer se radi o posebnim interesnim udruženjima. Samo je veliko pitanje koliko isti bivši sindikalni lideri prenose svoje iskustvo u novu sredinu i u kojoj meri zastupaju i brane interese penzionera kao velike heterogene grupe. OPŠIRNIJE


„Možeš varati sve ljude neko vreme,
Možeš neke ljude svo vreme,
Ali ne možeš varati sve ljude svo vreme.“ (Abraham Linkoln) 

Poštovane koleginice i kolege,

U  prilogu vam dostavljamo Presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.1328/20 od 02.07.2020.godine, u predmetu tužioca Saveza samostalnih sindikata Vojvodine protiv tuženog Sindikalne organizacije samostalnog sindikata „Sunoko“ doo Novi Sad – kojom je odbijena  žalba tuženog a potvrđena Presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P.4782/17 od 13.05.2019. godine.
Baš kao u mudroj rečenici čuvenog  američkog predsednika, ova Presuda je „dokaz“ tj.pravni stav nezavisnog državnog organa da  samovolja pojedinaca motivisana sebičlukom i gramzivošću  - ne može zauvek da se pravda tzv. povećanim potrebama za finansiranjem aktivnosti modernog „evropskog“ sindikata – koje Savez samostalnih sindikata Vojvodine neće da isprati!
A Savez samostalnih sindikata Srbije u celini, pa i Savez samostalnih sindikata Vojvodine kao njegov deo , je kao u narodnoj priči „Sedam prutova“ čvrst i jak koliko je jako jedinstvo i zajedništvo njegovih delova.
 „Naša snaga zavisi od jedinstva,solidarnosti,upornosti i doslednosti u zahtevima, kao i naše brojnosti“ – deo je iz Govora predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije , Ljubisava Orbovića na nedavno održanom 16.Kongresu .
Odluka  Veća SSSV iz 2017.godine,   da se  podnese tužba protiv jedne velike sindikalne organizacije  zbog neplaćanja članarine u skladu sa odredbama Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, nije bila ni laka , ni  brza ni ishitrena, i na kraju krajeva, kao obaveza staranja  o poštovanju Statuta pa i raspodele članarine u proporcijama  utvrđenim Statutom.
Odluci su prethodili mnogobrojni pokušaji da se  „vagoni vrate u šine“ dogovorom na osnovu razuma i argumenata. Kako su se ti pokušaji odbijali kao o zid, jer „Možemo da pričamo ali mora biti kako mi predlažemo“ – posegnuli smo za intervencijom spolja. Presudom koju je sud doneo uspostavljena je i sudska praksa koja će, verujemo, biti upozorenje svima onima koji su  kršili Statut da razmisle da li  da to i ubuduće čine.

Koleginice i kolege, u skladu sa čl.80. Statutom Saveza samostalnih sindikata Srbije  svaka sindikalna  organizacija, samostalni sindikat Srbije, savez samostalnih sindikata na teritoriji i  Savez samostalnih sindikata Srbije, imaju pravo da u sudskom postupku ostvare naknadu štete na ime duga zbog neuplaćene članarine.
Ovo pravo je istovremeno i obaveza staranja o poštovanju  odredaba Statuta, naravno ne samo u delu vezanom za članarinu.
Ova obaveza pripada  svakom nosiocu funkcije, na bilo kom nivou i u bilo kom delu Organizacije.I  jedino tako, čuvajući svaki pojedinačni deo sačuvaćemo SSSS i za generacije koje dolaze.Neko je ovu Organizaciju izgrađivao i čuvao  skoro 120 godina i mi nemamo pravo da je uništimo, što neki pojedinci uporno kokušavaju.

Dragi prijatelji, ova Organizacija je veća od svih nas.

ČLANOVIMA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE
Novi Sad, 20. 7. 2020.

 

                        Poštovane  koleginice  i  kolege,

            U posebnim okolnostima , obeleženim zabrinutošću pa i strahom za članove porodica i sebe , izazvanim pandemijskom krizom zbog covid19  virusa, održavanjem XVI Kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije – okončan je važan posao u Organizaciji, izborni proces na svim nivoima, započet u jesen 2019.godine.
            Podsećam vas, mada ste sigurno informisani,da su  delegati Kongresa velikom većinom dali poverenje Ljubisavu Orboviću da i u mandatnom periodu do 2025.godine, bude na čelu Saveza samostalnih sindikata Srbije. Uz čestitke  kolegi Orboviću i na ovaj način , izražavam  uverenje da će nas predvoditi u još odlučnijoj borbi za  zaštitu  prava i bolji standard zaposlenih kao i da će u skladu sa rečima  izgovorenim  posle izbora, pokrenuti  proces jačanja  organizacije i  otklanjanja manjkavosti  koje su  bile vidljive i u prethodnom periodu ali i tokom izbora – kako bi, nesumnjivo najbrojnija sindikalna centrala na Balkanu bila u stanju da odgovori svim izazovima koji nas očekuju.
            Dragi prijatelji,
            svaki član i svaki aktivista je jako bitan za našu organizaciju. Zato svim nosiocima funkcija i članovima organa – od  sindikalne organizacije   do organa sindikata  ili saveza samostalnih sindikata na teritoriji  - do  Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, želim još jednom da čestitam i poželim uspeh u  radu.
            Koleginice i kolege, analitičari i iz naših redova , uz  već očekivane izazove u nazovimo ih redovnim okolnostima, najavljuju nam ozbiljnu ekonomsku krizu koja će se poslovično preliti na ukidanje/gašenje  radnih mesta i udar na zarade – koje nam i ovakve ne obezbeđuju  dostojanstven standard.
            Zbog toga vas, srećan zbog činjenice da smo do sada sačuvali zdravlje svoji porodica i lično, pozivam da i dalje budete odgovorni ali i da svoje poslodavce pozivate da vam na tom planu pomognu svojim odgovornim pristupom i doprinosom ali  i da budete spremni i odlučni da svim sredstvima sindikalne borbe branimosvoja prava i  interese.                   
 
                       
                                                                                                               PREDSEDNIK

                                                                                             SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA
                                                                                                           V O J V O D I N E
                                                                                                            Goran Milić,s.r.


Isplaćen treći "korona minimalac" za 1.055.000 radnika
7. jul. 2020., Izvor: RTV

Danas je isplaćen treći "korona minimalac" za 1.055.000 radnika u oko 232.000 preduzeća u Srbiji. Biće to i poslednjih 30.000 dinara koje će radnicima umesto poslodavaca isplatiti država, a u sklopu paketa mera namenjenih za pomoć privredi. Prema najavama predsednika Aleksandra Vučića novih mera neće biti jer para u državnoj kasi za to nema. Istraživali smo, može li privreda bez pomoći države izaći iz krze izazvane korona virusom?
Vladimir Lalošević na tržištu Srbije posluje od 2004. godine, ima osmoro zaposlenih i kako kaže kriza izazvana korona virusom umanjila mu je promet za oko 70 odsto.
"Moram da napomenem da je privreda prosto sistem povezanih krvnih sudova. Mi smo orijentisani prvenstveno na domaću privredu, tako da u slučaju pada rada mi ćemo biti u problemu. Znači ako kafići oko nas prestanu da radu i na nas će to uticati. Cela privreda će osetiti probleme. Za sad funkcionišemo, ali jesen stiže i onda ćemo videti šta će biti. Bukvalno iz dana u dan pravimo novu strategiju." OPŠIRNIJE


ARHIVA VESTI

2020. V3.0