- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

Iz državne službe mora da ode 5.000 zaposlenih
24. feb. 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Po planu, tokom 2017. godine iz državne službe treba da ode oko 5.000 zaposlenih, a većina njih će s radnog mesta otići direktno u penziju. Kako kaže ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, dalja racionalizacija državne službe značiće da neke opštine zaista imaju manji broj zaposlenih jer su imale viška, ali s druge strane, neke će imati nova zapošljavanja da bi popunile radna mesta za kojima postoji potreba, a koja prethodnih godina nisu bila popunjena. Koliko će tačno novih radnika biti zaposleno u državnoj upravi u ovoj godini trebalo bi da se zna krajem narednog meseca, za kada je najavljeno usvajanje odluke o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi.

Inače, u protekle četiri godine iz javnog sektora otišlo je 38.000 zaposlenih, a tokom poslednje dve službu je napustilo oko 24.000 ljudi.

– Dogovor s MMF-om je da u ovoj godini ode 5.000 zaposlenih i reč je uglavnom o prirodnom odlivu – kazala je ministarka Brnabić. – Dalje smanjenje javnog sektora bi moglo ozbiljno uticati na kvalitet usluga. Već sada na 100 stanovnika u Srbiji radi šest do 6,5 službenika i daleko smo od evropskog proseka. U zemljama EU na 100 radnika angažovano ih je osam do 8,5.

Ona je objasnila da već sada u nekim opštinama radi manje od dozvoljenog broja zaposlenih, kao i da ima onih lokalnih samouprava koje u prethodnim godinama nisu smanjile viškove zaposlenih. OPŠIRNIJE


OKRUGLI STO POVODOM MEĐUNARODNOG DANA SOCIJALNE PRAVDE
21. februar 2017.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik SSS Srbije, Goran Milić, učestvovao je juče, u Beogradu, na okruglom stolu pod nazivom „Ima li socijalne pravde u Srbiji?”, organizovanom povodom Međunarodnog dana socijalne pravde.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 20. februar za Međunarodni dan socijalne pravde, na zasedanju održanom 2007. godine. Ovaj dan je u svetu posvećen borbi protiv siromaštva i nezaposlenosti, odnosno promovisanju prinicipa dostojanstvenog rada, solidarnosti, jednakosti, ravnopravnosti i naporima za stvaranje jednakih šansi za sve.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" svake godine, različitim manifestacijama, obeležavaju ovaj dan, ukazujući na socijalnu nejednakost, brojne probleme iz oblasti rada, veliku nezaposlenost, niske zarade i siromaštvo. Predstavnici Samostalnog sindikata su, na okruglom stolu, istakli da je naša država, u praksi, daleko od socijalne pravde, i da živimo u društvu u kome su izrazito naglašene socijalne i ekonomske razlike. Samim tim, sindikati ukazuju na neophodnost poboljšanja dijaloga između socijalnih partnera kako bi se direktnim pregovorima pronašla zajednička rešenja i uspostavili mehanizmi za redukovanje društvenih nejednakosti, siromaštva i diskriminacije. Međunarodno iskustvo je pokazalo da bez saradnje socijalnih partnera neće biti moguće dosezanje društva koje se temelji na vrednostima koje čine – solidarnost, pravednost, sloboda i jednakost.

I dok su u svetu organizovane brojne manifestacije kojima je promovisana ravnopravnost i pravo na jednake mogućnosti, u našoj zemlji, koja je među najsiromašnijim zemljama Evrope, malo je onih koji su obeležili ovaj dan.
U vremenu kada se zbog ličnih interesa preispituju osnovne ljudske i društvene vrednosti, svi mi, kao građani, moramo biti svesni da imamo odgovornost i moć da menjamo stvari i jasno postavimo svoje zahteve za pravednijim društvom. Zato pozivamo sve članove Sindikata da nam se pridruže u promociji i borbi za jednaka prava i mogućnosti za sve.


Radnici neće pare, posle kojih sledi „doživotna kazna”
6. jan. 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Mada je već odavno jasno da u preduzećima u restrukturiranju, čija privatizacija treba u narednu godinu-dve da se završi, ima tehnološkog viška i da je neminovnost da deo zaposlenih ostatine bez radnog mesta, interesovanje radnika za otpremnine koje je obezbedila država je veoma malo. Od šest milijardi dinara predviđenih za socijalne programe u prošloj godini za preduzeća u restrukturiranju, potrošene su tri, a biće isplaćeno još 500 miliona dinara iz Tranzicionog fonda.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Aleksandar Vulin ne spori da postoji problem male zainteresovanosti zaposlenih u preduzećima u restrukturiranje za državni socijalni program, ali to objašnjava pre svega propustom poslodavaca pa tek onda radnika koji misle da će se „firme nekim čudom oporaviti”.– Mi poslodavce molimo, nisu se oni javljali – ističe Vulin. – Ne bismo idzvojili toliki novac da ta preduzeća mogu da se oporave i da počnu da zarađuju. Bolje je prihvatiti dobar socijalni program nego čekati i na kraju ostati bez ičega.
Savez samostalnih sindikata Srbije slabu zainteresovanost radnika za državne otpremnine vidi pre svega u kaznenim penalima koje donosi prevremeno penzionisanje jer su oni zapravo „doživotna kazna” na koju zaposleni neće tako lako da pristanu. To je i bio razlog zbog kojeg je SSSS uputio Socijalno-ekonomskom savetu zahtev da se ukinu penali za prevemeno penzionisanje, odnosno za odlazak u penziju pre 65 godina života za sve zaposlene. Lider SSSS-a Ljubisav Orbović objašnjava da zaposleni koji zbog stečaja, tehnoloških viškova ili bolesti moraju da odu u penziju pre 65 godina života ne smeju biti kažnjeni plaćanjem penala kojima im se uzimaju 2,5 penzije godišnje. OPŠIRNIJE


Kapital i profit demolirali sindikate
6. jan. 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Godinama unazad poverenje radnika u sindikate u većini evropskih država opada. Sindkalna gustoća prošle godine znatno je opala i u SAD i to kako u javnom tako i privatnom sektoru
Protesti sindikata sve ređi i bez učinka Radnici u sve težim uslovima gube poverenje u sindikate i to toliko da je prema oceni Ministarstva rada te države dostigla rekordno nizak nivo.

Opadanje sindikalnog angažovanja odnosno poverenje radnika u sindikate, posledica je sve težeg položaja zaposlenih i verovanja da im te muke ni sindikalno organizovanje ne može ublažiti. Sociolog Srećko Mihilović iz Centra za razvoj sindikalizma smatra da se radnici udaljavaju od sindikata upravo zbog sindikalne nemoći, a dodatno, tim svojim udaljavanjem, povećavaju nemoć sindikata.

- Tako i sami radnici postaju jedan od tri glavna činioca slabljenja sindikata, pored objektivnih ekstremnih i internih činilaca sindikalnog urušavanja. Među ekstremnim činiocima gotovo apsolutno dominira onaj koji proističe iz neoliberalne transformacije modernog zapadnog društva u kojem nema mesta za sindikate. Taj put dosledno slede i postkomunistička društva, možda uz još robusnije posledice porazne po radništvo i radničke organizacije. Srbija nije izuzetak, već sve očitiji primer dobre neoliberalne prakse – ocenio je Mihailović.
Propao je “društveni ugovor” između rada i kapitala ustanovljen posle Drugog svetskog rata koji je bio zasnovan na koegzistenciji poslodavaca i sindkata. Klasna konfrontacja je obnovljena, ističe Mihailović, onda kada je postalo belodano da kapitalisti naspram sebe imaju slabog protivnika, a proces je finalizovan nakon urušavanja socijalizma krajem prošlog veka. OPŠIRNIJE


"Svi problemi ovog sveta čini mi se da su moji".
2. feb. 2017. godine.

Sekcija žena SSSS za grad Zrenjanin, na čelu sa predsednicom Jadrankom Svirčev , sredinom novembra meseca prošle godine započela je akciju postavljanja anketnih kutija u nekoliko institucija Grada Zrenjanina, kao i u opštinama Sečanj i Zitište. Akcija je imala za cilj prikupljanje listića na kojima bi žene iznele svoje probleme sa kojima se suočavaju. Cilj je bio da se dopre do što šire grupe žena, mladih, starijih, zaposlenih ili ne, iz sela ili grada. Nakon četrdesetak dana listići iz kutija sabrani su u prostorijama Sindikata kako bi se čuli glasovi naših sugrađanki. Svesni kakav je položaj žena u patrijarhalnom društvu, društvu tranzicije i velikih socijalnih, ekonomskih kao i vrednosnih promena, želeli smo da osluškujući glasove naših sugrađanki uobličimo dalje delovanje Sekcije žena, čiji je prvenstveni cilj rad na poboljšanju opšteg položaja žena, istakla je Jadranka Svirčev predsednica sekcije. OPŠIRNIJE



Novogodišnji razgovor sa novinarima koji su savesno pratili rad Saveza samostalnih sindikata
PETAK, 30. decembra 2016. godine, u 09,30 časova, u maloj sali Radničkog doma „Svetozar Marković“,
Bulevar Mihajla Pupina 24, Novi Sad.


Za oko 300.000 radnika minimalac raste 1.500 dinara
27. dec. 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Zaposlenima u Srbiji, koji svakog meseca rade za minimalnu zaradu, a procenjuje se da za minimalac radi i oko 300.000 radnika, od početka naredne godine koverte će biti nešto malo deblje, jer će biti veća minimalna satnica. Naime, umesto dosadašnjih 121 dinar po radnom satu, minimalna satnica će od 1. januara biti 130 dinara, te će mesečna zarada biti veća za oko 1.500 dinara, u proseku.

Da će minimalna zarada od početka 2017. godine biti viša znalo se u septembru, kada je doneta odluka o povećanju za devet dinara, odnosno za oko osam odsto. Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, ove godine se do iznosa minimalca, odnosno minimalne cene radnog sata došlo posle razgovora učesnika u socilanom dijalogu.

- Posle više godina, kada socijalni partneri nisu mogli da se dogovore o visini minimalne zarade, ove godine saslušani su stavovi obe strane - i sindikata i poslodavaca, o njima se razgovaralo, a doneta odluka je kompromis - rekao je Milić. - Vlada Srbije jeste donela odluku o visini minimlane satnice i zarade, ali pošto je saslušala i analizirala stavove i sindikata i poslodavaca. OPŠIRNIJE


PSES KONFERENCIJA: "ZA RAZVOJ PRIVREDE – OKUPLjANjE OKO PROJEKATA"
Novi Sad, Mester centar 2016.12.16


10.12.2016. u Novom Sadu, sa početkom u minut do 12, u organizaciji Pokrajinskog odbora Sindikata održan je protest „Za očuvanje javnog zdravlja – zdravlje nije na prodaju“
10. dec. 2016. godine.

Sa veličanstvenog skupa kome je prisustvovalo oko 1000 članova Sindikata poslati su zahtevi Vladi Republike Srbije:

1. ZAHTEVAMO REŠAVANjE STATUSA APOTEKARSKIH USTANOVA I POŠTOVANjE PRAVA ZAPOSLENIH

2. ZAHTEVAMO DA NADLEŽNA MINISTARSTVA RS PREDUZMU MERE RADI IZMENE PROPISA KAKO BI SE OBEZBEDILA KVALITETNIJA ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA (UNAPREĐENjE USLOVA RADA, OBEZBEĐENjE DOVOLjNOG BROJA MEDICINSKIH SESTARA, NEGOVATELjA, LEKARA, NEMEDICINSKIH RADNIKA, OBEZBEĐENjE SREDSTAVA ZA PLAĆANjE IZVRŠENOG RADA ZAPOSLENIH)

3. ZAHTEVAMO DA SE OČUVA PRAVO GRAĐANA NA DOSTUPNOST, JEDNAKOST I DOSTOJANSTVEN NIVO ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE

4. ZAHTEVAMO DA BUDEMO UVAŽENI I KAO LIČNOSTI I KAO ZAPOSLENI, JER MI NISMO ROBOVI NITI JE ZDRAVLjE NA PRODAJU.

Pisma podrške učesnicima protesta uputili su Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Udruženje sindikata penzionera Srbije i Sindikalna organizacija „Radosno detinstvo“ iz Novog Sada.
Protestu je svojim prisustvom podršku dao i Krister Anderrson, visoki funkcioner Sindikata LO regije Zapadne Švedske.
Zahvaljujemo kolegama na masovnm prisustvu i podršci i spremamo se za dalje aktivnosti.

VIDIMO SE U BEOGRADU.


Građevinarstvo delatnost s najviše povreda na radu
12. dec. 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Građevinarstvo je oblast gde ima najviše povreda na radu sa smrtnim posledicama, ali u tom sektoru ima i puno rada na crno, ukazuju u Samostalnom sindikatu radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije. Ove godine je u Srbiji zabeleženo 32 povrede na radu sa smrtnim ishodom, od kojih je 17 bilo u građevinarstvu. Povrede sa tragičnim završetkom u građevinarstvu u Srbiji, u proseku, čine oko 53 odsto ukupnih povreda sa tragičnim završetkom, a i više od polovine nastradalih je radilo na crno. Osim u građevinasrtvu, zaposlenih na crno u Srbiji ima u u drugim oblastima, pre svega u trgovini i ugostiteljstvu, ali je broj povreda na radu znatno manji.
Građevinarstvo je, kako tvrde predstavnici Samostalnog sindikata radnika građevinarstva i industrijegrađevinskih materjala, u Srbiji nekada bilo pokretač privrednog razvoja zemlje i da od tog sektora je zavisilo mnogo toga u privredi zemlje. Sada je situacija mnogo drugačija jer su radnici zaposleni u tom sektoru u veoma teškom materijalnom položaju, a prosečna plata je niža od republičkog proseka i kreće se oko 40.900 dinara. OPŠIRNIJE


Pokrajinski odbor doneo odluku o organizovanju protesta u minut do 12 „ZDRAVLJE NIJE NA PRODAJU – ZA OČUVANJE JAVNOG ZDRAVSTVA“
5. dec. 2016. godine.

Na sednici Pokrajinskog odbora koja je održana 23. novembra 2016. u Novom Sadu, u središtu rasprave  bili su brojni problemi: situacija u apotekarskim ustanovama, urušavanje statusa zaposlenih i uslova rada, nedostatak potrebnog broja izvršioca, opterećenost zaposlenih, onemogućavanje isplate prekovremenog rada (pripravnost, dežurstva) zaposlenima koji rade na poslovima sa povećanim rizikom, odnosno sa skraćenim radnim vremenom,  radno-pravni status  zaposlenih koji rade na određeno vreme dve godine i duže, rastuće nezadovoljstvo zaposlenih uslovima rada i zaradama, odlazak stručnih kadrova u inostranstvo, očuvanje kvaliteta zdravstvene zaštite  i drugi...
                 
Članovi Pokrajinskog odbora su ocenili da  godinama unazad ukazuju da nagomilani problemi  u zdravstvu zahtevaju  efikasno i sistemsko rešavanje, ozbiljna i odlučna postupanja nadležnih institucija. Međutim, argumentovani sindikalni zahtevi za hitno rešavanje ovih problema, sa predlozima konkretnih rešenja i mera za njihovo urgentno rešavanje,  do sada nisu dali očekivane rezultate.

 Opšta ocena je da je svim zaposlenima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, a prvenstveno zaposlenima u apotekarskim ustanovama,  potrebna snažnija sindikalna podrška. Izražena je spremnost da se očuvanje javnog zdravlja i interesa pacijenata i građana, kao i  prava zaposlenih i dostojanstvo profesije, brane u kontaktu sa nadležnim institucijama, ali i svim sredstvima sindikalne borbe - pa i izlaskom na ulice.

 Članovi Pokrajinskog odbora su  zauzeli jedinstven stav da su zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti predugo bili strpljivi i  doneli Odluku o organizovanju PROTESTA.

Protest u organizaciji Pokrajinskog odbora Sindikata održaće se u minut do 12 u subotu, 10. decembra  o.g.  u Novom Sadu, ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta.  


Na lizing radi oko 70.000 obespravljenih radnika
5. dec. 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Zapošljavanje preko agencija za zapošljavanje, popularno nazvano rad na lizing, poslednjih nekoliko godina u Srbiji je uzelo maha i sve više kompanija tako zapošljava.
Takav način radnog angažmana uobičajen je u razvijenim zemljama, gde je, za razliku od naše, taj vid rada zakonski regulisan, a to će uskoro biti i u Srbiji jer je premijer Aleksandar Vučić najvio da će do kraja februara naredne godine biti donet zakon koji će se odnositi na pitanje angažmana radnika preko agencija za zapošljavanje.
Naime, na nedavnoj promociji „Bele knjige” Saveta stranih investitora, strani poslodavci ukazali su na to da je donošenje novog Zakona o radu doprinelo fleskibilnijem radnom okruženju, ali da je potrebno i da se propisi u okviru radnog prava približe evropskim. Strani poslodavci istakli su da je neophodno da se zakonski uredi oblast radnog angažmana preko agencija za zapošljavanje jer je to i obaveza Srbije, a to bi bilo dobro ne samo za kompanije već i za radnike, pošto je sada takav način njihovog angažmana u sivoj zoni.
I dok se čeka donošenje tog zakona, koji bi trebalo da doprinese boljem položaju radnika zaposlenih preko agencija za zapošljavanje, kojih, kako se procenjuje, ima oko 70.000, treba reći i da se na tekstu zakona već dugo radi, a da je ministar za rad Aleksandar Vulin ukazao na to da bi novo zakonsko rešenje trebalo da izjednači prava onih koji rade na lizing i onih koji se zapošljavaju na bilo koji drugi način. OPŠIRNIJE


 

ARHIVA VESTI

2015. V3.0